ФК Палилулац Београд

фудбалски клуб из Београда
ФК Палилулац Београд
Grb FK Palilulca
Пуно имеФудбалски клуб Палилулац, Београд
Основаннедеља 15. јун 1924. год.; пре 99 година (1924-06-15).
СтадионПалилулца у Крњачи
Капацитет1.500 места
ПредседникДејан Данојлић
МенаџерНасер Рамадановски
ЛигаМеђуопштинска лига Београд група Б
Домаћа опрема
Гостујућа опрема
Крњача је градско насеље које се налази у Београдској општини Палилула, на левој обали Дунава. Са Београдом је повезана Панчевачким мостом.
„Зелени шкорпиони”
Надимак навијача
Предње корицеЗадње корице
Настанак
Ориг. насловФК ПАЛИЛУЛАЦ БЕОГРАД
АуторДрагутин Веланац Бата
Дизајнер корицаNEW Image д.о.о.
ЗемљаСрбија Србија
ЈезикСрпски (ћирилица)
Садржај
Жанр / врста делаСпорт (фудбал)
ТемаИсторија ФК Палилулац, Крњача
Место и време
радње
Србија 1924 — 2014.
Издавање
ИздавачNEW Image д.о.о.
Датумновембар 2020.
Број страница137
Тип медијатврд повез
Класификација
ISBN?978-86-920507-1-8
Монографија је посвећена свима који су допринели успешном развоју клуба.

Палилулац је фудбалски клуб из Београда основан у недељу 15. јуна 1924. године. Сениорска екипа је привремено неактивна од сезоне 2014/15. године, док су млађе категорије клуба (петлићи, пионири, кадети и омладинци) и даље активне и такмиче се у оквиру Фудбалског савеза Београда.
За сезону 2019/20. клуб је активирао први тим који се такмичи у Међуоппштинској лиги Београд.
Навијачка група се зове „Зелени шкорпиони”.

Историја уреди

Дана (недеља) 15. јуна 1924. године г-дин Бранко Николић Либаде, Бранко Стојановић[1] уз подршку и помоћ групе заљубљеника у фудбал основао је Београдски Спортски клуб „Златибор“ у старој кафани „Соколовић“ која се налазила у Београду на углу улица Станоја Главаша и Ратарске (данас: „27. Марта”). За боје клуба и дресова изабрана је зелено-бела боја. Под именом БСК „Златибор“ клуб се такмичио до 1928. године када је променио име у ФК Палилулац на ванредној скупштини клуба 16. септембра.1928. године[2], али и ако је промењено име клуба, боје су до данас остале исте, препознатљива зелено-бела се није мењала. Највећи предратни успех било је освајање титуле првака Другог разреда 1929. године. На ванредној скупштини Срспког лоптачког савеза (СЛС) Г-дин Бранко Николић Либаде изабран је у управном одбору СЛС.[3]

У Другом светском рату 17 играча и чланова управе клуба изгубило животе учествујући у борби против окупатора. Послератно окупљање догодило се 1948. године у кафани Палилула на углу улице Старине Новака и Кнез Данилове, а „оживљавању“ Палилулца допринели су браћа др Мома и др Аца Кесеровић, Сингер Јовановић, Дуле Живановић „Мучкомозац” и голман клуба Гојко Џепина. Уз присуство г-дина Бранка Николића званог Либаде и Милана Марковића окупили су се стари чланови и пријатељи клуба и том приликом је поново активиран рад Палилулац, а постигнут је договор да се задржи и име клуба, као и препознатљива зелено-бела боја дресова. Од тада се клуб такмичи под окриљем Београдског фудбалског савеза. Палилулца је после Другог светског рата водио г-дин Бранислав Голубовић Голуб који је био један од важнијих људи у историји клуба, а као занимљивост се може навести податак да је њему чак и припадало земљиште на коме се данас налази стадион Палилулца што показује колика је била љубав и посвећеност клубу човека кога су сви звали чика Голуб.

Палилулац је регистрован 1948. године као Спортско друштво у оквиру кога су била спортска друштва-клубови за:

alt1
alt2
alt3
alt4
alt5

Из редова Палилулца потекло је више играча који су се касније афирмисали у клубовима савезних лига, а најпознатији играч из предратног доба био је Александар Петровић Пикавац, који је касније био члан СК Југославија и државни репрезентативац. Једно време је у Палилулцу играо и Благоје Марјановић Моша.[4], као и Бранислав Голубовић Голуб, Љуба Ђорђевић,Хара, браћа др Мома и др Аца Кесеровић и многи други.

У периоду од 1961. до 1965. године Палилулац је најпре самостално (од 1961 до 1963. године), а касније у координацији са Партизаном из Београда био организатор јединог омладинског турнира на овим просторима. На једном од тих турнира за Палилулац заиграо је тада анонимни Драган Џајић који је касније постао фудбалер Црвене звезде. и легенда домаћег и светског фудбала.



Заглавље меморандума БСК Златибор из 1924. године уреди

Из архиве ФК Палилулац
Из архиве ФК Палилулац

У склопу клуба биле су секције:
Ногомет
Лака атлетика[б]
Бокс
Тешка атлетика[в]
Прадеда и праунук
Бранко Николић Либаде са супругом Јеленом. Оснивач БСК Златибор
Праунук Бранка Николића, Ђорђе Лоцић у дресу Палилулца 2009.
Најбољи играч био је Велимир Радивојевић. То је један од најбољих нижеразредних лоптача. Милкић је такође одличан играч. Он је једно време био један од најбољих десних крила у Београду.[5]

Спортска географија Београда 1928. године уреди

Велики и мали клубови, са Дорћола, Славије, Ђерма, Палилуле и свих осталих крајева Београда.
Београд 1928. године имао је преко 250.000 становника, 43 фудбалска клуба, два велика и шест мала игралишта.
Приближна цифра оних који су играли фудбал по клубовима, има око 2.500 фудбалера.[6]
Игралишта у Београду
Подела клубова према крају у коме је клуб поникао или из кога је краја гро његових играча
Дорћол Савамала
     Јединство, Вардар, Хакоах, Дунав, Шумадија[г], Омладинац, Скардалија      Железничар, Гвожђар, Карађорђева, Србија[д], Моравац[ђ]
Палилула Смедеревски ђерам
     БСК, Палилулац, Српски мач[е], Јадран, Милетина      Балкан, Космај, Тушко
Чубура ВрачарСлавија
     Обилић, Херој, Ускок[ж]      Југославија, Славија
Ђурђево брдо — Сењак Предграђе
     Брђанин, Хајдук[з], Спарта, Викторија      Олимпија, Карађорђе, Душановац, Чукарички
Раднички клубови Трговачки клубови
     Графичар, Раднички, Слога[и], Борац      Трговачки подмладак, Адмира, Сенегалац
Војнички Остали
     Гардист      Руски СК, Црногорац, БУСК[ј], Соко
Сваки крај Београда осим Теразија имали су своје клубове.
Занимљивости за сезону 1928/29. годину
Цене улазница за првенствене утакмице, 10 динара седишта, 5 динара стајање и 2 динара за децу.[7]
На свим првенственим утакмицама право на бесплатан улаз у игралишту имају по 13 играча и 5 фукционера клубова који играју тог дана.[8]
Првенствена утакмица Другог разреда група "Сава", 30. септембар 1928. година[9]

Стадион: СК Југославија
Судија: Главни судија г. Стокић (Београд)
Стрелци: П. Сам два и Ђорђевић II за Чукарички
Ристић два и Миросаљевић за Златибор
Корнери: 3:2, у корист Чукаричког

„Домаћин” Резултат „Гост”

  •   1. Богдановић
      2. Глишић
      3. Петаковић
      4. Жујић
      5. Ђорђевић I
      6. Шарчевић
      7. Младеновић
      8. Ђорђевић II Гол
      9. Ратаран
    10. Малек
    11. П. Сам играч утакмице Гол Гол
3:3 (1:1)
Златибор, Београд

  •   1. Милановић
      2. Стаменковић I
      3. Стојановић
      4. Толмичев
      5. Радивојевић
      6. Чварковић
      7. Милкић
      8. Ристић Гол Гол
      9. Стаменковић II
    10. Кузмановић
    11. Миросављевић Гол
Четвртак 12. септембар 1929. година, Г. Милан Јовановић пријатељ клуба и љубитељ спорта поклонио је једну нову лопту.[10]

Заглавље меморандума из 1963. године уреди

Из архиве ФК Палилулац
Из архиве ФК Палилулац

Награде уреди

Поводом прославе 50 година Београдског фудбалског савеза (БФС[к]) и Фудбалског савеза Југославије (ФСЈ[л]) клуб је добио златне плакете, и то:[11]

Клуб за свој допринос развоју и унапређењу фудбалског спорта.[12]
Спортски радници за постизање значајних резултата у развоју и унапређењу фудбала. [љ]
Бранислав Голубовић[13]
Љубинко Марковић[14]

Истом приликом додељене су сребрне плакете спорстким радницима и играчима[м], и то:[11].

