Драгојло Дудић (Клинци, код Ваљева, 9. децембар 1887Мачкат, код Чајетине, 29. новембар 1941) био је земљорадник, писац, комунистички револуционар, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

драгојло дудић
Драгојло Дудић
Лични подаци
Датум рођења(1887-12-09)9. децембар 1887.
Место рођењаКлинци, код Ваљева, Краљевина Србија
Датум смрти29. новембар 1941.(1941-11-29) (53 год.)
Место смртиМачкат, на Чајетине, Србија
Професијаземљорадник
Породица
ДецаМилош Дудић
Деловање
Члан КПЈ од1919.
Учешће у ратовимаБалкански ратови
Први светски рат
Народноослободилачка борба
У току НОБпредседник Главног НОО Србије
Херој
Народни херој од14. децембра 1949.

Одликовања
Орден народног хероја Орден народног ослобођења Орден заслуга за народ са златним венцем

Биографија

уреди

Рођен је 9. децембра 1887. године у селу Клинци, код Ваљева од оца Јована и мајке Вишње.[1] Потиче из богате патријархалне заједнице, где се сматрало да је школовање и учење само за градску децу. Сам је научио да чита и пише и постао најписменији и најначитанији сељак у Србији ; један од најузорнијих домаћина у свом крају. Енглески језик научио је током обуке за болничара у Енглеској.[1]

После династичке промене 1903. године када пала династија Обреновић настала су немирна времена сукоба и ратова. После балканских ратова спремало се за Први светски рат.[1]

Драгојло Дудић после одслужења војног рока 1909. године био у ратовима у којима је био болничар, каплар и наредник. После повлачења-преласка српске војске преко Албаније 1915. године и Солунског фронта, трајно се определио за идеје левице, социјалне и друге промене. Тако је 1919. године постао члан Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста).[1]

У своме селу је формирао партијску организацију 1920. године. Неколико пута је био кандидат за народног посланика (1923. и 1925). Био је члан Месног комитета КПЈ за Ваљево и члан Покрајинског комитета КПЈ за Србију, од 1940. године.[1]

Између Првог и Другог светског рата сарађивао је у више листова и часописа, укључујући „Политику“, „Радничке новине“, „Рад“, „Народну правду“ и зборник сељака писаца „За плугом“.[2]

Организатор је устанка у западној Србији 1941. године против окупаторске војске нацистичке Немачке. У јулу 1941. године формирао је Колубарску партизанску чету, потом је постао командант Ваљевског партизанског одреда, у новембру 1941. изабран је за председника Главног народноослободилачког одбора Србије.[1]

Погинуо у борби с Немцима, 29. новембра 1941. код Мачката на Златибору.[1]

За свој револуционарни рад и учешће у Наеодноослободилачкој борби, постхумно је одликован са неколико високих одликовања Нове Југославије. Најпре је Указом Председништва АВНОЈ-а 25. септембра 1944. одликован Орденом народног ослобођења,[3] а потом 6. јула 1945. Орденом заслуга за народ првог реда.[4] Указом Президијума Народне скупштине ФНР Југославије 14. децембра 1949. проглашен је за народног хероја.[5][1]

Читава породица Судић учествовала је у Народноослободилачкој борби. Син Милош, умро је 1943. од последица рањавања у Пријепољској бици, такође је проглашен за народног хероја, ћерка Перса страдала је у логору Аушвицу у Немачкој, а супруга Стевка и ћерка Зорка биле су заточенице логора Бањица.[1]

У Србији је 1987. и почетком 1988. низом манифестација обележено 100 година од рођења Драгојла Дудића.[6] Поводом тога одржан је научни скуп о Драгојлу Дудићу 25. фебруара 1988. у Ваљеву.[7]

Дневник 1941.

уреди

Дневником је обухваћен период од 1. августа до 5. новембра 1941. године. Његов „Дневник“ објављен 1945. представља важно сведочанство о првим месецима устанка у Србији.[1][8]

Иво Андрић је о „Дневнику 1941“ Драгојла Дудића написао: То је један од оних записа у чијем постанку књижевни планови и амбиције нису играли никакву улогу, а који управо зато имају и за књижевност огромну документарну вредност, и који се, што је најчудније, и сами уздижу до непосредног правог књижевног израза.[1]

Владимир Дедијер: То је права историја одоздо, историја која се не труди да опише догађаје онако како би они требало да се одвијају, већ онако како су се дешавали.[1]

Током 2020. године изашло је критичко издање „Дневника 1941”.[9]

Фондација „Драгојло Дудић“

уреди

Фондација „Драгојло Дудић“ сваке године, расписује наградни књижевно-публицистички конкурс за необјављена, оригинална књижевна и публицистичка дела. Тема је ослободилачки ратови српског народа.

Галерија

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к „Na danasnji dan -Poginuo narodni heroj Jugoslavije Dragojlo Dudić”. yu-nostalgija.com. Архивирано из оригинала 24. 01. 2022. г. Приступљено 24. 1. 2022. 
  2. ^ „Политика”, 30. јун 1940
  3. ^ Зборник НОР 1949, стр. 486.
  4. ^ „Службени лист ДФЈ 90/45” (PDF). slvesnik.com.mk. 20. 11. 1945. стр. 974. 
  5. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 205.
  6. ^ Милорад Радојчић: Стогодишњица рођења Драгојла Дудића, стране 129-135, у „Гласник“, број 23 Архивирано на сајту Wayback Machine (4. новембар 2013), Међуопштински историјски архив, Ваљево, 1988. године.
  7. ^ Саопштења и дискусије са научног скупа цео „Гласник“, број 24, Међуопштински историјски архив, Ваљево, 1989. године.
  8. ^ Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 173. 
  9. ^ Пузовић, Бранко (21. 3. 2021). „Ново издање записа Драгојла Дудића, револуционара из Клинаца код Ваљева”. Вечерње новости. Приступљено 27. 3. 2021. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди