Ћуприја (град)
Ћуприја је градско насеље и седиште истоимене општине у Поморавском округу. Према попису из 2011. Ћуприја је имала 19.471. становника.
| Ћуприја | |
|---|---|
 Главна улица у центру града. | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Управни округ | Поморавски |
| Стара имена | лат. Horreum Margi Равно |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. |  19.471 (град). 30.645 (општина) |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 55′ 23″ СГШ; 21° 22′ 07″ ИГД / 43.923166° СГШ; 21.368666° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 116 m |
.svg)  Ћуприја Ћуприја на мапи Србије | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Јовица Антић (СНС) |
| Поштански број | 35230 35231 |
| Позивни број | 035 |
| Регистарска ознака | ĆU/ЋУ |
| Веб-сајт | |
| www.cuprija.rs | |
Географске одликеУреди
Ћуприја се налази између друмског и железничког магистралног пута Београд-Ниш, 146 km удаљена од Београда, односно 90 km од Ниша. Сам град лежи на ушћу Раванице у Велику Мораву.
ИсторијаУреди
Налазио се на некада стратешки важном римском путу који је спајао Константинопољ са Римом, па је тамо подигнут гарнизон, а касније је град познат под називом Horreum Margi тј. житница Мораве, јер се жито из целог Поморавља тамо прикупљало. У средњем веку се називао Равно, а име је добио највероватније по доласку Словена на Балканско полуострво. У 15. веку су га освојили Турци, те подигли мост, односно на турском ћуприју, по чему је град добио садашње име. У Ћуприји је такође и Милош Обреновић склопио усмени споразум са турским војсковођом Марашли Али - пашом којим је окончан Други српски устанак. Тим споразумом је Србима у Београдском пашалуку осигурао право да сакупљају порезе, да учествују у суђењу Срба, да у Београду отворе народну канцеларију која ће се састојати од српских кнезова. У 1935. било је одлучено да се врати име Равно, што је требало да потврди министарство.[1]
Места од посебног значајаУреди
На територији општине Ћуприја налази се манастир Раваница, задужбина кнеза Лазара, као и место прве победе Срба против регуларне војске Османског царства у Првом српском устанку - Шанчеви на Иванковцу.
ПривредаУреди
После скоро три деценије таворења и транзиционог пропадања, привреда Ћуприје постављена је као стуб развоја целе општине. Да то није само декларативни израз жеље представника локалне самоуправе, говори и чињеница да је од средине друге декаде 21. века на делу тренд реиндустријализације ћупријске општине. Тако је ћупријска привреда већ у првих шест месеци 2017. године (извор: ПКС-Регионална привредна комора Шумадије и Поморавља) постала српски рекордер у спољнотрговинском суфициту, а у 2019. години и носилац БФЦ сертификата, коју јој је доделила Мрежа за повољно пословно окружење у југоисточној Европи. Ова мрежа, подсетимо, тада је у Будви представницима 17 градова и општина из Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе уручила сертификате да су „по мери привреде“.
Ћуприја је од 2016. изградила и опремила потпуно нову индустријску зону, а од 2020. године, тик поред ауто-пута, гради се и централна индустријска зона за овај део Србије – „Индустријски парк Добричево“, са првим инвеститором: немачким СМП аутомотив.
Велика пажња поклања се и браунфилд инвестицијама. Тако је за само три године добрано реиндустријализован простор на коме су се, у доба бивше државе, налазили привредни субјекти: на месту фабрике сточне хране "Напредак" ("Компонента") сада се налази холандски Ројал де Хеус; уместо ГП "Инграп" сада је ту кинески "Јурофајбер"; објекат негдашњег "Компресора" сада заузима успешна домаћа фирма "НЕ-ПЕЦ", док је стратешки партнер "Раванице" постао познати врбашки кондитор "Медела".
КултураУреди
Друштвене делатности на подручју општине по својој развијености достижу републички просек. Доминантно место у друштвеној сфери живота на овом подручју заузима здравство са Здравственим центром, који претендује да прерасте у клинички центар.
