Манастир Враћевшница
Манастир Враћевшница се налази у општини Горњи Милановац у Моравичком округу поред истоименог села, на путу између Горњег Милановца и Крагујевца. Саграђен је пре 1428. године, а живопис је завршен 1431. Ктитор манастира је био Радич Поступовић, српски властелин који је живео у време владавине деспота Стефана Лазаревића. Црква која се налази у кругу манастира посвећена је Светом Ђорђу.[1]
Манастир Враћевшница | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Враћевшница |
Општина | Горњи Милановац |
Држава | Србија |
Врста споменика | манастир |
Време настанка | 15. век |
Тип културног добра | Споменик културе од великог значаја |
Власник | Српска православна црква |
Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе Краљево |
www |
Историја
уредиИзградња манастира је била велика захвалница Богу због тога што су се по предању мештани оближњег села односно горе поменутог са Косовског боја вратили сви до једног живи и здрави, па је стога челник Радич подигао манастир, а селу дао име Враћевшница.[тражи се извор]
Након турских освајања, манастир је био оштећен и напуштен, што се види из турских пописа Смедеревског санџака из прве половине 16. века.[1] Након обнове Пећке патријаршије, манастир бива обновљен негде пре 1579. године, заслугом рудничког митрополита Диомидија.[1] Манастир живи и наредних векова, о чему постоје разни документи, а 1737. године, у време аустријске власти, под управом игумана Михаила, а по одобрењу ваљевског епископа Доситеја Николајевића, манастир доживљава највећу обнову до тада. Црква се обнавља и осликава се нови живопис преко старих фресака које су биле оштећене.[1]
Године 1739. долази до краћег прекида у животу манастира током поновне турске најезде, али након неколико година монаси поново долазе у манастир. Почетком 19. века за игумана бива постављен Јевстратије Павловић, рођени брат потоњег архимандрита и првог митрополита кнежевине Србије Мелентија Павловића, који је такође, након братовљеве смрти, био игуман Враћевшнице. У то доба, 1805. године, у манастир долазе монаси из Студенице и доносе мошти Светог Симеона - Стефана Првовенчаног, које ту остају до 1813, када су пренете у манастир Фенек.[1] У време пред крај Првог српског устанка, 17. септембра 1810, у Враћевшници се срећу Карађорђе, Милан Обреновић, Спиридон Филиповић и Доситеј Обрадовић, ради договора о наредном устаничком раду. На Велику Госпојину 1812. се овде одржава скупштина.[1]
Године 1818. је у Враћевшници одржана скупштина на Ђурђевдан, када је одлучено да се Крагујевац постави за престоницу кнежевине. Вуков српски речник купио је 1818. године архимандрит Мелентије Павловић из тог манастира.[2] Архимандрит Гаврил Поповић је 1845. године објавио у Београду душекорисну књигу, под насловом "Разговори за образовање срца и душе".[3]
Конак је обновљен 1834. године, а 1841/1842. године, под надзором Настаса Стефановића, рестаурисан је манастир и дограђен звоник изнад припрате.[1] Торањ се, нажалост, после извесног времена срушио, изазвавши оштећење цркве, тако да 1860. кнез Милош даје новац за обнову, а за покој душе своје мајке Вишње, о чему сведочи натпис на западној страни. Од 1868-70 гради се нови конак, започет од стране кнеза Михаила, а завршен у време кнеза Милана, трудом игумана Викентија Красојевића.[1]
Тих година је у Враћевшници боравио и Ђура Јакшић, који је ту проводио летњи распуст као гост-наставник крагујевачке гимназије. За време боравка у манастиру насликао је известан број историјских портрета које је поклонио братству.[1]
Манастирски посед објављен 1889. године чине: 144 хектара оранице и 321 хектар шуме.[4]
У дворишту манастира је сахрањена баба Вишња, мајка кнеза Милоша, а на том месту је 1901. подигнут споменик.
Почетком 20. века, 26. новембра 1920, у манастиру избија пожар и Милошев конак бива уништен, заједно са бројним манастирским драгоценостима. Следеће године Јоаким Милошевић гради нови конак, другачији од старог, а 1966. се конак рестаурише тако да је враћен првобитни изглед. На западној страни је 1978. саграђена нова зграда у којој је ризница, а на спрату зимска капела. Капелу је фрескама осликао познати сликар и универзитетски професор из Горњег Милановца, Жарко Вучковић.[1]
Манастир је иза 1923. запао у дугове, зидови су попуцали у земљотресу 1928, а када је манастир требало оправљати 1934. пара није било, мада су краљ и банска управа дали извесна средства.[5] Од 1935. ово је женски манастир, калуђерице су унапредиле раније "упропашћену" имовину,[6] пописану због пореског дуга.[7] Монахиње из овог манастира су познате по прављењу изванредног меда.[1] Игуманије овог манастира биле су Ана Аџић (1900-1975), Марија Младеновић (1975—1980), Стефанија Вукас (1980—1986), Евдокија Шутић (1996—2014).
