За другу употребу, погледајте страницу
Ковачевац.
Ковачевац је насеље у општини Младеновац у Граду Београду. Према попису из 2002. било је 4349 становника (према попису из 1991. било је 4693 становника). По резултатима пописа из 2011. Ковачевац има 4208 становника.
Ковачевац се налази у непосредној близини Младеновца. Ковачевац са засеоком Границама чинило једну општину, и по попису из 1921. године имао је 671 кућу са 4048 становника.
За ранија времена немамо писаних података о овоме селу. Помиње се тек у арачким списковима из првих десетина 19. века и имао је 1818. г. 63, а 1822. г. 83 куће. Године 1846. у селу је било 113 кућа.
По предању Ковачевац је млађе насеље од суседног Кусатка. Предање вели да су Маринковићи, који су становали у Кусатку. Кнежевићи и Карићи дошли пре устанка, имали у Лашевцу кованлуке, и ту се преселили основали Ковачевац. После њих су се доселили Арамбашићи, чији је предак дошао са Косова, служиокод Маринковића и примио њихову славу. У исто време су дошли Гргићи (Грчка фамилија) такође са Косова. Остале су породице после њих долазиле из разних крајева: Соскићи, Станковићи, Антонијевићи итд. (подаци крајем 1921. године).[1][2]
Овде се налазе ОШ „Живомир Савковић” Ковачевац, Железничка станица Ковачевац и Црква Светог Николаја.[3]
ДемографијаУреди
У насељу Ковачевац живи 3512 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,3 година (39,8 код мушкараца и 40,8 код жена). У насељу има 1221 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,56.
Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
- График промене броја становника током 20. века
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[5] |
---|
|
|
| |
|
Срби |
|
4.306 |
99,01 % |
Југословени |
|
6 |
0,13 % |
Црногорци |
|
5 |
0,11 % |
Македонци |
|
5 |
0,11 % |
Хрвати |
|
2 |
0,04 % |
Роми |
|
2 |
0,04 % |
Руси |
|
1 |
0,02 % |
Муслимани |
|
1 |
0,02 % |
Бугари |
|
1 |
0,02 % |
непознато |
|
5 |
0,11 % |
Становништво према полу и старости
[6]
|
---|
|
м |
| |
|
? |
2 |
|
|
3 |
80+ |
22 |
|
|
60 |
75—79 |
59 |
|
|
76 |
70—74 |
117 |
|
|
157 |
65—69 |
114 |
|
|
131 |
60—64 |
117 |
|
|
104 |
55—59 |
90 |
|
|
94 |
50—54 |
184 |
|
|
135 |
45—49 |
246 |
|
|
217 |
40—44 |
180 |
|
|
177 |
35—39 |
126 |
|
|
128 |
30—34 |
111 |
|
|
120 |
25—29 |
140 |
|
|
139 |
20—24 |
171 |
|
|
167 |
15—19 |
161 |
|
|
165 |
10—14 |
131 |
|
|
110 |
5—9 |
89 |
|
|
116 |
0—4 |
90 |
|
|
100 |
Просек : |
39,8 |
|
|
40,8 |
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа
|
1948.
|
1953.
|
1961.
|
1971.
|
1981.
|
1991.
|
2002.
|
---|
Број домаћинстава
|
876
|
962
|
1.149
|
1.101
|
1.160
|
1.220
|
1.221
| |
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
10 и више
|
Просек
|
---|
Број домаћинстава
|
198
|
207
|
200
|
248
|
162
|
140
|
46
|
13
|
5
|
2
|
3,56
| |
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол
|
Укупно
|
Неожењен/Неудата
|
Ожењен/Удата
|
Удовац/Удовица
|
Разведен/Разведена
|
Непознато
|
---|
Мушки
|
1.840
|
547
|
1.138
|
101
|
52
|
2
|
Женски
|
1.873
|
368
|
1.150
|
303
|
51
|
1
|
УКУПНО
|
3.713
|
915
|
2.288
|
404
|
103
|
3
|
Становништво по делатностима које обавља
Пол
|
Укупно
|
Пољопривреда, лов и шумарство
|
Рибарство
|
Вађење руде и камена
|
Прерађивачка индустрија
|
---|
Мушки
|
1.042
|
173
|
0
|
2
|
533
|
Женски
|
602
|
149
|
0
|
0
|
184
|
УКУПНО
|
1.644
|
322
|
0
|
2
|
717
|
Пол
|
Производња и снабдевање
|
Грађевинарство
|
Трговина
|
Хотели и ресторани
|
Саобраћај, складиштење и везе
|
---|
Мушки
|
42
|
28
|
40
|
5
|
122
|
Женски
|
7
|
3
|
56
|
8
|
31
|
УКУПНО
|
49
|
31
|
96
|
13
|
153
|
Пол
|
Финансијско посредовање
|
Некретнине
|
Државна управа и одбрана
|
Образовање
|
Здравствени и социјални рад
|
---|
Мушки
|
1
|
10
|
34
|
13
|
22
|
Женски
|
3
|
12
|
7
|
30
|
103
|
УКУПНО
|
4
|
22
|
41
|
43
|
125
|
Пол
|
Остале услужне активности
|
Приватна домаћинства
|
Екстериторијалне организације и тела
|
Непознато
|
---|
Мушки
|
9
|
0
|
0
|
8
|
Женски
|
7
|
1
|
0
|
1
|
УКУПНО
|
16
|
1
|
0
|
9
|
- ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница
- ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ^ Црква Светог Николаја у Ковачевцу код Младеновца (Каленић, број 6/1989, стр. 12-13)[мртва веза]
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
- Коришћена Литература:
- „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.) Смедеревско Подунавље и Јасеница
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
Спољашње везеУреди