Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1941.

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за Народноослободилачку борбу народа Југославије, који су се десили током новембра месеца 1941. године:

← октобар · Хронологија Народноослободилачке борбе у 1941. години · децембар →

1. новембар

У Љубљани одржана четврта пленарна седница Врховног пленума, на којој је прихваћен програм Ослободилне фронте.
Код села Св. Хелене, близу Цеља, Први штајерски партизански батаљон водио борбе против немачких полицијских снага. У борби је погинуо пушкомитраљезац Похорске партизанске чете Ангел Беседњак Дон (1914—1941), народни херој.

2. новембар

Четници Драже Михаиловића напали Ужице, које су бранили делови Ужичког НОП одреда. У борбама на Трешњици делови Ужичког НОП одреда успели да разбију четничку групацију, одбране Ужице и избију пред Пожегу.
Четници Драже Михаиловића напали Моравичку чету Ужичког НОП одреда у Ивањици. После дванаесточасовне борбе напад је одбијен, а четницима нанети осетни губици. У тој борби погинуо је и политички комесар Ариљског батаљона Стеван Чоловић (1910—1941), народни херој.

3. новембар

По наређењу Врховног штаба НОП одреда, делови Ужичког и Чачанског НОП одреда напали четнике и после оштре борбе која је трајала читав дан, заузели Пожегу. Међу погинулима био је и командант Драгачевског батаљона Чачанског НОП одреда Богдан Капелан (1914—1941), народни херој.

5. новембар

У Београду немачка полиција и специјална полиција ухапсили око 300 интелектуалаца, под изговором да су комунисти, масони и англофили, и као таоце их затворили у логор на Бањици.
У Ужицу од Словенаца, прогнаних у Србију, формирана Словеначка партизанска чета.
Код села Тулова, код Власотинаца, погинуо политички комесар Кукавичког НОП одреда Владимир Ђорђевић (1905—1941), народни херој.

6. новембар

Бугарска полиција ухапсила секретара Покрајинског комитета КПЈ за Македонију Лазара Колишевског. Руковођење Покрајинским комитетом преузео Бане Андреев.

7. новембар

Четници Драже Михаиловића предали ултиматум Штабу Чачанског НОП одреда: да се до 16 часова партизанска посада Чачка преда са целокупним наоружањем, у противном ће град ставити под артиљеријску ватру. Пошто је Штаб Чачанског НОП одреда одбацио ултиматум, око 1.500 четника је напало град. Делови Чачанског НОП одреда, пошто су преотели артиљерску батерију и један тенк, у огорченој борби која је трајала до 3 часа по поноћи, разбили су нападаче, заробивши око 400 четника.

11. новембар

У Совјетском Савезу отпочеле емисије радио-станице „Слободна Југославија“.
У селу Дивцима, код Ваљева, командант Југословенске војске у отаџбини Дража Михаиловић водио разговоре са представницима Вермахта и обећао му да ће четници водити борбу против партизана, а неће пружати отпор немачким трупама.

13. новембар

Отпочео напад делова Ужичког НОП одреда на четнике Драже Михаиловића на Равној гори. У борбама вођеним до 20. новембра четници су били потпуно разбијени, због чега је Дража Михаиловић замолио прекид ватре и понудио преговоре, што је Врховни штаб НОП-а прихватио.

15. новембар

У селу Гостиљу, код Подгорице, одржано саветовање Главног штаба НОП одреда за Црну Гору и Боку на ком је извршена детаљна анализа борбених дејстава, стања у одредима и активности одреда на терену. На саветовању је закључено да се постојећа структура партизанских јединица ускладити са одлукама Саветовања Главног штаба НОП-а у Столицама; Затим је изнето бројно стање НОП одреда: Зетски НОП одред - 1.735 бораца, Ловћенски НОП одред - 500 бораца, Дурмиторски НОП одред - 1.340 и Комски НОП одред 900 бораца. На саветовању је донесена одлука да се формира Црногорски НОП одред за операције у Санџаку, како би се олакшало повлачење партизанских снага из Србије.

17. новембар

Партизанска акција у Карловцу новембра 1941. — Под руководством политичког комесара Команде НОП одреда Кордуна и Баније, Већеслава Хољевца, 24 борца Првог кордунашког партизанског батаљона, преобучена у домобранске униформе, ушла у Карловац с циљем да ослободе Маријана Чавића Гргу, члана ОК КПХ за Карловац. Пошто се Чавић није налазио у болници, већ у полицији, ова акција није успела. При повратку из града партизани су убили 6 италијанских војника и 2 усташа.
У Сплиту италијански окупатор ухапсио секретара ЦК КПХ Рада Кончара, који је покушао да се спасе бекством, али је рањен у ногу.

18. новембар

У селу Гложане, код Кучева, Пожаревачки НОП одред водио оштру борбу против четника и добровољаца, у којој је, поред осталих, погинуо и командант Одреда Вељко Дугошевић (1910—1941), народни херој. После ове борбе дошло је до осипања бораца Пожаревачког НОП одреда.

20. новембар

У селу Метку (Медак), код Госпића, четници убили команданта Трећег партизанског батаљона Првог личког НОП одреда "Велебит" Петра Вуксана Пекишу (1905—1941), народног хероја.

