Душан Матић

Pesma Dušana Matića Tajna

Душан Матић (Ћуприја, 31. август 1898Београд, 12. септембар 1980) српски је песник, мислилац, преводилац, романсијер, есејиста и прозаиста. Један је од покретача надреализма у српској књижевности и један од тринаест оснивача београдске групе надреалиста.[1] Био је песник са интелектуалним и филозофским тежњама.

Душан Матић
DušanMatić.jpg
Душан Матић
Датум рођења(1898-08-31)31. август 1898.
Место рођењаЋуприја,  Краљевина Србија
Датум смрти12. новембар 1980.(1980-11-12) (82 год.)
Место смртиБеоград,  Социјалистичка Федеративна Република Југославија
Табла на згради где је живео Душан Матић

Радио је као професор гимназије пре рата и професор Академије за позориште, филм и телевизију Београд после рата. Кратко време, одмах после рата, радио је у редакцији издавачког предузећа „Просвета“. Као гимназијски професор предавао је 13 година, а онда после два полтичка хапшења бива без осуде пензионисан.

БиографијаУреди

Рођен у Ћуприји, школован у Француској - Греноблу и Ници, Филозофски факултет започео у Паризу, завршио у Београду. Као младић преживео je повлачење преко Албаније.

Био сарадник у авангардним часописима „Зенит“ и „Путеви“.

Био је један од оснивача групе београдских надреалиста и потписник манифеста и један од оснивача, покретача и уредника алманаха „Немогуће-L'Impossible". Ту је објавио фотоколаж Мутан лов у бистрој води.

Са Оскаром Давичом и Ђорђем Костићем написао књигу „Положај надреализма у друштвеном процесу“.

Сарађивао са Александром Вучом - фотомонтаже и роман Глуво доба. Значајна је њихова сарадња на Вучовој поеми за децу Подвизи дружине „Пет петлића”, за коју је Матић написао предговор и урадио насловну страну и илустрације - пет табли наративних колажа. У овом предговору практично је дао дефиницију техничке и семантичке логике колажа београдских надреалиста.[2]

Након надреалистичког експеримента, Матић је свој поетски израз пронашао у мисаоној и интелектуалној поезији. Његови есеји одликују се прецизношћу израза, широком ерудицијом и стилском јасноћом.

Почетком рата је ухапшен и неко време провео у Бањичком логору.

Прву самосталну књигу, збирку есеја „Један вид француске књижевности“ (1952), објавио је тек у педесетчетвртој години живота. Прву песничку књигу, "Багдала" (1954), у педесетшестој. Касније, све до смрти , био је плодан у обе области, и у поезији и у есејистици. Као надреалиста, прошао је кроз све фазе, од надреалистичке преко социјално-активистичке до неомодернистичке.

У првој фази обележја његове поезије су: антитрадиционализам, деструкција песничке форме, експериментализам. Разрачунавао се не само с одређеним видовима традиције него с поезијом као таквом, с песмом, с песничким језиком. Тако су настале његове најпознатије, „антипесме“ – Годишња доба, Домаћи задатак, Зарни влач и др, у којима се песник игра језиком и смислом, прави духовите обрте и вербалне досетке, изобличава речи.[3]

КњигеУреди

  • „Положај надреализма у друштвеном процесу“ са Оскаром Давичом и Ђ. Костићем
  • „Глуво доба“ са Александром Вучом (1940)
  • „Један вид француске књижевности“ (1952)
  • Књига песама „Багдала“ (1954)
  • „Буђење материје“ - песме (1959)
  • „Лажа и паралажа“ (1962)
  • Избор раније објављених текстова (1966)
  • „Књига ритуала"
  • „Прошлост дуго траје“ (1977)
  • велики број есеја, филозофских расправа, критика и сценарија за радио емисије

АкадемикУреди

За дописног члана Српске академије наука и уметности (САНУ) изабран је 16. децембра 1965, а за редовног члана 28. маја 1970.

Споменице и сећањаУреди

У Улици Војводе Добрњца у Београду постављена је спомен-плоча на згради у којој је Душан Матић дуго живео. Обележје је постављено у склопу велике акције “Вратимо дуг писцима” коју воде Министарство културе и “Вечерње новости”

Завојитим степеништем које води до другог спрата зграде у Војводе Добрњца 26, где је столовао, сањао, писао и разговарао Душан Матић, знаменити српски и европски песник, романсијер, есејиста, преводилац, на прстима су се успињали, готово ритуално, млади песници, глумци, путници намерници, боеми и мондени... Долазили су у ову јединствену причаоницу са узбуђењем ишчекујући тај неописиви разговорни дрил јер - овде се учило разговору...” Рекао је др Драшко Ређеп, приликом откривања спомен-плоче на улазу зграде у којој је Матић провео 39 година, од 1941. до смрти 1980. године.

Градска библиотека у његовом родном граду, Ћуприји, носи његово име.

У Ћуприји се годинама одржавају “Матићеви дани”. У оквиру ове традиционалне манифестације од 8. до 15. септембра одвијају се многобројна занимљива културна дешавања, округли столови, позоришне представе, изложбе слика, као и додела награде „Матићев шал“.

У Ћупријској библиотеци се налази Легат — спомен-соба Душана Матића, у којој се чувају лични предмети великог песника.

ЗанимљивостиУреди

Белгијска рок група T.C. Matic у свом називу носи презиме овог књижевника.

РеференцеУреди

  1. ^ Milovanović, Jovana. „“NADREALAN” I “NEMOGUĆI”: SALVADOR DALI I BEOGRADSKI NADREALISTI”. slikeiprilike.com. Jovana Milovanović i Sofija Savić. Приступљено 4. 3. 2020. 
  2. ^ Tešmanović, Anđelko. „Beogradski nadrealizam”. Serbian modern art. Anđelko Tešmanović. Приступљено 4. 3. 2020. 
  3. ^ Деретић, Јован (2007). „Avangarda”. Кратка историја српске књижевности (Пројекат Растко изд.). Нови Сад: Адреса. ISBN 978-86-86761-13-2. Приступљено 6. 3. 2020. COBISS.SR 167148295

Спољашње везеУреди