Бора Марковић
Боривоје Бора Марковић (Забрежје, код Обреновца, 1. децембар 1907 — Кадињача, код Ужица, 29. новембар 1941) био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
| бора марковић | |
|---|---|
 Бора Марковић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1. децембар 1907. |
| Место рођења | Забрежје, код Обреновца, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 29. новембар 1941. (33 год.) |
| Место смрти | Кадињача, код Ужица, Подручје Војног заповедника у Србији, Нацистичка Немачка |
| Професија | браварски радник |
| Деловање | |
| Члан КПЈ од | 1934. |
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
| Херој | |
| Народни херој од | 6. јула 1945. |
Биографија
уредиРођен је 1. децембра 1907. године у селу Забрежју, код Обреновца. Браварски занат је изучио у Београду, где је и радио до 1926. године, када је отишао на одслужење војног рока.
После повратка из војске радио је као бравар у приватним радионицама. Радничком покрету је приступио 1928. године, када је почео да ради у подружници металских радника и Савезу комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). Половином 1931. године запослио се у Електричној централи у Београду, где је 1932. учествовао у формирању Синдикалне подружнице, чији је био први секретар. Године 1934. примљен је за члана Комунистичке партије Југославије (КПЈ).
Био је оснивач и председник Набавно-продајне задруге радника електричне централе. Преко те Задруге, КПЈ је вршила легалан утицај на раднике, нарочито после укидања УРС-ових синдиката. На ванредном конгресу Савеза синдиката трамвајских и електричних радника, Бора је био изабран за председника Централне управе, и на тој дужности остао да забране УРС-а, децембра 1940. године.
Године 1938. постао је члан Окружног комитета КПЈ за Београд. Почетком јануара 1939. године је ухапшен, због партијске активности. После изласка из затвора, маја исте године, запослио се у Градском зеленилу у Београду. Пошто га је лично познавао полицијски агент Ђорђе Космајац, који је такође пореклом из Обреновца, није дуго остао на слободи. Ухапшен је поново, крајем 1939. и остао у затвору до 1. јуна 1940. године. После изласка из затвора наставио је да ради у Градском зеленилу, све до јуна 1941. године.
После Априлског рата и окупације Краљевине Југославије, 1941. године, активно је радио на припремама устанка у Београду и околини. Крајем јуна је отишао из Београда на планину Космај, где је учествовао у формирању Космајско-посавског партизанског одреда, чији је био политички комесар. Када је крајем јула 1941. године овај Одред подељен на Космајски и Посавски партизански одред, Бора је постао политички комесар Посавског одреда.
Учествовао је у свим борбама Посавског партизанског одреда, у лето 1941. године, као и касније на терену западне Србије, током Прве непријетељске офанзиве. По наређењу Врховног штаба НОПОЈ-а, за одбрану Ужица, на Кадињачи, новембра 1941. године, Радничком батаљону Ужичког партизанског одреда, додате су две чете Посавског одреда, којима је командовао Бора Марковић. Погинуо је 29. новембра 1941. године, током борби на Кадињачи, заједно са командантом Ужичког одреда Душаном Јерковићем, народним херојем.[1]
Указом Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), а на предлог Врховног команданта Југословенске армије маршала Јосипа Броза Тита, прогашен је 6. јула 1945. за народног хероја.[2]
Референце
уредиЛитература
уреди- Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа, том II, књига I — Билтен Врховног штаба Народноослободилачке војске Југославије 1941—1945. Београд: Војно-историјски институт Југословенске армије. 1949. COBISS.SR 58734343
- Zbornik narodnih heroja Jugoslavije. Beograd: Omladina. 1957. COBISS.SR 50964999
- Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48700167
