Манастир Драговић

Манастир Драговић је манастир Епархије далматинске Српске православне цркве који се налази у селу Кољане у Далмацији, Република Хрватска. То је један од три историјска српска манастира у Далмацији, поред манастира Крка и Крупа.

Манастир Драговић
SPmanastir dragovic.jpg
Основни подаци
ЈурисдикцијаСрпска православна црква
ЕпархијаЕпархија далматинска
Оснивање1395.
ОснивачТвртко I Котроманић
Локација
МестоКољане
Држава Хрватска
Координате43°51′49.3″N 16°30′41.8″E / 43.863694° СГШ; 16.511611° ИГД / 43.863694; 16.511611
Манастир Драговић на мапи Хрватске
Манастир Драговић
Манастир Драговић
Манастир Драговић на мапи Хрватске

ПрошлостУреди

На основу љетописа ”Повијест о Светорождественском манастиру Драговићу у Православној епархији далматинској” ствараоца првопастир Герасима Петрановића из 1859, манастир је понио име по Драгу који је са браћом прешао из Босне у Цетинску крајину. По народном предању манастир се зове по рјечици која је извирала у близини старог мјеста манастира.

Подигнут је 1395. године, шест година послије Косовске битке. После боја на Косову наступио је тешко раздобље за српски народ. Особито послије смрти краља Твртка Срби из Босне масовније прелазе у Далмацију, гдје су поменуте године подигли овај манастир.[1] Налази се недалеко од мјеста Врлика, поред Перућког језера, на 20 километара од Книна. Током свог постојања три пута је мијењао мјесто, а служио је и доживљавао судбину српског народа у Далмацији.[2].

Опустошен је 1480. у једном од турских похода на ове просторе. Поново је опустошен 1537. године током похода турске војске на утврђени град Клис. Након тога био је пуст око двадесет година, све до 1590. када је обновљен. Ипак, иноци су убрзо напустили манастир због глади. Иза тога био је пуст седамдесет година, до 1694. када га обновља владика Никодим Бусовић. Четири године касније манастир је поново напуштен, због турских напада. Послије Карловачког мира 1699. године Цетинска крајина је потпала под млетачку власт па су се драговићки иноци вратили у свој манастир.

Године 1585. пет драговићких инока се повлачи на подручје Будимског владичанаства гдје оснивају манастир Грабовац.

Због нестабилног тла, на којем је био саграђен манастир, и велике влаге, по дозволи млетачке владе 1777. године је почело премјештање манастира, на молбу Викентија Стојсављевића. Нови манастир је основан на мјесту званом Виногради. Њега је касније довршио настојатељ Јеротеј Ковачевић. Манастир и нова црква освећени су 20. августа 1867. године. Никодим Милаш се заиночио у Драговићу 1873. године.

Педесетих година 20. вијека због изградње хидроелектране на Цетини и Перућког језера манастир је поново измјештен, а више хиљада српског православног народа из плодне цетинске долине расељено је, махом у Србију. Нове просторије манастира Драговић освештане су 1959. на Малу Госпојину.

Године 1995. је поново опустошен и до обнове раних двехиљадитих манастриске просторије су коришћене као штала.

Драговић је до 1995. године чувао у својој књижници са преко хиљаду наслову и ризницу велике драгоцјености. Ту се могао видјети октоих из 14. вијека, минеј за мјесец мај из 1531. године, писан у Студеници, књига је књигопечаћена у Острогу 1594., законоправило је књигопечаћено у Москви 1653. итд. Ту су и кратки записи Доситеја Обрадовића, који је на својим путовањима свраћао и у манастир Драговић. Исто је чинио касније српски пјесник Лаза Костић, као и Иво Ћипико и Симо Матавуљ. У ризници чувао се антиминс патријарха Арсенија Чарнојевића из 1692. (први барокни антимис у Срба) и два јерусалимског патријарха Доситеја од 1701. године. Ту се чувао, међу осталим, и ручни крст настојатеља Василија из Косјерева од 1739. године, сребрни филигрански кивот и друге драгоцености. У малом кивоту драговићке цркве чувају се дио моштију српског архиепископа Светог Георгија и дјелови ризе Светог Спиридона, донесен са Крфа.

