Рипањ
Рипањ је насеље у Градској општини Вождовац у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 11.088 становника.
Рипањ | |
|---|---|
 Рипањ | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Град | Београд |
| Општина | Вождовац |
| Становништво | |
| — 2011. |  11088 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 38′ 11″ С; 20° 31′ 09″ И / 44.6365° С; 20.519166° ИКоординате: 44° 38′ 11″ С; 20° 31′ 09″ И / 44.6365° С; 20.519166° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 199 м |
.svg)  Рипањ Рипањ на мапи Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 11232 11234 |
| Позивни број | 011 |
| Регистарска ознака | BG |
Налази се 15 километара јужно од Београда у подножју планине Авале. Кроз село пролазе три пруге (Београд-Ниш, Београд-Ниш преко Мале Крсне и Београд-Бар).
ИсторијаУреди
Своје име Рипањ је, највероватније добио по великој стени Рипи. Још у доба Римљана у Рипњу је вађена руда живе и сребро. Касније су ове крајеве посећивали и Саси у потрази за овим рудама, а у новијој историји је и Ђорђе Вајферт имао значајна рудна поља у Рипњу. Из Рипња је био и Михаило Берисављевић, учитељ који је за време Чарапићеве буне (1826) писао памфлете против кнеза Милоша Обреновића. Овде се налази Археолошко налазиште Чаршија Рипањ.
Прва школа у Рипњу је отворена 1824. године. Прва црква брвнара, уз одобрење Кнеза Милоша, саграђена је, такође, 1824. године. Године 1892. стару цркву брвнару је заменила данашња велелепна црква посвећена Светој Тројици. У Рипњу тренутно постоје две школе: „Војвода Путник“ и „Вук Караџић“ (са засеоцима у Брђанима и Прњавору).
Духовни центриУреди
Овде се налазе Црква Свете Тројице у Рипњу и Манастир Дробњаци. Манастир је посвећен икони Пресвете Богородице »Тројеручица« чије име и носи. Налази се у засеоку Дробњаци надомак Рипња, између Авале и Парцанског виса/Раље, у близини железничке постаје, у ваздушној линији 25 km од центра Београда, путем 35 km.
ПрњаворУреди
Прњавор је заселак Рипња, у подножју планине Авале.
Налази се 20 километара јужно од Београда. Са Београдом је повезан Беовозом, Ластом као ГСП-ом линијом број 408. У центру Прњавора се налази основна школа „Вук Караџић“. У близини се налази језеро Трешња које је на територији насеља Мала Иванча, на језеру је сниман филм Маратонци трче почасни круг и серијал Сложна браћа. У самом Прњавору, у близини кафане „Бело јагње“ је сниман филм Сиви камион црвене боје. У близини Прњавора тачније у засеоку Пећине снимљен део серије Грех њене мајке као и део серије Љубише Самарџића Мирис кише на Балкану.
ПривредаУреди
На територији Рипња се налази и фабрика електроопреме „Минел“ са своја три погона.
Овде се налазе железничке станице: Железничка станица Рипањ, Железничка станица Клење, Железничка станица Рипањ Тунел, Железничка станица Бела река и Железничка станица Липе.
Градски саобраћајУреди
До насеља се дневним линијама гсп-а може стићи:
- Линија 403 Вождовац — Зуце[1]
- Линија 404 Бела Река — Трешња /Окретница/[2]
- Линија 405 Вождовац — Глумчево брдо[3]
- Линија 405Л Глумчево брдо — Ненадовац — Караула — Барајево — Караула — Глумчево брдо[4]
- Линија 407 Вождовац — Бела Река[5]
- Линија 407Л Бела Река — Стара Липовица — Требеж /Окретница/[6]
- Линија 408 Вождовац — Раља /Друмине/[7]
- Линија 534 Церак Виногради — Рипањ /Гробље/[8]
ДемографијаУреди
У насељу Рипањ живи 8.602 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,9 година (38,8 код мушкараца и 41,1 код жена). У насељу има 3.640 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,95.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
Године 1863. у селу је било 1.839 становника са 378 пореских глава, а 1921. 5.012 становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 42 | 48 | ||
| 80+ | 54 | 114 | ||
| 75—79 | 122 | 174 | ||
| 70—74 | 271 | 322 | ||
| 65—69 | 334 | 374 | ||
| 60—64 | 263 | 314 | ||
| 55—59 | 276 | 280 | ||
| 50—54 | 454 | 399 | ||
| 45—49 | 480 | 494 | ||
| 40—44 | 361 | 367 | ||
| 35—39 | 317 | 309 | ||
| 30—34 | 346 | 319 | ||
| 25—29 | 371 | 348 | ||
| 20—24 | 392 | 353 | ||
| 15—19 | 383 | 332 | ||
| 10—14 | 324 | 317 | ||
| 5—9 | 310 | 264 | ||
| 0—4 | 256 | 257 | ||
| Просек : | 38,8 | 41,1 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 4.466 | 1.305 | 2.827 | 187 | 133 | 14 |
| Женски | 4.547 | 795 | 2.793 | 761 | 192 | 6 |
| УКУПНО | 9.013 | 2.100 | 5.620 | 948 | 325 | 20 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 2.078 | 47 | 0 | 0 | 724 |
| Женски | 1.387 | 51 | 1 | 0 | 304 |
| УКУПНО | 3.465 | 98 | 1 | 0 | 1.028 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 51 | 147 | 250 | 46 | 435 |
| Женски | 1 | 25 | 246 | 49 | 91 |
| УКУПНО | 52 | 172 | 496 | 95 | 526 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 8 | 55 | 77 | 33 | 48 |
| Женски | 26 | 59 | 54 | 102 | 296 |
| УКУПНО | 34 | 114 | 131 | 135 | 344 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 68 | 0 | 1 | 88 | |
| Женски | 50 | 2 | 0 | 30 | |
| УКУПНО | 118 | 2 | 1 | 118 | |
ГалеријаУреди
РеференцеУреди
- ^ „ГСП Београд, линија 403”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-05-08.
- ^ „ГСП Београд, линија 404”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-05-08.
- ^ „ГСП Београд, линија 405”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-05-08.
- ^ „ГСП Београд, линија 405Л”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-05-08.
- ^ „ГСП Београд, линија 407”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-05-08.
- ^ „ГСП Београд, линија 407Л”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-05-08.
- ^ „ГСП Београд, линија 408”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-05-08.
- ^ „ГСП Београд, линија 534”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-05-08.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
ЛитератураУреди
- Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
