Горњи Милановац

градско насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу

Горњи Милановац је градско насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2022. било је 23.109 становника[1] (према попису из 2011. било је 24.216 становника).

Горњи Милановац
Поглед на градски трг у Горњем Милановцу
Слева надесно: Окружно начелство, општина и Црква Свете Тројице
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаГорњи Милановац
Становништво
 — 2011.Пад 23.109
Географске карактеристике
Координате44° 02′ 00″ С; 20° 27′ 00″ И / 44.033333° С; 20.45° И / 44.033333; 20.45
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Горњи Милановац на карти Србије
Горњи Милановац
Горњи Милановац
Горњи Милановац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број32300
32301
Позивни број032
Регистарска ознакаGM

До 1859. град је носио име Деспотовица, по истоименој реци која протиче кроз град.[2] Граду је по налогу кнеза Милоша Обреновића указом од 3. априла 1859. име промењено у Горњи Милановац, добивши име по полубрату кнеза Милоша, војводи Милану.[3]

Географске одлике уреди

Положај уреди

Територија Горњег Милановца налази се у централном делу Србије и смештена је у југозападном пределу Шумадије.[4] Град је смештен између планине Рудник (1.132 м) на северу и планине Вујан (856 м) на југу. Горњи Милановац захвата котлину око реке Деспотовице, која извире испод Рудника и тече ка југу. Код села Мајдан се завршава њен горњи ток, а почиње средњи ток у Горњомилановачкој котлини, који има све карактеристике равничарске реке. Милановац се у првих сто година након оснивања развијао на десној страни Деспотовице, али се у другој половини 20. века проширио и на леву обалу Деспотовице.[4]

Град је већим делом смештен дуж западне стране европског пута Е763, тј. државног пута IБ реда 22 између Љига и Чачка.[4] Општина Горњи Милановац налази се на додиру западне Србије, Груже и Поморавља у југозападном делу Шумадије. Захвата простор подгорина планина Рудника, Сувобора и Маљена. Територија општине Горњи Милановац са севера се граничи подручјима општина Љиг и Аранђеловац, са североистока и истока подручјима општина Топола и Крагујевац, са југоистока и југа подручјима општина Кнић и Чачак и са запада и северозапад подручјима општина Пожега и Мионица.[5] Налази се 120 km јужно од Београда, ка југу најближи град је Чачак на удаљености од 21 km, а на истоку то је Крагујевац на 44 km.

Клима уреди

Клима је умереноконтинентална, али врло хладна. Најхладнији месец је јануар, са просечном дневном температуром од -1,7 °C, а најтоплији јул са 22,3 °C. Просечна годишња количина падавина је око 800 милиметара.[6]

Умерено хумидна клима карактеристична је за делове Мајдана и Рудника који се налазе ближе врховима Рудника и у већем делу подручја Сувобора и Рајца. Најблажа, субхумидна клима је заступљена у делу Трудеља, Драгоља и Брђана.Благо хумидну климу имају остали делови територије. Од подручја Рудинка хладније је подручје Сувобора који је изложен северозападним струјањима ваздуха.[7]

Историја уреди

Оснивање града уреди

 
Црква Свете Тројице, задужбина кнеза Милоша Обреновића, довршена 1862. године
 
Панорамски снимак Горњег Милановца са брда Ждребан, 1900.
 