Андреја Пфландер[15]
Милан Вукелић[16]
Влада Ђорђевић[17] и
Милан Марковић[18]

ФК Палилулац приредио је свечаност у оквиру прославе 30-годишњице ослобођења Београда и 50-годишњице оснивања клуба
и том приликом председник Скупштине општине Палилула г-дин Драгиша Крстић уручио је заслужним радницима признања – плакете,
а које су добили:[19]

Војислав Стаменковић
Мирко Радуловић Лимар
Драгомир Јовановић
проф. Миодраг Здравковић Профа
Милош Пејовић
Владимир Ђорђевић
Др Михајло Томић Беба
Боривоје Сундерлић
Милош Божић Пика

 

Др Милан Златановић Златан
Рашид Шемсединовић Рале
Војин Дворнић Дворна
Петар Михајловић Пеки
Јован Јефтић Јоле
Драгутин Веланац Бата
Астерије Филактов Грк
Живко Сладојевић Цезар

 
Поводом прославе 50. година Београдског фудбалског савеза (БФС)
Јубиларна плакета ФСС поводом обележавања 85. година фудбала у Србији
Захвалница поводом 100 година постојања ФСБ

Успеси уреди

Занимљивости уреди

  • Највећа гол разлика била је у сезони 1963/64. 98 гола
    110 дато, а прумљено 12 гола.
  • Највећа победа код куће: 23:0 против Дунава, Велико Село, 10. oktobra 1963.
  • Највећа победа у гостима: 10:0 против Дунава, Велико Село, 26. априла 1964.
  • Највећи пораз код куће: 1:9 против Младости, Апатин 8. новембра 1998.
  • Највећи пораз у гостима: 10:1 против СК Славија, Београд, Први „А” разред 12. марта 1939. године
  • Највећа посета 2.000 посетилаца на утакмици Београдске зоне 1994/95.
  • Највећа посета, Београдска зона у сезони 1994/95. 8.950 просек по утакмици (18) 497 гледалаца.
  • Највише утакмица, 402, одиграно 1952—1970.
  • Највише постигнутих голова, 848, 1952—1970.
  • Највише постигнутих голова у једној сезони 101, Београдска зона 1994/95.
  • Највише освојених бодова, 472 2000—2010.
  • Од 1952. до 2014. године Палилулац је играо са 150 различитих клубова, остварио 39 различита резултата и одиграо 1.475 утакмица, само у првенствима.[н]
  • И пионири Палилулца су поставили рекорд, победом против Арсенала из Београда 24:0. Утакмица играна у Крњачи у суботу 6. маја 2006.[38]
  • Омладинци ФК Палилулац, годину дана без иједног пораза.
    • У недељу 7. октобра 2018. омладинци су славили мали јубилеј нису поражени читавих годину дана.
      Последњи пораз био је 7. октобра 2017. године. Утакмицу су играли на Карабурми против ФК Београд.
      Од тада нису изгубили ни једну утакмицу, већ су низали само победе.
alt1
Стоје: Алекса Павловић, Бобан Здравковић, Јован Аћимовић, Петар Дијанац, Александар Грујић, Милош Боровчанин, Лазар Павловић, Александар Вукајловић, Жарко Лукић, Мића Милојевић, Иван Милутиновић (тренер), Србољуб Лукић,
Дејан Данојлић (председник); Чуче: Давид Анђелић, Марко Танасић,
Огњен Боровчанин, Миша Лазаров, Данило Ћурчић, Марко Санковић
alt2
Пионири који су остварили рекордну победу 24:0, против ФК Арсенал из Београда
6. маја 2006.

Приходи уреди

Дотације од стране СОФК-е Палилула, новац од продатих улазница, приход од кафане на стадиону, чланарине и добровољни прилози.
Палилулац има прилично земљишта око свог игралишта и на том земљишту гајио је кукуруз који је касније продавао.[39]
Чланске карте
50-тих година
1986. година
1993. година
2003.—2010. година
2021.—2024. година

Прославе оснивња клуба уреди

Јун је месец оснивања клуба и славимо га сваке године са поносом.

Стадион уреди

1973. године је изграђен данашњи изглед игралишта.
Носилац правилника Ширина Дужина
ФИФА (национална првенства) 45 — 90 м 90 — 120 м
ФИФА (интернационални сусрети) 64 — 75 м 100 — 110 м
УЕФА (УЕФА Лига шампиона- по групама) 68 — 75 м 105 — 110 м
Мурал амблема на зиду зграде у Крњачи.
Мурал амблема на зиду зграде у Крњачи.
Мурал амблема на зиду у канцеларији у Крњачи. Осликао Реља Јовановић.
Мурал амблема на зиду у канцеларији у Крњачи.
Осликао Реља Јовановић.

Палилулац има игралиште у Крњачи травнати терен, димензије 110X60 метара, је регистрован у I категорију и два травната терене за тренинге.
Фудбалски клуб је пре Другог светског рата имао игралиште нешто северније од старог кошаркашког игралишта ОКК Београд у улици Здравка Челара. Г-дин Бора Илић, први потпреседник, је 1934. године уступио клубу земљиште за изградњу игралишта у Гробљанској улици крај Чупићеве циглане.
Нешто сакупљањем чланарина и добровољног прилога, а нешто и дотацијом СОФК-е Палилула, изграђен је терен и најзад добијен „кров над главом”. Травнати терен изграђен је 1963. године и био је међу првим травнатим теренима нижеразредних клубова у Београду.

„Царство” Палилулца се налази у живописном пределу. Са обе стране терена је шума, која крије своје миљенике од врућине и пружа им изврсне услове за игру.Тешко је описати лепоту овог краја, краја који би зажелели многи поклоници фудбала. Реконструкција игралишта, по урбанистичком плану, урађена је 1973. године. Игралиште је подигнуто како га вода не би више плавила и постављене су трибине за неколико хиљада гледалаца.

Своје домаће утакмице клуб игра на стадиону у Крњачи. Уз главни терен налазе се трибине капацитета око 1.500 места.

Игралишта на којима је играо (од 1948. године до 1963. године) Палилулац као домаћин док није изградио свој стадион:

Пријатељи клуба уреди

Пресудну улогу у стварању породичне атмосфере у клубу и око њега имали су клупски доброчинитељи којима је Палилулац био други дом.
Овом приликом треба поменути Мирка Радуловића Лимар, Мирка Кројача, М. Стаменковића Цуја, Миодрага Тодоровића Тоша,
Владу Ђорђевића Гица, Милош Божића Пика, Саву Драговића, Растка Спасића, Голубичића, Миту Стојковића, Дулета Михаљчића, Ратка Петковића, Граду Газдића, Саву Мартиновића, Сашу Јакшић. И многи други пријатељи који су помагали клуб.
Добротвори
Г. Љубомир Перић власник фирме „Дорћол промет” финасијски је помагао ФК Палилулац и запошљавао играче клуба, 30-тих година прошлог века.

Др Драгослав Ј. Поповић, санитарни бригадни генерал

1928. године[40]
Душан Богојевић заслужан је у изградњи нове зграде (која је завршена 1997. године), а Милорад Стојадиновић Миша Шкорпион и Астерије Филактов Грк опремили зграду намештајем.

Породична љубав према клубу уреди

Причати о Палилулцу значи споменути и Милана Марковића дугогодишњег играча и члана Управе. Мало је оних који су у клубу били од оснивања и који су у његову историју уградили део свог живота, такав је био управо Милан Марковић који је са 80 година срцем још увек био у Палилулцу, а колико му је здравље дозвољавало вршио је и дужност благајника. Мали куриозитет представља и то да се у Управи клуба налазио и његов син Љубинко Марковић, који је такође до краја живота био везан за Палилулац.
У оквиру ове приче сећамо се и Боже Божиновића који је био тренер и члан Управе, а за клуб је играо и његов син Ненад Божиновић Нена и рођак Мита Ристић Бакалин који је био у Управи клуба. Затим ту је легенда Палилулца чика Бранислав Голубовић Голуб који је био играч, тренер и дугогодишњи председник клуба, имао је пуну подршку сина Горана и супруге Каће. Растко Спасић који је провео 28 година у Палилулцу, а био је и стручни сарадник у Фудбалском савезу Београд. Прича не би била комплетна без Ђорђа Радаковића који је у клубу обављао разне функције чак у својој 80-тој години живота. Треба поменути и Ивана Ватовеца Џине дугогодишњег фудбалера, тренера и члана Управе Палилулца који је био селектор омладинских и пионирских селекција Београда. Праунук Бранка Николића Либаде[њ] Ђорђе Лоцић игра[о] за први тим Палилулца. Традицију љубави према клубу наставили су председник клуба Дејан Данојлић и син Драгољуб као играч првог тима. Андрија Пфландер који је био тренер 60-тих година и његов унук као првотимац 2002. године. Затим Мирко Лутовац који је био играч 2000. и тренер 2019. и његов брат Стефан Лутовац који је играо 2019. године
А када један клуб има такве спортске раднике, може ли се икада угасити и престати да постоји? Одговор је једноставан и говори о томе да се љубав према клубу може преносити са колена на колено и да се због тога не може угасити нити да такав клуб може нестати са фудбалске сцене, а управо је прави пример за то Палилулац.[41]

Грб кроз историју клуба уреди

Грбови ФК Палилулац
Крњача Београд




1928 — 1993.
1993 — 2007.
2007 — 2014.
од 2014. —

Дресови кроз историју клуба уреди

Дресови ФК Палилулац Крњача Београд

1925/26.

1932/33.

1952.

1948—1952.

1952—1956.

1956—1963.

1963—1993.

1952—1993.[п]

1993.—2015.

1993—2015.[п]

2015—2019.

2019.—

2019.—[п]

Галерија пехара уреди

Београдски лоптачки подсавез уреди

Београдски лоптачки подсавез основан је 12. марта 1920. године. Одигравање првенствених утакмица отпочело је 4. априла 1920. године.
У том првенству, које се играло само пролећна полусезона, учествовало је пет београдских клубова сврстаних у I Разред[20]
Први Разред Србије
СпортФудбал
Основана(1920-03-12)12. март 1920.(104 год.)
Број тимова4/5 Српски мач одустао од такмичења
Држава Краљевина Југославија
Степен1
Тренутни
првак
ФК Београдски спорт клуб БСК
Пролећна сезона 1920.
Сезона 1920. I Разред само пролећна сезона[20]
М Клуб Одиг Поб Нер Пор ДГ ПГ ГР Бод
1. text-middle БСК 3 3 0 0 11   0   11 6
2. text-middle СК Југославија 3 2 0 1   7   3    4 4
3. text-middle БУСК 3 1 0 2   1   3   -2 2
4. text-middle Соко 3 0 0 3   1 14 -13 0
5. text-middle Српски мач Одустао од такмичења.

