Милош Дудић
Милош Дудић Миша (Клинци, код Ваљева, 15. август 1915 — Шековићи, јануар 1944), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
| милош дудић | |
|---|---|
 Милош Дудић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 15. август 1915. |
| Место рођења | Клинци, код Ваљева, Краљевина Србија |
| Датум смрти | јануар 1944. (28 год.) |
| Место смрти | Шековићи, НД Хрватска |
| Професија | војно лице |
| Деловање | |
| Члан КПЈ од | 1939. |
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
| Служба | Војска Краљевине Југославије НОВ и ПО Југославије |
| Чин | потпуковник |
| У току НОБ | заменик команданта Прве шумадијске бригаде |
| Херој | |
| Народни херој од | 25. септембра 1944. |
Биографија уреди
Рођен је 15. августа 1915. године у селу Клинци, код Ваљева. Потиче из земљорадничке породице. Милошев отац Драгојло, био је члан КП Југославије од 1920. године и активни учесник Народноослободилачке борбе, погинуо је, новембра 1941. године, на функцији председника Главног Народноослободилачког одбора Србије.
После завршене гимназије у Ваљеву, уписао је Војну академију у Београду. Рат га је затекао као поручника југословенске краљевске војске. После капитулације Краљевине Југославије успео је да избегне заробљaвање и дошао у родно село.
Заједно са оцем Драгојлом, који је тада био члан Окружног комитета КПЈ за Ваљево, активно је учествовао у организовању устанка. Јуна 1941. године постао је командант Азбуковачке партизанске чете, а затим Рађевског батаљона Ваљевског партизанског одреда. Члан Комунистичке партије Југославије је од новембра 1941. године.
У новембру 1941, када се после Прве непријатељске офанзиве главнина партизанских јединица повукла у Санџак, Милош је остао у Мачви као командант Сувоборског партизанског одреда.
Марта 1943. године постао је командант Ваљевског партизанског одреда, а неколико месеци касније заменик команданта Прве шумадијске бригаде. Новембра 1943. његова бригада кренула је у Санџак, да се прикључи Другој пролетрској дивизији. На том путу је, 4. децембра 1943. године, учествовала у бици за Пријепоље. Милош је током те борбе тешко рањен.
Борци су га носили преко Озрена и Коњуха до Централне болнице НОВЈ, али је од последица тешког рањавања преминуо средином јануара 1944. године у Шековићима.
За народног хероја проглашен је, одлуком Председништва АВНОЈ-а, међу првим борцима Народноослободилачке војске — 25. септембра 1944. године.
Види још уреди
Литература уреди
- Народни хероји Југославије. Београд: Младост. 1975.