Фотографија најугледнијих Милановчана са краја 19. века

Горњи Милановац је основан 1853. смештен у долини реке Деспотовице и један је од најмлађих градова Србије. Место на коме је град почео да се развија звало се Дивље поље. Поље је припадало селу Брусница, које је за време турске владавине било седиште турских бегова. Крајем 1850. за окружног начелника Рудничког округа долази Младен М. Жујовић који одмах увиђа све непогодности Бруснице као насеља, а посебно као административно-политичког центра, и чини све напоре да се насеље измести на погодније место. Једног јесењег дана 1851, Жујовић и Гаја Ризнић, члан суда, излазе у Дивље поље, како би видели да ли је могуће тамо изместити насеље; очарани лепим јесењим даном, чистим и свежим ваздухом, долином кроз коју протиче река и погледом на Рудник и Вујан, Гаја предлаже Жујовићу да се ту премести варошица. Жујовић то прихвата, а касније, по сагласности Брусничана, он од државних власти тражи дозволу за премештај насеља.[8] Уочи Ђурђевдана, 22. априла 1852, у Дивље поље долази комисија из Београда.[8] Председник комисије за одређивање локације на Дивљем пољу био је Тривун Новаковић, зет Јакова Обреновића, једно време и начелник Рудничке нахије[9] (мада други извори наводе да је председник комисије био Стеван Книћанин[8]).

Указом кнеза Александра Карађорђевића, потписаним 19. јануара 1853. године, почиње изградња новог насеља, које по реци добија име Деспотовица,[10] да би му коначно име Милановац посебним указом дао кнез Милош Обреновић 1859, у спомен свог старијег брата — војводе Милана Обреновића.[11]

После краћег времена, 1852. године из Београда долази бечки инжењер Камник, који прави план за град и са сарадницима читаво лето размерава улице и парцеле. Тиме Горњи Милановац постаје први град у Србији чији је потпуни план града направљен пре његове изградње, са улицама које се укрштају под правим углом. Наредне године се одржава лицитација за подизање великог здања за окружно начелство, суд, пошту и друге установе. Инжењер Шулц, Немац из Панчева, добија посао на лицитацији, а зграда коју је саградио данас је споменик културе (у народу позната као Стари суд).[8] Ко год је хтео да се насели у месту, добио је плац бесплатно, па се до 1856. године (када је већ све пресељено из Бруснице) у Деспотовици гради више од 100 кућа за нове становнике — чиновнике, трговце и занатлије.[8]

Црква Св. Тројице је грађена упоредо са градом, а завршена је 1862. године.[12] Иако је подигнута средином 19. века тек је 2021. године почело осликавање унутрашњости цркве.[13] Иначе Град је саграђен као престоница Другог српског устанка (Таково је удаљено 10 km од центра града).[14]

 
Изглед Железничке станице непосредно након изградње 1922. године
 
Горњи Милановац - некад и сад

Прва половина XX века уреди

На почетку Првог светског рата, у Горњем Милановцу, у згради Окружног начелства, био је штаб и команда Прве армије генерала Живојина Мишића, у којем је разрађена стратегија за Колубарско-сувоборску битку, а потом место одакле се командовало операцијама.[15]

 
Зграда Окружног начелства, прва зграда у новооснованој Деспотовици.

Горњи Милановац је био под аустроугарском окупацијом од 1915. до 1918. године. Железничка пруга уског колосека Чачак — Горњи Милановац — Лајковац, с чијом изградњом се почело 1912, порушена је приликом повлачења окупатора 1918. године, али је убрзо обновљена и 1922. отворена за саобраћај.[16] Значајан догађај за варошицу било је и увођење електричне расвете и нисконапонске мреже 1921. године, што је омогућило отварање фабрике бомбоне, чоколаде и других слаткиша Рудник 1922, док је 1923. почела са радом електрична централа на угаљ. Иако је 1937. отворена и фабрика бомбоне и ратлука Шумадија, град се, због изгубљеног радно способног становништва у претходним ратовима и лоших саобраћајних веза, у међуратном периоду веома споро развијао. Стара зграда поште, подигнута у време кнеза Милоша, која је преживела све земљотресе, срушена је 1938. ради грађења нове.[17] Дом дечјег хранилишта је освећен 21. новембра 1939.[18]

У Другом светском рату Горњи Милановац је први пут ослобођен крајем септембра 1941. године, заједничком акцијом четника и партизана. Убрзо је поново окупиран, трећи батаљон 849 немачког пешадијског пука успео је да се пробије до града 15. октобра 1941, када је 90% кућа и зграда у граду попаљено.[19] Горњи Милановац је, после дванаесточасовне борбе, 17. септембра 1944. ослободила 17. народноослободилачка ударна дивизија.[20]