Општина је позната по великом броју институција у култури и неколико манифестација у овој области које уживају одређени углед и ширу популарност. Од културних институција то су: Установа културе "Ћуприја"[2], Народна библиотека „Душан Матић“, Музеј "Хореум Марги - Равно"[3], Градско позориште, КУД „Железничар“, Градски хор "Марги", Вокални ансамбл "Возглас", Актив жена "Наше златно доба" и др.
Од манифестација у области културе истичу се: Матићеви дани, Видовданске свечаности, Културно лето, Фестивал музичке изузетности "Раванелиус"[4], Изложба светског здравственог плаката, Ликовна колонија, Сабор ликовних уметника у Супској, Цреваријада.
Спортски живот одвија се по клубовима и на теренима. У граду постоје два фудбалска стадиона, хала спортова, два базена, неколико тениских игралишта, стрељана, атлетска кружна и крос стаза. У граду функционише једна ТВ станица и четири радио-станице.
ОбразовањеУреди
У граду се налазе следеће образовне институције:
- О.Ш. "Вук Стефановић Караџић"
- ОШ „Ђура Јакшић” Ћуприја
- О.Ш. "13. Октобар"
- Музичка О.Ш. "Душан Сковран"
- Школа за музичке таленте
- Гимназија Ћуприја
- Средња медицинска школа "Данило Димитријевић"
- Техничка школа
- Виша медицинска школа
ДемографијаУреди
У насељу Ћуприја живи 16558 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,1 година (38,6 код мушкараца и 41,5 код жена). У насељу има 6891 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,98.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 48 | 66 | ||
| 80+ | 138 | 235 | ||
| 75—79 | 247 | 425 | ||
| 70—74 | 409 | 577 | ||
| 65—69 | 563 | 648 | ||
| 60—64 | 507 | 657 | ||
| 55—59 | 538 | 586 | ||
| 50—54 | 803 | 872 | ||
| 45—49 | 901 | 958 | ||
| 40—44 | 696 | 802 | ||
| 35—39 | 598 | 645 | ||
| 30—34 | 592 | 639 | ||
| 25—29 | 688 | 679 | ||
| 20—24 | 762 | 752 | ||
| 15—19 | 671 | 646 | ||
| 10—14 | 658 | 577 | ||
| 5—9 | 590 | 526 | ||
| 0—4 | 443 | 443 | ||
| Просек : | 38,6 | 41,5 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 8.161 | 2.213 | 5.214 | 366 | 294 | 74 |
| Женски | 9.187 | 1.828 | 5.251 | 1.479 | 567 | 62 |
| УКУПНО | 17.348 | 4.041 | 10.465 | 1.845 | 861 | 136 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 3.532 | 178 | 0 | 22 | 1.013 |
| Женски | 3.213 | 73 | 0 | 2 | 765 |
| УКУПНО | 6.745 | 251 | 0 | 24 | 1.778 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 100 | 197 | 566 | 66 | 306 |
| Женски | 27 | 28 | 552 | 78 | 89 |
| УКУПНО | 127 | 225 | 1.118 | 144 | 395 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 20 | 76 | 260 | 159 | 265 |
| Женски | 52 | 64 | 174 | 256 | 879 |
| УКУПНО | 72 | 140 | 434 | 415 | 1.144 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 125 | 0 | 0 | 179 | |
| Женски | 83 | 1 | 0 | 90 | |
| УКУПНО | 208 | 1 | 0 | 269 | |
Знамените личностиУреди
- Драгослав Михаиловић, писац
- Душан Матић, песник
- Вера Николић, атлетичарка
- Снежана Пајкић, атлетичарка
- Филип Стојковић, фудбалер
Братски градовиУреди
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ "Време", 17. септ. 1935
- ^ „Сајт Установе културе "Ћуприја"”. http://www.uk.cuprija.rs/. Спољашња веза у
|website=(помоћ) - ^ „Сајт Музеја Хореум Марги - Равно”.
- ^ „Званични сајт Музичког фестивала "Раванелиус"”. http://ravanelius.com/. Спољашња веза у
|website=(помоћ) - ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