Резултати Првог тима уреди

За сезоне 1926/27 — 1952. уреди

Сезона[20] Лига  М Одиг Поб Нер Пор ДГ ПГ ГР Бод Коментар Првак
1926/27.[42] Трећи Разред[р] 10 22 5 5 12 33 38 -5 15 као Златибор Србија
1927/28.[42] Трећи Разред група „Дрина”[с] 2 10 6 2 2 27 15 12 14 као Златибор  Чукарички
1928/29.[42] Други Разред група „Сава”[т] 1 12 7 4 1 20 16 4 18 као Палилулац  Палилулац
1929/30.[42] Други Разред група „Сава”[ћ] 7 14 3 2 9 20 35 -15 8  Спарта, Зем
1930/31.[42] Други Разред група „Сава”[у] 3 7 4 1 2 18 12 6 9 Пролеће, првенство обустављено
1931/32.[42] Други Разред група „Сава”[ф] 7 14 3 4 7 24 31 -7 10  Чукарички
1932/33.[42] Други Разред група „Сава”[х] 2 18 9 4 5 36 21 15 22 Ускок
1933/34.[42] Први „Б” Разред[ц] 3 18 10 3 5 39 28 11 23 Јединство, Бгд
1934/35.[42] Први „Б” Разред[ч] Прекид првенства[ш][43]
1935/36.[42] Први „Б” Разред[аа] 3 18 11 2 5 39 28 11 24  Чукарички
1936/37.[42] Први „Б” Разред[аб] 2 18 13 0 5 58 24 34 26 Ел. Цен
1937/38.[42] Први „Б” Разред[ав] 4 18 8 4 6 35 29 6 20  Борац[аг], Бгд
1938/39.[42] Први „А” Разред[ад] 9 18 5 3 10 28 53 -25 13  Митић[ађ], Бгд
1939/40.[42] Први „А” Разред[ае] 4 18 10 1 7 48 18 30 21 Спарта, Бгд
1940/41.[44] Први „А” Разред[аж] 4 10 5 3 2 25 16 9 13 само јесењи део
1941/42.[44] Први Разред[аз] 7 12 1 1 10 13 39 -26 3 Балкан, Бгд
1942/43.[44] Први Разред[аи] 3 10 4 2 4 13 12 1 10 Сењак, Бгд
1943/44.[44] Први Разред[ај] 2 7 5 0 2 16 13 3 10 Само јесењи део
1944—1948. Палилулац није учествовао
1948/49.[20] Трећи Разред[ак] 4 14 7 2 5 44 24 20 16 Душановац, Бгд
1950.[20] Први Разред[ал] 4 9 4 1 5 18 19 -1 9 Само јесењи део Сењак, Бгд
1951.[45] Први Разред[аљ] 10 22 5 4 13 31 63 -32 14 Пролеће — јесен Будућност, Зем
1952.[46] Други „Ц” Разред[ам] 2 14 10 3 1 41 18 23 23 Пролеће — јесен Братство, Крњ
Укупно 303 125 51 118 626 552 74 321
Квалификација за улазак у Први разред за сезону 1929/30. (сезона 1928/29.) година
1. септембар 1929. година[47] Стадион: СК Југославија у 8:00 часова
Публике око 1.000 „душа”. Судија: Главни судија г. Горанић (Београд)
Корнери: 10:1, у корист Палилулца
„Домаћин” Резултат „Гост”
Палилулац, Београд

  •   1. Ђорђевић II
      2. Стаменковић II
      3. Стојановић
      4. Ђорђевић I
      5. Радивојевић
      6. Чварковић
      7. Пецић
      8. Јовановић Гол
      9. Стаменковић I
    10. Кузмановић
    11. Милкић
1:2 (1:1)

  •   1. Агоч
      2. Грујић
      3. Петровић II
      4. Коцић
      5. Срећковић Гол
      6. Мут
      7. Стеван Берберовић Гол
      8. Ђодић
      9. Петровић I
    10. Берберовић I
    11. Петковић

8. септембар 1929. година[48] Стадион: СК Југославија у 8:00 часова
Судија: Главни судија г. Милан Николић (Београд)
„Домаћин” Резултат „Гост”

  •   1. Агоч
      2. Грујић
      3. Петровић II
      4. Коцић
      5. Срећковић
      6. Мут играч утакмице
      7. Стеван Берберовић Гол
      8. Ђодић
      9. Петровић I
    10. Берберовић I
    11. Петковић
1:0 (1:0)
Палилулац, Београд

  •   1. Ђорђевић II
      2. Стаменковић II
      3. Стојановић
      4. Ђорђевић I
      5. Радивојевић
      6. Чварковић
      7. Пецић
      8. Јовановић
      9. Стаменковић I
    10. Кузмановић
    11. Милкић
Графичар, Београд се квалификовао у Први разред за сезону 1929/30.

За сезоне 1952/53 — 1969/70. уреди

Сезона Лига  М Одиг Поб Нер Пор ДГ ПГ ГК Бод Бр. Глед.[49] Првак
1952/53.[50] Први „Б” Разред[ан] 10 18 3 2 13 27 53 0.509 8  Графичар, Бгд
1953/54.[21] Други „А” Разред[ањ] 2 22 [ао]16 [ап]3 [ар]3 59 23 2,565 35  Палилулац, Крњ
1954/55.[51] Први „Б” Разред[ас] 7 22 7 7 8 36 43 0,837 21  Синђелић, Бгд
1955/56.[52] Први „Б” Разред[ат] 5 22 11 4 7 50 44 1,136 26  Београд
1956/57.[53] Први „Б” Разред[аћ] 9 22 5 8 9 39 58 0,672 18 Текстилац, Зем
1957/58.[22] Први „Б” Разред[ау] 12 24 8 3 13 41 58 0,707 19  Синђелић, Бгд
1958/59.[22] Други „Ц” Разред[аф] 2 22 13 6 3 58 33 1,758 32  Палилулац, Крњ
1959/60.[54] Први „Б” Разред[ах] 10 22 5 2 15 40 62 0,645 12  БСК, Бгд
1960/61.[55] Први „Б” Разред[ац] 7 18 7 1 10 31 37 0,838 15 Омладинац, Бгд
1961/62.[56] Први „Б” Разред[ач] 5 17 7 4 6 39 28 1,393 18 Спорт, Бгд
1962/63.[23] Први „Ц” Разред[аџ] 2 19 15 2 2 58 27 2,148 32  Бродоградитељ
Укупно 228 97 42 89 478 466 1,026 236
Сезона Лига  М Одиг Поб Нер Пор ДГ ПГ ГР Бод Бр. Глед.[49] Првак
1963/64.[24] Први „Ц” Разред[аш] 2 18 14 2 2 110 12 98 30  БСК, Бгд
1964/65.[25] Друга Београдска лига „Б” група[ба] 1 26 18 3 5 93 35 58 39  Палилулац, Крњ
1965/66.[57] Прва Београдска лига[бб] 4 26 10 9 7 35 26 9 29  ИМ Раковица, Бгд
1966/67.[58] Прва Београдска лига[бв] 4 26 10 8 8 32 31 1 28 Искра, Барич
1967/68.[59] Прва Београдска лига[бг] 5 26 11 6 9 39 29 10 28 Слобода, Бгд
1968/69.[60] Прва Београдска лига[бд] 8 26 8 8 10 40 34 6 24 3.320 (:11) 302  ПКБ, П.С.
1969/70.[61] Прва Београдска лига[бђ] 9 26 7 10 9 21 19 2 24 5.650 (:13) 435  Рад, Бгд
Укупно 174 78 46 50 370 186 184 202 8.970 (:24) 374

За сезоне 1970/71 — 1979/80. уреди

Сезона Лига  М Одиг Поб Нер Пор ДГ ПГ ГР Бод Бр. Глед.[49] Првак
1970/71.[62] Прва Београдска лига[бе] 3 26 11 8 7 36 23 13 29  БАСК, Београд
1971/72.[63] Прва Београдска лига[бж] 12 30 9 9 12 35 37 -2 27  Железник, Бгд
1972/73.[64] Прва Београдска лига[бз] 12 30 8 9 13 37 48 -11 25 4.100 (:15) 273  Београд
1973/74.[65] Прва Београдска лига[би] 5 30 13 9 8 33 21 12 35  Графичар, Београд
1974/75.[66] Прва Београдска лига[бј] 8 30 9 13 8 40 43 -3 31 Кнежевац, Кнеж
1975/76.[67] Прва "А" Београдска лига[бк] 9 26 8 9 9 38 32 6 25  Трудбеник, Бгд
1976/77.[68] Прва "А" Београдска лига[бл] 3 26 12 10 4 42 24 18 34 3.700 (:12) 308  Дорћол, Београд
1977/78.[69] Прва "А" Београдска лига[бљ] 12 26 4 8 14 22 39 -17 16 2.750 (:13) 212  Хајдук, Београд
1978/79.[26] Прва "А" Београдска лига[бм] 2 26 18 2 6 54 34 20 38 4.950 (:10) 495  Дунавац, Гроцка
1979/80.[70] Прва "А" Београдска лига[бн] 6 26 10 9 7 41 27 14 29 3.350 (:10) 335  БСК, Батајница
Укупно 276 102 86 88 378 328 50 289 18.800 (:60) 313

За сезоне 1980/81 — 1989/90. уреди

Сезона Лига  М Одиг Поб Нер Пор ДГ ПГ ГР Бод Бр. Глед.[49] Првак
1980/81.[27] Прва Београдска лига[бњ] 3 26 13 5 8 50 33 17 31 3.650 (:12) 304  Срем, Јаково
1981/82.[28] Прва Београдска лига[бо] 5 30 11 11 8 54 39 15 33 4.900 (:15) 327  Вождовац, Бгд
1982/83.[71] Београдска зона[бп] 8 30 11 9 10 51 42 9 31 3.620 (:15) 241  БСК, Батајница
1983/84.[72] Београдска зона[бр] 16 30 9 6 15 42 58 -16 24 2.550 (:13) 196  Вождовац, Бгд
1984/85.[73] Прва Београдска лига[бс] 5 30 13 6 11 67 51 16 32  ОФК Младеновац
1985/86.[29] Прва Београдска лига[бт] 1 30 17 6 7 64 32 32 40  Палилулац, Крњ
1986/87.[74] Београдска зона[бћ] 11 30 9 12 9 40 42 -2 30 1.950 (:14) 139  ИМТ, Н. Бг
1987/88.[30] Прва Београдска лига[бу] 1 30 23 3 4 77 18 59 49  Палилулац, Крњ
1988/89.[75] Београдска зона[бф] 7 30 12 [76] 11(2[77]) 7 50 33 17 [78] 26 3.050 (:15) 203  Трудбеник, Бгд
1989/90.[79] Београдска зона[бх] 6 30 13 [76] 7(2[77]) 10 46 30 16 [78] 28 2.700 (:15) 180  Бежанија, Бгд
Укупно 296 131 [78] 76(4[77]) 89 541 379 162 [78] 324 22.420 (:99) 226

