Неваде

Неваде
Неваде;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Моравички
Општина	Горњи Милановац
Становништво
— 2011.	627
Географске карактеристике
Координате	44° 02′ 00″ СГШ; 20° 30′ 00″ ИГД / 44.033333° СГШ; 20.5° ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	405 м
	Неваде Неваде на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број	032
Регистарска ознака	GM

За чланак о средњовековној тврђави, погледајте чланак Тврђава Неваде.

Неваде је приградско насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. године било је 627 становника. Налази се на североисточној страни Горњег Милановца, поред пута за Крагујевац, на надморској висини од 330 до 600 м и површини од 1.047 ха.^[1]

Село је првобитно припадало општини и школи у суседном селу Сврачковци, а црквеној парохији цркве Свете Тројице у Горњем Милановцу. Сеоска слава је Бели петак.^[1]

Овде се налазе Стари споменици на сеоском гробљу у Невадама (општина Горњи Милановац), Споменик-усамљеник у Невадама и Крајпуташи браћи Ковачевић у Невадама.

ИсторијаУреди

У овом селу има трагова из периода средњовековне Србије. Неваде је село које је први пут споменуто 1397. године. Тада је угарска војска упала у северне крајеве Србије и спалила две тврђаве у околини Рудника – Неваде и Честин. Тврђава Неваде је бранила важан пут који је спајао долине Груже и Деспотовице.^[1]

У турском попису из 1525. године забележено је да је имало 19 домова. Нема тумачења о настанку имена села.^[1] Најездом Турака село је исељено и опустело. У 18. веку населили су га досељеници из Црне Горе, Херцеговине и Сјеничке висоравни.^[1]

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 105 ратника. Погинуло их је 53 а 52 је преживело.^[1]

Познати становнициУреди

ДемографијаУреди

У пописима село је 1910. године имало 613 становника, 1921. године 544, а 2002. године тај број се попео на 606.^[1]

У насељу Неваде живи 440 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,4 година (38,8 код мушкараца и 40,1 код жена). У насељу има 177 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,10.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	582
1953.	572
1961.	579
1971.	514
1981.	396
1991.	504	496
2002.	549	555
2011.	627

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	543	98,90%
Словенци	3	0,54%
Муслимани	1	0,18%
Југословени	1	0,18%
непознато	1	0,18%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	0	4
80+	5	10
75—79	7	9
70—74	16	14
65—69	10	10
60—64	15	13
55—59	12	9
50—54	21	23
45—49	33	15
40—44	23	33
35—39	11	20
30—34	10	9
25—29	19	23
20—24	21	23
15—19	33	23
10—14	14	19
5—9	13	11
0—4	12	6
Просек :	38,8	40,1

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	119	124	150	139	121	149	177

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	27	40	34	53	12	9	2	0	0	0	3,10

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	236	74	149	9	4	0
Женски	238	48	151	33	5	1
УКУПНО	474	122	300	42	9	1

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	125	17	0	0	58
Женски	116	21	0	0	55
УКУПНО	241	38	0	0	113
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	8	10	1	10
Женски	1	0	13	4	1
УКУПНО	2	8	23	5	11
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	4	3	1	0
Женски	0	3	2	3	5
УКУПНО	0	7	5	4	5
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	11
Женски	2	0	0	6
УКУПНО	3	0	0	17

РеференцеУреди

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 314.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везеУреди

[:02-1] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 314.

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]