Отворите главни мени

Врлика је град у Далмацији, у Сплитско-далматинској жупанији, Република Хрватска.

Врлика
Vrlika i sveti nikola.jpg
Панорама Врлике у подножју тврђаве Прозор
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаСплитско-далматинска
Становништво
Становништво
 — 2011.2.177
 — густина9,16 ст./km2
Географске карактеристике
Координате43°54′38″ СГШ; 16°23′51″ ИГД / 43.91043° СГШ; 16.39752° ИГД / 43.91043; 16.39752Координате: 43°54′38″ СГШ; 16°23′51″ ИГД / 43.91043° СГШ; 16.39752° ИГД / 43.91043; 16.39752
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина237,73 км2
Врлика на мапи Хрватске
Врлика
Врлика
Остали подаци
ГрадоначелникИван Ћорић
Поштански број21236 Врлика

Садржај

ГеографијаУреди

Град Врлика се налази на 470 m надморске висине на самом рубу Врличког поља уз државни пут Загреб-Сплит, на 66 km од Сплита. У самом граду извире једна од притока ријеке ЦетинеЧесма. Клима је субмедитеранска која се мијеша са континенталном планинском климом што чини Врлику пријатним мјестом за боравак, посебно за људе који имају тешкоће са респиративним болестима.

По овом граду се зове и околни крај, Врличка крајина, која је дио Цетинске крајине.

ИсторијаУреди

Године 1838. је Врлика место са дивном околином, познато по лековитом извору воде, где људи лети масовно свраћају. Тада је то село са 80 кућа, у којима живи 300 становника.[1]

До територијалне реорганизације у Хрватској налазила се у саставу старе општине Сињ. У близини Врлике се налази средњовековна тврђава Прозор.

Врлика се од распада Југославије до августа 1995. године налазила у Републици Српској Крајини. Током агресије на РСК августа 1995. године хрватска војска заузела је Врлику протеравајући сво српско становништво.

Други свјетски ратУреди

Спаљивање православне цркве светог Николе 1971. годинеУреди

Српско коло, новине Срба ијекаваца, доносе чланак о овом догађају: [2]

„Православна црква светог Николе у Врлици је најтеже пострадала у миру, за вријеме комунистичке Југославије. Почетком тзв. "Хрватског прољећа" 1971. године указало се потиснуто зло. На Духове 28. маја 1972. године, у поноћ, Храм Светог Николе спаљен је подметнутим пожаром. То су учинила тројица припадника усташке емиграције из Врлике. Црква је обновљена за двије године и освећена 26. маја 1974. године. Срби Врличани свједоче да су тројица усташких палитеља тешко пострадали. Један је неизлечиво оболио, другоме је у саобраћајној несрећи одсјечена глава као на пању, а трећем је син погинуо у саобраћајној несрећи управо испод српске цркве у Врлици. Остало је запамћено да је усташа закукао над мртвим сином: "Свети Нико, ја запалих тебе, ти сажеже мене!"”

Овај догађај је помогао да храм не буде опет спаљиван или рушен, у рату деведесетих година 20. вијека.

СтановништвоУреди

На попису становништва 2011. године, град Врлика је имао 2.177 становника, од чега у самој Врлици 828.[3]

Град ВрликаУреди

Број становника по пописима[4]
1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011
5.920 6.226 6.311 7.545 8.727 9.529 9.819 10.382 8.686 8.854 7.366 6.458 6.262 5.621 2.705 2.177

Напомена: Настао из старе општине Сињ.

Врлика (насељено место)Уреди

Број становника по пописима[4]
1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011
644 751 733 820 904 881 877 907 681 751 927 836 1.207 1.334 959 828

Напомена: Садржи податке за бивше насеље Кукар које је у 1857., 1880., 1900., 1910. и 1948. исказано као насеље.

Попис 1991.Уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Врлика је имало 1.334 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
958 71,81 %
Срби
  
233 17,46 %
Муслимани
  
12 0,89 %
Југословени
  
9 0,67 %
Албанци
  
5 0,37 %
Роми
  
4 0,29 %
Македонци
  
1 0,07 %
Немци
  
1 0,07 %
Чеси
  
1 0,07 %
неопредељени
  
6 0,44 %
непознато
  
104 7,79 %
укупно: 1.334

ЦрквеУреди

  • Српска православна црква Св. Оца Николаја из 1618. године
  • Католичка црква Госпе Ружарице из 1898. године
  • Унијатска црква Свете Тројице из 1844, порушена до темеља 1970.

Види јошУреди

ИзвориУреди

  • [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

РеференцеУреди

  1. ^ "Србскиј народниј лист", Будим 1839. године
  2. ^ Српско коло, број 33., август, pp. 17. Београд. 2018. 
  3. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 22. 04. 2013. 
  4. 4,0 4,1 — Republika Hrvatska — Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857.-2001.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди