Врлика

Врлика
Врлика;
	Панорама Врлике у подножју тврђаве Прозор
	Грб
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Сплитско-далматинска
Становништво
Становништво	‍
— 2011.	828
Агломерација (2011.)	2.177
Географске карактеристике
Координате	43° 54′ 37″ С; 16° 23′ 51″ И / 43.910193° С; 16.397633° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	425 m
Површина	237,73 km2
	Врлика Врлика на карти Хрватске
Остали подаци
Градоначелник	Јуре Плазонић
Поштански број	21236 Врлика
Позивни број	+385 21
Регистарска ознака	ST

Врлика је градић у Далмацији, у Сплитско-далматинској жупанији, Република Хрватска.

Географија

Град Врлика се налази на око 470 m надморске висине, на самом рубу Врличког поља уз државни пут Загреб – Сплит, на 66 km од Сплита.^[1] Удаљена је од Дрниша 25 km, од Книна 30 km и од Сиња 36 km. У самом граду извире једна од притока ријеке Цетине – Чесма. Клима је субмедитеранска која се мијеша са континенталном планинском климом што чини Врлику пријатним мјестом за боравак, посебно за људе који имају тешкоће са респиративним болестима.

По овом граду се зове и околни крај, Врличка крајина, која је дио Цетинске крајине.

Историја

Године 1838. је Врлика место са дивном околином, познато по лековитом извору воде, где људи лети масовно свраћају. Тада је то село са 80 кућа, у којима живи 300 становника.^[2]

До територијалне реорганизације у Хрватској налазила се у саставу старе општине Сињ. У близини Врлике се налази средњовековна тврђава Прозор.

Врлика се од распада Југославије до августа 1995. године налазила у Републици Српској Крајини. Током агресије на РСК августа 1995. године, хрватска војска заузела је Врлику протеравајући сво српско становништво.

Други свјетски рат

У НОБ-у током Другог свјетског рата учествовало je 58 Врличана.^[3]

Спаљивање православне цркве Светог Николе 1971. године

Српско коло, новине Срба ијекаваца, доносе чланак о овом догађају:^[4]

Православна црква светог Николе у Врлици је најтеже пострадала у миру, за вријеме комунистичке Југославије. Почетком тзв. "Хрватског прољећа" 1971. године указало се потиснуто зло. На Духове 28. маја 1972. године, у поноћ, Храм Светог Николе спаљен је подметнутим пожаром. То су учинила тројица припадника усташке емиграције из Врлике. Црква је обновљена за двије године и освећена 26. маја 1974. године. Срби Врличани свједоче да су тројица усташких палитеља тешко пострадали. Један је неизлечиво оболио, другоме је у саобраћајној несрећи одсјечена глава као на пању, а трећем је син погинуо у саобраћајној несрећи управо испод српске цркве у Врлици. Остало је запамћено да је усташа закукао над мртвим сином: "Свети Нико, ја запалих тебе, ти сажеже мене!"

Овај догађај је помогао да храм не буде опет спаљиван или рушен, у рату деведесетих година 20. вијека.

Становништво

На попису становништва 2011. године, град Врлика је имао 2.177 становника, од чега у самој Врлици 828.^[5]

Град Врлика

Број становника по пописима^[6]
1857.	1869.	1880.	1890.	1900.	1910.	1921.	1931.	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2001.	2011
5.920	6.226	6.311	7.545	8.727	9.529	9.819	10.382	8.686	8.854	7.366	6.458	6.262	5.621	2.705	2.177

Напомена: Настао из старе општине Сињ.

Врлика (насељено место)

Број становника по пописима^[6]
1857.	1869.	1880.	1890.	1900.	1910.	1921.	1931.	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2001.	2011
644	751	733	820	904	881	877	907	681	751	927	836	1.207	1.334	959	828

Напомена: Садржи податке за бивше насеље Кукар које је у 1857., 1880., 1900., 1910. и 1948. исказано као насеље.

Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Врлика је имало 1.334 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍

Хрвати	958	71,81%
Срби	233	17,46%
Муслимани	12	0,89%
Југословени	9	0,67%
Албанци	5	0,37%
Роми	4	0,29%
Македонци	1	0,07%
Немци	1	0,07%
Чеси	1	0,07%
неопредељени	6	0,44%
непознато	104	7,79%
укупно: 1.334

Цркве

Српска православна црква Св. Оца Николаја из 1618. године,
Католичка црква Госпе Ружарице из 1898. године,
Унијатска црква Свете Тројице из 1844, порушена до темеља 1970.

Види још

Референце

^ О Врлици
^ "Србскиј народниј лист", Будим 1839. године
^ Iz povijesti Dalmacije (str. 122) - Bernard Stulli ISBN 86-7397-073-3
^ Српско коло, број 33. Београд. 2018. стр. 17. Архивирано из оригинала 26. 10. 2018. г. Приступљено 26. 10. 2018.
^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 22. 4. 2013.
^ ^а ^б — Republika Hrvatska — Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857.-2001.

Литература

[1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.

Мапа

[2]

Фотографије

[3]

Спољашње везе

Сајт града Врлике (језик: хрватски)

[1] О Врлици

[2] "Србскиј народниј лист", Будим 1839. године

[3] Iz povijesti Dalmacije (str. 122) - Bernard Stulli ISBN 86-7397-073-3

[4] Српско коло, број 33. Београд. 2018. стр. 17. Архивирано из оригинала 26. 10. 2018. г. Приступљено 26. 10. 2018.

[5] „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 22. 4. 2013.

[autogenerated1-6] а ^б — Republika Hrvatska — Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857.-2001.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]