Архитектура
уредиМанастирска црква је једнобродна грађевина, у основи скоро правилан правоугаоник, са полукружном олтарском апсидом на западној страни, по величини и облику веома слична, данас готово срушеној, цркви манастира Јешевац.
На источној страни цркве је припрата, изнад које је звоник. Споља је озидана жућкастим каменом, а испод стрехе се налази венац од лукова у плитком рељефу.[1]
На јужној страни цркве налазе се манастирски конаци, са кулом која се налази изнад улазне капије.
Након убистава у Старом двору током Мајског преврата, игуман манастира Враћевшница Михаило Урошевић је у Београду откупио дворски салон краља Александра и том приликом узео крваве завесе, као и тепих. Тела краља Александра и краљице Драге била су умотана у завесе и бачена са дворске терасе. Ти предмети су се читавих девет деценија чували у том манастиру, све док 1995. године нису поклоњени горњомилановачком Музеју рудничко-таковског краја.
Данас, ова два предмета су једни од најзанимљивијих експоната у сталној поставци ове установе под називом „Поклони и откупи – време династије Обреновић”. Како и сведочи сам назив, она обухвата период владавине Обреновића и представља осврт на бројне предмете који су припадали знаменитој српској династији или су из тог периода.
Опис
уредиЗавеса је израђена од вуне. Бордо је боје и има платнену драп поставу. Опшивена је бордо траком, док су ресе у виду кићанки везане срменом нити. На њој се и дан данас виде трагови крви.
Правоугаонасти тепих, димензија 123×183 цм, сличне је боје. На њему се налази геометријски и флорални орнаменти, а преовлађују цветови различитих нијанси.
Галерија
уреди-
Јужни конак са кулом
-
Улаз
-
Пролаз испод куле
-
Иконостас
-
Манастирски конак
-
Манастирски конак
-
Манастирска црква
-
Конак у манастиру Враћевшница, издање Радојице Јоксића, дописна карта, штампа, 9,1×14 цм, Горњи Милановац, после 1902. На аверсу је одштампано: Конак у манастиру Враћевшници – Konak in Manastir Wratsewsnica.
Извори
уреди- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к Борислав Челиковић: Светилишта рудничког краја, изд. Каленић, Крагујевац 1998. COBISS.SR-ID 65368332
- ^ Вук Ст. Караџић: "Српски рјечник", Беч 1818. године
- ^ Гаврил Поповић: "Разговори за образовање срца и душе", Београд 1845.
- ^ "Отаџбина", Београд 1889. године
- ^ "Време", 5. дец. 1934
- ^ "Време", 31. авг. 1938
- ^ "Време", 21. септ. 1935
Литература
уреди- Боловић, Ана (2009). „Ризница манастира Враћевшнице” (PDF). Зборник радова музеја рудничко-таковског краја Горњи Милановац. Горњи Милановац: Музеј рудничко-таковског краја (5): 29—91. COBISS.SR 174599431
- Боловић, Ана (2014). „Манастир Враћевшница, чувар заоставштине ктитора и приложника – Обреновића”. у Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије. 2 / [уредници Александар Марушић, Ана Боловић] (PDF). Горњи Милановац: Музеј рудничко-таковског краја, (Београд : Cicero). стр. 307—338. COBISS.SR 212125964 COBISS.SR 15991561
- Марушић, Александар; Боловић, Ана [ур.] (2014). Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије. 2 (PDF). Горњи Милановац: Музеј рудничко-таковског краја, (Београд : Cicero). COBISS.SR 212125964 COBISS.SR 15991561
Спољашње везе
уреди- Манастир Враћевшница на gornjimilanovac.org.rs
- Информације на сајту туристичке организације Горњег Милановца
- Републички завод за заштиту споменика културе - Београд
- Непокретна културна добра
- Листа споменика
- Манастир Враћевшница, први део, gminfo.rs
- Манастир Враћевшница
- Још један Девич у Шумадији ("Политика", 26. јан. 1938)