Ћуприја (град)

Ћуприја
Ћуприја;
	Главна улица у центру града.
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Поморавски
Општина	Ћуприја
Становништво
— 2011.	19.471
Географске карактеристике
Координате	43°55′23″ СГШ; 21°22′07″ ИГД / 43.923166° СГШ; 21.368666° ИГДКоординате: 43°55′23″ СГШ; 21°22′07″ ИГД / 43.923166° СГШ; 21.368666° ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	116 м
	Ћуприја Ћуприја на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број	35230; 35231
Позивни број	035
Регистарска ознака	ĆU

Ћуприја је градско насеље и седиште истоимене општине у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 19.471 становника.

У средњем веку град се звао Равно.

Географске одликеУреди

Путокази

Ћуприја се налази између друмског и железничког магистралног пута Београд-Ниш, 146 km удаљена од Београда, односно 90 km од Ниша. Сам град лежи на ушћу двеју река Раванице и Велике Мораве.

ИсторијаУреди

Споменик палимa у Првом светском рату.

Налазио се на некада стратешки важном римском путу који је спајао Константинопољ са Римом, па је тамо подигнут гарнизон, а касније је град познат под називом Horreum Margi тј. житница Мораве, јер се жито из целог Поморавља тамо прикупљало. У средњем веку се називао Равно, а име је добио највероватније по доласку Словена на Балканско полуострво. У 15. веку су га освојили Турци, те подигли мост, односно на турском ћуприју, по чему је град добио садашње име. У Ћуприји је такође и Милош Обреновић склопио усмени споразум. Тим споразумом је Србима у Београдском пашалуку осигурао право да сакупљају порезе, да учествују у суђењу Срба, да у Београду отворе народну канцеларију која ће се састојати од српских кнезова. У 1935. било је одлучено да се врати име Равно, што је требало да потврди министарство.^[1]

Места од посебног значајаУреди

На територији општине Ћуприја налази се манастир Раваница, задужбина кнеза Лазара, као и место прве победе Срба против регуларне војске Османског царства у Првом српском устанку - Шанчеви на Иванковцу.

ПривредаУреди

У области трговине и занатства, доминира приватно предузетништво. Угоститељство и туризам уклапају се у привредни и друштвени развој овог подручја, а централно место у угоститељској-туристичкој понуди овог краја заузимају: манастир Раваница, спомен-парк боја на Иванковцу, угоститељски објекти на обали реке Велике Мораве. Ћуприја је између осталог позната и по Општој болници Ћуприја, која је водећа болница у Поморављу.

Овде се налазило и графичко предузеће „Младост” основано 1952. године,^[2] као и Фабрика кондиторских производа „Раваница” продата 2018. године.^[3]

Овде се налази Железничка станица Ћуприја.

КултураУреди

Основна школа Ђура Јакшић.

Друштвене делатности на подручју општине по својој развијености достижу републички просек. Доминантно место у друштвеној сфери живота на овом подручју заузима здравство са Здравственим центром, који претендује да прерасте у клинички центар. Образовање је такође област која се може похвалити дугом традицијом. Град има три основне школе, са истуреним одељењима у свим селима, три средње: медицински, техничку и гимназију, Високу медицински школу. У области музичког образовања постоје две школе, музичка школа за основно музичко образовање „Душан Сковран“ и Школа за музичке таленте, јединствена образовна институција у земљи, а и овом делу Европе.

Општина је позната и по великом броју институција у култури и неколико манифестација у овој области које уживају одређени углед и ширу популарност: културни центар „Занатски дом“, библиотека „Душан Матић“, Музеј Horreum Margi, Градско позориште, КУД „Железничар“. Од културних манифестација ту су: Видовданске свечаности, „Матићеви дани“, Изложба светског здравственог плаката, Ликовна колонија, Сабор ликовних уметника у Супској.

Спортски живот јодвија се по клубовима и на теренима. У граду постоје два фудбалска стадиона, хала спортова, два базена, неколико тениских игралишта, стрељана, атлетска кружна и крос стаза. У граду функционише једна ТВ станица и четири радио-станице.

ДемографијаУреди

У насељу Ћуприја живи 16558 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,1 година (38,6 код мушкараца и 41,5 код жена). У насељу има 6891 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,98.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	9.609
1953.	11.967
1961.	14.053
1971.	17.564
1981.	20.547
1991.	21.367	20.624
2002.	20.585	21.982
2011.	19.471

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Срби	19.379	94,14 %
Роми	249	1,20 %
Југословени	78	0,37 %
Црногорци	76	0,36 %
Македонци	53	0,25 %
Власи	50	0,24 %
Хрвати	37	0,17 %
Словенци	15	0,07 %
Горанци	11	0,05 %
Бугари	10	0,04 %
Муслимани	9	0,04 %
Румуни	7	0,03 %
Чеси	5	0,02 %
Украјинци	3	0,01 %
Мађари	3	0,01 %
Русини	2	0,00 %
Словаци	1	0,00 %
Руси	1	0,00 %
Немци	1	0,00 %
Буњевци	1	0,00 %
Албанци	1	0,00 %
непознато	447	2,17 %

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	48	66
80+	138	235
75—79	247	425
70—74	409	577
65—69	563	648
60—64	507	657
55—59	538	586
50—54	803	872
45—49	901	958
40—44	696	802
35—39	598	645
30—34	592	639
25—29	688	679
20—24	762	752
15—19	671	646
10—14	658	577
5—9	590	526
0—4	443	443
Просек :	38,6	41,5

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	2.934	3.511	4.328	5.421	6.665	6.830	6.891

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	1.347	1.673	1.287	1.539	602	327	81	19	12	4	2,98

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	8.161	2.213	5.214	366	294	74
Женски	9.187	1.828	5.251	1.479	567	62
УКУПНО	17.348	4.041	10.465	1.845	861	136

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	3.532	178	0	22	1.013
Женски	3.213	73	0	2	765
УКУПНО	6.745	251	0	24	1.778
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	100	197	566	66	306
Женски	27	28	552	78	89
УКУПНО	127	225	1.118	144	395
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	20	76	260	159	265
Женски	52	64	174	256	879
УКУПНО	72	140	434	415	1.144
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	125	0	0	179
Женски	83	1	0	90
УКУПНО	208	1	0	269

РеференцеУреди

^ "Време", 17. септ. 1935
^ На продаји једна од напознатијих фирми у СФРЈ (Б92, 18. септембар 2016)
^ Чувеног српског кондитора купила домаћа фирма (Б92, 7. септембар 2018)
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везеУреди

[1] "Време", 17. септ. 1935

[2] На продаји једна од напознатијих фирми у СФРЈ (Б92, 18. септембар 2016)

[3] Чувеног српског кондитора купила домаћа фирма (Б92, 7. септембар 2018)

[4] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[5] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[6] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]