26. новембар

У Ужицу Врховни штаб НОП одреда Југославије, на састанку са војним и политичким руководиоцима НОП одреда, који су били захваћени непријатељском офанзивом, донео одлуку да се што упорније брани слободна територија западне Србије, а потом да се део снага повлачи за Санџак, а други део забаци непријатељу за леђа и даље дејствује на додељеним теренима. у вези с тим, он је Главном штабу НОП одреда за Црну Гору и Боку наредио да са потчињеним јединицама повећа активност према Србији ради прихвата снага које се буду повлачиле за Санџак.

27. новембар

У Београду, у затвору Специјалне полиције, злогласној „Главњачи“, од последица вишедневне полицијске тортуре преминула чланица КПЈ Надежда Нада Пурић (1903—1941), народни херој.

28. новембар

Врховни штаб НОП одреда Југославије наредио Радничком батаљону Ужичког НОП одреда, који је ојачан са две чете Ужичког и две чете Посавског НОП одреда (укупне јачине 400-450 бораца) и једним топом 75 mm, да на Кадињачи затвори правац Бајина Башта-Ужице, успори напредовање десне колоне немачке 342. пешадијске дивизије и тиме створи време за извлачење главнине партизанских јединица.
Код села Мрсаћа, Самиле, Слатине, Мрчајеваца и Враћевшнице немачка 113. пешадијска дивизија савладала отпор делова Краљевачког, Копаоничког, Чачанског и Крагујевачког НОП одреда и ушла у Чачак и Горњи Милановац.
Јединице немачке 342. дивизије одбациле делове Ужичког НОП одреда са положаја код села Оклетац и заузели Бајину Башту, села Костојевиће и Дуб.

29. новембар

На Кадињачи делови немачке 342. пешадијске дивизије, уз подршку авијације, око 8 часова напали ојачани Раднички батаљон Ужичког НОП одреда. У борби вођеној до поднева браниоци Кадињаче нису дозволили непријатељу да продре у Ужице. Тек када је изгинуо читав Раднички батаљон, са командантом Ужичког НОП одреда Душаном Јерковићем (1914—1941), политичким комесаром Посавског НОП одреда Бором Марковићем (1907—1941), народним херојима и командантом Радничког батаљона Андријом Ђуровићем, немачке јединице су успеле да пређу преко Кадињаче и истог дана увече уђу у Ужице.
Делови немачке 342. пешадијске дивизије сломили отпор делова Посавског и Ужичког НОП одреда у рејонима села Карана, ушли у Ужице, а затим и Пожегу, где су се спојили са деловима немачке 113. пешадијске дивизије.
Код села Дријетања, близу Ужица, у борби против немачких војника погинули први председник Главног Народноослободилачког одбора Србије Драгојло Дудић (1887—1941) и секретар Окружног комитета КПЈ за Ужице Желимир Ђурић Жељо (1919—1941), народни хероји.
Главни штаб НОП одреда за Црну Гору и Боку наредио преформирање Дурмиторског НОП одреда у Дурмиторски и Никшићки НОП одред, а Зетског НОП одреда у НОП одред „Бијели Павле“ и Зетски НОП одред. Тако је на територији Главног штаба за Црну Гору и Боку постојало шест НОП одреда: Дурмиторски, Ловћенски, Комски, Никшићки, Зетски и „Бијели Павле“.
По наређењу Штаба групе НОП одреда за Лику формиран партизански батаљон "Марко Орешковић".

30. новембар

На Равној гори одржано саветовање четничких команданата на коме је командант Југословенске војске у отаџбини Дража Михаиловић говорио о вођењу борбе против партизана и о легализацији четничких одреда код окупатора.
У Чајетини, на Палисаду и Краљевим водама делови немачке 342. пешадијске дивизије заробили и побили неколико стотина рањених партизана који нису могли бити евакуисани због недостатка транспортних средстава.
У Горажду потписан споразум између команде четничких снага у Босни и Херцеговини и представника Штаба италијанског 6. армијског корпуса о заједничкој борби против партизана.
Код села Сјеничке Стијене, близу Подгорице, батаљон "Марко Миљанов" Зетског НОП одреда разбио ојачани италијански батаљон алпинаца и одбацио га ка Подгорици уз губитке од око 100 мртвих и рањених и око 60 заробљених италијанских војника и официра. Заплењено: 6 минобацача, 2 митраљеза, 17 пушко-митраљеза, 182 пушке, већа количина муниције и остале војне опреме, међу којима и једна радио-станица. Партизани су имали 6 мртвих и 10 рањених бораца.
На подручју кореничког среза, по наређењу Штаба групе НОП одреда за Лику формиран партизански батаљон "Огњен Прица".

Референце

Литература

Хронологија ослободилачке борбе народа Југославије 1941—1945. Београд: Војно-историјски институт. 1964. ISBN.
Жене Србије у НОБ. Београд: Просвета/Нолит. 1975. ISBN.
Хронологија револуционарне делатности Јосипа Броза Тита. Београд: „Експорт прес“. 1978. ISBN.
Хронологија Радничког покрета и СКЈ 1919—1979 том II. Београд: „Институт за савремену историју“. 1980. ISBN.
Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941—1945 том I. Београд: „Народна књига”. 1980. ISBN.
Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941—1945 том II. Београд: „Народна књига”. 1980. ISBN.
Народни хероји Југославије том I. Београд: „Народна књига”. 1982. ISBN.
Народни хероји Југославије том II. Београд: „Народна књига”. 1982. ISBN.