Цеље
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Цеље (словен. Celje, нем. Cilli) је четврти по величини град у Словенији и најважније насеље Савињске регије. Цеље је и управно средиште истоимене општине Цеље.
Цеље словен. Celje | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Словенија |
Становништво | |
Становништво | |
— 2001. | 37.490 |
— густина | 1.651,54 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 46° 14′ 11″ С; 15° 16′ 01″ И / 46.23632° С; 15.26703° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Површина | 22,7 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Бојан Шрот |
Регистарска ознака | CE |
Веб-сајт | |
celje.si |
Географски положај
уредиГрад Цеље се сместио у средишњем делу Словеније, 70 km североисточно од престонице Љубљане. У Цељу се укрштају путеви од Љубљане на западу ка Марибору на североистоку, од Зиданог Моста на југу, Велења до Словењ Градеца на северозападу као и Рогашке Слатине на истоку. Најважнији ауто-пут у држави између Љубљане и Марибора (А1) пролази северно од Цеља.
Природне одлике
уредиГрад Цеље лежи на реци Савињи у југоисточном делу простране и густо насељене Цељске долине, на месту где се у реку уливају мање реке Воглајна и Ложница. Град је на надморској висини од 238 - 243 m, и то је најниже место Цељске долине. Јужно од града издижу се брда и планине Засавља, које град одељују од савске долине. На граду најближем брду налази се старо утврђење Цељски град (407 m н. в.).
Историја
уредиУ време Келта, Цеље се звало Kelea, што је на келтском значило склониште.
У I веку п. н. е. насеље долази под утицај Римљана који му мењају име у Celeia, а у време владавине римског цара Клаудија (владао од 41. до 54. године) добија градска права под именом municipium Claudia Celeia. Античка Celeia је, према сачуваним записима, била богато и густо насељено место заштићено одбрамбеним зидинама и кулама, пуна зграда са више спратова, широким трговима и улицама.
У време великих сеоба град је био срушен. Обновљен је током раног средњег века. Под именом Cylie (Цеље) се први пут спомиње у адмонтовом летопису написаном између 1122. и 1137. године. У граду је било и средиште Грофова Цељских који су по њему и добили име.
Цеље је више векова било у поседу Хабзбурговаца. 1918. године град се прикључује Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца, касније Југославији, да би данас био један од водећих градова Словеније.
Становништво
уредиГрад Цеље данас има око 37.490 становника и по броју је то четврти град у држави. 1900. године град је имао близу 7.000 становника, а 1940. године око 20.000 становника. Пре једног века град је имао већинско немачко становништво, које је исељено после Другог светског рата. Последњих година број становника у граду опада, али у предграђима расте. Ова појава је везана за пресељење младих људи и породица на шире градско подручје, где су услови живота бољи и комфорни.
Као и у свим већим градовима Словеније удео несловеначког становништва (највише из других републике бивше Југославије) је приметан, иако етнички Словенци чине далеко најбројније становништво града и околине.
Етничка припадност (према попису из 1991):
Партнерски градови
уредиГалерија
уреди-
1830
-
Цељски дом
-
Старо здање Грофовије
-
Градска пошта
-
Градска Катедрала Св. Данила
-
Куће на Главном тргу
-
Железничка станица налази се одмах до главног шеталишта
Познати становници и особе рођене у Цељу
уреди- Јоланда Чеплак (1976. -) атлетичарка
- Јанез Дрновшек (1950—2008) политичар, државник и други председник Словеније
- Ото Пестнер (1956. -) певач
- Јелко Кацин (1955. -) политичар
Побратими
уредиЦеље је град-побратим са:
Гревенбројхом | Немачка | (од 1986) |
Сингеном | Немачка | (од 1990) |
Добојем | Р. Српска, БиХ | (од 1965) |
Череповецом | Русија | од 2009. |
Шапцем | Србија[1] | од 2024. |
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Мијушковић, Мирољуб. „Братимљење Цеља и Шапца”. Politika Online. Приступљено 2024-04-22.