Милош Дудић Миша (Клинци, код Ваљева, 15. август 1915Шековићи, јануар 1944), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

МИЛОШ ДУДИЋ
Dudic Milos.jpg
Милош Дудић
Датум рођења(1915-08-15)15. август 1915.
Место рођењаКлинци, код Ваљева
 Краљевина Србија
Датум смртијануар 1944.(1944-01-00) (28 год.)
Место смртиШековићи
Хрватска НД Хрватска
Професијавојно лице
Члан КПЈ од1939.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаВојска Краљевине Југославије
НОВ и ПО Југославије
Чинпотпуковник
У току НОБ-азаменик команданта
Прве шумадијске бригаде
Народни херој од25. септембра 1944.

БиографијаУреди

 
Спомен биста у Парку Виде Јоцић у Ваљеву

Рођен је 15. августа 1915. године у селу Клинци, код Ваљева. Потиче из земљорадничке породице. Милошев отац Драгојло, био је члан КП Југославије од 1920. године и активни учесник Народноослободилачке борбе, погинуо је, новембра 1941. године, на функцији предеседниика Главног Народноослободилачког одбора Србије.

После завршене гимназије у Ваљеву, уписао је Војну академију у Београду. Рат га је затекао као поручника југословенске краљевске војске. После капитулације Краљевине Југославије успео је да избегне заробљење и дошао у родно село.

Заједно са оцем Драгојлом, који је тада био члан Окружног комитета КПЈ за Ваљево, активно је учествовао у организовањеу устанка. Јуна 1941. године постао је командант Азбуковачке партизанске чете, а затим Рађевског батаљона Ваљевског партизанског одреда. Члан Комунистичке партије Југославије је од новембра 1941. године.

Када се после Прве непријатељске офанзиве, новембра 1941, године, главнина партизанских јединица повукла се у Санџак, Милош је остао у Мачви, као командант Сувоборског партизанског одреда.

Марта 1943. године постао је командант Ваљевског партизанског одреда, а неколико месеци касније заменик команданта Прве шумадијске бригаде. Новембра 1943. његова бригада кренула је у Санџак, да се прикључи Другој пролетрској дивизији. На том путу је, 4. децембра 1943. године, учествовала у бици за Пријепоље. Милош је током те борбе тешко рањен.

Борци су га носили преко Озрена и Коњуха до Централне болнице НОВЈ, али је од последица тешког рањавања, преминуо средином јануара 1944. године у Шековићима.

За народног хероја проглашен је, одлуком Председништва АВНОЈ-а, међу првим борцима Народноослободилачке војске25. септембра 1944. године.

Види јошУреди

ЛитератураУреди