Администрација уреди

Председници општине Горњи Милановац:

Период Председник општине Странка Напомена
1960 1963 Милојко Вељовић
1963 1965 Боривоје Недељковић
1965 1967 Слободан Станојевић
1967 1968 Драгољуб Драган Павловић
1969 1974 Живојин Симовић
1974 1982 Станимир Јовановић
1982 1984 Душан Папић
1984 1986 Јован Томовић
1986 1989 Тодор Поповић
1989 1989 Зоран Јаковљевић
1989 1992 Пантелија Гачић Социјалистичка партија Србије
1992 1992 Зоран Јаковљевић вршилац дужности
1992 2000 Дражимир Марушић Социјалистичка партија Србије
2000 2000 Александар Правдић Демократска странка Србије
2000 2004 Милутин М. Продановић Демократска странка Србије
2004 2004 Владимир Симовић Демократска странка Србије
2004 2010 Дражимир Марушић Социјалистичка партија Србије
2010 2016 Милисав Мирковић Социјалистичка партија Србије
2016 Дејан Ковачевић Српска Напредна Странка

Важне године и датуми уреди

 
Горњи Милановац и околина на топографској Ђенералштабној карти Србије из 1894. године
  • 1853 — оснивање насеља
  • 1857 — отворена прва (мушка) основна школа, премештена из Бруснице
  • 1858 — отворена женска основна школа, у приватној кући
  • 1859 — промена имена у Горњи Милановац
  • 1862 — према попису, насеље броји 775 становника
  • 1879 — отвара се дворазредна гимназија (гимназијска реалка)
  • 1885 — граде се павиљони за смештај делова Десетог пешадијског пука
  • 1887 — према попису, насеље броји 1.333 становника
  • 1890 — у граду почиње да ради прва штампарија
  • 1892 — оснива се окружна болница
  • 1900 — према попису, насеље броји 2.836 становника
  • 1912 — почетак изградње пруге уског колосека
  • 1914 — у Горњем Милановцу се налази штаб војводе Живојина Мишића током Колубарске битке
  • 1921 — појава прве електричне расвете и нисконапонске мреже[21]
  • 1922 — почиње са радом пруга уског колосека
  • 1922 — оснива се прва фабрика у граду: фабрика бомбоне, чоколаде и других слаткиша Рудник
  • 1923 — електрична централа на угаљ
  • 1927 — први рендген апарат набавља др Радосав Катанић
  • 1928 — почиње да ради биоскоп
  • 1937 — оснива се фабрика бомбоне и ратлука Шумадија
  • 1941 — партизани и четници у заједничкој акцији заробљавају први немачки тенк у селу Неваде
  • 1941 — у октобру Немци спаљују град до темеља
  • 1945 — град је ослобођен и почиње његов развој

Култура уреди

Споменици културе уреди

Споменици културе од великог значаја у самом насељу су:

Детаљан списак свих споменика можете наћи у посебном чланку.

Библиотека уреди

 
Зграда Културног центра Горњи Милановац.

Библиотека „Браћа Настасијевић“ постоји још од 1857, када је основана под називом Читалиште вароши Деспотовица (ранији назив града), а данашњи назив је добила 2000, по чувеној породици Настасијевић. Налази се у згради Старог суда на Тргу кнеза Михаила. Године 1966. постала је део Радничког универзитета, а од 1970. део Културног центра. Самостална установа је постала 1995.[22] Библиотека има фонд од преко 100.000 књига, у свом саставу има и књижару, а бави се и издавачком делатношћу.[23]

Библиотека у свом саставу има четири издвојена одељења: у Враћевшници, Прањанима, Брђанима и на Руднику. Рудничко одељење је најстарије, настало 1921. као Народна књижница и читаоница. Од 1970-их је смештено у Дому културе и има фонд од преко 10.000 књига. Године 1970. настала су издвојена одељења у Враћевшници и Прањанима. Одељење у Враћевшници има око 6.500 књига, док прањанско има око 5.000 књига. У Брђанима је издвојено одељење отворено 19. априла 2005, а има преко 3.000 књига.

