Снежана Пајкић Јоловић (Ћуприја, 23. септембар 1970) бивша је српска и југословенска атлетичарка и европска првакиња, освајачица бројних медаља за СФР Југославију, директорка Асоцијације атлетских талената Србије и потпредседница Атлетског савеза Србије (АСС).

Снежана Пајкић
Лични подаци
Пуно имеСнежана Пајкић Јоловић
Датум рођења(1970-09-23)23. септембар 1970.(53 год.)
Место рођењаЋуприја, СФР Југославија
ДржављанствоСрбија српско
Спортске информације
Спорт1500 м
Године активности1980—1996.
КлубАК Морава Ћуприја
Награде и медаље
Освојене медаље
Представљајући Социјалистичка Федеративна Република Југославија Југославју
Атлетика
1.500 метара
Европско првенство
Златна медаља — прво место 1990. Сплит 4:08,12
Светско јуниорско првенство
Бронзана медаља — треће место 1986. Атина 1.500м
Сребрна медаља — друго место 1988. Садбри 1.500м

Биографија уреди

Порекло, школа и почетак каријере уреди

Снежана Пајкић је рођена 23. септембра 1970. године у Ћуприји у породици Александра и Верице Пајкић. Њен отац је радио као графичар у предузећу „Младост”, а мајка као радница у фабрици кекса „Раваница”. Одрасла је у родној Ћуприји са братом Предрагом. Завршила је средњу пољопривредну школу.[1] Своју атлетску каријеру започела је 1980. године у школском кросу, где је освојила друго место. Брзо је показала сјајан таленат, а убрзо је професор географије Александар Петровић уврстио у старију категорију. После само две године, Снежана је 1982. године позвана у репрезентацију СФР Југославије и учествовала је на Балканском кросу у Турској.

Такмичење за јуниоре и сениоре уреди

Имала је ватрено крштење на великим такмичењима 1985. године, када је дебитовала на европском јуниорском првенству. Годину дана касније, освојила је своју прву медаљу, бронзану, на Светском јуниорском првенству у Атини у Грчкој. Тако је започео низ од четири медаље на великим такмичењима у четири јуниорске сезоне. На јуниорском европском првенству у Бермингаму 1987. године освојила је злато. На светском првенству 1988. у Судбурију у Канади освојила је сребро, а учествовала је и на европском сениорском првенству, обарајући државне јуниорске рекорде на 1.500 и 3.000 метара. Јуниорску каријеру крунисала је још једном европском златном медаљом, у Вараждину 1989. године. Све те медаље Снежана је освојила на 1.500 метара. Важна медаља је освојена и на 800 метара до медитеранских игара у Сирији, где је 1988. година била друга, иза Слободанке Чоловић. Исте године није ишла на Летње олимпијске игре 1988. у Сеулу, јер је руководство атлетског тима југословенске репрезентације проценио да је исувише млада. Учествовала је на Светском купу у јапанском Токију 1991. године, где је лоше трчала због умора и проблема у аклиматизацији. 1992. Снежана је пропустила Летње олимпијске игре 1992. у Барселони након што није постигла жељени резултат на државном првенству у Београду на стадиону Црвене звезде, а професор Петровић није био за то да учествује на ОИ ако није сто посто спремна, и ако не може да се бори за медаљу.

