Коњух (планина)

Коњух је планина у североисточном делу Босне и Херцеговине. Планина је омеђена рекама Сеона, Турија, Литва и Оскова на северу, реком Гостељом и магистралним путем ТузлаСарајево на истоку, те реком Кривајом на југу и западу. Са Озреном, Јавором и Јаворником Коњух чини део ланца рубних (виших) планина које заједно са Требавцем и Мајевицом представљају прелаз Динарског планинског система у пространу Панонску низију.[1]

Коњух
Summit of the Konjuh mountain.JPG
Врх Коњух планине
Географске карактеристике
Највиша тачкаВрх Коњуха
Ндм. висина1.328 m
Координате44° 18′ 10″ СГШ; 18° 31′ 55″ ИГД / 44.30278° СГШ; 18.53194° ИГД / 44.30278; 18.53194 Координате: 44° 18′ 10″ СГШ; 18° 31′ 55″ ИГД / 44.30278° СГШ; 18.53194° ИГД / 44.30278; 18.53194
Географија
Коњух на мапи Босне и Херцеговине
Коњух
Коњух
Државе Босна и Херцеговина
РепубликеФедерација Босне и Херцеговине

Просечна висина планине је 1000 метара. Изнад те висине уздижу се врхови: Шупљи Јавор (1157 м), Вина Крушка (1088 м), Сухо Дрвље (1206 м), Зидине (1180м), Брезина (1120 м), Врх Коњуха (1328 м) и Бандијерка, врх Јаворја (1261 м), Бијели врх (1272 м) и Зечји рат (1275 м) на југозападном гребену Смолин.[1]

Флора и фаунаУреди

Масив Коњуха покривен је густим шумским заједницама у којима преовладава црногорица (бор, јела и смрча), буква, јавор и у мањем броју храст. На планини расте и ретка и лековита линцура – срчаник (Gentiana lutea), која је на овој планини заштићена и угрожена.[1]

У шумама Коњуха од дивљачи се могу наћи мрки медвед, срна, дивља свиња, вук, лисица, веверица, тетријеб, а у потоцима и рекама пастрмка и поточни рак. Од змија на планини живе поскок, шарка, белоушка, затим гуштер зелембаћ и даждевњак.[1]

Културно-историјски споменициУреди

На планини Коњух постоји више некропола стећака, а само у општини Кладањ познато је преко 500 стећака. Ту си и остаци караванског пута којим се со преносила из Тузле, као и више споменика из НОБ-а.[1]

Заштита планинеУреди

Планинарска удружења и љубитељи природе већ годинама настоје да убеде власти да део планине прогласе заштићеном природном зоном.[2] Влада Тузланског кантона је упутила у процедуру Закон о проглашењу делова планине Коњух заштићеним делом природе.[3]

Приказ у културиУреди

Планина Коњхух се помиње у револуционарној песми Коњух планином, која је опевала погибију народног хероја Пеје Марковића 1941.[4] Песма је касније доживела више обрада. Истоимени филм је снимљен 1966. у режији Фадила Хаџића.[5]

РеференцеУреди

  1. ^ а б в г д [1][мртва веза]
  2. ^ Planina Konjuh - mjesto za odmor i relaksaciju | Kultura i lifestyle | DW.DE | 08.08.2008
  3. ^ [„Zone 2000 - Mountaineering web magazine[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 05. 03. 2016. Приступљено 18. 04. 2013.  Сукоб URL—викивеза (помоћ) Zone 2000 - Mountaineering web magazine]
  4. ^ „"Konjuh planinom", priča o nastanku pesme: Petar je bio teško rаnjen, videlo se dа neće moći dа preživi...”. Приступљено 2022-05-31. 
  5. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Коњух планином”. www.rts.rs. Приступљено 2022-05-31. 

ЛитератураУреди