Монографија је посвећена свима који су допринели успешном развоју клуба.
Палилулац је фудбалски клуб из Београда основан у недељу 15. јуна 1924. године. Сениорска екипа је привремено неактивна од сезоне 2014/15. године, док су млађе категорије клуба (петлићи, пионири, кадети и омладинци) и даље активне и такмиче се у оквиру Фудбалског савеза Београда. За сезону 2019/20. клуб је активирао први тим који се такмичи у Међуоппштинској лиги Београд. Навијачка група се зове „Зелени шкорпиони”.
Савремени фудбал настао је када се ова игра одвојила од рагбија и постала самостална спортска игра. За почетак савременог футбала рачуна се 1863. година, када је у Лондону основан први футбалски савез и објављена прва правила футбалске игре. Најстарији фудбалски клуб сматра се енглески „Шефилд јунајтед”, основан 22. март 1889. год.; пре 134 године (1889-03-22) Први клуб на овим просторима ја настао у Суботици (децембар 1898. год.; пре 125 година (1898-12)), када је Никола Матковић са групом људи формирао фудбалску секцију при Суботичком спортском друштву (мађ.: Szabadkai sport egyulet)[1]
Први „футбал” у Београд донео је Хуго Исак Були, у пролеће 1896. године, по завршетку школовања у Берлину, где је играо фудбал за „Германију”. Хуго већ 12. маја 1896. заједно са пријатељима основао „лоптачку секцију” у оквиру гимнастичког друштва „Соко”. У близини Куле Небојша, испод Калемегдана, 19. маја 1896. године тачно у 15 часова одиграна је прва фудбалска утакмица у Србији са кожном лоптом коју је из Немачке донео београдски студент јеврејског порекла Хуго Були. Хуго се прихватио да напише правила фудбалске игре за Србију Основано је Прво српско друштво за играње лоптом, 1. маја по старом, односно 14. маја по новом календару, 1899. а међу утемељивачима уз Булија био је и Андреја Николић, касније доктор наука и академик. Октобра 1941. године Хуго је одведен од Немаца и стрељан, 1942. године, у логору код „Топовских шупа”.
Енглеска је дала Олимпизму ова начела, које је прихватио олимпијски конгрес у Прагу 1925. године[2]
КАО ИГРАЧ
КАО ГЛЕДАЛАЦ
1. Играш ли ти игру ради саме игре?
1. Јеси ли одустао од пљескања доброј игри противничком клубу?
2. Играш ли за своју клуб, а не за себе?
2. Јеси ли извиждао судију, када је он нешто одлучио противно твом мишљењу?
3. Слушаш ли наредбе свог вође не постављајући питања и без расправе?
3. Желиш ли да твој клуб победи и ако то не заслужују?
4. Признајеш ли одлуке судије без приговора?
4. Да ли изазиваш свађу са гледаоцима који пљескају противничкој страни?
5. Умеш ли победити без хвалисања и губити без гунђања?
6. Би ли волео пре изгубити, него починити нешто непоштено?
Ако Одговор гласи »ДА«
У том случају си на добром путу да постанеш добар спортиста!