За сезоне 1990/91 — 1999/00. уреди

  Сезона Лига  М Одиг Поб Нер Пор ДГ ПГ ГР Бод Бр. Глед.[49] Првак
1990/91.[80] Београдска зона[бц] 10 30 12 [76] 7(3[77]) 11 43 39 4 [78][бч]24 2.300 (:13) 177  ИМ Раковица, Бгд
1991/92.[81] Београдска зона[бџ] 8 29 10 10 9 58 37 21 30 1.900 (:14) 136  Будућност, Доб
1992/93.[82] Београдска зона[бш] 4 30 16 6 8 59 41 18 38 2.050 (:13) 158  Хајдук, Бгд
1993/94.[83] Београдска зона[вб] 7 34 13 8 13 51 51 0 34 4.130 (:17) 243  Београд
1994/95.[31] Београдска зона[вв] 1 38 27 6 5 101 26 75 87 8.950 (:18) 497  Палилулац, Крњ
1995/96.[32] Српска лига „Север”[вг] 1 34 24 7 3 88 20 68 79 4.950 (:17) 291  Палилулац, Крњ
1996/97.[84] Друга лига СРЈ Исток[вд] 2 34 21 3 10 67 33 34 66 6.100 (:16) 381  Приштина
1997/98.[85] Друга лига СРЈ Исток[вђ] 11 34 14 9 11 51 43 8 51 3.300 (:16)206  Милиционар, Бгд
1998/99.[86] Друга лига СРЈ Исток[ве] 17 21 3 2 16 27 71 -44 11 2.150 (:10) 215  Чукарички, Бгд
1999/00.[87] Друга лига СРЈ Север[вж] 18 34 4 2 28 17 84 -67 14 5.200 (:15) 347  Београд
Укупно 318 144 [76] 60(3[77]) 114 562 445 117 [78] 294  41.030 (:149) 275

За сезоне 2000/01 — 2014/15. уреди

  Сезона Лига  М Одиг Поб Нер Пор ДГ ПГ ГР Бод Бр. Глед.[49] Првак
2000/01.[88] Српска лига Београд[вз] 4 34 19 7 8 40 26 14 64 3.550 (:15) 237  Младеновац
2001/02.[89] Српска лига Београд[ви] 17 34 10 8 16 31 52 -21 38 2.600 (:16) 163  Дорћол, Бгд
2002/03.[90] Београдска зона[вј] 8 34 14 5 15 45 55 -10 47 1.860 (:16) 116  Полет, Мир
2003/04.[91] Београдска зона[вк] 12 34 10 11 13 32 43 -11 41 1.430 (:17) 84  Колубара, Ла
2004/05.[92] Београдска зона[вл] 7 [вљ]32 11 12 9 37 30 7 [вм]42 2.100 (:16) 131  Срем, Јаково
2005/06.[33] Београдска зона[вн] 1 34 23 7 4 72 29 43 76 3.300 (:17) 197 Палилулац, Крњ
2006/07.[93] Српска лига Београд[вњ] 9 34 13 6 15 38 43 -5 45 3.500 (:16) 219  Хајдук, Београд
2007/08.[95] Српска лига Београд[во] 5 30 13 6 11 45 44 1 45 2.700 (:15) 180  Колубара, Ла
2008/09.[96] Српска лига Београд[вп] 10 30 9 9 12 28 36 -8 36 3.550 (:15) 237  Земун
2009/10.[97] Српска лига Београд[вр] 10 30 9 11 10 31 33 -2 38 2.580 (:15) 172  БАСК, Бгд
2010/11.[98] Српска лига Београд[вс] 14 30 11[вт] 5[вћ] 14[ву] 28 27 1 37 1.350 (:14) 96  Младеновац
2011/12.[99] Београдска зона[вф] 11 34 12[вх] 7[вц] 15[вч] 51 49 2 43 1.335 (:16) 83   Будућност, Доб
2012/13.[100] Београдска зона[вџ] 13 32 10[вш] 6[га] 16[гб] 38 50 -12 36  Локомотива, Бгд
2013/14.[101] Београдска зона[гв] 11 30 10[гг] 6[гд] 14[гђ] 21 34 -13 36 850 (:13) 64  ИМТ, Нови Бгд
2014/15.[102]  Први тим Палилулца одустао од такмичења
Укупно 452 174 106 172 537 551 -14 624 30.705 (:201) 153

За сезоне 2019/20. — 2023/24. уреди

Сезона Лига  М Одиг Поб Нер Пор ДГ ПГ ГР Бод Бр. Глед.[49] Првак
2019/20. МОЛ Београд група „Б”[ге] 10 13 3 4 6 19 25 -6 13 400 (:5) 80 Поштар 1930, Београд
2020/21. МОЛ Београд група „Б”[гж] 2 22 16 3 3 55 23 32 51 Сити Спорт Клуб, Ковилово
2021/22. МОЛ Београд група „Б”[гз] 2 24 9 2 13 49 40 9 29 КФК Равна гора, Земун
2022/23. МОЛ Београд група „Б”[ги] 6 20 10 1 9 42 32 8 31 ПКБ Ковилово, Ковилово
2023/24. МОЛ Београд група „Б”[гј]
Укупно 79 38 10 31 163 120 43 124 400 (:5) 80

Статистика Првог тима за такмичарске године 1926 — 2014. уреди

Сезоне Одиг Поб Нер Пор ДГ ПГ ГР Бод Бр. Глед.[49] Коментар
1926—1952. 303 125 51 118 626 552 74 321
1952—1970. 402 175 88 139 848 652 196 438 8.970 (:24) 374
1970—1980. 276 102 86 88 378 328 50 289 18.800 (:60) 313
1980—1990. 296 131 76 89 535 380 155 324 22.420 (:99) 246
1990—2000. 318 144 60 114 562 445 117 294 41.030 (149) 275
2000—2015. 452 174 106 172 537 551 -14 624 30.705 (:201) 153 2014/15. Први тим одустао од такмичења.[102]
Укупно 2.047 851 467 720 3.486 2.908 577 2.290 121.925 (:533) 229
Преглед по резултатима за период од 1952. до 2014.
# Рез. БрУ. Поб Нер Пор ДГ ПГ ГР

  1.   0:0 127 127
  2.   1:0 234 113 121 113 121 -8
  3.   1:1 141 141 141 141
  4.   2:0 145 93 52 186 104 82
  5.   2:1 196 93 103 289 299 -10
  6.   2:2 64 64 128 128
  7.   3:0 103 61 42 183 126 57
  8.   3:1 103 56 47 215 197 18
  9.   3:2 68 17 51 153 187 -34
10.   3:3 33 33 99 99
11.   4:0 52 30 22 120 88 32
12.   4:1 41 24 17 113 92 21
13.   4:2 23 14 9 74 64 10
14.   4:3 16 8 8 56 56
15.   4:4 5 5 20 20
16.   5:0 24 16 8 80 40 40
17.   5:1 19 12 7 67 47 20
18.   5:2 14 9 5 55 43 12
19.   5:3 3 2 1 13 11 2
20.   5:4 3 1 2 13 14 -1
21.   6:0 10 5 5 30 30
22.   6:1 6 4 2 26 16 10
23.   6:2 6 3 3 24 24
24.   6:3 2 1 1 9 9
25.   6:5 1 1 5 6 -1
26.   7:0 1 1 7 0 7
27.   7:1 6 3 3 24 24
28.   7:2 1 1 7 2 5
29.   8:0 3 3 24 0 24
30.   8:1 5 5 40 5 35
31.   8:2 2 1 1 10 10
32.   9:0 5 5 45 0 45
33.   9:1 6 4 2 38 22 16
34. 10:1 2 2 20 2 18
35. 11:1 1 1 11 1 10
36. 13:0 1 1 13 0 13
37. 13:2 1 1 13 2 11
38. 17:0 1 1 17 0 17
39. 23:0 1 1 23 0 23
∑: 1.475 592 370 513 2.504 2.030 474
Преглед по противнику за период од 1952. до 2014.
# Грб. Клуб БрУ. Поб Нер Пор ДГ ПГ ГР

