Википедија

Градска општина Палилула (Београд)

градска општина Града Београда

Општина Палилула је градска општина Града Београда. Заузима површину од 44.661 ha, на којој према попису из априла 2011. године живи 173.521 становника. Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 182.624 становника[1]

Градска општина Палилула (Београд)
Парк Ташмајдан
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Управни округГрад Београд
Град Београд
Становништво
 — 2022.Раст 182.624[1]
Географске карактеристике
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина451 km2
Положај {{{име генитив}}}
Положај {{{име генитив}}}
Остали подаци
Председник општинеАлександар Јовичић (СНС)
Веб-сајтwww.palilula.org.rs

Назив је настао по томе што је, у време владавине Турака, у вароши било забрањено пушење и било каква употреба дувана на улицама, због опасности од пожара. Они који нису могли без луле, да би је запалили, морали су да иду ван градских зидина. Једно од тих места где су одлазили била је и данашња Палилула. Као београдска општина постоји од 1956. године.

Слава општине Палилула је Марковдан, 8. мај.

Положај

уреди

Већи део општине се простире на левој, банатској, обали Дунава. Та територија је ограничена Дунавом са запада и југа, Тамишом са истока и каналом Караш са севера. Земљиште је равно, ритско и мочварно. Испресецано је каналима а постоје и велике баре и језера. На површини ове општине је и велико пољопривредно добро ПКБ.

Порекло имена

уреди

Име је добила по томе што је била једно од места у којој су житељи могли да запале луле јер је током турске владавине било забрањено пушење због опасности од пожара. Назив потиче из прве половине 19. века јер су куће биле углавном дрвене и лако запаљиве. Тада су још просечене веома широке улице овим крајем да не би долазило до пожара. Палилулом су често шетали страствени пушачи са лулама и чибуцима. Остао је и запис Романа Зморског, пољског књижевника, који је 1855. посетио Београд и описао Палилулу. Описао ју је као гробље с малом црквом, у близини Београда, где је становао грнчар који је правио луле од печене глине. Грнчара су звали Палилула и тако је читав крај добио по њему назив.[2]

Палилула је била предграђе Београда које је везир Марашли Али-паша населио "за своју послугу". Палилулци су се бавили земљорадњом и рабаџилуком, продавали су бивоље млеко Турцима.[3]

Насеља

уреди

Градска општина Палилула се састоји из 8 насеља:

Насељено место Број становника[4] Промена (%)
Попис 2011. Попис 2022.
Београд – део 110.637 113.883 +2,93%
Борча 46.086 51.862 +12,53%
Велико Село 1.594 1.465 -8,09%
Дунавац 496 391 -21,17%
Ковилово 920 760 -17,39%
Овча 2.742 3.494 +27,43%
Падинска Скела 9.263 8.519 -8,03%
Сланци 1.783 2.250 +26,19%
Градска општина Палилула 173.521 182.624 +5,25%

Насеља на десној обали Дунава

уреди

Насеља на левој страни Дунава

уреди

Градске четврти

уреди
 
Мапа општине Палилула

Градске четврти на десној обали Дунава

уреди

Градске четврти на левој обали Дунава

уреди

Демографија

уреди

Према последњем попису из 2022. на територији градске општине живело је 182.624 становника. Већину становништва чинили су Срби (81,48%), а од мањина највише је било Рома (2,73%), Горанаца (1,56%) и Југословена (0,65%).

Етнички састав према попису из 2022.‍[5]
Срби
  
 148.809 81,48%
Роми
  
 4.983 2,73%
Горанци
  
 2.847 1,56%
Југословени
  
 1.179 0,65%
Македонци
  
 579 0,32%
Румуни
  
 543 0,30%
Муслимани
  
 516 0,28%
Црногорци
  
 457 0,25%
Руси
  
 420 0,23%
Хрвати
  
 397 0,22%
Бошњаци
  
 295 0,16%
Мађари
  
 224 0,12%
Албанци
  
 163 0,09%
Бугари
  
 101 0,06%
Словаци
  
 89 0,05%
Словенци
  
 83 0,05%
Остали
  
 1.216 0,67%
Регионално
  
 116 0,06%
Неизјашњени
  
 3.694 2,02%
Непознато
  
 15.913 8,71%

Месне Заједнице

уреди
  • Бара Рева
  • Борча Греда
  • Велико Село
  • Вишњица
  • Вишњичка Бања
  • Деспот Стефан Лазаревић
  • Дунавски венац
  • Јован Цвијић
  • Карабурма - Дунав
  • Котеж
  • Надежда Петровић
  • Нова Борча
  • Овча
  • Падинска Скела
  • Роспи Ћуприја
  • Сланци
  • Стара Борча
  • Стара Карабурма
  • Стара Палилула
  • Старине Новак
  • Стеван Христић
  • Ташмајдан
  • Филип Вишњић
  • Хаџипоповац

Галерија

уреди
  •  
    Панорама Карабурме
  •  
    Београдски памучни комбинат
  •  
    Насеље Борча
  •  
    Црква у Овчи
  •  
    Правни факултет
  •  
    Панчевачки мост

Референце

уреди
  1. ^ а б „Коначни резултати пописa становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 21. 12. 2022. 
  2. ^ „Палилула”. Београдски крајеви. Архивирано из оригинала 27. 01. 2020. г. Приступљено 27. 1. 2020. 
  3. ^ "Политика", 21. март 1939
  4. ^ „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, 2011. и 2022. године”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 16. 1. 2025. 
  5. ^ „Национална припадност: подаци по општинама и градовима” (PDF). Републички завод за статистику Србије. Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године. Приступљено 16. 1. 2025. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Градска_општина_Палилула_(Београд)&oldid=28980725”