Међународни бијенале уметности минијатуре уреди

Сваке друге године се одржава „Међународни бијенале уметности минијатуре“, на коме излажу уметници из читавог света. Једини услов да би дело, које мора бити оригинално, могло да буде узето у разматрање од стране жирија је да може да се смести у коцку странице 10 cm и да је настало у последње две године у односу на годину одржавања бијенала. 2010. је одржан јубиларни 10. бијенале минијатуре.[24]

Музеји и галерије уреди

 
Музеј рудничко-таковског краја.

У граду постоји Музеј рудничко-таковског краја, Модерна галерија Културног центра у згради Старог суда, Ликовна галерија Културног центра отворена 2008,[25][26] као и Установа за културу при Скупштини општине - Културни центар Горњи Милановац, основана 1970. године.[27] Културни центар од 2023. године нови назив по познатом глумцу Мији Алексићу.[28]

Рок музика уреди

У Горњем Милановцу је осамдесетих и деведесетих година XX века била активна рок-сцена, која је изродила једну од најпознатијих српских група деведесетих, Бјесове, а Милановчанин Предраг Дрчелић Скаки је био предводник панк-рок групе Трула коалиција. Познате групе тог времена биле су и: Ан фас, GM Undergrounders,[29] Скарлет и Чудна Шума.

Почетком двехиљадитих најпознатија рок група и даље су Бјесови, а ту су и Плишани малишан,[30] Soulcage, Morbid Cow, Страх од Џеки Чена,[31] Коалициони споразум, Parnassus и други.

Фолклор и народна музика уреди

 
Кућа српско-норвешког пријатељства, позната и као Норвешка кућа

У општини има неколико културно-уметничких друштава која се баве фолклором и певањем изворних песама, као и једно аматерско позориште. Од 1987. године у Горњем Милановцу ради Фолклорни ансамбл „Типопластика“[32], док је Културно-уметничко друштво „Шумадија“ формирано 2006. године и данас има више од 600 чланова.[33]

Остало уреди

Занимљиво је да у граду не постоји биоскоп, иако Културни центар пушта пројекције одређених филмова у сали Дома културе, а једина биоскопска зграда је срушена 2009. године, иако је према мишљењу Завода за заштиту споменика културе била архитектонски значајна. Нови Дом културе је почео са радом 2016. године.[34]

Горњи Милановац је други град у Србији који је 1999. године издао своју „Мултимедијалну монографију општине Горњи Милановац“, одмах после Београда, захваљујући Александеру Крсмановићу, а која може да се нађе у Народној библиотеци Србије.[35]

Привреда уреди

 
Поглед на јужну индустријску зону и планину Вујан у позадини.
 
Градски парк.
 
Грб општине на углу улица Велимира Рајића и Кнеза Александра

Један од првих значајнијих помака је почетак рада прве штампарије 1890, чиме се развила издавачка делатност и појавили се листови као што су „Таково“, „Рудничанин“, „Рудничка самоуправа“, „Школска самоуправа“, „Народна реч“ итд. Милановац је почетком 20. века привредно стагнирао, највише због недостатка одговарајућих саобраћајница до осталих градова. Након Првог светског рата, у којем је изгубљен велики део радно способног становништва, завршетком пруге 1922. која је град спојила са Чачком и Београдом оживљава привреда града, поновним развојем занатства и трговине. Исте 1922. основана је прва фабрика у Милановцу, а то је била фабрика бомбоне, чоколаде и других слаткиша „Рудник“, а 1937. је основана и друга фабрика бомбоне и ратлука „Шумадија“, и обе су функционисале до спаљивања града 1941. године. Изградња фабрика није имала неки већи утицај на привреду овог краја, пошто се и даље 90% становништва бавило пољопривредом.[36]

Убрзани развој уреди

У бившој СФРЈ Горњи Милановац се посебно развијао после рата и био је један од најразвијенијих индустријских центара. Развиле су се две добро лоциране индустријске зоне, једна се налази јужно од града, а друга на самом улазу у град од Београда, на југоисточној страни. У њима се налазе познате фабрике: ПИК Таково, Металац, Модна конфекција Рудник,[37] ФАД, Звезда-Хелиос, Типопластика[38] и др.

