Имотски

Имотски
Имотски;
	Зграда градског поглаварства
	Грб
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Сплитско-далматинска жупанија
Становништво
Становништво	‍
— 2011.	10.764
— густина	146,95 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	43° 26′ 50″ С; 17° 12′ 50″ И / 43.44710847768605° С; 17.21399891276312° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина	73,25 km2
	Имотски Имотски на мапи Хрватске
Остали подаци
Градоначелник	Анте Ђузел (ХСП)
Позивни број	+385 21
Регистарска ознака	IM

Имотски је град у Хрватској у Сплитско-далматинској жупанији.

Црвено језеро крај Имотског

Географски положајУреди

Имотска крајина смјестила се иза планине Биоково. Заузима простор од око 600 km². Са сјевероистока је омеђена босанскохерцеговачком границом, са југа Макарским приморјем, а са сјеверозапада сињско-омишким простором. Налази се на надморској висини од 260 m (Имотско поље) до 440 m (град Имотски).

Град Имотски има два бисера природе: Црвено и Модро језеро. Модро језеро љети постаје купалиште. Уређеним серпентинама купачи се спуштају све до језера и плаже, док Црвеном језеру због престрмих литица које га окружују није могуће приступити. Простор Имотске крајине можемо подијелити у три природне цјелине: крашко подручје уз обод поља, те простране крашке површине и увале на ширем простору — Имотско поље, као велико тектонско улегнуће, те планински масив Биоково.

Клима и вегетацијаУреди

Имотски и Имотска крајина имају средоземну климу. Снијег је ријетка појава. Најнижа забиљежена температура је -13°C. Температуре се љети могу попети и до 43°C, па ту расте углавном борова шума. Највише има чемпреса, алепског те далматинског црног бора. Има и шума храста сладуна те црнике. Овдје од растиња превладава макија — зимзелена шикара, а има и смиља.

ИсторијаУреди

Имотски је 1838. године варошица подигнута на једном брду, испод којег је лепо поље. По пољу тече река Врљика. У насељу има 837 становника.^[1]

До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу старе општине Имотски.

Срби у местуУреди

Помиње се 1808. године српска православна црква у самој вароши - "Имоцком". Била је посвећена Успењу Пресвете Богородице, а у њој службовао један парох. Свештеник је био претплатник далматинског календара, Спиро Маргетић протопрезвитер.^[2] Купци истог календара за 1852-1853. годину били су: поп Спиридон Маргетић, Никола Маргетић и Марко Шундечић.^[3]

СтановништвоУреди

На попису становништва 2011. године, град Имотски је имао 10.764 становника, од чега у самом Имотском 4.757.

Град ИмотскиУреди

Број становника по пописима^[4]
1857.	1869.	1880.	1890.	1900.	1910.	1921.	1931.	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2001.	2011
3.127	3.538	3.704	4.307	4.827	5.410	5.693	5.911	6.879	7.147	7.362	8.084	8.911	9.935	10.213	10.764

Напомена: Настао из старе општине Имотски.

Имотски (насељено место)Уреди

Број становника по пописима^[4]
1857.	1869.	1880.	1890.	1900.	1910.	1921.	1931.	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2001.	2011
871	1.954	1.182	1.331	1.446	1.511	1.697	1.457	1.701	1.808	1.874	2.422	3.234	4.000	4.347	4.757

Напомена: У 1869. садржи податке за насеља Главина Доња и Главина Горња.

Попис 1991.Уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Имотски је имало 4.000 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍

Хрвати	3.699	92,47%
Срби	152	3,80%
Југословени	24	0,60%
Албанци	15	0,37%
Црногорци	11	0,27%
Муслимани	5	0,12%
Грци	1	0,02%
Мађари	1	0,02%
Македонци	1	0,02%
Немци	1	0,02%
остали	4	0,10%
неопредељени	35	0,87%
непознато	51	1,27%
укупно: 4.000

СпортУреди

Спортски клубови Имотског :

ФК "Имотски"
Боћарски клуб "Бериновац"
Кошаркашки клуб „Имотски“
Ронилачки клуб „Црвено језеро“
Куглачки клуб "Имотски"
Теквондо клуб "Имотски"

КултураУреди

Хрватски дувачки оркестар
Мандолина Имота
Мандолински оркестар
КУД "Сељачка слога" — Вињани

ОбразовањеУреди

Основне школеУреди

Основна школа „Стјепан Радић“

Средње школеУреди

Техничка школа Имотски
Економска школа Имотски
Гимназија „др. Мате Ујевића“ Имотски

Партнерски градовиУреди

Бјеловар

РеференцеУреди

^ "Србскиј народниј лист", Будим 1839. године
^ "Љубитељ просвештенија", Карловац 1870. године
^ "Љубитељ просвештенија", Карловац 1856. године
^ ^а ^б — Republika Hrvatska — Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857.-2001.

ЛитератураУреди

[1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.

Спољашње везеУреди

Званични веб-сајт

[1] "Србскиј народниј лист", Будим 1839. године

[2] "Љубитељ просвештенија", Карловац 1870. године

[3] "Љубитељ просвештенија", Карловац 1856. године

[autogenerated1-4] а ^б — Republika Hrvatska — Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857.-2001.

[1]

[2]

[3]

[4]