Бјеловарско-билогорска жупанија
Бјеловарско-билогорска жупанија се налази је на северозападу Републике Хрватске. У економском погледу ова жупанија је најјача пољопривредна жупанија у Хрватској. Према прелиминарним резултатима пописа из 2021. у жупанији је живело 102.295 становника.[1]
Бјеловарско-билогорска жупанија | |
---|---|
Држава | Хрватска |
Админ. центар | Бјеловар |
Жупан | Дамир Бајс (НЛ Дамир Бајс) |
Површина | 2.652 km2 |
— број ст. | 102.295 |
— густина ст. | 38,57 ст./km2 |
— ISO 3166-2 | HR-07 |
Позивни број | 043 |
Званични веб-сајт |
Становништво
уредиПрема попису из 2011. у жупанији је живело 119.764 становника.
Према попису становништва из 2001. године жупанија је имала 133.084 становника (3% становништва Хрватске) са просечном густином насељености од 50 становника/km².
Етнички састав је био следећи: Хрвати 82,6%, Срби 7.1%, Чеси 5,3, Мађари 0,9% % и други. У овој жупанији живи највише припадника чешке националне мањине у Хрватској.
По попису из 1991. године етнички састав је изгледао овако: Хрвати 67,88%, Срби 16,14%, Бошњаци, Албанци, Роми и остали 8,74%, Чеси 5,82%, Мађари 1,40%
Број становника по пописима
уредигодина пописа | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
бр. становника | 133.084 | 144.042 | 149.551 | 157.811 | 167.599 | 170.651 | 166.485 | 173.597 | 162.453 | 163.039 | 150.825 | 130.901 | 101.420 | 95.981 | 84.893 |
Извор
уреди- ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
Политика
уредиТренутни жупан је Дамир Бајс, а дожупан Крешо Јелавић.
Скупштина се састоји од 43 посланика:
- Хрватска сељачка странка (HSS) 15
- Хрватска демократска заједниц (HDZ) 9
- Социјалдемократска партија Хрватске (SDP) 8
- Хрватска социјално либерална странка (HSLS) 4
- Хрватска народна странка (HNS) 2
- Хрватски Блок (HB) 4
- независни кандидат 1
Географија
уредиБјеловарско-билогорска жупанија се налази у источном делу скупа жупанија средишњег подручја Хрватске. На северу се граничи са Копривничко-крижевачком, на североистоку са Вировитичко-подравском, на југу са Сисачко-мославачком и на западу са Загребачком жупанијом. Обухватаа простор четири карактеристичне географске целине: Билогору (северно и североисточно), граничне масиве Папука и Равне горе (источно), Мославачку гору (југозападно), и долину реке Чесме и Илове (западно, средишње и јужно).
Бјеловарско-билогорска жупанија заузима површину од 2.652 km², што је 3,03% од укупне површине Хрватске и на њеном подручју живи 131.343 становника (према попису из 2001. године), што износи око 3% становништва Хрватске. Средиште жупаније је град Бјеловар са 41.083 становника што чини 31,3% укупног броја становништва жупаније. Бјеловар је политичко, културно и економско средиште жупаније.
Економија
уредиНа подручју Беловарско-билогорске жупаније налазе се значајни извори нафте, земног гаса, кварцног песка, глине и термалних вода. У жупанији је најзаступљенија производња хране и сточарство, што резултује значајном производњом млека и меса. Сем пољопривреде у жупанији је развијена прехрамбена, дрвна, металопрерађивачка и текстилна индустрија.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Први резултати пописа 2021. године”. popis2021.hr. Архивирано из оригинала 14. 01. 2022. г. Приступљено 26. 8. 2022.
- ^ „STANOVNIŠTVO PREMA NARODNOSTI PO GRADOVIMA/OPĆINAMA, POPIS 2011.”. Državni zavod za statistiku. Приступљено 06. 5. 2013.