Сињ

Сињ
Сињ;
	Панорама Сиња
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Сплитско-далматинска
Становништво
Становништво	‍
— 2011.	11.478
— густина	63,41 ст./km2
Агломерација (2011.)	24.826
Географске карактеристике
Координате	43° 42′ 06″ С; 16° 38′ 13″ И / 43.70172° С; 16.63699° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина	181 km2
	Сињ Сињ на карти Хрватске
Остали подаци
Градоначелник	Миро Буљ (Мост)
Поштански број	21230
Позивни број	+385 21
Регистарска ознака	ST
Веб-сајт
	sinj.hr

Сињ је град у Хрватској, у северозападном делу Сињског поља, у Сплитско-далматинској жупанији.

Географија уреди

Сињ је главно насеље Цетинске крајине. Развио се на раскрсници путева који воде кроз Загору, односно повезују Сплит са западном Босном. Има континенталну климу, а лежи на сјеверозападноме рубу Сињског поља, у долини ријеке Цетине, 35 km удаљен од мора. Познат је по Сињској Алки.

Историја уреди

Праисторијски налази потичу из доба неолита.

Турци су јула 1513. године заузели Сињ. Године 1685. млетачки војвода Корнар је са војском напао град Сињ, који су држали Турци. Јован Синобад му је притекао у помоћ са својим крајишницима, па Сињ био освојен.^[1]

У знак сећања на последњи турски напад на утврђени град Сињ 1715. године, приређује се сваке године у августу месецу јуначко надметање коњаника тзв. манифестација Сињска алка.

Дана 25. новембра 1918. године српска војска је ушла у Сињ.^[2] У граду је затим био стациониран 7. артиљеријски пук у касарни "Краљевића Томислава" (1934). Године 1922. у месту је троразредна државна реална гимназија.

Срби у месту уреди

У Сињу је до 1929. године подигнута српска православна црква.^[3] Започета је 1928. године на земљишту поклоњеном од сињске општине и са дрвеном грађом добијеном од Генералне Дирекције шума. Уследила је акција скупљања прилога да се богомоља доврши и уреди. Највише је помогао Одбор "Књегиње Љубице" из Београда са 40.000 динара. Тај одбор жена је успео у намери да се ту пренесе иконостас срушене београдске цркве. Православна црква у београдској улици краљице Марије уништена је током аустроугарског бомбардовања Београда. Поменуто Друштво дало је и друге иконе, богослужбене предмете и једно звоно. Друго црквено звоно даровао сињски гарнизон. Дрвене резбарене свећњаке израдио је од ораховине и поклонио самоуки уметник сељак С. Домазет из села Залова. Радио је и на резби иконостаса. Црква је освећена 20. новембра 1932. године. Посвећена је Св. Апостолима Петру и Павлу. Најзаслужнији за реализацију градње био је прота Петар Стојисављевић. Храм је подигнут као споменик почившем Онисиму Поповићу земљораднику из Книна, који је на почетку Првог светског рата стрељан као велеиздајник, пресудом аустријског Војног суда.^[4]

Становништво уреди

На попису становништва 2011. године, град Сињ је имао 24.826 становника, од чега у самом Сињу 11.478.

Град Сињ уреди

Број становника по пописима^[5]
1857.	1869.	1880.	1890.	1900.	1910.	1921.	1931.	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2001.	2011
7.600	8.256	9.025	10.089	11.543	13.205	13.770	14.829	15.526	16.864	18.687	20.598	23.849	25.985	25.373	24.826

Напомена: Настао из старе општине Сињ. У 1869. део података садржан је у општини Хрваце.

Сињ (насељено место) уреди

Број становника по пописима^[5]
1857.	1869.	1880.	1890.	1900.	1910.	1921.	1931.	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2001.	2011
2.058	2.243	2.649	2.831	3.224	3.608	3.633	3.720	3.683	4.444	5.487	6.931	9.177	11.378	11.468	11.478

Напомена: У 1981. повећано за насеље Подварош које је престало да постоји и за које садржи податке од 1857. до 1971. У 1991. повећано за део подручја насеља Брназе и Главице, где је и садржан део података од 1857. до 1981. У 1869, 1921. и 1931. део података садржан у насељу Брназе.

Попис 1991. уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Сињ је имало 11.378 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍

Хрвати	10.429	91,65%
Срби	251	2,20%
Југословени	217	1,90%
Албанци	55	0,48%
Муслимани	41	0,36%
Македонци	24	0,21%
Словенци	20	0,17%
Мађари	9	0,07%
Црногорци	8	0,07%
Чеси	7	0,06%
Словаци	4	0,03%
Немци	3	0,02%
Аустријанци	1	0,00%
Пољаци	1	0,00%
Турци	1	0,00%
остали	1	0,00%
неопредељени	146	1,28%
регион. опр.	29	0,25%
непознато	131	1,15%
укупно: 11.378

Знамените личности уреди

Међународна сарадња уреди

Сансеполкро, Италија (од 1981)
Монтемарчано, Италија

Извори уреди

[1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.

Референце уреди

^ "Срђ", Дубровник 15. октобар 1907.
^ "Службени војни лист", Београд 23. новембар 1934.
^ "Време", Београд 11. јул 1929.
^ "Правда, Београд 13. новембар 1932.
^ ^а ^б — Republika Hrvatska — Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857.-2001.

Спољашње везе уреди

Службена страница града Сиња (језик: хрватски)
Сињска Алка (језик: хрватски)
Сињ (виртуелни) (језик: хрватски)
Туристичка заједница града Сиња

[1] "Срђ", Дубровник 15. октобар 1907.

[2] "Службени војни лист", Београд 23. новембар 1934.

[3] "Време", Београд 11. јул 1929.

[4] "Правда, Београд 13. новембар 1932.

[autogenerated1-5] а ^б — Republika Hrvatska — Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857.-2001.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]