Бошко Буха (Градина, код Вировитице, 1926 — Јабука, код Пријепоља, 27. септембар 1943), учесник Народноослободилачке борбе, легендарни пионир и борац-бомбаш Друге пролетерске бригаде и народни херој Југославије.
Након окупације Југославије, 1941. године, усташе су га са породицом протерале из родне Славоније, па је прешао у западну Србију, у Јадарску Лешницу. Ту је октобра 1941. године ступио у Мачвански партизански одред. Потом је кратко време био на лечењу у ослобођеном Ужицу, а одатле се са борцима Ужичког партизанског одреда, повукао у Санџак. Марта 1942. године ступио је у тада формирану Другу пролетерску ударну бригаду, у њен Четврти ужички батаљон.
Иако је био млад и мален растом, исказивао је изузетну храброст. Посебно се истакао као вешт бомбаш у борбама код Чајнича, на Козари, код Купреса, Јајца, Ливна и др, па је био вођа једног бомбашког одељења. Као један од омиљених бораца Четвртог ужичког батаљона Друге пролетерске бригаде био је изабран за члана делегације ове бригаде на Првом конгресу Антифашистичке омладине Југославије. На овом Конгресу, одржаном децембра 1942. године у Бихаћу, говорио је о својим и подвизима својих ратних другова. Његов говор изазвао је одушевљење међу делегатима, а честитао му је и Врховни командант НОВ и ПОЈ Јосип Броз Тито.
Истицао се и у каснијим борбама Друге пролетерске бригаде, а посебно у борбама током битке на Неретви и битке на Сутјесци. Погинуо је септембра 1943. године када је камион у коме се налазио у близини села Јабука, код Пријепоља, наишао на четничку заседу. Сахрањен је у Пљевљима.
.jpg)