Дана (недеља) 15. јуна 1924. године г-дин Бранко Николић Либаде, Бранко Стојановић[3] уз подршку и помоћ групе заљубљеника у фудбал основао је Београдски Спортски клуб „Златибор“ у старој кафани „Соколовић“ која се налазила у Београду на углу улица Станоја Главаша и Ратарске (данас: „27. Марта”). За боје клуба и дресова изабрана је зелено-бела боја. Под именом БСК „Златибор“ клуб се такмичио до 1928. године када је променио име у ФК Палилулац на ванредној скупштини клуба 16. септембра.1928. године[4], али и ако је промењено име клуба, боје су до данас остале исте, препознатљива зелено-бела се није мењала. Највећи предратни успех било је освајање титуле првака Другог разреда 1929. године. На ванредној скупштини Срспког лоптачког савеза (СЛС) Г-дин Бранко Николић Либаде изабран је у управном одбору СЛС.[5]
У Другом светском рату 17 играча и чланова управе клуба изгубило животе учествујући у борби против окупатора. Послератно окупљање догодило се 1948. године у кафани Палилула на углу улице Старине Новака и Кнез Данилове, а „оживљавању“ Палилулца допринели су браћа др Мома и др Аца Кесеровић, Сингер Јовановић, Дуле Живановић „Мучкомозац” и голман клуба Гојко Џепина. Уз присуство г-дина Бранка Николића званог Либаде и Милана Марковића окупили су се стари чланови и пријатељи клуба и том приликом је поново активиран рад Палилулац, а постигнут је договор да се задржи и име клуба, као и препознатљива зелено-бела боја дресова. Од тада се клуб такмичи под окриљем Београдског фудбалског савеза. Палилулца је после Другог светског рата водио г-дин Бранислав Голубовић Голуб који је био један од важнијих људи у историји клуба, а као занимљивост се може навести податак да је њему чак и припадало земљиште на коме се данас налази стадион Палилулца што показује колика је била љубав и посвећеност клубу човека кога су сви звали чика Голуб.
Палилулац регистрован је 1948. године као Спортско друштво у оквиру кога су била спортска друштва-клубови за:
Из редова Палилулца потекло је више играча који су се касније афирмисали у клубовима савезних лига, а најпознатији играч из предратног доба био је Александар Петровић Пикавац, који је касније био члан СК Југославија и државни репрезентативац. Једно време је у Палилулцу играо и Благоје Марјановић Моша.[6], као и Бранислав Голубовић Голуб, Љуба Ђорђевић,Хара, браћа др Мома и др Аца Кесеровић и многи други.
У периоду од 1961. до 1965. године Палилулац је најпре самостално (у периоду од 1961 до 1963. године), а касније у координацији са Партизаном из Београда био организатор јединог омладинског турнира на овим просторима. На једном од тих турнира за Палилулац заиграо је тада анонимни Драган Џајић који је касније постао фудбалер Црвене звезде.[7] и легенда домаћег и светског фудбала.
Данашњи изглед Палилулске касине где је 1948. године донете одлука о активирању клуба.
Бранислав Голубовић и Гојко Џепина.
Аца Кесеровић (светли дрес) у продору на утакмици 1955.
Мома Кесеровић у разговору са публиком на полувремену такмице 1. мај 1955. ФК Палилулац — ФК Бежанија 1:0.
Срђан Алексић интервенише на утакмици 1949/50. Палилулац — Омладинац 2:0.
Гојко Џепина, Златан, чика Голуб и Слободан Мартиновић Шуле. У позадини је аутобус[а] који је превозио играче на тренинге и утакмице 1963. године Аутобус је полазио из бивше улице „29. новембра” (сада Булевар деспота Стефана) код Ботаничке баште и испред кафане Палилула, на углу улице Старине Новака и Кнез Данилове.
Бранко Николић Либаде са супругом Јеленом. Оснивач БСК Златибор
Праунук Бранка Николића, Ђорђе Лоцић у дресу Палилулца 2009.
Најбољи играч био је Велимир Радивојевић. То је један од најбољих нижеразредних лоптача. Милкић је такође одличан играч. Он је једно време био један од најбољих десних крила у Београду.[8]
БСК Златибор 25.05.1925. година Играчи и чланови управе са породицама.
БСК Златибор 21.03.1926. година Играчи и чланови управе.
СК Палилулац, почетак 1930. године Играло се из љубави. Стоје: Пецић, Јовановић, Љуба Ђорђевић, Радивојевић, Чворковић, В. Стаменковић, Кузмановић, Милкић Клече: М. Стаменковић, Милосављевић, Бранко Стојановић
Велики и мали клубови, са Дорћола, Славије, Ђерма, Палилуле и свих осталих крајева Београда. Београд 1928. године имао је преко 250.000 становника, 43 фудбалска клуба, два велика и шест мала игралишта. Приближна цифра оних који играју фудбал по клубовима, има око 2.500 фудбалера.
