Отворите главни мени

Хаџипоповац је месна заједница настала крајем 19. века, једно од београдских насеља, налази се у градској општини Палилула.

Хаџипоповац
Karaburma 02.jpg
Панорама Хаџипоповца
Административни подаци
Град Београд
ОпштинаПалилула
Становништво
 — 2011.3,863
Географске карактеристике
Координате44°48′38″ СГШ; 20°28′57″ ИГД / 44.81056789819074° СГШ; 20.482442378997806° ИГД / 44.81056789819074; 20.482442378997806Координате: 44°48′38″ СГШ; 20°28′57″ ИГД / 44.81056789819074° СГШ; 20.482442378997806° ИГД / 44.81056789819074; 20.482442378997806
Хаџипоповац на мапи Града Београда
Хаџипоповац
Хаџипоповац
Хаџипоповац на мапи Града Београда
Остали подаци
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

НазивУреди

Хаџипоповац је добио назив по старој београдској породици Хаџи-Поповић која је ту имала велики земљишни посед, тачније по Николи Хаџи-Поповићу (1819 - 1902) који је био касациони судија Великог суда за време друге владавине кнеза Михаила Обреновића[1]. У оно време када су у Србији висока образовања била ретка, као син богатог оца Тасе Татарина, личног татарина (поштара) књаза Милоша, завршио два факултета: права на Великој школи у Београду и Високу школу политичких наука у Паризу. Хаџипоповац је било његово пољско добро, односно њиве, док је породица Хаџи-Поповић живела у делу Копитареве Градине, некадашње Митрополитове Баште. Њихов плац био је ограђен данашњим улицама: Јелене Ћетковић, Џорџа Вашингтона и Хиландарске.

Само порекло презимена, а тиме и назив овог дела града потиче од Николиног деде, који је био нишки поп, па је по томе Поповић, а како је био и на хаџилуку додато је испред презимена Хаџи.

ПоложајУреди

Налази се у близини Новог гробља и оивичен је улицама: Здравка Челара, Чарлија Чаплина, Мије Ковачевића, Рузвелтовом и Цвијићевом. У оквиру Хаџипоповца налази се Основна Школа "Ослободиоци Београда", гробље ослободилаца Београда и Јеврејско гробље.

ИсторијаУреди

 
Катарина Хаџи-Поповић. Фотографисао своју сестру Анастас Јовановић 24. октобра 1862. у Београду. Музеј примењене уметности Београд, инв. бр. 10419

Године 1867. забележено је земљиште од 46 дана орања, као и 44,152 дана орања осталог земљишта у поседу Николе Хаџи-Поповића. Ове парцеле су несумњиво сачињавале језгро каснијег Хаџипоповца. Посед Николе Хаџи-Поповића је, иначе, био највећи од свих земљишних поседа београдских грађана 1867. године. Никола је тада поседовао и 7 коња и 2 вола.[2]

Никола је крајем 19. века плацеве испарцелисао и продавао, те је тада почело њихово уређење и насељавање. Иако је насеље било сасвим одвојено од вароши, тј. центра града, Булбулдерским потоком (данашња Цвијићева улица), имало је компактну форму, регулисене улице, формиране блокове и јасну парцелацију.[3]

Као контраст данашњем Хаџипоповцу који је претрпан новим зградама занимљив је текст из 1886. где општина Николи не дозвољава да од њива изгради плацеве и куће у близини Новог гробља, јер се по закону не могу подизати куће на километар од гробља, већ само може посед остави у наследство.[4]

Овај спор је убрзо завршен, а прве улице понеле су назив 1896. године и то: Видина (данашња Љубе Дидића), Приморска и Бистричка.[5] Имања у овим улицама процењена су од одбора вароши Београда 1899. на педесет пари по квадратном метру, док су ради поређења, имања код Теразија процењена на 25 динара.[6]

 
План Хаџи-Поповца из 1921. Виде се улице Видина, Приморска и Бистричка, као и Булбулдерски поток, данашња Цвијићева улица. Музеј града Београда Ur-3859-3862

Никола Хаџи-Поповић оженио је млађу сестру Анастаса Јовановића (први српски фотограф и двороуправитељ кнеза Михаила) Катарину (1828—1894) у Бечу 1851. и кум им је био кнез Михаило Обреновић. Анастас је у својој Аутобиографији записао:

Сестру сам у Бечу удао 1851. год. за Николу Хаџи-Поповића, чиновника србског а венчала се у руској капели и мени за љубав је књаз Михаило кумовао, а стари сват беше Стева, син владике новосадског, а девер Димитрије Цехани, ондашњи (бечки) врло угледни трговац, Грг и мој добар пријатељ. Уздарје сам дао сестри ону моју кућу у Београду и још к тому 200 дуката, а доцније још 200, а мајку [Марију (1795-1879)] сам до њене смрти 1879, тј. 47 година издржавао.[7]

Никола и Катарина имали су децу: Милоша (1855-1915), Љубицу удату за Милоша Милошевића и Милицу (1860-1943) удату за Васу Димића (1854-1940), професора математике и директора Прве београдске гимназије, једног од оснивача Радикалне странке. Један од потомака Хаџи-Поповића је и Бранислав Хрњичек, фудбалер и учесник фудбалског светског првенства 1930. у Уругвају, Монтевидео.[8] Имања су и почетком 20. века део по део продавана, па тако 1917. у огласима у Београдским новинама пише:

Издаје се виноград са станом и три празна плаца за засејавање на Хаџи-Поповцу. Упитати: Хилендарска 21.

Тада су почела већа насељавања Хаџипоповца.

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Календар са шематизмом Књажевства Србије, 1862-1864, 1865
  2. ^ Белешке о београдском Хаџипоповцу и породици Хаџипоповић – Породично порекло
  3. ^ Вуксановић-Мацура, Злата (2012). Живот на ивици: становање сиротиње у Београду 1919 - 1941. Beograd: Onion art. стр. 209. 
  4. ^ Београдске општинске новине, 1.3.1887, страна 2.
  5. ^ Београдске општинске новине, 21. 1. 1896. страна 1. и 2.
  6. ^ Београдске општинске новине, 28.11.1899. страна 5. и 6.
  7. ^ Никић, Љубомир (1956). Аутобиографија Анастаса Јовановића. Београд: Годишњак Музеја града Београда, III. 
  8. ^ Димић, Давид. „Породица Хаџи-Поповић”.