1. Синђелић Бгд 29 11 10 8 42 35 7
2. Металац Бгд 2 1 1 1 3 -2
3. ОФК Звездара[гк] 24 7 6 11 25 31 -6
4. ОФК Железничар Бгд 50 22 10 18 82 63 19
5. Спарта[гл] 9 3 2 4 20 25 -5
6. Милутинац[гљ] 7 4 2 1 15 11 4
7. Дорћол Бгд 33 14 8 11 51 41 10
8. Текстилац[гм] 3 1 2 9 15 -6
9. Бродарац[гн] 13 3 6 4 21 23 -2
10. Бежанија[гњ] 32 10 14 8 60 42 18
11. Млади текстилац Бгд 6 4 2 24 15 9
12. Јадран[го] 4 3 1 3 0 3
13. Железник[гп] 20 6 5 9 24 36 -12
14. Кошутњак, Београд 2 1 1 3 3 0
15. Кнежевац, Кнежевац 12 7 4 1 21 14 7
16. Макиш, Београд 2 2 7 3 4
17. Пупин[гр] 3 2 1 9 7 2
18. Победа, Београд 9 6 3 26 14 12
19. Црвена звезда ММЛ 24 12 5 7 64 35 29
20. Напредак, Железник 2 1 1 2 4 -2
21. „21. Мај“, Кнежевац 14 6 4 4 25 25 0
22. Младост, Кнежевац 2 2 9 0 9
23. Медицинар, Београд 2 1 1 6 4 2
24. Витез[гс] 2 1 1 5 6 -1
25. Техничар, Београд 2 1 1 4 4 0
26. Вождовац[гт] 18 7 2 9 31 36 -5
27. Пролетер, Београд 2 2 7 4 3
28. Херој, Јајинци[гћ] 6 4 1 1 13 9 4
29. Земун, Земун 2 2 0 2 -2
30. Београд[гу] 44 12 5 27 34 57 -23
31. ШећеранацБгд 3 1 2 5 8 -3
32. Млади Пролетер Бгд 7 4 3 16 15 1
33. Младост, Београд 2 2 5 5 0
34. Славија[го] Београд 6 4 2 12 6 6
35. Текстилац, Београд 2 2 0 6 -6
36. Комграп, Београд 7 5 2 15 11 4
37. Поштар, Крњача[гф] 14 6 4 4 23 17 6
38. ИМТ, Нови Београд 37 8 13 16 41 69 -28
39. Нови Београд 2 1 1 3 4 -1
40. Сутјеска, Београд 2 2 6 2 4
41. Конструктор, Београд 2 2 1 4 -3
42. Дијамант, Земун 4 2 2 9 8 1
43. Дрводељац, Забрежје 2 1 1 5 5 0
44. БСК, Борча 19 9 3 7 39 25 14
45. Дунавац, Гроцка 12 6 1 5 30 26 4
46. Власина[гх] Београд 2 1 1 1 4 -3
47. Винча 30 11 11 8 70 37 33
48. Југославија, Београд 2 2 7 0 7
49. Елан, Београд 2 1 1 7 6 1
50. Спорт, Београд 8 2 2 4 12 15 -3
51. Пољопривредник[гц] 2 1 1 3 5 -2
52. Партизанка, Београд 4 1 2 1 9 10 -1
53. Обилић, Београд 8 2 3 3 8 3 5
54. Соко, Београд 6 4 2 13 9 4
55. Омладинац, Београд 6 3 1 2 17 9 8
56. Братство, Крњача 20 8 6 6 34 30 4
57. „29. новембар”, Београд 4 2 2 28 8 20
58. Радник, Београд 2 1 1 3 0 3
59. Хидротехника[гх] Београд 9 7 2 18 10 8
60. Електрична централа Бгд 2 1 1 4 2 2
61. Јанко Лисјак, Београд 2 2 7 2 5
62. БУСК, Нови Београд 2 2 5 1 4
63. Душан Вукасовић[гч] 2 2 8 2 6
64. Борац, Земун 2 2 10 1 9
65. Тодор Дукин, Београд 2 1 1 5 3 2
66. ВСК, Вишњица 2 2 6 0 6
67. Блаж, Овча 2 2 18 5 13
68. Дунав, Велико Село 4 4 39 1 38
69. Балкан, Београд 22 13 4 5 34 23 11
70. Јединство, Сурчин 18 6 6 6 38 30 8
71. Телеоптик, Земун 44 13 18 13 64 48 16
72. Прва искра, Барич 10 4 4 2 14 5 9
73. Раднички, Обреновац 19 6 9 4 27 18 9
74. Хајдук, Београд 29 7 11 11 28 36 -8
75. ГСП Полет, Београд 40 15 15 10 63 52 11
76. ОФК Жарково, Жарково 33 11 12 10 38 37 1
77. БАСК, Београд 42 19 15 8 67 46 21
78. Рад, Београд 9 1 3 5 8 12 -4
79. БСК, Батајница 22 9 6 7 29 19 10
80. ПКБ[гц] Падинска Скела 13 6 3 4 20 17 3
81. Чукарички, Београд 5 2 3 1 7 -6
82. Графичар, Београд 40 11 10 19 37 53 -16
83. Змај[гс] Земун 25 9 7 9 39 25 14
84. Турбина, Вреоци 20 10 2 8 44 29 15
85. ТЕК, Велики Црљени 11 4 4 3 18 9 9
86. Трудбеник, Београд 27 11 7 9 23 23 0
87. Раднички ПДМ Мл 3 2 1 3 0 3
88. Срем[гч] Јаково 36 14 7 15 52 48 4
89. Подунавац, Ритопек 6 3 2 1 13 6 7
90. Будућност, Добановци 33 12 9 12 47 34 13
91. Сремчица[гџ] Сремчица 23 10 6 7 41 27 14
92. Борац, Остружница 21 10 4 7 48 26 22
93. ОФК Младеновац Мл 15 3 4 8 14 24 -10
94. Авала, Бели Поток 2 1 1 3 7 -4
95. ИМ Раковица, Београд 18 8 5 5 40 29 11
96. Младост, Барошевац 4 3 1 19 5 14
97. Југопетрол, Београд 6 3 3 9 1 8
98. ОФК Бождаревац Бож 4 3 1 9 7 2
99. Минел Трафо Мл 2 1 1 9 3 6
100. „25. Мај“, Ковилово 4 3 1 10 5 5
101. Минел, Рипањ 4 2 1 1 11 0 11
102. ОФК Уровци, Уровци 6 1 2 3 6 7 -1
103. Иван Милутиновић Кр 2 1 1 3 2 1
104. Полицајац[гш] Београд 10 3 4 3 13 11 2
105. Шумадинац, Бечмен 2 1 1 5 1 4
106. Борац, Прогар 2 1 1 2 1 1
107. Монтажа, Дорћол Бгд 2 2 5 0 5
108. Синђелић, Угриновци 2 2 5 2 3
109. Сопот, Сопот 17 6 2 9 33 24 9
110. Раднички, Рудовци 2 1 1 2 3 -1
111. Врчин 91, Врчин 8 4 2 2 21 8 13
112. Локомотива, Београд 15 6 4 5 26 24 2
113. Младост, Умчари 4 2 1 1 8 4 4
114. Колубара, Лазаревац 12 3 2 7 20 30 -10
115. Раднички, Пирот 6 3 3 13 9 4
116. Цемент, Беочин 4 2 1 1 5 2 3
117. Синђелић, Ниш 2 1 1 6 3 3
118. Солунац БМЈ Кар 4 4 9 3 6
119. Динамо, Панчево 6 4 2 11 6 5
120. Бор, Бор 4 1 3 4 3 1
121. Приштина, Приштина 2 1 1 2 2 0
122. Дубочица, Лесковац 2 2 9 2 7
123. Напредак, Крушевац 5 1 4 4 9 -5
124. Железничар, Ниш 2 2 8 2 6
125. Нови Сад, Нови Сад 6 1 2 3 6 15 -9
126. Јединство, Параћин 2 2 5 1 4
127. Раднички НБгд 15 7 2 6 19 20 -1
128. ОФК Кикинда, Кикинда 6 3 1 2 10 9 1
129. Напредак, Кушиљево 2 2 7 1 6
130. Младост, Апатин 5 1 4 5 21 -16
131. Вучје, Вучје 2 1 1 1 2 -1
132. Младост, Бачки Јарак 2 2 9 1 8
133. Ресник, Ресник 10 5 1 4 18 9 9
134. Бечеј, Бечеј 2 1 1 1 2 -1
135. ЧСК Пивара, Челарево 3 1 2 3 6 -3
136. Врбас, Врбас 4 4 0 8 -8
137. Винер Брокер НБ 2 2 16 0 16
138. Биг Бул, Бачинци 2 2 0 10 -10
139. Кабел, Нови Сад 2 1 1 0 3 -3
140. Млади Обилић, Београд 6 3 2 1 9 7 2
141. Полет, Миросаљци 6 1 2 3 4 9 -5
142. БПИ Пекар, Београд 4 1 1 2 4 9 -5
143. Напредак, Медошевац 2 1 1 3 5 -2
144. Посавац, Бољевци 10 2 3 5 15 24 -9
145. Шумадија, Јагњило 12 3 4 5 10 19 -9
146. Велика Крсна 2 2 8 0 8
147. Лисовић, Лисовић 2 1 1 2 3 -1
148. Лепушница ГР 2 1 1 2 2 0
149. Ковачевац, Ковачевац 4 2 2 6 4 2
150. Баћевац, Баћевац 2 2 0 5 -5
∑: 1.475 592 370 513 2.504 2.030 474

„Црни август” 2014. за клуб уреди

Фудбал у српској престоници добио још један шамар.
Палилулац је одустао од такмичења у Београдској зони!
У предвечерје старта нове сезоне 2014/2015, иступа клуб који је годинама, деценијама играо и те како запажену улогу на „малим” теренима Београда, али и Србије.
[103]

"Трилогија" Палилулац (1924, 1948. и 2019) уреди

15. јуна 1924. године Бранко Николић Либаде и његови истомишљеници су основали фудбалски клуб Палилулац под именом БСК Златибор.
1948. године Браћа Мома и Аца Кесеровић, Сингер Јовановић, Дуле Живановић „Мучкомозац” и голман Гојко Џепина у присуству Бранка Николића Либаде и Милана Марковића су активирали клуб.
Сениорска екипа је привремено неактивна од сезоне 2014/15. године. Први тим је последњу утакмицу одиграо против Лепушнице, (Глогоњски Рит) 15. јуна 2014. године и победио са 3:1.
25. августа 2019. године залагањем Вука Мусића, Војина Дворнића, Насера Рамадановског, Саша Јакшић и Дејана Данојлића, заљубљеници у зелено—бели дрес, сениорски тим је поново активан.
Прва утакмица одиграна је у Крњачи, на игралишту Палилулца. Гостовао је ПКБ, (Падинска Скела) који је победио?
Резултат[да] није толико битан, већ је важно да је први тим Палилулца поново кренуо.
А када један клуб има такве спортске раднике, можели се икада угасити и престати да ради?!...

