Ћуприја (град)

Ћуприја је градско насеље и седиште истоимене општине у Поморавском округу. Према попису из 2011. Ћуприја је имала 19.471. становника.

Ћуприја
Ћуприја главна улица.JPG
Главна улица у центру града.
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПоморавски
Стара именалат. Horreum Margi
Равно
Становништво
Становништво
 — 2011.Пад 19.471 (град). 30.645 (општина)
Географске карактеристике
Координате43° 55′ 23″ СГШ; 21° 22′ 07″ ИГД / 43.923166° СГШ; 21.368666° ИГД / 43.923166; 21.368666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина116 m
Ћуприја на мапи Србије
Ћуприја
Ћуприја
Ћуприја на мапи Србије
Остали подаци
ГрадоначелникЈовица Антић (СНС)
Поштански број35230
35231
Позивни број035
Регистарска ознакаĆU/ЋУ
Веб-сајт
www.cuprija.rs

Географске одликеУреди

 
Путокази

Ћуприја се налази између друмског и железничког магистралног пута Београд-Ниш, 146 km удаљена од Београда, односно 90 km од Ниша. Сам град лежи на ушћу Раванице у Велику Мораву.

ИсторијаУреди

Налазио се на некада стратешки важном римском путу који је спајао Константинопољ са Римом, па је тамо подигнут гарнизон, а касније је град познат под називом Horreum Margi тј. житница Мораве, јер се жито из целог Поморавља тамо прикупљало. У средњем веку се називао Равно, а име је добио највероватније по доласку Словена на Балканско полуострво. У 15. веку су га освојили Турци, те подигли мост, односно на турском ћуприју, по чему је град добио садашње име. У Ћуприји је такође и Милош Обреновић склопио усмени споразум са турским војсковођом Марашли Али - пашом којим је окончан Други српски устанак. Тим споразумом је Србима у Београдском пашалуку осигурао право да сакупљају порезе, да учествују у суђењу Срба, да у Београду отворе народну канцеларију која ће се састојати од српских кнезова. У 1935. било је одлучено да се врати име Равно, што је требало да потврди министарство.[1]

Места од посебног значајаУреди

На територији општине Ћуприја налази се манастир Раваница, задужбина кнеза Лазара, као и место прве победе Срба против регуларне војске Османског царства у Првом српском устанку - Шанчеви на Иванковцу.

ПривредаУреди

После скоро три деценије таворења и транзиционог пропадања, привреда Ћуприје постављена је као стуб развоја целе општине. Да то није само декларативни израз жеље представника локалне самоуправе, говори и чињеница да је од средине друге декаде 21. века на делу тренд реиндустријализације ћупријске општине. Тако је ћупријска привреда већ у првих шест месеци 2017. године (извор: ПКС-Регионална привредна комора Шумадије и Поморавља) постала српски рекордер у спољнотрговинском суфициту, а у 2019. години и носилац БФЦ сертификата, коју јој је доделила Мрежа за повољно пословно окружење у југоисточној Европи. Ова мрежа, подсетимо, тада је у Будви представницима 17 градова и општина из Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе уручила сертификате да су „по мери привреде“.

Ћуприја је од 2016. изградила и опремила потпуно нову индустријску зону, а од 2020. године, тик поред ауто-пута, гради се и централна индустријска зона за овај део Србије – „Индустријски парк Добричево“, са првим инвеститором: немачким СМП аутомотив.

Велика пажња поклања се и браунфилд инвестицијама. Тако је за само три године добрано реиндустријализован простор на коме су се, у доба бивше државе, налазили привредни субјекти: на месту фабрике сточне хране "Напредак" ("Компонента") сада се налази холандски Ројал де Хеус; уместо ГП "Инграп" сада је ту кинески "Јурофајбер"; објекат негдашњег "Компресора" сада заузима успешна домаћа фирма "НЕ-ПЕЦ", док је стратешки партнер "Раванице" постао познати врбашки кондитор "Медела".

КултураУреди

Друштвене делатности на подручју општине по својој развијености достижу републички просек. Доминантно место у друштвеној сфери живота на овом подручју заузима здравство са Здравственим центром, који претендује да прерасте у клинички центар.

Општина је позната по великом броју институција у култури и неколико манифестација у овој области које уживају одређени углед и ширу популарност. Од културних институција то су: Установа културе "Ћуприја"[2], Народна библиотека „Душан Матић“, Музеј "Хореум Марги - Равно"[3], Градско позориште, КУД „Железничар“, Градски хор "Марги", Вокални ансамбл "Возглас", Актив жена "Наше златно доба" и др.

Од манифестација у области културе истичу се: Матићеви дани, Видовданске свечаности, Културно лето, Фестивал музичке изузетности "Раванелиус"[4], Изложба светског здравственог плаката, Ликовна колонија, Сабор ликовних уметника у Супској, Цреваријада.

Спортски живот одвија се по клубовима и на теренима. У граду постоје два фудбалска стадиона, хала спортова, два базена, неколико тениских игралишта, стрељана, атлетска кружна и крос стаза. У граду функционише једна ТВ станица и четири радио-станице.

ОбразовањеУреди

У граду се налазе следеће образовне институције:

ДемографијаУреди

У насељу Ћуприја живи 16558 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,1 година (38,6 код мушкараца и 41,5 код жена). У насељу има 6891 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,98.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 9.609
1953. 11.967
1961. 14.053
1971. 17.564
1981. 20.547
1991. 21.367 20.624
2002. 20.585 21.982
2011. 19.471
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
19.379 94,14%
Роми
  
249 1,20%
Југословени
  
78 0,37%
Црногорци
  
76 0,36%
Македонци
  
53 0,25%
Власи
  
50 0,24%
Хрвати
  
37 0,17%
Словенци
  
15 0,07%
Горанци
  
11 0,05%
Бугари
  
10 0,04%
Муслимани
  
9 0,04%
Румуни
  
7 0,03%
Чеси
  
5 0,02%
Украјинци
  
3 0,01%
Мађари
  
3 0,01%
Русини
  
2 0,00%
Словаци
  
1 0,00%
Руси
  
1 0,00%
Немци
  
1 0,00%
Буњевци
  
1 0,00%
Албанци
  
1 0,00%
непознато
  
447 2,17%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Знамените личностиУреди

Братски градовиУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ "Време", 17. септ. 1935
  2. ^ „Сајт Установе културе "Ћуприја". http://www.uk.cuprija.rs/.  Спољашња веза у |website= (помоћ)
  3. ^ „Сајт Музеја Хореум Марги - Равно”. 
  4. ^ „Званични сајт Музичког фестивала "Раванелиус". http://ravanelius.com/.  Спољашња веза у |website= (помоћ)
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди