Крајпуташи браћи Ковачевић у Невадама

Крајпуташи браћи Ковачевић у Невадама (општина Горњи Милановац) налазе се на ободу градске зоне, крај регионалног пута Горњи Милановац-Крагујевац. Посвећени су двојици браће, Милораду и Миленку, који су животе изгубили у Ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. Старији, Милорад, погинуо је у борбама са Турцима на Љум-кули 1912, а млађи, Миленко, умро у војној болници на Крфу 1916. године. Споменике су 1920. године подигли мајка Крстина и брат Милован.[1][2]

Крајпуташи браћи Ковачевић
Krajputaši braći Kovačević u Nevadama (1).jpg
Крајпуташи браћи Милораду и Миленку Ковачевић у Невадама.
Опште информације
МестоНеваде
ОпштинаОпштина Горњи Милановац
Држава Србија
Врста споменикаКрајпуташи
Време настанка1920

ОписУреди

Споменици припадају репрезентативном типу. Стубови су облика полиедра, са покривком у облику обрнуте зарубљене пирамиде.

Једновремено су направљени, истих димензија и идентичне обраде. Само се боја камена донекле разликује. Некада су били обојени живим бојама, али је полихромија данас присутна само у траговима.[3]

Материјал, димензије, стањеУреди

Споменици су исклесани од црвенкастог грабовичког камена. Димензије стубова готово су истоветне: 170х45(46)х18 cm, а покривке 14х63х34, односно 12х45х18 cm. Споменици су добро очувани, са траговима боје у урезима.

Лице споменикаУреди

Споменици гледају ка истоку. Војници су у ставу мирно, руку прислоњених уз тело. Униформе су приказане плошно, без детаља, осим војничких одличја на грудима, бајонета о боку и лепо профилисаних војничких шајкача. Иако грубо стилизована, лица војника одају маркантан изглед покојника.

У око глава, у форми ореола, уписана су њихова имена: МИЛОРАД Г. КОВАЧЕВИЋ и МИЛЕНКО Г. КОВАЧЕВИЋ АКТ. НАР.

Полеђина споменикаУреди

Полеђине су богато су украшене флоралним орнаментима. У врху су уклесани декоративни крстови окружени цветним венчићима, а у угловима лепезасти урези који симболизују анђеоска крила. Стилизоване цветне лозице изничу из саксија и попут декоративног рама уоквирују лепо профилисана удубљења са натписима.

Бочне странеУреди

Оба споменика са северне стране садрже истоветан урез: декоративне лозице са по десет цветова и пупољака. Наспрамне стране, осим наставка текста, носе различите симоличне урезе: пушку, лампу, сто препун чаша за којим нико не седи, декоративан ћуп са биљком која тек треба да процвета итд.

ГалеријаУреди

ЕпитафиУреди

Текстови епитафа уклесани су на полеђини и завршавају се на бочним странама споменика. Слова су складна и лако читљива, а поједини редови лучно уклесани, што доприноси свеопштем декоративном утиску.

Епитаф Милораду КовачевићуУреди

ОВАЈ
ТУЖ
НИ СПОМЕН ПО
КАЗУЈЕ ХРАБРО
Г МЛ
АДОГ БОРЦА
МИЛОРАДА
Г. КОВАЧЕВИ
ЋА ИЗ НЕВА
ДА ВОЈНИКА 1.
ЧЕТЕ 3 БАТАЉ
ОНА 10-ОГ ПЕША
ПУКА СТОЈ Х АДЕ
ПОЖИВИ 22 Г А
ПОГИБЕ БОРЕ
ЋИ СЕ СА ТУРЦИ
МА НА ЉУМКУЉИ
3. НОВЕМБРА
1912. Г БОГ ДА
МУ ДУШУ ПРО
СТИ ОВАЈ МУ
СПОМЕН ПОД
ИГОШЕ НА ВЕК
ОЖАЛОШ

Текст се наставља на бочној страни:

ЋЕНИ
БРАТ
МИЛО
ВАН И
МАТИ
КРСТИ
НА 2-5
1920. Г

Епитаф Миленку КовачевићуУреди

ОВАЈ
ХЛАД
НИ СПОМЕН ПОК.
АЗУЈЕ ВИТЕШ
КОГ И МЛ
АДОГ ЈУНАКА
МИЛЕНКА Г
КОВАЧЕВИЋА
ИЗ НЕВАДА КА
ДРОВС
НАРЕДНИКА
2 ЧЕТЕ 3 БАТА
ЉОНА 16 ПУКА
ПОЖИВИ 21 Г А У
МРЕ У ПОЉ ВОЈ
НОЈ
БОЛНИЦИ 12.
МАЈА 1916 Г НА
КРФУ МЕЗОН
ГИ БОГ ДА МУ
ДУШУ ПРОСТИ
ОВАЈ МУ
СПОМЕН ПОД
ИГОШЕ НА ВЕК
ОЖАЛОШЋЕНИ
БРАТ МИЛО

Текст се наставља на бочној страни:

ВАН И
МАТИ
КРСТИ
НА 2-5
1920. Г.

РеференцеУреди

  1. ^ Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-0181-5. 
  2. ^ Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године (2. допуњено и измењено изд.). Горњи Милановац: Музеј рудничко-таковског краја. стр. 188. ISBN 978-86-82877-16-5. 
  3. ^ Филиповић, Миленко С (1972). Таковци: етнолошка посматрања. Београд: Српски етнографски зборник САНУ, књ. 34. 

ЛитератураУреди

  • Филиповић, Миленко С (1972). Таковци: етнолошка посматрања. Београд: Српски етнографски зборник САНУ, књ. 34. 
  • Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године (2. допуњено и измењено изд.). Горњи Милановац: Музеј рудничко-таковског краја. стр. 188. ISBN 978-86-82877-16-5. 
  • Николић, Радојко (1988). Умирања животу једнака: о записима из књига умрлих западне Србије. Чачак: РНИРО Чачански глас. 
  • Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-0181-5. 
  • Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2. 
  • Ђуковић Исидор, Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године, II допуњено и измењено издање, Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године; Музеј рудничко-таковског краја Горњи Милановац. 2005. ISBN 978-86-82877-16-5.
  • Филиповић Миленко С, Таково: насеља, порекло становништва, обичаји, Српски етнографски зборник САНУ, књ. 37, репринт издање, Службени гласник Београд, САНУ. Београд: 2010. ISBN 978-86-519-0668-1.

Спољашње везеУреди