Према подацима из 2021. године коју доноси Међуопштински историјски архив у Чачку неколико гиганата из Горњег Милановца је пропало или су дочекали 21. вијек у стечају или надомак њега.[39]

Привреда почетком 21. века уреди

Дечје новине, једна од највећих издавачких кућа у бившој СФРЈ, са избијањем рата 90-их и распадом државе, у потпуности су пропале. Главни узроци пропасти су смањење тржишта, хиперинфлација и несавесно вођење фирме. Стечајна агонија Дечјих новина је трајала све до почетка 21. века, када је распродата преостала имовина да би се намирили бројни повериоци, а угашене су 2001. године.[40]

Некадашње велико грађевинско предузеће ГРО Градитељ, основано још 1959, које је деценијама градило станове, хале и др., се због слабог пословања и након куповине од стране Еуротренд инжењеринг, преоријентисало се на изградњу путне инфраструктуре.[41]

Метал Секо је купљен од стране Авала Металпромета, коју је после преузела компанија Меркур, а од 2009. носи назив Мерстил Профајл.

ПИК Таково, основан још 1947. и некада један од највећих произвођача хране и пића, је током 90-их услед санкција и ограничења тржишта упао у велике проблеме. Почетком 21. века компанија је успела да се делимично поврати и избегне стечај, а 2004. ПИК Таково је на тендерској продаји купљено од стране Свислајона,[42] тако да данас ради под именом Свислајон Таково.

Компанија Металац, која се након оснивања 1959. бавила лимаријом и браваријом и убрзо прешла на производњу емајлираног посуђа, данас је израсла у једну од најуспешнијих компанија Србији са 14 предузећа у свом саставу. За разлику од других компанија у периоду 90-их, Металац је у том најтежем периоду извршио велику реорганизацију и модернизацију фабрике, а Металац је из свега изашао као приватно предузеће у власништву акционара, док је 2006. постао холдинг организација. У систему Металца данас раде и некада независне Милановачке компаније, Сигма, Пролетер и ФАД.[43]

Нека од најпознатијих предузећа Горњег Милановца су: „9. септембар“, „Mersteel“, „АД Рудник“, „Звезда-Хелиос“, „Металац“, „Тетра Пак“, „Papir Print“, „Swisslion-Takovo“, „Спектар“, „Типопластика“, „Flint Group Balkan“, „ФАД“, „Планета рачунари“, „Интерплет градња“, „Фока“, „S-Group“, „Семикс Техно“ и „Alfa Support“.

Знамените личности уреди

Образовање уреди

 
Гимназија Таковски устанак.

Град има четири основне школе, три средње школе (гимназија, техничка и економска) и три вртића.

Основне школе:

Средње школе:

Најстарија средња школа у граду је Гимназија „Таковски устанак“, основана 1879, Техничка школа „Јован Жујовић“ је основана 15. маја 1961, док је најмлађа Економско-трговачка школа „Књаз Милош“, која је основана 1. јуна 1990. године.

Градови побратими уреди

 
Поглед на зграду старог суда из правца парка.
 
Улица Кнеза Александра код хотела Шумадија.

Горњи Милановац се побратимио са градовима:

Демографија уреди

 
Поглед на Горњи Милановац ноћу

У Горњем Милановцу живи 18.778 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,95 година (41,16 код мушкараца и 44,62 код жена). У односу на попис из 2011. године просечна старост је повећана за 6,15 година (5,26 код мушкараца и 7,02 код жена).

Након константног раста броја становника ово је први попис на коме је забележен пад становништва.[44] Узимајући у обзир да се старост становништва значајно увећала може се претпоставити да ће се овај број у будућности само смањивати.

Према попису из 2011. године у насељу има 7.786 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,08.

