Градска општина Палилула (Београд)
Општина Палилула је градска општина Града Београда. Заузима површину од 44.661 ha, на којој према попису из априла 2011. године живи 173.521 становника. Назив је настао по томе што је, у време владавине Турака, у вароши било забрањено пушење и било каква употреба дувана на улицама, због опасности од пожара. Они који нису могли без луле, да би је запалили, морали су да иду ван градских зидина. Једно од тих места где су одлазили била је и данашња Палилула. Као београдска општина постоји од 1956. године.
Градска општина Палилула (Београд) | |
---|---|
![]() | |
Основни подаци | |
Држава | ![]() |
Управни округ | Град Београд |
Град | ![]() |
Становништво | |
Становништво | ![]() |
Географске карактеристике | |
Површина | 451 km2 |
Остали подаци | |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Председник општине | Александар Јовичић (СНС) |
Слава општине Палилула је Марковдан, 8. мај.
ПоложајУреди
Већи део општине се простире на левој, банатској, обали Дунава. Та територија је ограничена Дунавом са запада и југа, Тамишом са истока и каналом Караш са севера. Земљиште је равно, ритско и мочварно. Испресецано је каналима а постоје и велике баре и језера. На површини ове општине је и велико пољопривредно добро ПКБ.
Порекло именаУреди
Име је добила по томе што је била једно од места у којој су житељи могли да запале луле јер је током турске владавине било забрањено пушење због опасности од пожара. Назив потиче из прве половине 19. века јер су куће биле углавном дрвене и лако запаљиве. Тада су још просечене веома широке улице овим крајем да не би долазило до пожара. Палилулом су често шетали страствени пушачи са лулама и чибуцима. Остао је и запис Романа Зморског, пољског књижевника, који је 1855. посетио Београд и описао Палилулу. Описао ју је као гробље с малом црквом, у близини Београда, где је становао грнчар који је правио луле од печене глине. Грнчара су звали Палилула и тако је читав крај добио по њему назив.[1]
Палилула је била предграђе Београда које је везир Марашли Али-паша населио "за своју послугу". Палилулци су се бавили земљорадњом и рабаџилуком, продавали су бивоље млеко Турцима.[2]
НасељаУреди
Насеља на десној обали ДунаваУреди
Насеља на левој страни ДунаваУреди
Градске четвртиУреди
Градске четврти на десној обали ДунаваУреди
- Ада Хуја
- Богословија
- Вилине воде
- Вишњица
- Вишњичка Бања
- Депонија
- Карабурма
- Лешће
- Роспи Ћуприја
- Ташмајдан
- Ћалије
Градске четврти на левој обали ДунаваУреди
ДемографијаУреди
Национални састав општине Палилула:
- Срби - 135.586 (86,97%)
- Роми - 3.897 (2,50%)
- Југословени - 2.279 (1,46%)
- Црногорци - 1.858 (1,19%)
Месне ЗаједницеУреди
- Бара Рева
- Борча Греда
- Велико Село
- Вишњица
- Вишњичка Бања
- Деспот Стефан Лазаревић
- Дунавски венац
- Јован Цвијић
- Карабурма - Дунав
- Котеж
- Надежда Петровић
- Нова Борча
- Овча
- Падинска Скела
- Роспи Ћуприја
- Сланци
- Стара Борча
- Стара Карабурма
- Стара Палилула
- Старине Новак
- Стеван Христић
- Ташмајдан
- Филип Вишњић
- Хаџипоповац
ГалеријаУреди
РеференцеУреди
- ^ „Палилула”. Београдски крајеви. Архивирано из оригинала на датум 27. 01. 2020. Приступљено 27. 1. 2020.
- ^ "Политика", 21. март 1939
Спољашње везеУреди
- Интернет портал становника леве обале Дунава у Београду
- Званична страница Градске општине Палилула
- Инфо портал грађана Палилуле
- Званична страница Града Београда
- Богдан Љ. Поповић: Настанак професорске колоније у Београду и њени становници
- Дигитална платформа ГеоСрбија Архивирано на сајту Wayback Machine (28. фебруар 2021)