Попис становништва у Хрватској 2021.
Попис становништва у Хрватској 2021. (хрв. Popis stanovništva, kućanstava i stanova u Republici Hrvatskoj 2021. godine) био је редовни десетогодишњи попис становништва, који је на подручју Хрватске спроведен током јесени 2021. године, у периоду од 13. септембра до 14. новембра. Попис је обављен на основу Zakona o Popisu stanovništva, kućanstava i stanova u Republici Hrvatskoj 2021. godine (Narodne novine, бр. 25/20, 34/21).[1] Попис је спроведен применом комбиноване пописне методологије, која је подразумевала самопописивање од 13. до 26. септембра на посебном електронском порталу,[2] након чега је уследило и теренско пописивање, које је обављено у периоду од 27. септембра до 14. новембра.[3]
Резултати уреди
Објављивање званичних резултата пописа отпочело је 22. септембра 2022. године, од стране Државног завода за статистику (DZS), а највећу пажњу јавности изазвао је податак да је укупан број житеља Хрватске сведен на свега 3.871.833 становника, што је представљало значајан пад од чак 9.64% у односу на резултате претходног пописа из 2011. године.[4][5]
| Ранг по броју становника |
Жупанија | Број становника (2021) |
Претходно стање (2011) |
Пад по броју становника |
Пад у процентима |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Град Загреб | 767,131 | 790,017 |  22,886
|
2.9
|
| 2 | Сплитско-далматинска жупанија | 423,407 | 454,798 | 31,391
|
6.9
|
| 3 | Загребачка жупанија | 299,985 | 317,606 | 17,621
|
5.5
|
| 4 | Приморско-горанска жупанија | 265,419 | 296,195 | 30,776
|
10.4
|
| 5 | Осјечко-барањска жупанија | 258,026 | 305,032 | 47,006
|
15.4
|
| 6 | Истарска жупанија | 195,237 | 208,055 | 12,818
|
6.2
|
| 7 | Задарска жупанија | 159,766 | 170,017 | 10,251
|
6.0
|
| 8 | Вараждинска жупанија | 159,487 | 175,951 | 16,464
|
9.4
|
| 9 | Вуковарско-сријемска жупанија | 143,113 | 179,521 | 36,408
|
20.3
|
| 10 | Сисачко-мославачка жупанија | 139,603 | 172,439 | 32,836
|
19.0
|
| 11 | Бродско-посавска жупанија | 130,267 | 158,575 | 28,308
|
17.9
|
| 12 | Крапинско-загорска жупанија | 120,702 | 132,892 | 12,190
|
9.2
|
| 13 | Дубровачко-неретванска жупанија | 115,564 | 122,568 | 7,004
|
5.7
|
| 14 | Карловачка жупанија | 112,195 | 128,899 | 16,704
|
13.0
|
| 15 | Међимурска жупанија | 105,250 | 113,804 | 8,554
|
7.5
|
| 16 | Бјеловарско-билогорска жупанија | 101,879 | 119,764 | 17,885
|
14.9
|
| 17 | копривничко-крижевачка жупанија | 101,221 | 115,584 | 14,363
|
12.4
|
| 18 | Шибенско-книнска жупанија | 96,381 | 109,375 | 12,994
|
11.9
|
| 19 | Вировитичко-подравска жупанија | 70,368 | 84,836 | 14,468
|
17.1
|
| 20 | Пожешко-славонска жупанија | 64,084 | 78,034 | 13,950
|
17.9
|
| 21 | Личко-сењска жупанија | 42,748 | 50,927 | 8,179
|
16.1
|
| Укупни резултати | 3,871,833 | 4,284,889 | 413,056
|
9.6
| |
Етнички састав уреди
Етнички састав (2021)
| Етничка припадност | Бројност | Share |
|---|---|---|
| Хрвати | 3,547,614 | 91.63% |
| Срби | 123,892 | 3.20% |
| Бошњаци | 24,131 | 0.62% |
| Роми | 17,980 | 0.46% |
| Албанци | 13,817 | 0.36% |
| Италијани | 13,763 | 0.36% |
| Мађари | 10,315 | 0.27% |
| Чеси | 7,862 | 0.20% |
| Словенци | 7,729 | 0.20% |
| Словаци | 3,688 | 0.10% |
| Македонци | 3,555 | 0.09% |
| Црногорци | 3,127 | 0.08% |
| Немци | 3,034 | 0.08% |
| Украјинци | 1,905 | 0.05% |
| Руси | 1,481 | 0.04% |
| Русини | 1,343 | 0.03% |
| Пољаци | 657 | 0.02% |
| Јевреји | 410 | 0.01% |
| Турци | 404 | 0.01% |
| Аустријанци | 365 | 0.01% |
| Румуни | 337 | 0.01% |
| Бугари | 262 | 0.01% |
| Власи | 22 | 0.00% |
| Остали | 13,196 | 0.34% |
| Регионално изјашњени | 12,712 | 0.33% |
| Етнорелигијски изјашњени | 5,874 | 0.15% |
| Некласификовани | 3,108 | 0.08% |
| Неизјашњени | 22,388 | 0.58% |
| Непознато | 26,862 | 0.69% |
Срби у Хрватској уреди
Према резултатима пописа, број Срба у Хрватској знатно је опао, са 186.633 (2011) на 123.892 (2021) становника, услед чега је и учешће Срба у укупном броју становника Хрватске спало са 4,36% (2011) на 3,20% (2021). Према верској структури, највећи број Срба је православне вероисповести (101.250), док је број Срба католика знатно мањи (2.042), а преостали припадају другим вероисповестима или су се изјаснили као агностици (2.342), односно атеисти (11.406).[6]