Злато у Сплиту 1990 уреди

Године 1990, прве сениорске године, највећи изазов јој је представљало првенство Старог континента у Сплиту, тј. Европско првенство у атлетици 1990. Десет дана пре Европског првенства у Сплиту, Снежана је први пут поставила сениорски државни рекорд - 4:08,21 на државном првенству у Сарајеву. Тим поводом је објавила да је спремна за Сплит, тј. да би могла до финала. Снежанин први старт на шампионату у Сплиту била је трка на 3.000 метара. Испунила је свој главни задатак, пласиравши се у финале на 1.500 метара неколико дана касније. Квалификације нису биле нимало лагане. Снежана је ушла после пласмана, као дванаеста, борила се до последњег метра. У финалу су је чекале спортисткиње као што су Дона Мелинта, Елен Кислинг и Људмила Рогачова. Трка се одвајала баш онако како је Снежана волела. Сви фаворити су се чували за циљ, а Снежана је на крају победила у трци. Снежана се неочекивано дуго задржала у групи, јер нико није желео да појача темпо пошто је трка била тактичка. Снежанина додавања била су идеална, као у Сарајеву. Видело је да јој није било тешко да иде тим темпом и пре уласка на последњих 150 метара постала је свесна да може да освоји медаљу. Када су тркачи ушли у циљну равнину и када је Снежана видела да може да заврши у свом стилу, на сплитском Пољуду завладала је еуфорија, публика је Снежани дала још више снаге и победила је у гламурозном стилу. На истом првенству још један југословенски спортиста, скакач у вис Драгутин Топић, освојио је злато.

Пензионисање уреди

Због ратова у бившој Југославији, као и међународних санкција против СР Југославије, Снежана је одлучила да се повуче из атлетике. Краљици спорта вратила се у јесен 1995. године, на наговор Вере Николић, тадашње селекторке женске репрезентације Југославије. Почетком 1996. године учествовала је на штафетном маратону у Јапану, где је постигла добар резултат али због проблема са леђима, тј. ишијаса и болова током трчања дефинитивно је одлучила да се повуче 1996. године

Каријера након активне атлетике уреди

Снежана је данас чланица Управног одбора и потпредседница АСС-а и чланица Комисије за жене и спорт у Олимпијском комитету Србије. Чест је гост на многим тркама и спортским догађајима.

Лични живот уреди

Снежани је 2011. године на рутинском прегледу дијагностикован рак јајника, који је на време уклоњен, а Снежана се потпуно опоравила.

Занимљивости уреди

Од четири медаље освојене у конкуренцији јуниора, Снежани је најдража она освојена у Вараждину 1989. године. Становници родне Ћуприје су је током каријере звали Снешка, а интимни пријатељи Пајча и Снегуљче.

Европско првенство у Сплиту одржано је крајем лета 1990. године, када је већ било уочљиво да ће заједничка држава тешко преживети. Репрезентација СФР Југославије имала је непријатности на отварању првенства с обзиром да је публика звиждала. Али када је такмичење почело, када је југословенска репрезентација почела да осваја медаље, цео стадион се окренуо спорту и навијању за репрезентацију. Последњег дана такмичења у свечаној ложи био је председник Председништва Социјалистичке Републике Хрватске Фрањо Туђман, па је поздравио Снежанину победу, чак јој је понудио и хеликоптер да се заједно са професором Петровићем врати у Ћуприју. Међутим, како професор Петровић није много волео летење, аутомобилом су се вратили у Ћуприју.

Значајнији резултати уреди

Година Такмичење Место Пласман Дисциплина Резултат
Представљајући   Југославију
1986 Светско првенство за јуниоре Атина, Грчка 7. 800 м 2:07,75
  1.500 м 4:16,03
Европско првенство Штутгарт, Западна Немачка 17. (кв) 1.500 м 4:13,76
18. (кв) 3.000 м 9:07,44
1987 Европско првенство за јуниоре Бирмингам, Уједињено Краљевство   1.500 м 4:16,09
Медитеранске игре Латакија, Сирија   800 м 2:02,91
1988 Светско првенство за јуниоре Велики Садбери, Канада 6. 800 м 2:07,56
  1.500 м 4:16,19
1989 Европско првенство за јуниоре Вараждин, Југославија   1.500 м 4:13,34
1990 Европско првенство Сплит, Југославија   1,500 м 4:08,12
3.000 м НЗ
1991 Светско првенство Токио, Јапан 26. (кв) 1.500 м 4:14,20

Лични рекорди уреди

  • 800 метара: 2:01,78 (1991)
  • 1.500 метара: 4:08,12 (1990)
  • 3.000 метара: 9:07,44 (1986)

Спољашње везе уреди

  1. ^ Tomo Počanić, Ven (magazin za TV); Preko Ćuprije u Evropu, septembar 1990; Beograd.