Википедија

Ковачевац (Младеновац)

За другу употребу, погледајте страницу Ковачевац.

Ковачевац је насеље у општини Младеновац у Граду Београду. Према попису из 2002. било је 4349 становника (према попису из 1991. било је 4693 становника). По резултатима пописа из 2011. Ковачевац има 4208 становника.

Ковачевац
Центар Ковачевца.jpg
Центар Ковачевца
Административни подаци
ДржаваСрбија
ГрадБеоград
ОпштинаМладеновац
Становништво
 — 2011.Пад 4208
Географске карактеристике
Координате44° 26′ 12″ СГШ; 20° 44′ 16″ ИГД / 44.436666° СГШ; 20.737666° ИГД / 44.436666; 20.737666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ковачевац на мапи Србије
Ковачевац
Ковачевац
Ковачевац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број11409
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

ИсторијаУреди

Ковачевац се налази у непосредној близини Младеновца. Ковачевац са засеоком Границама чинило једну општину, и по попису из 1921. године имао је 671 кућу са 4048 становника.

За ранија времена немамо писаних података о овоме селу. Помиње се тек у арачким списковима из првих десетина 19. века и имао је 1818. г. 63, а 1822. г. 83 куће. Године 1846. у селу је било 113 кућа.

По предању Ковачевац је млађе насеље од суседног Кусатка. Предање вели да су Маринковићи, који су становали у Кусатку. Кнежевићи и Карићи дошли пре устанка, имали у Лашевцу кованлуке, и ту се преселили основали Ковачевац. После њих су се доселили Арамбашићи, чији је предак дошао са Косова, служиокод Маринковића и примио њихову славу. У исто време су дошли Гргићи (Грчка фамилија) такође са Косова. Остале су породице после њих долазиле из разних крајева: Соскићи, Станковићи, Антонијевићи итд. (подаци крајем 1921. године).[1][2]

Овде се налазе ОШ „Живомир Савковић” Ковачевац, Железничка станица Ковачевац и Црква Светог Николаја.[3]

ДемографијаУреди

У насељу Ковачевац живи 3512 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,3 година (39,8 код мушкараца и 40,8 код жена). У насељу има 1221 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,56.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 4.379
1953. 4.637
1961. 5.039
1971. 4.518
1981. 4.506
1991. 4.693 4.661
2002. 4.349 4.441
Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Срби
  
 4.306 99,01%
Југословени
  
 6 0,13%
Црногорци
  
 5 0,11%
Македонци
  
 5 0,11%
Хрвати
  
 2 0,04%
Роми
  
 2 0,04%
Руси
  
 1 0,02%
Муслимани
  
 1 0,02%
Бугари
  
 1 0,02%
непознато
  
 5 0,11%


Становништво према полу и старости[6]
м
ж
? 2
  
  
 3
80+ 22
  
  
 60
75—79 59
  
  
 76
70—74 117
  
  
 157
65—69 114
  
  
 131
60—64 117
  
  
 104
55—59 90
  
  
 94
50—54 184
  
  
 135
45—49 246
  
  
 217
40—44 180
  
  
 177
35—39 126
  
  
 128
30—34 111
  
  
 120
25—29 140
  
  
 139
20—24 171
  
  
 167
15—19 161
  
  
 165
10—14 131
  
  
 110
5—9 89
  
  
 116
0—4 90
  
  
 100
Просек : 39,8 40,8
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 876 962 1.149 1.101 1.160 1.220 1.221
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 198 207 200 248 162 140 46 13 5 2 3,56
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 1.840 547 1.138 101 52 2
Женски 1.873 368 1.150 303 51 1
УКУПНО 3.713 915 2.288 404 103 3
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 1.042 173 0 2 533
Женски 602 149 0 0 184
УКУПНО 1.644 322 0 2 717
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 42 28 40 5 122
Женски 7 3 56 8 31
УКУПНО 49 31 96 13 153
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 1 10 34 13 22
Женски 3 12 7 30 103
УКУПНО 4 22 41 43 125
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 9 0 0 8
Женски 7 1 0 1
УКУПНО 16 1 0 9

РеференцеУреди

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ Црква Светог Николаја у Ковачевцу код Младеновца (Каленић, број 6/1989, стр. 12-13)[мртва веза]
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

ЛитератураУреди

  • Коришћена Литература:
  • „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.) Смедеревско Подунавље и Јасеница
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ковачевац_(Младеновац)&oldid=23741595”