Ово насеље је великим делом насељено Србима.[45]

Број становника града‍
1862
  
775 3%
1865
  
876 3%
1887
  
1.333 5%
1900
  
2.836 12%
1948
  
2.697 11%
1953
  
3.402 14%
1961
  
4.492 18%
1971
  
10.972 45%
1981
  
17.791 73%
1991
  
22.070 91%
2002
  
23.982 99%
2011
  
24.216 100%
2022
  
23.109 95%
Етнички састав града (2022)‍
Срби
  
22.070 95,504%
Непознато
  
558 2,415%
Неизјашњени
  
226 0,978%
Роми
  
73 0,316%
Југословени
  
37 0,160%
Црногорци
  
32 0,138%
Македонци
  
23 0,100%
Остали
  
22 0,095%
Хрвати
  
16 0,069%
Горанци
  
9 0,039%
Мађари
  
7 0,030%
Регионална припадност
  
6 0,026%
Муслимани
  
5 0,022%
Украјинци
  
5 0,022%
Бошњаци
  
4 0,017%
Руси
  
4 0,017%
Словенци
  
3 0,013%
Албанци
  
2 0,009%
Бугари
  
2 0,009%
Немци
  
2 0,009%
Власи
  
1 0,004%
Русини
  
1 0,004%
Словаци
  
1 0,004%
Верски састав општине (2011)‍
Православни
  
43.179 97,24%
Неисказани
  
347 0,78%
Непознати
  
217 0,49%
Нерелигиозни
  
109 0,24%
Католици
  
65 0,15%
Муслимани
  
53 0,12%
Остали
  
31 0,07%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Туризам уреди

Овај шумадијски крај пун је историјских места: Таково, спомен-парк Брдо мира, етно-куће на Руднику и у Коштунићима, музеји. На брду насупрот града, поред Ибарске магистрале, налази се чувена Норвешка кућа (раније Кућа југословенско-норвешког, а сада српско-норвешког пријатељства).

У селу Враћевшница се налази чувени истоимени манастир.

У селу Горња Црнућа налази се конак кнеза Милоша Обреновића из којег је владао Србијом од Другог српског устанка до 1818. године, када је престоница пресељена у Крагујевац.

Излетничка места су Таково, Савинац, Рудник и Ждребан.

Крајем августа се у граду одржава Милановачки котлић, такмичење у кувању рибље чорбе. Свакако куриозитет, с обзиром да се у Деспотовици не може уловити ни риба тежа од 100 грама...

Спорт уреди

 
Стадион ФК Металац
 
Спортска хала „Бреза“

У Горњем Милановцу постоји преко 40 спортских клубова. У граду тренутно постоје два стадиона, стадион СД Таково и стадион ФК Металац, један градски базен, четири школске сале и спортска хала „Бреза“ чија је изградња завршена 2008. године. Хала Бреза има капацитет од 1.500 седећих места, а површина хале је 3.500 m².

Два главна фудбалска клуба у граду су ФК Таково који је члан Спортског друштва Таково, а основан је 1911. године и тренутно се такмичи у Српској лиги Запад (3. ранг) и ФК Металац који је основан 1961. године и тренутно се такмичи у Првој лиги Србије (2. ранг). У граду функционише још неколико фудбалских клубова, који се такмиче у окружном и општинском рангу такмичења. КМФ Металац-Колорадо се такмичи у Првој футсал лиги Србије.

ОК Таково је основан 12. јануара 1976. и у свом саставу има мушку и женску сениорску екипу: ОК Металац-Таково (сениори) игра у Суперлиги Србије, док ОК Таково-Звезда Хелиос (сениорке) игра у Првој лиги Србије.[47]

ЖРК Металац АД је основан 1961. године и тренутно се такмичи у Првој рукометној лиги Србије, другом рангу такмичења, а претходни назив клуба је био Типопластика. Раније је у граду постојао и Мушки рукометни клуб Типопластика, који се већином такмичио у другом и трећем рангу такмичења, али је угашен половином 2000-их. 2012. је основан нови мушки рукометни клуб под именом РК Омладинац, што је било име првог рукометног клуба у граду из 1959.[48]

