Википедија

Драгољуб Живојиновић

Драгољуб Р. Живојиновић (Врање, 17. април 1934 — Београд, 4. фебруар 2016[1]) био је српски историчар, доктор историјских наука, универзитетски професор и академик САНУ.[2]

Драгољуб Живојиновић
Dragoljub Živojinović.jpg
Драгољуб Живојиновић
Лични подаци
Датум рођења(1934-04-17)17. април 1934.
Место рођењаВрање,  Краљевина Југославија
Датум смрти4. фебруар 2016.(2016-02-04) (81 год.)
Место смртиБеоград,  Србија
Научни рад
ПољеИсторија
ИнституцијаУниверзитет у Београду
НаградеCavaliere OMRI BAR.svg Орден за заслуге према Републици Италији
Order of merits for the people with silver rays RIB.gif Орден заслуга за народ са сребрним зрацима
Орден Светог Саве

Завршио је Филозофски факултет у Београду (1959); постдипломске студије на Универзитету Пенсилваније, (1963); докторат на Универзитету Пенсилваније, (1966); постдокторски рад на Универзитету Харвард (1972). Био је редовни је професор на Филозофском факултету.

Признања и наградеУреди

  • Орден за заслуге према Републици Италији (1971);
  • Орден заслуга за народ са сребрним зрацима (1989).
  • БИГЗ-ова награда за научно дело (1995);
  • Награда „Светозар Милетић (1995);
  • Награда за животно дело „Владимир Ћоровић“ (2004);
  • Орден Светог Саве 2. степена (СПЦ) (2014);[3]

Изабрани радовиУреди

Важније монографије:

  • Živojinović, Dragoljub R. (1970). Amerika, Italija i postanak Jugoslavije 1917-1919. Beograd: Naučna knjiga. 
  • D. Živojinović, Vatikan i prvi svetski rat 1914-1918, Beograd-Cetinje 1978.
  • Д. Живојиновић, Ватикан и Први светски рат 1914-1918, Београд 1996, 2. доп. изд.
  • D. Živojinović, The United States and the Vatican Policies 1914-1918, Boulder 1978.
  • D. Živojinović, Vatikan, Srbija i stvaranje jugoslovenske države 1914-1920, Beograd 1980.
  • Д. Живојиновић, Ватикан, Србија и стварање југословенске државе 1914-1920, Београд 1995, 2. доп. изд.
  • Д. Живојиновић, Европа и Дубровник у 17. и 18. веку: студије и расправе, Београд 2008.
  • Д. Живојиновић, Ватикан, Католичка црква и југословенска власт 1941-1958, Београд 1994.
  • D. Živojinović, Vatikan, Katolička crkva i jugoslovenska vlast : 1941-1958, Beograd 2007, 2. доп. изд.
  • Д. Живојиновић, Црна Гора у борби за опстанак 1914-1922, Београд 1996.
  • Д. Живојиновић, Италија и Црна Гора 1914-1925: студија о изневереном савезништву, Београд 1998.
  • Д. Живојиновић, Српска православна црква и нова власт 1944-1950, Србиње, Београд, Ваљево, Минхен 1998.
  • Д. Живојиновић, Невољни савезници: Русија, Француска, Велика Британија, САД 1914-1918, Београд 2000.
  • Д. Живојиновић, Крај Краљевине Црне Горе: мировна конференција и после 1918-1921, Београд 2002.
  • Д. Живојиновић, Невољни ратници: велике силе и Солунски фронт 1914-1918, Београд 2008.
  • Д. Живојиновић, Невољни ратници: велике силе и Солунски фронт 1914-1918, Београд 2010, 2. изд.
  • Д. Живојиновић, У потрази за заштитником : студије о српско-америчким везама 1878-1920. године, Београд 2010.
  • Д. Живојиновић, Надмени савезник и занемарено српство: британско-српски односи (1875-1941), Београд 2011.
  • Д. Живојиновић, "La Dalmazia o morte" : италијанска окупација југословенских земаља 1918-1923. године, Београд 2012.
  • Д. Живојиновић, Ватикан у балканском вртлогу: студије и расправе, Београд 2012.
  • Д. Живојиновић, Ватикан и Први светски рат. 1. Надметање у борби за мир: Сједињене Америчке Државе и политика Свете столице 1914-1918, Београд 2013.
  • Д. Живојиновић, Ватикан и Први светски рат. 2. Крах старог поретка : европски рат, Београд 2013.
  • Д. Живојиновић, Ватикан и Први светски рат. 3. Србија на удару : стварање југословенске државе, Београд 2013.
  • Д. Живојиновић, У потрази за империјом: Италија и Балкан почетком XX века: студије и расправе, Београд 2013.

Важнији коауторски радови:

Остали радови:

  • Д. Живојиновић, Јадранско питање у периоду између потписивања примирја са Аустро-Угарском и почетка Париске мировне конференције, 1919. године, Зборник Филозофског факултета, Х / 1, Београд 1968, 431-456.
  • Д. Живојиновић, Вилсон, Италија и Четрнаест тачака на међусавезничкој конференцији у Паризу (29. октобар - 3. новембар 1918), Историјски часопис, 16-17 (1966-1967), Београд 1970, 55-77.
  • Д. Живојиновић, Велика Британија и Рапалски уговор 1920. године, Историјски часопис, 18 (1971), Београд, 393-416.
  • Д. Живојиновић, Покушај "атентата" на краља Николу 1918. године, Историјски часопис, 19 (1972), Београд, 303-315.
  • Д. Живојиновић, Сан Ђулијано и италијанске претензије на Јадрану на почетку светског рата 1914-1918. године, Историјски часопис, 20 (1973), Београд, 307-317.
  • Д. Живојиновић, Савезници и капитулација Црне Горе 1915-1916. године, Историјски часопис, 21 (1974), Београд, 187-224.
  • D. Živojinović, Sveta stolica i stvaranje jugoslovenske države 1914-1918, у: Politički život Jugoslavije 1914-1945, Beograd 1974, 223-274.
  • Д. Живојиновић, Један докуменат о католичкој цркви и уједињењу Југославије (1917), Историјски гласник, 1-2, Београд 1975, 145-160.
  • Д. Живојиновић, Југословенске земље у политици Сједињених Америчких Држава до 1918. године, Зборник Матице српске за историју, 29, Нови Сад 1984, 49-68.
  • Д. Живојиновић, Дневник адмирала Ернеста Трубриџа као извор за српско-британске односе у 1918. години, у: Србија 1918. године и стварање југословенске државе, Београд 1989, 141-153.
  • Д. Живојиновић, Радован Самарџић (1922-1994), Зборник Филозофског факултета, 18, Београд 1994, 1-7.
  • Д. Живојиновић, Банат у преговорима Савезника и Румуније 1914-1916, у: Банат кроз векове, Београд 2010, 247-268.

РеференцеУреди

  1. ^ Преминуо академик Драгољуб Живојиновић (РТС, 5. фебруар 2016)
  2. ^ Члан САНУ Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016), Приступљено 2. 4. 2013.
  3. ^ Орден Светог Саве академику Драгољубу Живојиновићу (СПЦ, 16. септембар 2014)

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Драгољуб_Живојиновић&oldid=25575522”