Вук Караџић је одржавао преписку са настојатељом Јеротејем Ковачевићем и послао прилог манастиру у износу од 50 форинти.[3]

ПрилогУреди

У једном од љетописа Српске Православне Цркве стоји следеће:

" По косовстѣіі битцѣ тяжка времена наступиша за Сербию, и не менше тяжка за сербскіӥ православиыӥ народ въ Босніи, особенно послѣ смерти благочестиваго и хрістолюбиваго краля Стефана Твертдка. При жизни Твердка бояхуея бо Турки отъ него, и не нападаху много на Боснію; но послѣ блаженноӥ его кончины, а во время владѣнія слабаго Стефана Дабиши, смѣлость ихъ не познаваше границъ, особенно же, когда и хрістіански владѣтел въ сіе время бяху въ непрестаниыхъ бореніяхъ между собою; а унгарскіӥ краль Владиславъ даже содржество имѣяше съ Турскимъ султаномъ. Много долженствоваху териѣти наши въ Босні особенно же въ 1395. Году, и ради тогом многи принуждены бяху бѣжати изпредъ Турковъ и искати убѣжища въ нашеӥ Далмаціи. Тогда много сербскаго съ своими священниками пребѣже изъ гористыхъ предѣлъ Босніи гдѣ занимахуся скотоводствомъ, и поселися въ странахъ отъ источниковъ Цетины и до моря близу Сплѣта и Трогиря. Въ сіе время основанъ бысть на ручьи Драгович монастырь въ честь пресвятыя Дѣвы Маріи, рождестваея. Бѣ бо сеӥ монастырь на утѣшеніе всліе народа, совокупляющагося со всѣхъ странъ около него и питающагося въ немъ млекомъ истиныя православныя вѣры и хрістіанскаго ученіа." [1]

Старјешине манасатира ДраоговићУреди

  • Никодим Бусовић, владика, 1694.
  • Теофил, настојатељ, 1707.
  • Саватије Љубибратић, владика, 1719.
  • Теофил Југовић, настојатељ, 1737.
  • Арсеније Николић, настојатељ, 1738-1741
  • Викентије, настојатељ, 1741-1764
  • Леонтије Милаковић, настојатељ, 1764-1772
  • Мелетије Мудрић, настојатељ, 1772-1773
  • Гаврил Црнчевић, настојатељ, 1773-1774
  • Мојсије Милојевић, настојатељ, 1774-1775
  • Георгије Адамовић, настојатељ, 1775-1780
  • Викентије Стојисављевић, настојатељ, 1780-1798
  • Атанасије Ђурић, настојатељ, 1798-1804
  • Спиридон Сврдлин, настојатељ, 1804-1807
  • Стефан Дубајић, првопастир, 1807-1810
  • Јоаникије Радиновић, настојатељ, 1810-1811
  • Симеон Ивић, настојатељ, 1811-1813
  • Спиридон Сврдлин, настојатељ, 1813-1817
  • Парентије Торбица, настојатељ, 1817-1822
  • Јоаникије Радинковић, настојатељ, 1822-1829
  • Никодим Новаковић, настојатељ, 1829-1831
  • Никифор Ковачевић, настојатељ, 1831-1835
  • Симеон Илић, мјестобљузнитељ, 1835-1836
  • Јосиф Милковић, мјестобљузнитељ, 1836-1841
  • Никанор Синобад, мјестобљузнитељ, 1841-1843
  • Антоније Мијовић, мјестобљузнитељ, 1843-1844
  • Јосиф Милковић, мјестобљузнитељ, 1844-1845
  • Јеротеј Ковачевић, мјестобљузнитељ, 1845-1850
  • Јаков Радуловић, мјестобљузнитељ, 1850-1854
  • Иларион Торбица, настојатељ а касније првопастир, 1854-1892
  • Силвестер Боговац, првопастир, 1892-1914
  • Парентије Миоковац, управитељ, 1914-1924
  • Севастијан Јовић, управитеље, 1924-1933
  • Наум Милковић, настојатељ, 1933-1945
  • Рувим Штрбац, свештеноинок, 1945-1968
  • Данили Јокић, управитељ, 1976-

ИзвориУреди

  1. ^ а б Никодим Милаш(1901): Православна Далмација pp. 149
  2. ^ Епархија далматинска: Манастир — Манастир Драговић, Приступљено 11. 2. 2013.
  3. ^ Милеуснић, Слободан. Манастир Драговић. Врлика: Управа манастира Драговића. стр. 27. 

Спољашње везеУреди