Ковачевац (Младеновац)
Ковачевац је насеље у општини Младеновац у Граду Београду. Према попису из 2002. било је 4349 становника (према попису из 1991. било је 4693 становника). По резултатима пописа из 2011. Ковачевац има 4208 становника.
| Ковачевац | |
|---|---|
 Центар Ковачевца | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Град | Београд |
| Општина | Младеновац |
| Становништво | |
| — 2011. |  4208 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44°26′12″ СГШ; 20°44′16″ ИГД / 44.436666° СГШ; 20.737666° ИГДКоординате: 44°26′12″ СГШ; 20°44′16″ ИГД / 44.436666° СГШ; 20.737666° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
.svg)  Ковачевац Ковачевац на мапи Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 11409 |
| Позивни број | 011 |
| Регистарска ознака | BG |
ИсторијаУреди
Ковачевац се налази у непосредној близини Младеновца. Ковачевац са засеоком Границама чинило једну општину, и по попису из 1921. године имао је 671 кућу са 4048 становника.
За ранија времена немамо писаних података о овоме селу. Помиње се тек у арачким списковима из првих десетина 19. века и имао је 1818. г. 63, а 1822. г. 83 куће. Године 1846. у селу је било 113 кућа.
По предању Ковачевац је млађе насеље од суседног Кусатка. Предање вели да су Маринковићи, који су становали у Кусатку. Кнежевићи и Карићи дошли пре устанка, имали у Лашевцу кованлуке, и ту се преселили основали Коваћевац. После њих су се доселили Арамбашићи, чији је предак дошао са Косова, служиокод Маринковића и примио њихову славу. У исто време су дошли Гргићи (Грчка фамилија) такође са Косова. Остале су породице после њих долазиле из разних крајева: Соскићи, Станковићи, Антонијевићи итд. (подаци крајем 1921. године).[1][2]
Овде се налазе ОШ „Живомир Савковић” Ковачевац, Железничка станица Ковачевац и Црква Светог Николаја.[3]
ДемографијаУреди
У насељу Ковачевац живи 3512 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,3 година (39,8 код мушкараца и 40,8 код жена). У насељу има 1221 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,56.
Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 2 | 3 | ||
| 80+ | 22 | 60 | ||
| 75—79 | 59 | 76 | ||
| 70—74 | 117 | 157 | ||
| 65—69 | 114 | 131 | ||
| 60—64 | 117 | 104 | ||
| 55—59 | 90 | 94 | ||
| 50—54 | 184 | 135 | ||
| 45—49 | 246 | 217 | ||
| 40—44 | 180 | 177 | ||
| 35—39 | 126 | 128 | ||
| 30—34 | 111 | 120 | ||
| 25—29 | 140 | 139 | ||
| 20—24 | 171 | 167 | ||
| 15—19 | 161 | 165 | ||
| 10—14 | 131 | 110 | ||
| 5—9 | 89 | 116 | ||
| 0—4 | 90 | 100 | ||
| Просек : | 39,8 | 40,8 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1.840 | 547 | 1.138 | 101 | 52 | 2 |
| Женски | 1.873 | 368 | 1.150 | 303 | 51 | 1 |
| УКУПНО | 3.713 | 915 | 2.288 | 404 | 103 | 3 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1.042 | 173 | 0 | 2 | 533 |
| Женски | 602 | 149 | 0 | 0 | 184 |
| УКУПНО | 1.644 | 322 | 0 | 2 | 717 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 42 | 28 | 40 | 5 | 122 |
| Женски | 7 | 3 | 56 | 8 | 31 |
| УКУПНО | 49 | 31 | 96 | 13 | 153 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 1 | 10 | 34 | 13 | 22 |
| Женски | 3 | 12 | 7 | 30 | 103 |
| УКУПНО | 4 | 22 | 41 | 43 | 125 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 9 | 0 | 0 | 8 | |
| Женски | 7 | 1 | 0 | 1 | |
| УКУПНО | 16 | 1 | 0 | 9 | |
РеференцеУреди
- ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница
- ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ^ Црква Светог Николаја у Ковачевцу код Младеновца (Каленић, број 6/1989, стр. 12-13)[мртва веза]
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
ЛитератураУреди
- Коришћена Литература:
- „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.) Смедеревско Подунавље и Јасеница
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
Спољашње везеУреди
| Ковачевац на Викимедијиној остави. |