Шековићи
Шековићи су насељено мјесто и сједиште општине Шековићи у источном делу Републике Српске. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Шековићи укупно је пописано 1.322 лица.[1]
Шековићи | |
|---|---|
 Шековићи под снијежним прекривачем | |
.svg) Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Општина | Шековићи |
| Становништво | |
| — 2013. |  1.322 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 17′ 52″ С; 18° 51′ 16″ И / 44.29776° С; 18.85457° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Шековићи Шековићи на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 75450 |
| Позивни број | 056 |
| Веб-сајт | www |
Географија
уредиУдаљени су 40 км Зворника, 50 км од Тузле и 100 км од Сарајева.
Историја
уредиШековићи су једно од ретких мјеста у бившој Југославији које није имало дан ослобођења. Наиме, од самог почетка народноослободилачког устанка Шековићи су били слободно мјесто.
Култура
уредиУ општини се налазе два манастира: Ловница (Манастир Светог Ђорђа, крај 13. века) и Папраћа (15. век). Овде се налази и Народна библиотека Шековићи.
Спорт
уредиНасеље је сједиште омладинског фудбалског клуба Шековићи.
Најтрофејнији клуб је Теквондо клуб (ИТФ Таеквон-до клуб "Шековићи") са преко 600 освојених медаља од свог оснивања 1994. године. На такмичењу у Кикинди 1999. године, клуб је забиљежио највећи успјех, поставши првак СР Југославије. Редовни су учесници међународних такмичења, гдје често остварују запажен успјех, те ову општину представљају у најбољем свјетлу.
Становништво
уреди| Састав становништва – насељено мјесто Шековићи | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013.[2] | 1991.[3] | 1981.[4] | 1971.[5] | 1961. | |||
| Укупно | 1 322 (100,0%) | 1 735 (100,0%) | 1 230 (100,0%) | 541 (100,0%) | 285 (100,0%) | ||
| Срби | 1 313 (99,32%) | 1 606 (92,56%) | 1 059 (86,10%) | 520 (96,12%) | 268 (94,04%) | ||
| Остали | 3 (0,227%) | 27 (1,556%) | 1 (0,081%) | – | – | ||
| Неизјашњени | 2 (0,151%) | – | – | – | – | ||
| Непознато | 2 (0,151%) | – | – | – | – | ||
| Југословени | 1 (0,076%) | 80 (4,611%) | 90 (7,317%) | – | 7 (2,456%) | ||
| Црногорци | 1 (0,076%) | – | 22 (1,789%) | 3 (0,555%) | 2 (0,702%) | ||
| Бошњаци | – | 17 (0,980%)1 | 32 (2,602%)1 | 10 (1,848%)1 | 1 (0,351%)1 | ||
| Хрвати | – | 5 (0,288%) | 12 (0,976%) | 5 (0,924%) | 4 (1,404%) | ||
| Албанци | – | – | 12 (0,976%) | 2 (0,370%) | – | ||
| Македонци | – | – | 1 (0,081%) | – | 1 (0,351%) | ||
| Мађари | – | – | 1 (0,081%) | 1 (0,185%) | 1 (0,351%) | ||
| Словенци | – | – | – | – | 1 (0,351%) | ||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Попис становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013 на територији Републике Српске — Прелиминарни резултати, Републички завод за статистику, Бања Лука, 2013.
- ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991. (str. 100/1)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 9. 1. 2016.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 9. 1. 2016.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 9. 1. 2016.
Спољашње везе
уреди- Званична интернет презентација општине Шековићи (језик: српски)