Недеља 25. августа 2019. године у 16:30 часова
Првенствена утакмица Међуопштинске лиге група „Б”, прво коло.[104]
Игралиште Палилулца, Крњача, гледалаца око 100
Судија: Гојко Шошкић (Београд) (6,5) ПомоћнициПомоћнe судијe: Немања Росић (Београд) и Дарко Пејчић (Београд)
Делегат: Слободан Филиповић (Београд)
Домаћин Резултат Гост
Палилулац, Крњача

  •   1 Александар Јасић (6)
      2 Урош Тошковић (6) Изашао из игре — замењен 70Ушао у игру 14 Владан Билбија (—)
      3 Александар Врцељ (6) Изашао из игре — замењен 60Ушао у игру 18 Немања Манић (6)
      4 Бобан Здравковић (6,5)
      5 Петар Лукић (6)
      6 Никола Аћимовић (6) Изашао из игре — замењен 60Ушао у игру 17 Марко Пандуровић (6)
      7 Урош Јозић (6) Изашао из игре — замењен 75Ушао у игру 13 Стефан Лутовац (—)
      8 Јован Аћимовић (6,5) Жути картон 40
      9 Александар Костић (6,5) Гол 70
    10 Драгољуб Данојлић (6) Изашао из игре — замењен 70Ушао у игру 19 Ђорђе Лоцић (—)
    11. Стефан Станојевић (6) Капитен
    Резерве:
    15 Младен Радовановић
    16 Филип Јовић
    Тренер: Мирко Лутовац
1:2 (0:1)

  •   1 Радован Антонић (6,5)
      2 Милош Радојевић (6,5)
      3 Владимир Ерчић (7) Жути картон 70
      4 Огњен Поповић (6,5) Жути картон 40
      5 Александар Аћимовић (7) Гол 65
      6 Милутин Соковић (6,5) Жути картон 55 Изашао из игре — замењен 60Ушао у игру 17 Коста Којић (6)
      7 Владимир Стефановић (6,5) Капитен Гол 10 (пен.) Жути картон 30
      8 Мирсад Хајра (6,5)
      9 Дејан Ђорђевић (6,5) Изашао из игре — замењен 80Ушао у игру 16 Никола Јанковић (—)
    10 Александар Дамњановић (7,5)
    11 Никола Ђоба (6,5) Изашао из игре — замењен 75Ушао у игру 14 Душан Тодић (—)
    Резерва:
    15 Никола Анђеловић

    Тренер: Владимир Гашић
Излаз из кризе ка бољој будућности.
Записник са утакмице
1. коло, Палилулац — ПКБ 1:2 (0:1)
Здесна налево: 7 Урош Јозић, 10 Драгољуб Данојлић, 8 Јован Аћимовић,
3 Александар Врцељ, 9 Александар Костић, 1 Александар Јасић,
4 Бобан Здравковић, 2 Урош Тошковић, 6 Никола Аћимовић, 5 Петар Лукић,
11 Стефан Станојевић Капитен, Тренер: Мирко Лутовац (није на слици)

Турнири уреди

Пехар СК „Слога” Београд 1930. година[42] уреди

Током лета и јесени 1930. године одржано је такмичење за подмладак које
организовала СК „Слога” Београд. Дародавац и предаја пехара победнику
био је г. Милан Т. Стефановић, дворски јувелир.
М Клуб Одиг Поб Нер Пор ДГ ПГ ГР Бод
1. Слога, Београд 9 9 0 0 50   5   45 18
2. Венеција, Београд 9 7 0 2 22 10   12 14
3. Палилулац, Београд 9 5 0 4 19 15    4 10
4. Тапетар, Београд 9 5 0 4 20 22   -2 10
5. Конкордија, Београд 9 4 0 5 17 16    1   8
6. Победа, Београд 9 4 0 5 23 25   -2   8
7. Омладинац, Београд 9 4 0 5 16 29 -13   8
8. Орлић, Београд 9 3 0 6 12 27 -15   6
9. Јединство, Београд 9 2 0 7   8 20 -12   4
10. Бачка, Београд 9 2 0 7 13 31 -18   4

Међународни Омладински Турнир — МОТ уреди

Заглавље меморандума турнира из 1964. године
Заглавље меморандума турнира из 1964. године
Заглавље меморандума турнира из 1964. године

Лого МОТ-а

Лого МОТ-а

Палилулац је у периоду од 1961. године до 1962. године, најпре самостално, а од 1963. године до 1965. године у сарадњи са Партизаном, Београд организовао МЕЂУНАРОДНИ ОМЛАДИНСКИ ТУРНИР (МОТ). Турнир је организован под покровитељством Београдског сајма, уз одобрење Фудбалског савеза Југославије и Београдског фудбалског подсавеза.

Све утакмице на турнирима трајале су 40 минута по полувремену, док је одмор између полувремена био 10 минута, Уколко се деси да се у регуларном времену утакмица заврши нерешеним резултатом играли су се продужеци и то два пута по 10 минута уз примену уобичајених фудбалских правила што значи да се приступало извођењу једанаестераца у случају да се продужеци заврше нерешеним резултатом, а уколико резултат и после извођења једанаестераца остане нерешен, свака екипа изводи још по један једанаестерац и тако наизменично до коначне победе једног тима.

Међународни омладински турнир је поред турнира „Кварнерске ривијере“ који се одржавао у Ријеци, био најквалитетније такмичење омладинских екипа у фудбалу који су били одржавани у бившој Југославији.

Турнири су одржани:

(I) 24—27. августа 1961. у Београду уреди

Омладински стадион:

  1. Вардар (Скопље)
  2. Динамо (Загреб)
  3. Палилулац (Београд) и
  4. Партизан (Београд)
Резултати
„Домаћин” Резултат „Гост”
Вардар 3:2 Динамо
Партизан 5:1 Палилулац
Партизан 5:2 Вардар
Динамо 4:0 Палилулац
Победник Партизан

Градски стадион у Земуну

  1. Војводина (Нови Сад)
  2. Црвена звезда (Београд)
  3. Раднички (Београд) и
  4. Будућност (Смедерево)
Резултати
„Домаћин” Резултат „Гост”
Војводина 6:0 Будућност
Црвена звезда 5:0 Раднички
Војводина 2:0 Црвена звезда
Будућност ?:? Раднички
Победник Војводина
Финале је одиграно као предигра првенствене утакмице ПартизанОФК Београд (2:1).[105]
Утакмици је присуствовало 35.000 гледалаца.[106]
2:1 (1:1)
  Полуфинале Финале
             
26. августа 1961.
 Партизан, Београд 5  
 Вардар, Скопље 2  
 
27. августа 1961.
     Партизан, Београд 1(5)
   Војводина, НС 1(6)
26. августа 1961.
 Војводина, Нови Сад 2
 Црвена звзда, Београд 0  
Победнику турнира, пехар СД „Палилулац”, предао Стевовић помоћник генералног директора Београдског сајма.[106]

(II) 29. мај — 3. јун 1962. уреди

Група Вршац:

  1. Комо (Комо, Италија)
  2. Вршац (Вршац)
  3. Вардар (Скопље)
  4. Црвена звезда (Београд)
Резултати
„Домаћин” Резултат „Гост”
Комо 1:0 Вршац
Црвена звезда 2:1 Вардар
Вршац 1:0 Вардар
Црвена звезда 2:0 Комо
Победник Црвена звезда

Група Смедерево:

  1. Раднички (Београд)
  2. Смедерево (Смедерево)
  3. Динамо (Загреб)
  4. Мантова (Мантова, Италија)
Резултати
„Домаћин” Резултат „Гост”
Раднички 8:0 Смедерево
Динамо 1:0 Мантова
Мантова 2:1 Смедерево
Раднички 4:2 Динамо
Победник Раднички

Група Ваљево:

  1. Металац (Ваљево)
  2. Партизан (Београд)
  3. Септември (Софија, Бугарска)
  4. Палилулац (Београд)
Резултати
„Домаћин” Резултат „Гост”
Металац 7:6 Септември
Партизан ?:? Палилулац
Септември ?:? Палилулац
Партизан 4:1 Металац
Победник Партизан
У полуфиналу је укључена Војводина (Нови Сад), победник првог турнира 1961. године
Утакмице полуфинала и финала играли су се на стадиону ОФК Београд.
  Полуфинале Финале
             
1. јун 1962. у 15:00 часова
 Партизан, Београд 2  
 Црвена звзда, Београд 1  
 
3. јун 1962.
     Партизан, Београд 2
   Војводина, Нови Сад 0
1. јун 1962. у 17:00 часова
 Војводина, Нови Сад 2
 Раднички, Београд 1  

(III) 1—5. маја 1963. уреди

Свечано отварање турнира, 1. мај 1963, Светозарево (Јагодина)
alt1
alt2
alt3
alt4

Група Вршац:

  1. Војводина (Нови Сад)
  2. ОФК Београд (Београд)
  3. Хонвед (Будимпешта, Мађарска)
  4. Вршац (Вршац)
Резултати
„Домаћин” Резултат „Гост”
Војводина 3:2 ОФК Београд
Хонвед 5:0 Вршац
Вршац 4:2 ОФК Београд
Војводина 3:2 Хонвед
Победник Војводина

Група Ваљево:

  1. Раднички (Београд)
  2. Ријека (Ријека)
  3. Милан (Милано, Италија)
  4. Металац (Ваљево)
Резултати
„Домаћин” Резултат „Гост”
Раднички 3:2 Ријека
Милан 0:1 Металац
Ријека 2:1 Милан
Металац 3:0 Раднички
Победник Металац

Група Светозарево:

  1. Црвена звезда (Београд)
  2. Јагодина (Светозарево)
  3. Чепел (Чепел, Мађарска)
  4. Палилулац (Београд)
Резултати
„Домаћин” Резултат „Гост”
Црвена звезда 3:0 Јагодина
Чепел 2:1 Палилулац
Палилулац 5:2 Јагодина
Црвена звезда 6:4 Чепел
Победник Црвена звезда

Група Скопље:

  1. Вардар (Скопље)
  2. Септември (Софија, Бугарска)
  3. Партизан (Београд)
  4. Аустрија (Беч, Аустрија)
Резултати
„Домаћин” Резултат „Гост”
Септември 2:0 Вардар
Партизан 2:1 Аустрија
Вардар 2:0 Аустрија
Септември 2:0 Партизан
Победник Септември

Полуфинале и финале играно је на стадиону ЈНА у Београду.
Финале је одиграно као предигра утакмице ОФК БеоградПартизан (1:3).
Утакмици је присуствовало 15.000 гледалаца.[107]

1:3 (0:1)
  Полуфинале Финале
             
субота 4. маја 1963. у 13:00
 Црвена звзда, Бгд 3  
 Септември, Софија 1  
 
недеља 5. маја 1963. у 15:00
     Металац, Ваљево 1 (5)
   Црвена звезда, Бгд 1 (4)
субота 4. маја 1963. у 15:00
 Војводина, Нови Сад 0
 Металац, Ваљево 1  

(IV) 1—7. маја 1964. уреди

Четврти турнир је надмашио све досадашње. Учествовало 32 екипе из земље и иностранства.
Осам градова је било домаћини такмићења по групама.
  1. Бечеј
  2. Вршац
  3. Краљево
  4. Кикинда
  5. Ниш
  6. Лесковац
  7. Светозарево
  8. Бела Црква
Победник: Раднички (Ниш) (Београд)
Почасни одбор турнира[108]
  1. Бошко Тонев, подсекретар Савезног секретаријата за финансије СФРЈ
  2. Јаша Рајтер, генерални директор Београдског сајма
  3. Блажо Радунов, директор Дирекције за сировине СФРЈ
  4. Ђорђе Везмар, председник Општинског одбора ССРН Савски Венац
  5. Илија Радаковић, председник Уравног одбора ФК Партизан
  6. Саво Мартиновић, председник Извршног одбора СД „Палилулац”
Техничка обрада билтена: Миодраг Шарановић.

