Портал:Народноослободилачка борба

(преусмерено са Портал:НОБ)

Добро дошли на 
Портал Народноослободилачка борба

Споменик „Позив на устанак“ у Бјеловару, рад вајара Војина Бакића Споменик жртвама рације у Новом Саду Споменик „Устанку” у Брезовици, код Сиска Део споменика „Слобода“ на Иришком венцу, рад вајара Сретена Стојановића Споменик „Ослободиоцима Скопља“ у Скопљу, рад вајра Ивана Мирковића Споменик стрељанима у Загребу Споменик народном хероју Сави Ковачевићу у Врбасу Споменик народном хероју Бошку Бухи на Јабуци, код Пријепоља Споменик „Револуцији” (у лику народног хероја Стевана Филиповића) у Ваљеву, рад Војина Бакића
Смрт фашизму — слобода народу
Врховни командант НОВ и ПОЈ Јосип Броз Тито, 1942. године
Врховни командант НОВ и ПОЈ Јосип Броз Тито, 1942. године

Портал о Народноослободилачкој борби настао је са жељом да се на Википедији на српском језику што боље презентује борба народа Југославије, предвођеног Комунистичком партијом, против фашистичког окупатора и домаћих издајника, која је вођена од јула 1941. до маја 1945. године. За то време вођене су многе борбе, а упркос разним репресалијама окупатора Народноослободилачки покрет је стално јачао и на крају рата израстао у Југословенску армију, која је бројала 800.000 људи.

На Википедији на српском језику написани су бројни чланци са тематиком из Народноослободилачког рата — биографије свих народних хероја Југославије, биографије истакнутих личности Народноослободилачког покрета, чланци о бригадама, дивизијама и корпусима НОВ и ПОЈ, борбама и ратним операцијама, споменицима и музејима. Уколико и Ви желите да учествујете у писању чланака о Народноослободилачкој борби позивамо вас да приступите Тиму за Народноослободилачку борбу, где можете видети планове и листе задатака.

Портал је направљен новембра 2008, у време шездесетпете годишњице Другог заседања АВНОЈ-а.

Вера Благојевић
Вера Благојевић

Вера Благојевић (Београд, 16. мај 1920Кленак, код Руме, 18. март 1942), студент медицине, учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Одрасла је у Шапцу, где је завршила основну школу и гимназију. Пошто је њен отац још у младости био близак са комуниста, Вера се следећи његов пример још као учесница гимназије определила за револуционарни омладински покрет. Након доласка на студије медицине у Београд, постала је 1938. године члан Савеза комунистичке омладине (СКОЈ). Током студија је активно учествовала у револуционарном студенстком покрету, као и у Омладинској секцији Женског покрета. У чланство Комунистичке партије (КПЈ) примљена је фебруара 1940. године.

Политички је деловала међу омладином и женама Шапца, па је у јесен 1940. године постала члан Окружни комитет КПЈ за Подриње и секретар Окружног комитета СКОЈ-а за Подриње. Након окупације Југославије, 1941. године вратила се у Шабац, где је радила на организовању омладине и припремама оружаног устанка. Након формирања Мачванског партизанског одреда, јула 1941. године, радила је политички са женама Подриња. Поред политичког рада, учествовала је и у борбама. Након почетка Прве непријатељске офанзиве, септембра 1941. године одред је морао да се повуче, а Вера је била упућена на политички рад у Јадар. У Лозници су је заробили јадарски четници, али је уз помоћ партизана успела да буде спашена из четничког затвора и врати се у одред.

Услед напорних маршева на путу ка Мачви, крајем децембра 1941. године, тешко се разболела због чега је била пребачена у село Текериш. Овде су је почетком марта 1942. године открили и заробили легализовани четници војводе Даке Тешмановића и потом предали Гестапоу у Шабац. Као „опасна комунисткиња” у истрази је била подвргнута мучењима, али како ништа није одала, осуђена је на смрт. Стрељана је 18. марта 1942. године заједно са шездесетак талаца на месту Шицара, у близини села Кленак. За народног хероја проглашена је 6. јула 1953. године.


Уколико желите да учествујете у писању чланака о Народноослободилачкој борби позивамо вас да приступите Википедијином Тиму за Народноослободилачку борбу су. Чланови Тима су:

  1. Пинки, оснивач и уредник
  2. Горран
  3. Пламен
  4. Дражета
  5. Змија БГД

Дража Михаиловић са оперативаца ОЗНЕ
Дража Михаиловић са оперативаца ОЗНЕ

Вест о хапшењу Драже Михаиловића јавности је објављена неколико дана касније, 24. марта 1946, а након пар недеља он је изведен на јавно суђење на коме је осуђен на смрт и 17. јула исте године погубљен. Дуги низ година прича о његовом хапшењу је била обавијена велом тајне, а пошто су се у иностранству, у четничкој емиграцији, почеле јављати различите верзије Михаиловићевог хапшења, у листу „Политика” је августа 1962. године објављен фељтон о његовом хапшењу у коме је изнета званична верзија, према којој је кључни фактор у хапшењу био Никола Калабић, командант Горске краљеве гарде.

По званичној верзији, један агент ОЗНЕ је у јесен 1945. године успео да се убаци у илегалну београдску четничку организацију и преко ње ступи у везу са четницима у ваљевском крају, а посредством њих и са Калабићем, кога је причом о пребацивању у иностранство, почетком децембра намамио у Београд, где је ухапшен. У току истраге Калабић је пристао на сарадњу са ОЗНОМ и са групом од десетак официра прерушених у четнике се упутио на терен у потрагу за Дражом Михаиловићем, који се вешто скривао у селима у околини Вишеграда. Због сталних потера, које су непрекидно вршиле јединице Корпуса народне одбране Југославије (КНОЈ), Дража је често мењао место боравка, па је „Калабићева група” имала тешкоће да успостави везу са њим, преко неповерљивих четничких јатака. Након два неуспешна изласка на терен, група је тек из трећег пута успела да успоставе везу са Будимиром Гајићем, четничким командантом из Добруна и преко њега дође до Михаиловића. Након сусрета са Калабићем и прерушеним официрима ОЗНЕ, Михаиловић је поверовао у причу о повољном стању у Србији и одлучио да крене са њима, након чега је у близини пута Добрун—Прибој, био ухапшен и потом спроведен у Београд.

Организацијом хапшења Драже Михаиловића руководио је лично Александар Ранковић, министар унутрашњих послова ФНРЈ, док је непосредном реализацијом руководио Слободан Пенезић Крцун, начелник ОЗНЕ за Србију, који је и сам учествовао у прве две потраге за Михаиловићем. Групом официра ОЗНЕ, у трећој потрази за Михаиловићем, када је и изврешно хапшење, руководио је Светолик Лазаревић Лаза, заменик начелника ОЗНЕ за Србију.


Инсерт из америчког пропагандног филма о Титу и партизанима из јуна 1944. године