Цене улазница за првенствене утакмице, 10 динара седишта, 5 динара стајање и 2 динара за децу.[10] На свим првенственим утакмицама право на бесплатан улаз у игралишту имају по 13 играча и 5 фукционера клубова који играју тог дана.[11]
Првенствена утакмица Другог разреда група "Сава", 30. септембар 1928. година[12]
Стадион: СК Југославија Судија: г. Стокић (Београд) Стрелци: П. Сам два и Ђорђевић II за Чукарички Ристић два и Миросаљевић за Златибор Корнери: 3:2, у корист Чукаричког
ФК „Палилулац“ приредио је свечаност у оквиру прославе 30-годишњице ослобођења Београда и 50-годишњице оснивања клуба и том приликом председник Скупштине општине Палилула г-дин Драгиша Крстић уручио је заслужним радницима признања – плакете, а које су добили:[22]
Војислав Стаменковић Мирко Радуловић Лимар Драгомир Јовановић проф. Миодраг Здравковић Профа Милош Пејовић Владимир Ђорђевић Др Михајло Томић Беба Боривоје Сундерлић Милош Божић Пика
Др Милан Златановић Златан Рашид Шемсединовић Рале Војин Дворнић Дворна Петар Михајловић Пеки Јован Јефтић Јоле Драгутин Веланац Бата Астерије Филактов Грк Живко Сладојевић Цезар
Поводом прославе 50. година Београдског фудбалског савеза (БФС)
Јубиларна плакета ФСС поводом обележавања 85. година фудбала у Србији
Од 1952. до 2014. године Палилулац је играо са 150 различитих клубова, остварио 39 различита резултата и одиграо 1.475 утакмица, само у првенствима.[н]
И пионири Палилулца су поставили рекорд, победом против Арсенала из Београда 24:0. Утакмица играна у Крњачи у суботу 6. маја 2006.[41]
Омладинци ФК „Палилулац“, годину дана без иједног пораза.
У недељу 7. октобра 2018. омладинци су славили мали јубилеј нису поражени читавих годину дана. Последњи пораз био је 7. октобра 2017. године. Утакмицу су играли на Карабурми против ФК „Београд“. Од тада нису изгубили ни једну утакмицу, већ су низали само победе.
Омладинци рекордери 2017-2018.
Стоје: Алекса Павловић, Бобан Здравковић, Јован Аћимовић, Петар Дијанац, Александар Грујић, Милош Боровчанин, Лазар Павловић, Александар Вукајловић, Жарко Лукић, Мића Милојевић, Иван Милутиновић (тренер), Србољуб Лукић, Дејан Данојлић (председник) Чуче: Давид Анђелић, Марко Танасић, Огњен Боровчанин, Миша Лазаров, Данило Ћурчић, Марко Санковић
Пионири који су остварили рекордну победу 24:0, против ФК „Арсенал” из Београда 6. маја 2006.[41]
Дотације од стране СОФК-е Палилула, новац од продатих улазница, приход од кафане на стадиону, чланарине и добровољни прилози.
Палилулац има прилично земљишта око свог игралишта и на том земљишту гајио је кукуруз који је касније продавао.[42]
Чланске карте
50-тих година
1986. година
1993. година
2003.—2010. година
2021.—2024. година
Прослава 60 година од оснивања, 25. октобар 1984. годинауреди
ФК „Палилулац” је рођендан клуба, 60 година постојења, прославио је на стадиону ФК „Београд” са Карабурме. Скромна прослава је протекла у надметању и дружењу са старим пријатељима са Карабурме који такође славе годишњицу оснивања.
Прослава 80 година од оснивања, 16. јуна 2004. годинеуреди
Поводом 80 година од оснивања ФК Палилулац одиграна је утакмица против комбинованог тима ОФК Београд на стадиону у Крњачи. За ОФК Београд су наступали, данас репрезентативци Србије, Бранислав Ивановић (стоји други са лева) капитен репрезентације Србије и Душан Тошић (чучи пети здесна) који је био капитен.
