Отворите главни мени

Крњача је градско насеље које се налази у Београдској општини Палилула, на левој обали Дунава. Са „Старим Београдом“ је повезана Панчевачким мостом.

Крњача
Crkva svetog Luke u Krnjaci2.jpg
Црква светог Луке, поред Зрењанинског пута
Административни подаци
ГрадБеоград
ОпштинаПалилула
Географске карактеристике
Координате44°50′29″ СГШ; 20°30′01″ ИГД / 44.841268° СГШ; 20.500156° ИГД / 44.841268; 20.500156Координате: 44°50′29″ СГШ; 20°30′01″ ИГД / 44.841268° СГШ; 20.500156° ИГД / 44.841268; 20.500156
Крњача на мапи Београда
Крњача
Крњача
Месне заједнице Крњаче

Садржај

Локација и становништвоУреди

Крњача се налази на левој обали Дунава. Насеље је изграђено иза дугог насипа дуж Дунава, али се и даље често дешава да буде поплављено. Крњача је доста разбацано насеље и протеже се дуж две главне саобраћајнице у овој области, Панчевачког пута који повезује Панчево и Београд и Зрењанинског пута који повезује Београд и Зрењанин. На јужној страни Крњача се граничи са Дунавом, на западу са каналом „Јојкићев Дунавац“, на северу са каналом „Мокри Себеш“ и мочваром „Велико Блато“ док се на истоку простире до потока „Себеш“. Канал „Каловита“ протиче кроз средиште насеља. Кроз своје сверно продужење Дунавског венца, Крњача чини урбану везу са Борчом, док се на истоку протеже у правцу Панчева.

По попису из 1971, последњем који Крњачу бележи као засебан град, било је 11.834 становника. Према попису из 2002, Крњача је имала 23.509 становника (Крњача и Дунавски Венац — 13.414, Рева — 2.808 и Котеж — 7.287)

Овде се налазе Железничка станица Крњача и Железничка станица Крњача мост.

ИсторијаУреди

Први пут се спомиње 1832. под називом „Нова Борча“. Српска племићка породица Јагодић имала је у власништву то место. Јован "от Јагодић" из Панчева помиње се 1833. године као поседник Крњаче. Петар Јагодић "от Крњаче" је био пренумерант српске књиге 1846. године.

Године 1945. је постала засебно село, а од 1952. и део посебне општине. Године 1955. су прикључена места Борча, Овча и Падинска Скела. Године 1965. општина је укинута а њена територија прикључена Палилули. Покрет за одвајање овог подручја бивше општине од Палилуе био је јако активан у последњих 10 година, и као резултат тога, 2005. године Скупштина општина Палилула је предложила Скупштини града Београда формирање нове градске општине, Дунавски Венац. Међутим, до сада још увек нема конкретних планова за спровођење ове иницијативе у дело.

НасељаУреди

Крњача има много под-насеља и то су Дунавски Венац, Рева, Котеж, Кожара, Мика Алас и кластер блокова у свом централном делу. За разлику од новобеоградских блокова, блокови у Крњачи нису блокови зграда правилних геометријских и географских облика.

БлоковиУреди

Лука КрњачаУреди

У новембру 2007. године објављени су планови за изградњу луке „Крњача“.[1] Ово би требало да буде међународна транспортна лука, која би се налазила низводно од Панчевачког моста. Пројектована је тако да заузима 434 хектара, са додатних 170 хектара за изградњу хангара, складишта и приближавање пруге и путева. Планирано је да лука буде комплетно завршена у периоду од 20 година.[2]

ДемографијаУреди

На територији која обухвата делове Крњаче пре 1970-их, 2002. године живело је 23.509 становника (Крњача и Дунавски венац 13.414, Рева 2.808 и Котеж 7.287) у Крњачи живи 0,2% Рома, 1,2% Хрвата 3,0% остале националне мањине док је 95,6% Срба.

ИзвориУреди

Види јошУреди

Спољашње везеУреди