АК Таково је једини атлетски клуб у граду, а за своје потребе користи стадион СД Таково. Чланови атлетског клуба су освајали велики број медаља на домаћим и међународним такмичењима, имао је бројне репрезентативце, а 50-их година 20. века се такмичио у Првој лиги Југославије.[49]

ОКК Таково је основан 15. јануара 1972. и данас је оријентисан на рад са млађим категоријама, без сениорског тима. Највећи успеси кошаркашког клуба су играње у Другој савезној лиги Југославије почетком 1980-их, неколико победа против прволигашких екипа у Купу, као и више медаља њених чланова са европских и светских првенстава за млађе категорије.[50] Од 1971. у Милановцу функционише Карате клуб Таково, који је један од најстаријих клубова у Србији и члан је Карате федерације Србије.

Куглашки клуб Металац је стандардан члан Суперлиге Србије. Клуб је неколико пута завршавао као вицепрвак Србије, а освајао је и Куп Србије. Стрељачко друштво Драган Јевтић Шкепо спада у најтрофејније српске стрељачке дружине.[51]

Омладина Милановца је 1959. године уз професора физичког васпитања Живорада Марјановића и Мита Чохова, начинила прве рукометне кораке. 1959. године основан је Рукометни клуб „Омладинац” под чијим су се именом такмичиле и мушка и женска екипа.[52] Рукометна дешавања су се касније преселила на „Таш”, терен који се налазио поред милановачке Гимназије, на месту где је касније изграђена Робна кућа „Пролетер”. Касније се рукомет  преселио на терен поред стадиона ФК „Таково”, затим у Техничку школу, а  затим је центар рукометних дешавања постао Спортски центар „Бреза”. Године 1959. основана је и фабрика „Типопластика” чије име и спонзорство касније добија женски рукометни клуб.[53] Под именом РК „Типопластика” које носи до 2005. године, клуб је остварио  успехе - друго место на Кадетском државном првенству и пласман сениорске екипе у Суперлигу. Две године након тога женска екипа се такмичила под именом РК „Горњи Милановац”, а од 2007. године спонзорство преузима Компанија Металац, која је 2019. године такође прославила 60. година од оснивања.[54]

