Драгојло Дудић
Драгојло Дудић (Клинци, код Ваљева, 9. децембар 1887 — Мачкат, на Златибору, 29. новембар 1941), земљорадник, писац, револуционар и учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
| ДРАГОЈЛО ДУДИЋ | |
|---|---|
 Драгојло Дудић | |
| Датум рођења | 9. децембар 1887. |
| Место рођења | Клинци, код Ваљева Краљевина Србија |
| Датум смрти | 29. новембар 1941. (53 год.) |
| Место смрти | Мачкат, на Златибору Србија |
| Деца | Милош Дудић |
| Професија | земљорадник |
| Члан КПЈ од | 1919. |
| Учешће у ратовима | Балкански ратови Први светски рат Народноослободилачка борба |
| У току НОБ-а | председник Главног НОО Србије |
| Народни херој од | 14. децембра 1949. |
БиографијаУреди
Рођен је 9. децембра 1887. године у селу Клинци, код Ваљева од оца Јована и мајке Вишње.[1] Потиче из богате патријархалне заједнице, где се сматрало да је школовање и учење само за градску децу. Сам је научио да чита и пише и постао најписменији и најначитанији сељак у Србији ; један од најузорнијих домаћина у свом крају. Енглески језик научио је током обуке за болничара у Енглеској.
После династичке промене 1903. године када пала династија Обреновић настала су немирна времена сукоба и ратова. После балканских ратова спремало се за Први светски рат.
Драгојло Дудић после одслужења војног рока 1909. године био у ратовима у којима је био болничар, каплар и наредник. После повлачења-преласка српске војске преко Албаније 1915. године и Солунског фронта, трајно се определио за идеје левице, социјалне и друге промене. Тако је 1919. године постао члан Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста).
У своме селу је формирао партијску организацију 1920. године. Неколико пута је био кандидат за народног посланика (1923. и 1925). Био је члан Месног комитета КПЈ за Ваљево и члан Покрајинског комитета КПЈ за Србију, од 1940. године.
Између Првог и Другог светског рата сарађивао је у више листова и часописа, укључујући „Политику“, „Радничке новине“, „Рад“, „Народну правду“ и зборник сељака писаца „За плугом“.
Организатор је устанка у западној Србији 1941. године против окупаторске војске нацистичке Немачке. У јулу 1941. године формирао је Колубарску партизанску чету, потом је постао командант Ваљевског партизанског одреда, у новембру 1941. изабран је за председника Главног народноослободилачког одбора Србије.
Погинуо у борби с Немцима, 29. новембра 1941. године, код Мачката на Златибору.
Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 14. децембра 1949. године, проглашен је за народног хероја.
Читава Драгојлова породица учествовала је у Народноослободилачкој борби. Син Милош, који је умро 1943. године од последица рањавања у Пријепољској бици, проглашен је за народног хероја, ћерка Перса је страдала у логору Аушвицу у Немачкој, а супруга Стевка и ћерка Зорка биле су заточенице Бањичког логора.
У Србији је 1987. и почетком 1988. низом манифестација обележено 100 година од рођења Драгојла Дудића.[2] Поводом тога одржан је научни скуп о Драгојлу Дудићу 25. фебруара 1988. у Ваљеву.[3]
Дневник 1941Уреди
Дневником је обухваћен период од 1. августа до 5. новембра 1941. године. Његов „Дневник“ објављен 1945. године, представља важно сведочанство о првим месецима устанка у Србији.
Иво Андрић је о „Дневнику 1941“ Драгојла Дудића написао: „То је један од оних записа у чијем постанку књижевни планови и амбиције нису играли никакву улогу, а који управо зато имају и за књижевност огромну документарну вредност, и који се, што је најчудније, и сами уздижу до непосредног правог књижевног израза“.
А Владимир Дедијер: „То је права историја одоздо, историја која се не труди да опише догађаје онако како би они требало да се одвијају, већ онако како су се дешавали“.
Фондација „Драгојло Дудић“Уреди
Фондација „Драгојло Дудић“ сваке године, 2011. по 40. пут, расписује наградни књижевно-публицистички конкурс за необјављена, оригинална књижевна и публицистичка дела. Тема је ослободилачки ратови српског народа.
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ „Гласник“, број 24, стране 139. и 166, Међуопштински историјски архив, Ваљево, 1989. године.
- ^ Милорад Радојчић: Стогодишњица рођења Драгојла Дудића, стране 129-135, у „Гласник“, број 23, Међуопштински историјски архив, Ваљево, 1988. године.
- ^ Саопштења и дискусије са научног скупа цео „Гласник“, број 24, Међуопштински историјски архив, Ваљево, 1989. године.
ЛитератураУреди
- Народни хероји Југославије. Београд: Младост. 1975.
- Драгојло Дудић „Дневник 1941.“, „Нолит“, Београд 1988. година - Биографија (Слободанка Пековић)
Спољашње везеУреди
- Казивања о Драгојлу - из серије Људи говоре (РТС, Трезор, 20. јул 2009)
- Зоран Јоксимовић: Писана реч Драгојла Дудића, pp. 5–36, у часопису „Гласник“, број 6, Историјски архив Ваљево, 1971. године.