Бјеловарско-билогорска жупанија

Административна јединица у Хрватској

Бјеловарско-билогорска жупанија се налази је на северозападу Републике Хрватске. У економском погледу ова жупанија је најјача пољопривредна жупанија у Хрватској. Према прелиминарним резултатима пописа из 2021. у жупанији је живело 102.295 становника.[1]

Бјеловарско-билогорска жупанија
Положај Бјеловарско-билогорске жупаније
Држава Хрватска
Админ. центарБјеловар
ЖупанДамир Бајс (НЛ Дамир Бајс)
Површина2.652 km2
 — број ст.102.295
 — густина ст.38,57 ст./km2
 — ISO 3166-2HR-07
Позивни број043
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Становништво

уреди
 
Старосна пирамида Бјеловарско-билогорске жупаније према попису становништва 2011.

Према попису из 2011. у жупанији је живело 119.764 становника.

Попис 2011.[2]
Хрвати
  
101.582 84,82%
Срби
  
7.552 6,31%
Албанци
  
743 0,62%
Аустријанци
  
3 0,00%
Бошњаци
  
121 0,10%
Бугари
  
12 0,01%
Власи
  
1 0,00%
Мађари
  
881 0,74%
Македонци
  
80 0,07%
Јевреји
  
10 0,01%
Италијани
  
73 0,06%
Немци
  
93 0,08%
Пољаци
  
12 0,01%
Роми
  
391 0,33%
Румуни
  
11 0,01%
Руси
  
12 0,01%
Русини
  
10 0,01%
Словаци
  
34 0,03%
Словенци
  
102 0,09%
Турци
  
2 0,00%
Украјинци
  
12 0,01%
Црногорци
  
63 0,05%
Чеси
  
6.287 5,25%
остали
  
90 0,08%
регионална припадност
  
10 0,01%
верска припадност
  
264 0,22%
нераспоређено
  
18 0,02%
неизјашњени
  
1.003 0,84%
непознато
  
292 0,24%
укупно: 119.764


Према попису становништва из 2001. године жупанија је имала 133.084 становника (3% становништва Хрватске) са просечном густином насељености од 50 становника/km².

Етнички састав је био следећи: Хрвати 82,6%, Срби 7.1%, Чеси 5,3, Мађари 0,9% % и други. У овој жупанији живи највише припадника чешке националне мањине у Хрватској.

По попису из 1991. године етнички састав је изгледао овако: Хрвати 67,88%, Срби 16,14%, Бошњаци, Албанци, Роми и остали 8,74%, Чеси 5,82%, Мађари 1,40%

Број становника по пописима

уреди
година пописа 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 133.084 144.042 149.551 157.811 167.599 170.651 166.485 173.597 162.453 163.039 150.825 130.901 101.420 95.981 84.893

Извор

уреди
  • ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Политика

уреди

Тренутни жупан је Дамир Бајс, а дожупан Крешо Јелавић.

Скупштина се састоји од 43 посланика:

  • Хрватска сељачка странка (HSS) 15
  • Хрватска демократска заједниц (HDZ) 9
  • Социјалдемократска партија Хрватске (SDP) 8
  • Хрватска социјално либерална странка (HSLS) 4
  • Хрватска народна странка (HNS) 2
  • Хрватски Блок (HB) 4
  • независни кандидат 1

Географија

уреди

Бјеловарско-билогорска жупанија се налази у источном делу скупа жупанија средишњег подручја Хрватске. На северу се граничи са Копривничко-крижевачком, на североистоку са Вировитичко-подравском, на југу са Сисачко-мославачком и на западу са Загребачком жупанијом. Обухватаа простор четири карактеристичне географске целине: Билогору (северно и североисточно), граничне масиве Папука и Равне горе (источно), Мославачку гору (југозападно), и долину реке Чесме и Илове (западно, средишње и јужно).

Бјеловарско-билогорска жупанија заузима површину од 2.652 km², што је 3,03% од укупне површине Хрватске и на њеном подручју живи 131.343 становника (према попису из 2001. године), што износи око 3% становништва Хрватске. Средиште жупаније је град Бјеловар са 41.083 становника што чини 31,3% укупног броја становништва жупаније. Бјеловар је политичко, културно и економско средиште жупаније.

Економија

уреди

На подручју Беловарско-билогорске жупаније налазе се значајни извори нафте, земног гаса, кварцног песка, глине и термалних вода. У жупанији је најзаступљенија производња хране и сточарство, што резултује значајном производњом млека и меса. Сем пољопривреде у жупанији је развијена прехрамбена, дрвна, металопрерађивачка и текстилна индустрија.

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Први резултати пописа 2021. године”. popis2021.hr. Архивирано из оригинала 14. 01. 2022. г. Приступљено 26. 8. 2022. 
  2. ^ „STANOVNIŠTVO PREMA NARODNOSTI PO GRADOVIMA/OPĆINAMA, POPIS 2011.”. Državni zavod za statistiku. Приступљено 06. 5. 2013. 

Спољашње везе

уреди