Палилулац — ОФК Београд среда, 16. јуна 2004. године, гледалаца око 200
ФК Палилулац, клуб светле традиције, који је основан 1924. године, слави јубилеј 85 година постојења. Поводом ове прославе стадион у Крњачи добио је нов изглед. Изграђена је монтажна ВИП трибина са 60 столица, реновиране су клупске просторије, фасада зграде обојена је у боје клуба, свлачионице и канцеларије су комплетно сређене и модернизоване, а започело је и реновирање главне трибине.
Прослава 93 године од оснивања, 11. јуна 2017. године[43]уреди
Од оснивања ФК „Палилулац“ прошле су 93 године, а рођендан клуба обележен је дана 11. јуна 2017. године на стадиону у Крњачи. У госте је дошла ФК Јагодина предвођена Срђаном Лукићем директором Омладинске школе. Пред око 100 гледалаца у фер и коректној атмосфери одигране су две утакмице и то у селекцијама пионира и кадета. Занимљиво је да су обе утакмице завршене идентичним резултатом 4:3 за госте. Домаћини су се захвали гостима из Јагодине који су увеличали рођендан Палилулца, основаног давне 1924. године под именом Златибор.
Прослава 96 година од оснивања, 14. јуна 2020. године[44]уреди
Од оснивања ФК „Палилулац“ прошло је 96 годинa. Рођендан клуба обележен је у недељу 14. јуна 2020. године на стадиону у Крњачи. Одигране су утакмице свих млађих категорија и првог тима. Свечаности су присуствовали бивши играчи, родитељи играча, многобројни пријатељи, као и представници других клубова. Одржан је турнир омладинских школа у фудбалу из Крњаче и Борче. Председник Општине Палилула г-дин Александар Јовичић својим присуством увеличао је рођендан Палилулца, а први човек клуба Дејан Данојлић предао му је посебну захвалницу.
Учесници прославе 96 година постојања ФК „Палилулац”
Захвалница Председнику општине Палилула Александру Јовичићу предао је председник клуба Дејан Данојлић
Прослава 97 година од оснивања, 19. јуна 2021. године[45]уреди
„КАРНЕВАЛ” ФУДБАЛА У КРЊАЧИ
У суботу 19. јуна 2021. године на стадиону ФК „Палилулац” одржан је „карневал” фудбала, поводом прославе 97 година од оснивања клуба. У госте су дошли пријатељи клуба:
„Карневал” фудбала отворили су петлићи Палилулца и ИМТ—а, на крају је резултат био 7:4 за домаћина. После њих на терен истрчавају пионири Палилулца и ИМТ—а крајни резултат 8:3 за Палилулац. На утакмицама петлића и пионира постигнуто је укупно 22 гола. Затим су на терен истрчали кадети ГСП Полета и Палилулца било је нерешено 3:3. Дуел првих тимова „зелених” Палилулац и ФК ПКБПадинска Скела завршен је резултатом 5:3 за Палилулац. Утакмица је завршена у 97. минуту управо колико Палилулац слави година од оснивања 15. јуна 1924. година. „Карневал” фудбала завршен је утакмицом ветерана Пола—Пола и Палилулца резултатом 3:1 за Палилулац. Резултати нису толико битни колико је било лепо дружење фудбалских пријатеља.
Учесници прославе 97 година постојања ФК „Палилулац”. Крњача 19. јун 2021. година
Палилулац има игралиште у Крњачи са два терена: травнати, димензије 110X60 метара, је регистрован у I, а шљакасти у III категорију.
Фудбалски клуб је пре Другог светског рата имао игралиште нешто северније од старог кошаркашког игралишта ОКК Београд у улици Здравка Челара. Г-дин Бора Илић, први подпреседник, је 1934. године уступио клубу земљиште за изградњу игралишта у Гробљанској улици крај Чупићеве циглане.
Нешто сакупљањем чланарина и добровољног прилога, а нешто и дотацијом СОФК-е Палилула, изграђен је терен и најзад добијен „кров над главом”.
Травнати терен изграђен је 1963. године и био је међу првим травнатим тереним нижеразредних клубова у Београду.
