Чибук (франц. chibouque, тур. çıbuk, çubuk, „штап“, романизовано и čopoq, ciunoux или tchibouque)[1] је релативно дугачка шупља цев (прутић) за лулу за дуван,[2] често у комплету са глиненом посудом украшеном драгоценим камењем. Пара из чибука је најчешће у рангу 1,2 до 1,5 метара, прилично више чак и од западних черчворден лула. Иако су првенствено познате као турске луле, чибуци су популарни такође и у Ирану.

Чибук кнеза Милоша.
Муштикла чибук из XX века. Део је збирке примењене уметности Народног музеја у Лесковцу.
Илустрација из 1838 где у турској кафе кући стражари пуше из дугачких чибучких лула, истакнута у Путовањима у западном Кавказу од Едмунда Спенцера.

Као и кинеске опијумске луле, чибуци спадају у антиквитетске справе за пушење, и ретко су произведене, ако уопште, у данашња времена. Њихова употреба у Турској и Средњем истоку је замрла с порастом популарности наргила и цигарета. Стари чибуци и чиније за чибуке и даље могу бити купљени као антиквитети.

Сличне луле некада су коришћене у северној Африци за пушење хашиша.[3] Неки специјализовани чибуци направљени су да послуже као дугачке луле за држање цигарета. Поједини имају одвојиве делове за уста.

Зна се да је Енвер-паша пушио чибук,[4] као и Џарџис ел Џовхари (Моалем Гургус Кофт), коптски египатски вођа изабран да буде општи надзорник целог Египта од Наполеона 1798. У старом Београду пушиле су се луле и чибуци.[5]

Извори уреди

  1. ^ "chibouk", Dictionary.com Unabridged (v 1.1). Random House, Inc. 2009.
  2. ^ Вујаклија, Милан (1937). Лексикон страних речи и израза. Београд: Геца Кон. стр. 1286. 
  3. ^ probertencyclopaedia.com Архивирано на сајту Wayback Machine (29. април 2013) Probert Encyclopedia - "Chibouk"
  4. ^ flickr.com Детаљ са фотографије 1910 CORBIS на којој Енвер-паша пуши чибук
  5. ^ „Палилула”. Београдски крајеви. Архивирано из оригинала 27. 01. 2020. г. Приступљено 27. 1. 2020.