Сињ

град у Хрватској

Сињ је град у Хрватској, у северозападном делу Сињског поља, у Сплитско-далматинској жупанији.

Сињ
Панорама Сиња
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаСплитско-далматинска
Становништво
Становништво
 — 2021.10.771
Агломерација (2021.)23.452
Географске карактеристике
Координате43° 42′ 06″ С; 16° 38′ 13″ И / 43.70172° С; 16.63699° И / 43.70172; 16.63699
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина193,4 km2 km2
Сињ на карти Хрватске
Сињ
Сињ
Сињ на карти Хрватске
Остали подаци
ГрадоначелникМиро Буљ (Мост)
Поштански број21230
Позивни број+385 21
Регистарска ознакаST
Веб-сајт
sinj.hr

Географија

уреди

Сињ је главно насеље Цетинске крајине. Развио се на раскрсници путева који воде кроз Загору, односно повезују Сплит са западном Босном. Има континенталну климу, а лежи на сјеверозападноме рубу Сињског поља, у долини ријеке Цетине, 35 km удаљен од мора. Познат је по Сињској Алки.

Историја

уреди

Праисторијски налази потичу из доба неолита.

Турци су јула 1513. године заузели Сињ. Године 1685. млетачки војвода Корнар је са војском напао град Сињ, који су држали Турци. Јован Синобад му је притекао у помоћ са својим крајишницима, па Сињ био освојен.[1]

У знак сећања на последњи турски напад на утврђени град Сињ 1715. године, приређује се сваке године у августу месецу јуначко надметање коњаника тзв. манифестација Сињска алка.

Дана 25. новембра 1918. године српска војска је ушла у Сињ.[2] У граду је затим био стациониран 7. артиљеријски пук у касарни "Краљевића Томислава" (1934). Године 1922. у месту је троразредна државна реална гимназија.

Срби у месту

уреди

У Сињу је до 1929. године подигнута српска православна црква.[3] Започета је 1928. године на земљишту поклоњеном од сињске општине и са дрвеном грађом добијеном од Генералне Дирекције шума. Уследила је акција скупљања прилога да се богомоља доврши и уреди. Највише је помогао Одбор "Књегиње Љубице" из Београда са 40.000 динара. Тај одбор жена је успео у намери да се ту пренесе иконостас срушене београдске цркве. Православна црква у београдској улици краљице Марије уништена је током аустроугарског бомбардовања Београда. Поменуто Друштво дало је и друге иконе, богослужбене предмете и једно звоно. Друго црквено звоно даровао сињски гарнизон. Дрвене резбарене свећњаке израдио је од ораховине и поклонио самоуки уметник сељак С. Домазет из села Залова. Радио је и на резби иконостаса. Црква је освећена 20. новембра 1932. године. Посвећена је Св. Апостолима Петру и Павлу. Најзаслужнији за реализацију градње био је прота Петар Стојисављевић. Храм је подигнут као споменик почившем Онисиму Поповићу земљораднику из Книна, који је на почетку Првог светског рата стрељан као велеиздајник, пресудом аустријског Војног суда.[4]

Становништво

уреди

На попису становништва 2011. године, град Сињ је имао 24.826 становника, од чега у самом Сињу 11.478.

Град Сињ

уреди
Број становника по пописима[5]
1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011. 2021.
7.600 8.256 9.025 10.089 11.543 13.205 13.770 14.829 15.526 16.864 18.687 20.598 23.849 25.985 25.373 24.826 23.452

Напомена: Настао из старе општине Сињ. У 1869. део података садржан је у општини Хрваце.

Сињ (насељено место)

уреди
Број становника по пописима[5]
1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011. 2021.
2.058 2.243 2.649 2.831 3.224 3.608 3.633 3.720 3.683 4.444 5.487 6.931 9.177 11.378 11.468 11.478 10.771

Напомена: У 1981. повећано за насеље Подварош које је престало да постоји и за које садржи податке од 1857. до 1971. У 1991. повећано за део подручја насеља Брназе и Главице, где је и садржан део података од 1857. до 1981. У 1869, 1921. и 1931. део података садржан у насељу Брназе.

Попис 1991.

уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Сињ је имало 11.378 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
10.429 91,65%
Срби
  
251 2,20%
Југословени
  
217 1,90%
Албанци
  
55 0,48%
Муслимани
  
41 0,36%
Македонци
  
24 0,21%
Словенци
  
20 0,17%
Мађари
  
9 0,07%
Црногорци
  
8 0,07%
Чеси
  
7 0,06%
Словаци
  
4 0,03%
Немци
  
3 0,02%
Аустријанци
  
1 0,00%
Пољаци
  
1 0,00%
Турци
  
1 0,00%
остали
  
1 0,00%
неопредељени
  
146 1,28%
регион. опр.
  
29 0,25%
непознато
  
131 1,15%
укупно: 11.378

Знамените личности

уреди

Међународна сарадња

уреди

Референце

уреди
  1. ^ "Срђ", Дубровник 15. октобар 1907.
  2. ^ "Службени војни лист", Београд 23. новембар 1934.
  3. ^ "Време", Београд 11. јул 1929.
  4. ^ "Правда, Београд 13. новембар 1932.
  5. ^ а б — Republika Hrvatska — Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857.-2001.

Литература

уреди
  • [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везе

уреди