„Царство” Палилулца се налази у живописном пределу. Са обе стране терена је шума, која крије своје миљенике од врућине и пружа им изврсне услове за игру.Тешко је описати лепоту овог краја, краја који би зажелели многи поклоници фудбала.
Реконструкција игралишта, по урбанистичком плану, урађена је 1973. године. Игралиште је подигнуто како га вода не би више плавила и постављене су трибине за неколико хиљада гледалаца.
Своје домаће утакмице клуб игра на стадиону у Крњачи. Уз главни терен налазе се трибине капацитета око 1.500 места.
Игралишта на којима је играо (од 1948. године до 1963. године) Палилулац као домаћин док није изградио свој стадион:
Шумадије, игралиште се налазило између Дунав станице и Луке Београд
Пресудну улогу у стварању породичне атмосфере у клубу и око њега имали су клубски доброчинитељи којима је Палилулац био други дом. Овом приликом треба поменути Мирка Радуловића Лимар, Мирка Кројача, М. Стаменковића Цуја, Миодрага Тодоровића Тоша, Владу Ђорђевића Гица, Милош Божића Пика, Саву Драговића, Растка Спасића, Голубичића, Миту Стојковића, Милорад Стојадиновића Миша Шкорпион, Дулета Михаљчића, Ратка Петковића, Граду Газдића, Саву Мартиновића, Сашу Јакшић, Љубомир Перић власник фирме „Дорћол промет” финасијски је помагао ФК „Палилулац” и запошљавао играче клуба. Душан Богојевић и Исаило Милићевић Иса су помогли у изградњи нове зграде и опремили просторије клуба и многи други.
Причати о Палилулцу значи споменути и Милана Марковића дугогодишњег играча и члана Управе. Мало је оних који су у клубу били од оснивања и који су у његову историју уградили део свог живота, такав је био управо Милан Марковић који је са 80 година срцем још увек био у Палилулцу, а колико му је здравље дозвољавало вршио је и дужност благајника. Мали куриозитет представља и то да се у Управи клуба налазио и његов син Љубинко Марковић, који је такође до краја живота био везан за Палилулац.
У оквиру ове приче сећамо се и Боже Божиновића који је био тренер и члан Управе, а за клуб је играо и његов син Ненад Божиновић Нена и рођак Мита Ристић Бакалин који је био у Управи клуба. Затим ту је легенда Палилулца чика Бранислав Голубовић Голуб који је био играч, тренер и дугогодишњи председник клуба, имао је пуну подршку сина Горана и супруге Каће. Растко Спасић који је провео 28 година у Палилулцу, а био је и стручни сарадник у Фудбалском савезу Београд. Прича не би била комплетна без Ђорђа Радаковића који је у клубу обављао разне функције чак у својој 80-тој години живота. Треба поменути и Ивана Ватовеца Џине дугогодишњег фудбалера, тренера и члана Управе Палилулца који је био селектор омладинских и пионирских селекција Београда. Праунук Бранка Николића Либаде[њ] Ђорђе Лоцић игра[о] за први тим Палилулца. Традицију љубави према клубу наставили су председник клуба Дејан Данојлић и син Драгољуб као играч првог тима. Андрија Пфландер који је био тренер 60-тих година и његов унук као првотимац 2002. године. Затим Мирко Лутовац који је био играч 2000. и тренер 2019. и његов брат Стефан Лутовац који је играо 2019. године
А када један клуб има такве спортске раднике, може ли се икада угасити и престати да постоји? Одговор је једноставан и говори о томе да се љубав према клубу може преносити са колена на колено и да се због тога не може угасити нити да такав клуб може нестати са фудбалске сцене, а управо је прави пример за то Палилулац.
Квалификација за улазак у Први разред за сезону 1929/30. (сезона 1928/29.) година
1. септембар 1929. година[52]Стадион: СК Југославија у 8:00 часова Публике око 1.000 „душа”. Судија: г. Горанић (Београд) Стрелци: Јовановић за Палилулац, Стеван Берберовић и Сречковић за Графичар Корнери: 10:1, у корист Палилулца
Фудбал у српској престоници добио још један шамар. Палилулац је одустао од такмичења у Београдској зони! У предвечерје старта нове сезоне 2014/2015, иступа клуб који је годинама, деценијама играо и те како запажену улогу на „малим” теренима Београда, али и Србије.
