Цетина је река у јужној Хрватској, у централној Далмацији. Укупна дужина реке је око 105 km[2][3], површина слива 3700 km², а извире на надморској висини од 385 м. Извире испод Динаре, а улива се у Јадранско море[4]. Река је пловна у дужини од 7 km (од ушћа до насеља Радманове Млинице)[4]. Крај око реке Цетине се често назива Цетинска крајина[5], а сама река је у раном средњем веку чинила границу између Срба и Хрвата према писању византијског цара Константина Порфирогенита (913959).

Цетина
Ушће реке Цетине у Јадранско море
Опште информације
Дужина105 km
Басен3.700[1] km2
Пр. проток4-6 ​m3s
СливЈадрански
Пловност7
Водоток
Изворкод села Цетина
В. извора385 m
УшћеЈадранско море
Географске карактеристике
Држава/е Хрватска
ОбластДалмација
НасељаСињ, Триљ, Омиш
Река на Викимедијиној остави

Одлике уреди

Цетина извире на северозападним падинама планине Динара, у близини села Цетине које је удаљено 7 km од насеља Врлика. Око 15 km од извора у Цетину се преко водопада улива мала речица Драговић[5]. На ушћу ове речице у Цетину се налазио православни Манастир Драговић који је потопљен изградњом бране. У близини насеља Врлика почиње Перучко језеро, које је настало изградњом бране на око 25 km низводно. Потом река протиче кроз Сињско поље, а после скреће у правцу истока, па поново скреће на запад око планине Мосор, пре него што дође до ушћа у Јадранско море код града Омиша. Цетина је најдужа река у Далмацији. Река је богата водопадима од којих је највећи Велика Губавица који, са својих 49 метара[6] висинске разлике, спада међу највеће водопаде у Хрватској[4][7]. Бетонском браном код Пранчевића већи део воде из Цетине скренут је тунелима испод Мосора до ХЕ Сплит. У току лета просечан проток кроз реку износи 4-6 m³/s, а у току кишне сезоне проток знатно расте[4].

На реци је изграђено неколико мањих хидроелектрана.

Цетина је некад била богата ихтиофауном, нарочито поточном пастрмком, која се заржала само у делу тока.

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ Мала енциклопедија Просвета наводи "1.950 km²"
  2. ^ Мала енциклопедија Просвета наводи „око 102,5 km
  3. ^ Енциклопедија Југославије ЈЛЗ каже 100,5 km
  4. ^ а б в г http://www.omisinfo.com, Приступљено 30.4.2013.
  5. ^ а б www.cirilica.org Архивирано на сајту Wayback Machine (27. септембар 2007), Приступљено 30. 4. 2013.
  6. ^ Енциклопедија Југославије ЈЛЗ из 1982-
  7. ^ Мала енциклопедија Просвета, издање из 1959.

Види још уреди

Спољашње везе уреди