Драгојло Дудић
Драгојло Дудић (Клинци, код Ваљева, 9. децембар 1887 — Мачкат, на Златибору, 29. новембар 1941)[1] био је земљорадник, писац, револуционар и учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.[2]
| драгојло дудић | |||
|---|---|---|---|
 Драгојло Дудић | |||
| Датум рођења | 9. децембар 1887. | ||
| Место рођења | Клинци, код Ваљева Краљевина Србија | ||
| Датум смрти | 29. новембар 1941. (53 год.) | ||
| Место смрти | Мачкат, на Златибору Србија | ||
| Деца | Милош Дудић | ||
| Професија | земљорадник | ||
| Члан КПЈ од | 1919. | ||
| Учешће у ратовима | Балкански ратови Први светски рат Народноослободилачка борба | ||
| У току НОБ-а | председник Главног НОО Србије | ||
| Народни херој од | 14. децембра 1949. | ||
| Одликовања |
| ||
БиографијаУреди
Рођен је 9. децембра 1887. године у селу Клинци, код Ваљева од оца Јована и мајке Вишње.[3] Потиче из богате патријархалне заједнице, где се сматрало да је школовање и учење само за градску децу. Сам је научио да чита и пише и постао најписменији и најначитанији сељак у Србији ; један од најузорнијих домаћина у свом крају. Енглески језик научио је током обуке за болничара у Енглеској.[1]
После династичке промене 1903. године када пала династија Обреновић настала су немирна времена сукоба и ратова. После балканских ратова спремало се за Први светски рат.[1]
Драгојло Дудић после одслужења војног рока 1909. године био у ратовима у којима је био болничар, каплар и наредник. После повлачења-преласка српске војске преко Албаније 1915. године и Солунског фронта, трајно се определио за идеје левице, социјалне и друге промене. Тако је 1919. године постао члан Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста).[1]
У своме селу је формирао партијску организацију 1920. године. Неколико пута је био кандидат за народног посланика (1923. и 1925). Био је члан Месног комитета КПЈ за Ваљево и члан Покрајинског комитета КПЈ за Србију, од 1940. године.[1]
Између Првог и Другог светског рата сарађивао је у више листова и часописа, укључујући „Политику“, „Радничке новине“, „Рад“, „Народну правду“ и зборник сељака писаца „За плугом“.[4]
Организатор је устанка у западној Србији 1941. године против окупаторске војске нацистичке Немачке. У јулу 1941. године формирао је Колубарску партизанску чету, потом је постао командант Ваљевског партизанског одреда, у новембру 1941. изабран је за председника Главног народноослободилачког одбора Србије.[1]
Погинуо у борби с Немцима, 29. новембра 1941. године, код Мачката на Златибору.[1]
Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 14. децембра 1949. године, проглашен је за народног хероја.[1]
Читава Драгојлова породица учествовала је у Народноослободилачкој борби. Син Милош, који је умро 1943. године од последица рањавања у Пријепољској бици, проглашен је за народног хероја, ћерка Перса је страдала у логору Аушвицу у Немачкој, а супруга Стевка и ћерка Зорка биле су заточенице Бањичког логора.[1]
У Србији је 1987. и почетком 1988. низом манифестација обележено 100 година од рођења Драгојла Дудића.[5] Поводом тога одржан је научни скуп о Драгојлу Дудићу 25. фебруара 1988. у Ваљеву.[6]
Дневник 1941Уреди
Дневником је обухваћен период од 1. августа до 5. новембра 1941. године. Његов „Дневник“ објављен 1945. године, представља важно сведочанство о првим месецима устанка у Србији.[1][2]
Иво Андрић је о „Дневнику 1941“ Драгојла Дудића написао: „То је један од оних записа у чијем постанку књижевни планови и амбиције нису играли никакву улогу, а који управо зато имају и за књижевност огромну документарну вредност, и који се, што је најчудније, и сами уздижу до непосредног правог књижевног израза“.[1]
А Владимир Дедијер: „То је права историја одоздо, историја која се не труди да опише догађаје онако како би они требало да се одвијају, већ онако како су се дешавали“.[1]
Током 2020. године изашло је критичко издање „Дневника 1941”.[7]
Фондација „Драгојло Дудић“Уреди
Фондација „Драгојло Дудић“ сваке године, 2011. по 40. пут, расписује наградни књижевно-публицистички конкурс за необјављена, оригинална књижевна и публицистичка дела. Тема је ослободилачки ратови српског народа.
Фото галеријаУреди
Споменик у Ваљеву
Споменик у Ваљеву
Споменик у Парку Виде Јоцић у Ваљеву
Споменик Миши Дудићу у Ваљеву
Спомен-плоча на спомен-гробљу на Крушику
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к „Na danasnji dan -Poginuo narodni heroj Jugoslavije Dragojlo Dudić”. yu-nostalgija.com. Приступљено 24. 1. 2022.
- ^ а б Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 173.
- ^ „Гласник“, број 24, стране 139. и 166, Међуопштински историјски архив, Ваљево, 1989. године.
- ^ „Политика”, 30. јун 1940
- ^ Милорад Радојчић: Стогодишњица рођења Драгојла Дудића, стране 129-135, у „Гласник“, број 23, Међуопштински историјски архив, Ваљево, 1988. године.
- ^ Саопштења и дискусије са научног скупа цео „Гласник“, број 24, Међуопштински историјски архив, Ваљево, 1989. године.
- ^ Пузовић, Бранко (21. 3. 2021). „Ново издање записа Драгојла Дудића, револуционара из Клинаца код Ваљева”. Вечерње новости. Приступљено 27. 3. 2021.
ЛитератураУреди
- Народни хероји Југославије. Београд: Младост. 1975.
- Драгојло Дудић „Дневник 1941.“, „Нолит“, Београд 1988. година - Биографија (Слободанка Пековић)
Спољашње везеУреди
- Казивања о Драгојлу - из серије Људи говоре (РТС, Трезор, 20. јул 2009)
- Зоран Јоксимовић: Писана реч Драгојла Дудића, pp. 5–36, у часопису „Гласник“, број 6, Историјски архив Ваљево, 1971. године.
