Јагодићи од Крњаче

За другу употребу, погледајте страницу Јагодићи.

Јагодићи од Крњаче (мађ. Jagodics de Kernecs) били су српска племићка породица.

Јагодић
Jagodići Coat of Arms.jpg
ДржаваАустријско царство
ПосједиКрњача
Владавина1824.
Националностсрпско

ПореклоУреди

Професор Јован Ердељановић у књизи „Срби у Банату“ пишући о панчевачким породицама забележио је о Јагодићима следеће: „Јагодићи, спахије, имали су огроман спахилук у „К(е)рњачи из Вршца"; Јагодића је било петоро браће - један је био абаџија у Панчеву, а један најпре сапунџија, па после трговац, као и остала три; сви су дошли у Панчево из неког банатског села (можда из Канака?), па су од њих настали панчевачки Јагодићи (Јован Јагодић у Канаку, спахија, од ових је панчевачких); Јагодићи су били најпре абаџије и стара панчевачка фамилија, а Јовановићи су били алваџије, опет стари Панчевци, па су се обе обогатиле и постале спахијске (купиле племство): Јагодићи су имали Крњачу, а Јовановићи Погањеш код Темишвара."[1]

ПлемствоУреди

Спасоје Јагодић, панчевачки трговац, добио је племићку повељу са предикатом „Kernecsai“ 17. септембра 1824. г. племство је проглашено у Крашовској жупанији 16. јуна 1825. г. Предикат „од Крњаче“ изведен је од имања које су Јагодићи купили још 1819. г., а које се налази у Караш-северинској жупанији (данас у Румунији).

ПородицаУреди

Петар Јагодић био је син Спасоја Јагодића. Рођен је 1800. г. у Панчеву. Основну школу завршио је у Панчеву. У Пожуну нашао се као студент 1819–1820. г. на првој години филозофије. Завршио је студије права и положио адвокатску заклетву 1826. г. Године 1829. помиње се као асесор и председник Крашовске жупаније. Учествовао је на Народно-црквеном сабору 1842. у Сремским Карловцима када је за митрополита изабран Јосиф Рајачић. Био је члан Матице српске, бавио се и књижевношћу. На имању код Конака подигао је 1835. г. спахијски дворац. Петар Јагодић умро је након 1886. г. Имао је сина, Богумила Јагодића, којем је издата потврда племства 1897. г.[2]

Павле Јагодић, син Спасоја Јагодића, био је царски саветник и посланик. Рођен је 1813. г. у Панчеву, умро је 22. јануара 1895. г. на добру Крњача. Павле Јагодић је са супругом Регином Лазаревић имао кћер Марију (*23. августа 1843. Крњача, †20. фебруара 1918. Беч). Марија Јагодић удала се 18. октобра 1871. у Бечу за Марију Непомука Карла Фердинанда (*Neuhübl 14. август 1819, †Sedlnitz, Mähren 27. март 1897), грофа "Vetter von der Lilie". У овом браку рођена је кћи Меланија Адријена Софија (*22. октобра 1872. Плзењ, †11. маја 1930. Беч). Меланија је склопила брак 21. априла 1906. у Бечу са Фридрихом Едвардом, грофом Елцом (†1930. Беч).

Константин Јагодић, адвокат и трговац, помиње се у Панчеву у периоду 1837–1868. г.

Последњи члан породице у Панчеву била је Јованка пл. Јагодић, која је умрла 1962. г.

ПоседиУреди

Детаљније: Дворац Јагодић

Јагодићи су имали поседе код места Конак, у Банату, као и у Крњачи (у данашњој Румунији). На имању код Конака, Петар Јагодић подигао је 1835. г. каштел, који ће остати у власништву његових потомака све до Другог светског рата. Подигнут је у духу пољских двораца са великим парковима. Парк испред дворца био је уређен у француском стилу, док је парк у дубини имања био уређен у енглеском стилу и прелазио је у шуму Копривића. Породица Јагодић имала је своје поседе и у Панчеву и везана је за историју овог града. На панчевачком православном гробљу, може се видети њихова породична гробница.

ПортретиУреди

Константин Данил, сликар, урадио је десетак портрета чланова породице Јагодић. Портрети су се чували на добрима Јагодића, у каштелу код Конака, као и на добру Крњача. Ови портрети, рађени техником уља на платну, могу се видети у Галерији Матице српске у Новом Саду.

ГалеријаУреди

ЗанимљивостиУреди

У својој књизи Као и сва равница, Ненад Чанак прву причу посвећује Јагодићима. На самом почетку приче је и фотографија на којој су Јован Јагодић и његов брат у лову. На основу ове приче Ђорђе Милосављевић написао је сценарио за ТВ серију Сва та равница.

РеференцеУреди

  1. ^ Јован Ердељановић, Срби у Банату, Матица српска - Прометеј, 1992, 194 стр.
  2. ^ Српски биографски речник, Одабране биографије (I-IV том), Матица српска

ЛитератураУреди

  • Јован Ердељановић, Срби у Банату, Матица српска, Нови Сад 1992
  • Драгомир М. Ацовић, Хералдика и Срби, Завод за уџбенике, Београд 2008
  • Nagy Iván, Magyarország családai czímerekkel és nemzékrendi táblákkal. I-XII. Pest, 1857-1868
  • Српски биографски речник, Одабране биографије (I-IV том), Матица српска
  • Српски биографски речник, том IV (И-Ка)

Спољашње везеУреди