Цеље

град у Словенији

Цеље (словен. Celje, нем. Cilli) је четврти по величини град у Словенији и најважније насеље Савињске регије. Цеље је и управно средиште истоимене општине Цеље.

Цеље
Поглед на Цеље са оближњег брда
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Словенија
Становништво
Становништво
 — 2001.37.490
 — густина1.651,54 ст./km2
Географске карактеристике
Координате46° 14′ 11″ С; 15° 16′ 01″ И / 46.23632° С; 15.26703° И / 46.23632; 15.26703
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина22,7 km2
Цеље на карти Словеније
Цеље
Цеље
Цеље на карти Словеније
Остали подаци
ГрадоначелникБојан Шрот
Регистарска ознакаCE
Веб-сајт
celje.si

Географски положај

уреди

Град Цеље се сместио у средишњем делу Словеније, 70 km североисточно од престонице Љубљане. У Цељу се укрштају путеви од Љубљане на западу ка Марибору на североистоку, од Зиданог Моста на југу, Велења до Словењ Градеца на северозападу као и Рогашке Слатине на истоку. Најважнији ауто-пут у држави између Љубљане и Марибора (А1) пролази северно од Цеља.

Природне одлике

уреди

Град Цеље лежи на реци Савињи у југоисточном делу простране и густо насељене Цељске долине, на месту где се у реку уливају мање реке Воглајна и Ложница. Град је на надморској висини од 238 - 243 m, и то је најниже место Цељске долине. Јужно од града издижу се брда и планине Засавља, које град одељују од савске долине. На граду најближем брду налази се старо утврђење Цељски град (407 m н. в.).

Историја

уреди
 
Стари град Цеље
 
Cilli, Georg Matthäus Vischer, Topographia Ducatus Stiriae, Graz 1681
 
Станетова улица - једна од главних пешачких улица у граду

У време Келта, Цеље се звало Kelea, што је на келтском значило склониште.

У I веку п. н. е. насеље долази под утицај Римљана који му мењају име у Celeia, а у време владавине римског цара Клаудија (владао од 41. до 54. године) добија градска права под именом municipium Claudia Celeia. Античка Celeia је, према сачуваним записима, била богато и густо насељено место заштићено одбрамбеним зидинама и кулама, пуна зграда са више спратова, широким трговима и улицама.

У време великих сеоба град је био срушен. Обновљен је током раног средњег века. Под именом Cylie (Цеље) се први пут спомиње у адмонтовом летопису написаном између 1122. и 1137. године. У граду је било и средиште Грофова Цељских који су по њему и добили име.

Цеље је више векова било у поседу Хабзбурговаца. 1918. године град се прикључује Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца, касније Југославији, да би данас био један од водећих градова Словеније.

Становништво

уреди

Град Цеље данас има око 37.490 становника и по броју је то четврти град у држави. 1900. године град је имао близу 7.000 становника, а 1940. године око 20.000 становника. Пре једног века град је имао већинско немачко становништво, које је исељено после Другог светског рата. Последњих година број становника у граду опада, али у предграђима расте. Ова појава је везана за пресељење младих људи и породица на шире градско подручје, где су услови живота бољи и комфорни.

Као и у свим већим градовима Словеније удео несловеначког становништва (највише из других републике бивше Југославије) је приметан, иако етнички Словенци чине далеко најбројније становништво града и околине.

Етничка припадност (према попису из 1991):

Партнерски градови

уреди

Галерија

уреди

Познати становници и особе рођене у Цељу

уреди

Побратими

уреди

Цеље је град-побратим са:

  Гревенбројхом   Немачка (од 1986)
  Сингеном   Немачка (од 1990)
  Добојем    Р. Српска, БиХ (од 1965)
  Череповецом   Русија од 2009.
  Шапцем   Србија[1] од 2024.

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Мијушковић, Мирољуб. „Братимљење Цеља и Шапца”. Politika Online. Приступљено 2024-04-22. 

Спољашње везе

уреди