15. јуна 1924. године Бранко Николић Либаде и његови истомишљеници су основали фудбалски клуб Палилулац под именом БСК Златибор.
Од 1941. до 1948. године клуб се није такмичио, него је играо само пријатељске утакмице.
1948. године Браћа Мома и Аца Кесеровић, Сингер Јовановић, Дуле Живановић „Мучкомозац” и голман Гојко Џепина у присуству Бранка Николића Либаде и Милана Марковића су активирали клуб.
Сениорска екипа је привремено неактивна од сезоне 2014/15. године. Први тим је последњу утакмицу одиграо против Лепушнице, (Глогоњски Рит) 15. јуна 2014. године и победио са 3:1.
25. августа 2019. године залагањем Вука Мусића, Војина Дворнића, Насера Рамадановског, , Саша Јакшић и Дејана Данојлића, заљубљеници у зелено—бели дрес, сениорски тим је поново активан. Прва утакмица одиграна је у Крњачи, на игралишту Палилулца. Гостовао је ПКБ, (Падинска Скела) који је победио. Резултат[дб] није толико битан, већ је важно да је први тим Палилулца поново кренуо.
А када један клуб има такве спортске раднике, можели се икада угасити и престати да ради?!...
Недеља 25. августа 2019. године у 16:30 часова Првенствена утакмица Међуопштинске лиге група „Б”, прво коло.[109] Игралиште Палилулца, Крњача, гледалаца око 100 Судија: Гојко Шошкић (Београд) (6,5) Помоћници: Немања Росић (Београд) и Дарко Пејчић (Београд) Делегат: Слободан Филиповић (Београд)
Током лета и јесени 1930. године одржано је такмичење за подмладак које организовала СК „Слога” Београд. Дародавац и предаја пехара победнику био је г. Милан Т. Стефановић, дворски јувелир.
Палилулац је у периоду од 1961. године до 1962. године, најпре самостално, а од 1963. године до 1965. године у сарадњи са Партизаном, Београд организовао МЕЂУНАРОДНИ ОМЛАДИНСКИ ТУРНИР (МОТ). Турнир је организован под покровитељством Београдског сајма, уз одобрење Фудбалског савеза Југославије и Београдског фудбалског подсавеза.
Све утакмице на турнирима трајале су 40 минута по полувремену, док је одмор између полувремена био 10 минута, Уколко се деси да се у регуларном времену утакмица заврши нерешеним резултатом играли су се продужеци и то два пута по 10 минута уз примену уобичајених фудбалских правила што значи да се приступало извођењу једанаестераца у случају да се продужеци заврше нерешеним резултатом, а уколико резултат и после извођења једанаестераца остане нерешен, свака екипа изводи још по један једанаестерац и тако наизменично до коначне победе једног тима.
Међународни омладински турнир је поред турнира „Кварнерске ривијере“ који се одржавао у Ријеци, био најквалитетније такмичење омладинских екипа у фудбалу који су били одржаваниу бившој Југославији.
Полуфинале и финале играно је на стадиону ЈНА у Београду. Финале је одиграно као предигра утакмице ОФК Београд — Партизан (1:3). Утакмици је присуствовало 15.000 гледалаца.[112]
Србија
фудбал
Рукомет
Стони тенис
Стрељаштво
Шах
г. Стокић (Београд)
Сезона 1928/29. година првак Другог разреда — група „Сава”[23]
Сезона 1962/63. година Први Ц-е Разредa,[26]
у сезони 1980/81. година као трећепласирани тим из Прве „А” Београдске лиге, прешао у јединствену Београдску прву лигу[30]
јуна 1966. године у финалу изгубили од ПКБ-а из Падинске Скеле са 1:0 на стадиону БАСК-а
24. октобра 1994. године у финалу савладан Железник са 2:1 на стадиону Хајдука [37]
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.JPG)
.PNG){kind=small}
_location_map.svg)
