Градска општина Палилула (Београд)
Општина Палилула је градска општина Града Београда. Заузима површину од 44.661 ha, на којој према попису из априла 2011. године живи 173.521 становника. Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 182.624 становника[1]
Градска општина Палилула (Београд) | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Град Београд |
Град | Београд |
Становништво | |
— 2022. | 182.624[1] |
Географске карактеристике | |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Површина | 451 km2 |
Остали подаци | |
Председник општине | Александар Јовичић (СНС) |
Веб-сајт | www |
Назив је настао по томе што је, у време владавине Турака, у вароши било забрањено пушење и било каква употреба дувана на улицама, због опасности од пожара. Они који нису могли без луле, да би је запалили, морали су да иду ван градских зидина. Једно од тих места где су одлазили била је и данашња Палилула. Као београдска општина постоји од 1956. године.
Слава општине Палилула је Марковдан, 8. мај.
Положај
уредиВећи део општине се простире на левој, банатској, обали Дунава. Та територија је ограничена Дунавом са запада и југа, Тамишом са истока и каналом Караш са севера. Земљиште је равно, ритско и мочварно. Испресецано је каналима а постоје и велике баре и језера. На површини ове општине је и велико пољопривредно добро ПКБ.
Порекло имена
уредиИме је добила по томе што је била једно од места у којој су житељи могли да запале луле јер је током турске владавине било забрањено пушење због опасности од пожара. Назив потиче из прве половине 19. века јер су куће биле углавном дрвене и лако запаљиве. Тада су још просечене веома широке улице овим крајем да не би долазило до пожара. Палилулом су често шетали страствени пушачи са лулама и чибуцима. Остао је и запис Романа Зморског, пољског књижевника, који је 1855. посетио Београд и описао Палилулу. Описао ју је као гробље с малом црквом, у близини Београда, где је становао грнчар који је правио луле од печене глине. Грнчара су звали Палилула и тако је читав крај добио по њему назив.[2]
Палилула је била предграђе Београда које је везир Марашли Али-паша населио "за своју послугу". Палилулци су се бавили земљорадњом и рабаџилуком, продавали су бивоље млеко Турцима.[3]
Насеља
уредиНасеља на десној обали Дунава
уредиНасеља на левој страни Дунава
уредиГрадске четврти
уредиГрадске четврти на десној обали Дунава
уреди- Ада Хуја
- Богословија
- Вилине воде
- Вишњица
- Вишњичка Бања
- Депонија
- Карабурма
- Лешће
- Роспи Ћуприја
- Ташмајдан
- Ћалије
Градске четврти на левој обали Дунава
уредиДемографија
уредиНационални састав општине Палилула:
- Срби - 135.586 (86,97%)
- Роми - 3.897 (2,50%)
- Југословени - 2.279 (1,46%)
- Црногорци - 1.858 (1,19%)
- Бара Рева
- Борча Греда
- Велико Село
- Вишњица
- Вишњичка Бања
- Деспот Стефан Лазаревић
- Дунавски венац
- Јован Цвијић
- Карабурма - Дунав
- Котеж
- Надежда Петровић
- Нова Борча
- Овча
- Падинска Скела
- Роспи Ћуприја
- Сланци
- Стара Борча
- Стара Карабурма
- Стара Палилула
- Старине Новак
- Стеван Христић
- Ташмајдан
- Филип Вишњић
- Хаџипоповац
Галерија
уреди-
Панорама Карабурме
-
Београдски памучни комбинат
-
Насеље Борча
-
Црква у Овчи
-
Правни факултет
Референце
уреди- ^ а б „Коначни резултати пописa становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 21. 12. 2022.
- ^ „Палилула”. Београдски крајеви. Архивирано из оригинала 27. 01. 2020. г. Приступљено 27. 1. 2020.
- ^ "Политика", 21. март 1939
Спољашње везе
уреди- Интернет портал становника леве обале Дунава у Београду
- Званична страница Градске општине Палилула
- Инфо портал грађана Палилуле
- Званична страница Града Београда
- Богдан Љ. Поповић: Настанак професорске колоније у Београду и њени становници
- Дигитална платформа ГеоСрбија Архивирано на сајту Wayback Machine (28. фебруар 2021)
- Градска општина Палилула на сајту OpenStreetMap