Čibuk

Čibuk (franc. chibouque, tur. çıbuk, çubuk, „štap“, romanizovano i čopoq, ciunoux ili tchibouque) je relativno dugačka šuplja cev (prutić) za lulu za duvan, često u kompletu sa glinenom posudom ukrašenom dragocenim kamenjem. Para iz čibuka je najčešće u rangu 1,2 do 1,5 metara, prilično više čak i od zapadnih čerčvorden lula. Iako su prvenstveno poznate kao turske lule, čibuci su popularni takođe i u Iranu.

Čibuk kneza Miloša.

Muštikla čibuk iz XX veka. Deo je zbirke primenjene umetnosti Narodnog muzeja u Leskovcu.

Ilustracija iz 1838 gde u turskoj kafe kući stražari puše iz dugačkih čibučkih lula, istaknuta u Putovanjima u zapadnom Kavkazu od Edmunda Spencera.

Kao i kineske opijumske lule, čibuci spadaju u antikvitetske sprave za pušenje, i retko su proizvedene, ako uopšte, u današnja vremena. Njihova upotreba u Turskoj i Srednjem istoku je zamrla s porastom popularnosti nargila i cigareta. Stari čibuci i činije za čibuke i dalje mogu biti kupljeni kao antikviteti.

Slične lule nekada su korišćene u severnoj Africi za pušenje hašiša. Neki specijalizovani čibuci napravljeni su da posluže kao dugačke lule za držanje cigareta. Pojedini imaju odvojive delove za usta.

Zna se da je Enver-paša pušio čibuk, kao i Džardžis el Džovhari (Moalem Gurgus Koft), koptski egipatski vođa izabran da bude opšti nadzornik celog Egipta od Napoleona 1798. U starom Beogradu pušile su se lule i čibuci.