(V) 1—5. маја 1965. уреди

Градови домаћини турнира: Светозарево (Јагодина), Сента и Београд

Учесници турнира:

  1.    Партизан (Београд)
  2.    Црвена звезда (Београд)
  3.    Раднички (Београд)
  4.    ОФК Београд (Београд)
  5.    Раднички (Ниш)
  6.     Војводина (Нови Сад)
  7.    Сента
  8.     Јагодина
  9.     Палилулац (Београд)
  10.     Динамо (Загреб)
  11.     Ријека (Ријека)
  12.   Чепел (Чепел, Мађарска)
  13.    Торино (Италија)
  14.   Килмарнок (Килмарнок, Шкотска)
  15.   Аустрија (Беч, Аустрија)
  16.   Фортуна Диселдорф (Диселдорф, Западна Немачка)
Финале 9. маја 1965. године на стадиону ЈНА у Београду, као предигра
Партизан (Београд) — Црвена звезда (Београд) 2:1
Победник: Партизан (Београд)

Победници турнира уреди

  1. 1961. —    Војводина (Нови Сад)
  2. 1962. —   Партизан (Београд)
  3. 1963. —    Металац (Ваљево)
  4. 1964. —   Раднички (Ниш)
  5. 1965. —   Партизан (Београд)

На свим турнирима учествовали су уреди

  1.   Вардар (Скопље)
  2.   Партизан (Београд)
  3.   Палилулац (Београд)
  4.   Војводина (Нови Сад)
  5.   Црвена звезда (Београд)
  6.   Раднички (Београд)

Два пута су наступали на турниру уреди

  1.   ОФК Београд (Београд)
  2.   Јагодина (Светозарево)
  3.   Динамо (Загреб)
  4.  Будућност (Смедерево)
  5.  Вршац (Вршац)
  6.   Металац (Ваљево)
  7.   Септември (Софија, Бугарска)
  8.  Чепел (Чепелу, Мађарска)

По једанпут су наступали на турниру уреди

  1.    Раднички (Ниш)
  2.    Ријека (Ријека)
  3.    Комо (Комо, Италија)
  4.    Мантова (Мантова, Италија)
  5.    Милан (Милано, Италија)
  6.    Јувентус (Торино, Италија)
  7.    Торино (Торино, Италија)
  8.    Ланероси Виченци (Виченца, Италија)
  9.   Аустрија (Беч, Аустрија)
  10.   Хонвед (Будимпешта, Мађарска)
  11.   Килмарнок (Килмарнок, Шкотска)
  12.   Фортуна Диселдорф, Западна Немачка
Финала ових турнира су увек били и увертире еминентних фудбалских догађаја у земљи.
Тако је финале 9. маја 1965. године, била предигра сусрета ЈугославијаЕнглеска на стадиону ЈНА у Београду.
1:1 (1:1)

Међународни пионирски турнир уреди

Беч, 11. до 18. децембра 2012. године
Пионири освојили прво место

Први тим уреди

Диселдорф, Западна Немачка уреди

14. — 20. Јуна 1964. година уреди
Играчи Партизана, Димитрије Давидовић Дача и Тоша Гребенаревић, били су појачања Палилулца за овај турнир.
Диселдорф 14. Јуна 1964.
Стоје: Иван Ватовец Џине (тренер), Светозар Трбојевић, Војин Дворнић,
Мустафа Хоџић, Нена Божиновић, Милош Видовић, Златко, Пинга
Чуче: Хајрудин Кадриспахић, Борислав Михаиловић Бора, Димитрије Давидовић
Дача, Тоша Гребенаревић, Живко Ћировић Кира, Живорад Вучковић Жикица

Хоџић
Вучковић
БожиновићКапитен
Ћировић
Видовић
Михаиловић
Гребенаревић
Давидовић
Трбојевић
Златко
Тренер: Иван Ватовец — Џине
Диселдорф 20. Јуна 1964.
Борислав Михаиловић Бора најбољи играч турнира прима златан сат
01. — 12. Јуна 1965. година уреди
Диселдорф 01-12. Јун.1965. година
Стоје:Тофел, Драгутин Веланац, Драган Николић, Војин Дворнић,Јова Дробац,
Шкоба Чонић; Чуче:Милош Видовић, Душан Сопић, Светозар Јаковљевић Диди, Тома Жалац, Слободан Дутина Цврле; Још су били: Слободан Гавриловић Цоки, Жуча, Јозеф Дели Јошка, Милан Вукелић Вукела

Тофел
Николић
ДробацCaptain
Веланац
Сопић
Чонић
Жалац
Дутина
Jаковљевић
Видовић
Тренер: др Милан Златановић Златан

Фиренца, Италија 1 - 11. Јунa 1967. године уреди

Горњи ред: Иса Милићевић, Јован Јефтић Јоле, Милан Златановић Златан, Тома Жалац, Абдулах Мујагић; Средњи ред: Борислав Михаиловић Бора, Драгутин Веланац, Драган Николић,
Ратко Петковић, Домаћин турнира, Слободан Камбан; Седе: Иванов Лала, Момчило Тошић, Милан Вукелић, Града Газдић, Милан Јанковић, Бобан, Мустафа Хоџић

Борислав Михаиловић Бора проглашен је за најбољег играча турнира.

Хоџић
Жалац
Николић
ВеланацCaptain
Тошић
Камбан
Јанковић
Михаиловић
Милићевић
Вукелић
Јефтић
Тренер: др Милан Златановић Златан

Зимски турнир у организацији „Палилулца” уреди

III турнир 16. фебруар 2003. година уреди

Победника турнира одлучили су једанаестерци
Вождовац 4:3 (1:1. 0:1) Поштар
Титулу најбољег стрелца, са по два гола „поделили” су
Југослав Шупут из Братства и Иван Томанић из Палилулца.
# Клуб
1. Вождовац, Београд
2. Поштар, Крњача   
3. Палилулац, Крњача
4. ГСП Полет, Београд
5. Братство, Крњача

IV турнир Фебруар 2004. година уреди

У финалу турнира састали су се Палилулац 1:0 (0:0) Поштар
Победнички пехар предао је капитену Палилулца Влада Ђорђевић, фудбалска „легенда” и дугогодишњи
председник „зелених”.
Епитет најбољег играча понео је Владимир Крстић из Палилулца.
# Клуб
1. Палилулац, Крњача
2. Поштар, Крњача   
3. БСК, Борча
4. Трудбеник, Београд
Игралиште Палилулца, Крњача, гледалаца 50
Судија: Мирослав Лазић (Београд)
Стрелац: 1:0 Станковић (Палилулац)
Домаћин Резултат Гост
    Палилулац, Крњача 1:0
(0:0)
   Поштар, Крњача
  1 Тошић
  2 Илић
  3 Бојан Игњатовић
  4 Тинтор
  5 Горан Грбавац Капитен
  6 Немања Здравковић
  7 Владимир Крстић играч утакмице
  8 Миливоје Исаиловић
  9 Петар Басара
10 Александар Анђић
11 Никола Николић
12 Раде Шмигић
13 Млађеновић
14 Васиљевић
15 Саша Станковић Гол 80
16 Чакић
17 Драган Живковић
18 Александар Јовић
  1 Радојевић
  2 Поповић
  3 Хасановић
  4 Ивић
  5 Ристовић
  6 Сандић
  7 Цветковић
  8 Радовановић
  9 Перовић
10 Мишић
11 Симић
12 Бошковић
13 Зорић
14 Белеуца
15 Пантелић
16 Бодар
17 Подбулић
18

Председници клуба уреди

Година Име и презиме
1924. — Бранко Николић Либаде
1928. — 1929. Бошко Токин[дб]
1929. — 1930. Методије Петровић[109]
1930. — Добривоје Ракић[110]
Др Чортановић
— 1934. Миливоје Мирчић
1934. — Милош Ристић[111]
1934. — Павле Мијаковић[112]
1934. — Др Драгослав Б. Јовановић[дв]
1935. — 1939. Боривоје Илић[113]
1939. — Миливоје Мирчић[114]
Бора Илић[дг]
Драгољуб Стабловић[дд]
1948 . — 1950. Милан Марковић
50 — тих Љубинко Марковић
60 — тих Срба Мојсиловић
50 — тих, 60 — тих Бранислав Голубовић Голуб
1965. — 1968. Др Михаило Томић Беба
Година Име и презиме
1971. — 1974. Милош Божић Пика
1974. — 1975. Проф. Миле Здравковић
? Др Милан Панић
1981. — 1982. Бора Ристић
1982. — 1984. Драган Ранковић Бата Рана
1984. — 1992. Влада Ђорђевић
Астерије Филактов Грк
Слободан Ђурђевић Ђура
Милорад Стојадиновић Миша
1993. — 1996. Ивица Дачић
1997. — 2002. Душан Богојевић
2002. — 2005. Исаило Милићевић Иса
2005. — 2010. Душан Михаљчић
2010. — 2014. Вук Мусић
2014. — 2017. Војин Дворнић Дворна
2017. — Дејан Данојлић
2020. — 2021. Александар Јакшић
Предсдник Спортског Друштва Палилулац

Војин Дворнић Дворна

Војин Дворнић Дворна био је играч, тренер,
члан управе, одан Палилулцу у најтежим данима клуба. Био је председник конференције Српске лиге Београда у два мандата 2008. и 2009. године, као и председник конференције
Београдске зоне у три мандата 2010, 2011. и 2012. године.[115]

Др Драгослав Б. Јовановић

Др Драгослав Б. Јовановић (Београд,
4. децембар 1886Београд, 16. јул 1939), доктор права, професор Правног факултета и ректор Универзитета у Београду1936. до 1939. године.
Почасни председник клуба 1934. године.