Галерија уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Коначни резултати пописa становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 9. 7. 2023. 
  2. ^ „Милановац некад и сад”. 
  3. ^ „Милановац некад и сад”. 
  4. ^ а б в „Географске одлике Општине Горњи Милановац”. gornjimilanovac.rs. Архивирано из оригинала 24. 02. 2020. г. Приступљено 8. 5. 2020. 
  5. ^ „Географске одлике општине Горњи Милановац”. 
  6. ^ „Географске одлике општине Горњи Милановац”. 
  7. ^ „Географске одлике општине Горњи Милановац”. 
  8. ^ а б в г д Живадин М. Стевановић: Постанак и развитак Горњег Милановца, 1968; издање писца.
  9. ^ Бошњак, Милорад; Јаковљевић, Слободан (2006). Обреновићи: сакривена историја. Горњи Милановац: ЛИО. ISBN 978-86-83697-33-5. 
  10. ^ На данашњи дан потписан указ о оснивању вароши Деспотовица Архивирано на сајту Wayback Machine (1. фебруар 2017), www.gminfo.rs
  11. ^ Како је Деспотовица постала Горњи Милановац („Политика”, 17. април 2019)
  12. ^ „Осликава се Црква Свете Тројице, стара два века: Светиња Милоша Обреновића добија нови сјај”. 
  13. ^ „Осликава се Црква Свете Тројице, стара два века: Светиња Милоша Обреновића добија нови сјај”. 
  14. ^ „Горњи Милановац”. 
  15. ^ Горњи Милановац и Таковски крај. НИРО Дечје новине. 1987. стр. 75. 
  16. ^ Горњи Милановац и Таковски крај. НИРО Дечје новине. 1987. стр. 80. 
  17. ^ "Политика", 3. мај 1938
  18. ^ "Политика", 22. нов. 1939
  19. ^ Горњи Милановац и Таковски крај. НИРО Дечје новине. 1987. стр. 87. 
  20. ^ Горњи Милановац и Таковски крај. НИРО Дечје новине. 1987. стр. 97. 
  21. ^ Миломир Глишић, Душан Илић, Александар Лазаревић, Радмило Лале Мандић, Мирослав Лаф Марковић, Миодраг Ристић: Стари Милановац, треће допуњено издање. 2003. ISBN 978-86-7152-018-8.
  22. ^ Историјат Архивирано на сајту Wayback Machine (10. мај 2011), www.bibliotekagm.com
  23. ^ Библиотека данас Архивирано на сајту Wayback Machine (10. мај 2011), www.bibliotekagm.com
  24. ^ „Отворено 10. међународно бијенале минијатуре у Горњем Милановцу”. 
  25. ^ „Opština Gornji Milanovac”. Архивирано из оригинала 16. 07. 2020. г. 
  26. ^ „Музеј рудничко таковског краја”. 
  27. ^ „Историјат”. 
  28. ^ „Историјат”. 
  29. ^ Youtube канал групе GM Undergrounders
  30. ^ „021 - Bendovi "Belo u boji" i "Plišani mališan". 
  31. ^ Demo Fest Live 2014: Pobednici - Strah od Džeki Čena
  32. ^ „FA "Tipoplastika" 25 godina ansambla”. 
  33. ^ „Културно-уметничко друштво „Шумадија" Горњи Милановац”. 
  34. ^ На Дом културе чекали пола века („Политика“, 8. април 2016)
  35. ^ Списак, www.nb.rs
  36. ^ Горњи Милановац и Таковски крај. НИРО Дечје новине. 1987. 
  37. ^ „Модна конфекција "Рудник", коју је закупио пријепољски "Трендтекс", извози у пет земаља.”. 
  38. ^ „O nama”. 
  39. ^ „Попис предузећа у стечају чију је архивску грађу и документарни материјал преузео Архив”. 
  40. ^ Б92, Стечај у Дечјим Новинама
  41. ^ Градитељ из Горњег Милановца све више гради путеве, www.ekapija.com
  42. ^ B92: Свислајон купио Таково
  43. ^ Металац - историјат Архивирано на сајту Wayback Machine (14. август 2012), www.metalac.com/pgs
  44. ^ Попис 2022: Старост и пол
  45. ^ „Попис 2022: Национална припадност” (PDF). 28. 4. 2023. 
  46. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  47. ^ Историјат Архивирано на сајту Wayback Machine (17. јануар 2013), www.oktakovo.com
  48. ^ „RK "Omladinac". 
  49. ^ Где је Горњи Милановац данас, www.politika.rs, 3. 10. 2011.
  50. ^ „Odbojkaški klub "Takovo" Gornji Milanovac”. 
  51. ^ За титуле паповком и војничком пушком у Лазаревцу[мртва веза], naslovi.ha.rs, 25. 9. 2010.
  52. ^ https://www.paragraf.rs/opstinska-glasila/gornji_milanovac/gornji_milanovac_pdf/gornji_milanovac-28-2015.pdf
  53. ^ „Opština Gornji Milanovac - Zvanična internet prezentacija”. www.gornjimilanovac.rs. Архивирано из оригинала 22. 05. 2021. г. Приступљено 2021-05-22. 
  54. ^ „ŽRK „Metalac a.d.“: Jubilej rukometa u našem gradu” (на језику: српски). Приступљено 2021-05-22. 

Литература уреди

  • Бошњак, Милорад; Јаковљевић, Слободан (2006). Обреновићи: сакривена историја. Горњи Милановац: ЛИО. ISBN 978-86-83697-33-5. 
  • Горњи Милановац у борби и изградњи (25 година), општинска конференција ССРН, 1969.
  • Горњи Милановац и Таковски крај. НИРО Дечје новине. 1987. 

Спољашње везе уреди