Управа уреди

  • Марко Бањац
  • Божа Божиновић
  • Милош Божић Пика
  • Душан Бојић
  • Раде Вигњевић
  • Града Газдић
  • Предраг Давидовић
  • Дејан Данојлић
  • Војин Дворнић Дворна
  • Сава Драговић
  • Владимир Ђорђевић[111]
  • Владимир Ђорђевић
  • Љубомир Ђорђевић
  • Зоран Ђурашковић
  • Слободан Ђурђевић Ђура
  • Душан Живановић „Мучкомозац”
  • Миланко Живковић
  • Александар Илић (1940)
  • Боривоје Илић[116]
  • Костантин Костић Кокан[дђ]
  • Саво Мартиновић
  • Исаило Милићевић Иса
  • Јован Милојковић
  • Иван Милутиновић Кањец
  • Петар Михајловић Пера
  • Вук Мусић
  • Бранко Николић Либаде[де][114]
  • Миодраг Николић (1936)
  • Ратко Петковић
  • Добривоје Ракић
  • Насер Рамадановски
  • Братимир Саковић
  • Милан Симић Симке
  • Растко Спасић
  • Милан Стаменковић Цуја
  • Милорад Стојадиновић Миша
  • Танасије Стојановић[117]
  • Астерије Филактов Грк
  • Миодраг Чича
  • ..........
На годишњој редовној скупштини одржаној 17. фебруара 1929. године одржаној у кафани „Стижанин”, Кнез Данилова број 5, изабрана је следећа управа[40]:
Функција Име и презиме Занимање
Председник Бошко Токин Новинар
Потпредседник Методије Петровић Трговац
Први секретар Драгољуб Малетић Медецинар
Други секретар Бранко Илић Трговац
Благајници Драгутин Михаиловић Банкарски чиновник
Мика Бесарабић Фризер
Вођа фудбалске секције и економ Миланко Живановић Електричар
Богољуб Илић[дж]
Чланови управе М. Карфик Инжињер
Воја Вељковић Студент философије
Надзорни одбор Радомир Јовановић Правник
Никола Малетић Електро—механичар
Капитен првог тима Слободан Милкић Ђак
Почасни председници Милан Ивковић Индустријалац
Драгослав Војновић Секретар државне железнице
Бошко Чупић Индустријалац
Миодраг Стевановић Зубни лекар
Почасни чланови Јован Ружић Виши чиновник Дирекције Железнице
Др Михаило Андрејевић Лекар
Пера Чупић
Пасквале Гроси Кројач
Марко Шрајбер Индустријалац
Воја Катунац Начелник Министарства Финансија
Јеша Шапоњић Бравар
Ђока Вељковић Економиста
Миодраг Зарић Судија
 
На годишњој скупштини , 15.. јуна 1934. године, изабран је
Г. Др Драгослав Б. Јовановић[дз] шеф кабинета Министра правде за почаснок председника.[112]
У нову управу су ушли:[112]
Функција Име и презиме
Председник г. Павле Мијаковић
Први подпреседник г. Бора Илић
Други подпреседник г. Драгољуб Стабловић
Секретар г. Бранко Николић Либаде
Благајник г. Кокан Костић
Г. Бора Илић, новизабрани подпреседник клуба, је своје земљиште у Гробљанској улици[ди]
крај Чупићеве циглане[дј], уступа клубу за подизање игралишта.
Одређен је специјални одбор за изградњу игралишта.

Тренери првог тима уреди

  • Ненад Божиновић
  • Ранко Борозан[118]
  • Душан Брновић
  • Иван Ватовец Џине
  • Гојко Вишњић Лика
  • Стева Глоговац
  • Бранислав Голубовић Голуб
  • Милош Грујић
  • Дејан Данојлић
  • Војин Дворнић Дворна
  • Бранислав Димитровски Диме
  • Љуба Ђорђевић Џин
  • Дуле Живановић „Мучкомозац”
  • Др Милан Златановић Златан
  • Марко Ивановић
  • Михајло Ивановић
  • Јован Јефтић Јоле
  • Драгомир Јовановић
  • Славко Јовић
  • Милош Јоксић
  • Ненад Калембер
  • Мирослав Кнежевић
  • Васа Крајтер
  • Мирко Лутовац
  • Драган Марјановић
  • Ненад Матановић
  • Милан Милановић Шваба
  • Иван Милутиновић Кањец
  • Благоје Митић
  • Буца Митровић
  • Драгош Михајловић
  • Зоран Мрваљевић
  • Драган Мучибабић
  • Милољуб Остојић
  • Драгован Протић
  • Радован Протић
  • Андрија Пфландер
  • Раде Радисављевић Кондор[дк]
  • Радић
  • Насер Рамадановски
  • Бранко Роксандић Рокса
  • Драган Симовић
  • Драган Симоновић
  • Дане Стојановић
  • Александар Трифуновић[119]
  • Рамадани Хезирђан
  • Мирослав Хелц
  • Рашид Шемсединовић Рале

Палилулци памте уреди

Александар Петровић Пикавац уреди

Извор: 1913-1938 четврт века спортског клуба „Југославије” издата 1939. године. Фотографије Александар Симић, Рака Рубен, Андре Илијаш и Светислав Грдијан
Извор: 1913-1938 четврт века спортског клуба „Југославије” издата 1939. године. Фотографије Александар Симић, Рака Рубен, Андре Илијаш и Светислав Грдијан
Рођен 8. IX 1914. у Рачи Крагујевачкој, умро 31. јула 1987. у Суботици.
Почео је да игра фудбал 1930. у Палилулцу, 1932 прешао у Чукарички, од 1935. до 1943. у СК Југославији.
Због повреде је паузирао до 1946, када је прешао у новосадску Војводину[120]. Са 51 постигнутим голом,
шести је на листи најбољих голгетера предратних шампионата.
За "Б" репрезентацију одиграо је три утакмице, а за А-тим девет, прву 22. маја 1938, а последњу 22. септембра 1940. и дао пет гола.[121] Био је учесник чувене утакмице ЈугославијаЕнглеска 2:1 (1:0) одиграна 18. маја 1939. године у Београду.
Био је члан екипе која је освојила сребрну медаљу на летњим олимпијским играма одржаним у Лондону 1948. године. Репрезентација Југославије је на овом турниру одиграла укупно четири утакмице, од којих је три победила и доживела један пораз. Постигла је укупно 13 голова а примила 6. Најбољи стрелац у репрезентацији на овом турниру је био Стјепан Бобек са 4 постигнута гола.
Утакмице репрезентације Југославије у којима је наступао:[122]
Датум Домаћин Резултат Гост Гол
22.05.1938

  •   1 Carlo Ceresoli
      2 Alfredo Foni
      3 Pietro Rava
      4 Mario Perazzolo
      5 Michele Andreolo
      6 Ugo Locatelli
      7 Piero Pasinati
      8 Giuseppe Meazza Капитен Гол 68 (пен.)
      9 Silvio Piola Гол 12
    10 Giovanni Ferrari Гол 84
    11 Gino Colaussi Гол 6
    Селектор Vittorio Pozzo
4:0 (2:0)

  •   1 Фрањо Глазер (БСК)
      2 Бернард Хугл (Гра) Капитен
      3 Ернест Дубац (БСК)
      4 Густав Лехнер (BСК)
      5 Звонимир Јазбец (Кон)
      6 Мирослав Кокотовић (Гра)
      7 Вилмос Сипос (Гра)
      8 Александар Петровић (Југ)
      9 Фране Матошић (БСК)
    10 Александар Томашевић (БСК)
    11 Никола Перлић (Југ)
    Селектор Светозар Поповић-Кика
29.05.1938

  •   1 Arnold Badjou
      2 Bob Paverick
      3 Jean Petit
      4 Jan van Alphen
      5 Émile Stijnen Капитен
      6 Fons De Winter Гол 67
      7 Charles Vanden Wouwer
      8 Bernard Voorhoof
      9 Jean Capelle Гол 4
    10 Ray Braine
    11 Nand Buyle
    Селектор Jack Butler (Eng)
2:2 (1:1)

  •   1 Фрањо Глазер (БСК)
      2 Бернард Хугл (Гра)
      3 Ернест Дубац (БСК)
      4 Густав Лехнер (BСК) Капитен
      5 Звонимир Јазбец (Кон)
      6 Мирослав Кокотовић (Гра)
      7 Вилмос Сипос (Гра)
      8 Александар Петровић (Југ) Гол 27
      9 Фране Матошић (БСК) Гол 79
    10 Милан Антолковић (Гра)
    11 Никола Перлић (Југ)
    Селектор Светозар Поповић-Кика
Гол
28.05.1938

  •   1 Фрањо Глазер (БСК)
      2 Бернард Хугл (Гра) Капитен
      3 Ернест Дубац (БСК)
      4 Густав Лехнер (BСК)
      5 Иван Јазбиншек (Гра)
      6 Мирослав Кокотовић (Гра)
      7 Вилмос Сипос (Гра) Гол 55
      8 Милан Антолковић (Гра)
      9 Александар Петровић (Југ)
    10 Ратомир Чабрић (БАСК)
    11 Добривоје Зечевић (Југ)
    Селектор Светозар Поповић-Кика
1:3 (0:2)