Википедија

Ђорђе Вајферт

српски индустријалац немачког порекла, гувернер Народне банке

Ђорђе Вајферт (нем. Georg Weifert; Панчево, 15. јул 1850[1] — Београд, 12. јануар 1937) био је српски индустријалац,[2] гувернер Народне банке и добротвор.[3]

Ђорђе Вајферт
Вајферт на платну Уроша Предића, 1927.
Лични подаци
Датум рођења(1850-07-15)15. јул 1850.
Место рођењаПанчево, Аустријско царство
Датум смрти12. јануар 1937.(1937-01-12) (86 год.)
Место смртиБеоград, Краљевина Југославија
НародностСрбин
Религијаримокатолик
1890 — 1902.
ПретходникФилип Христић
НаследникТихомиљ Ј. Марковић
1912 — 1926.
ПретходникТихомиљ Ј. Марковић
НаследникЉубомир Срећковић
Потпис

Биографија

уреди
 
Фотографија Ђорђа Вајферта

Ђорђе Вајферт, од оца Игњата и мајке Ане, родио се у Панчеву. Живео је у имућној панчевачкој породици индустријалаца. Панчево је тада било мало погранично место на ушћу реке Тамиш у Дунав, насељено претежно Србима, Немцима и Мађарима.[4] Са друге стране границе преко Дунава је лежао град Београд, комерцијални центар и главни град поново успостављене Краљевине Србије.[5]

Вајфертов деда се доселио у Панчево почетком 19. века, тражећи своју срећу прво као трговац, а затим и као произвођач пива. Да би ојачао своје предузеће послао је свог сина Игњата у Минхен да би радио у тамошњим пиварама и изучавао занат, што је Игњат и радио у пивари Спатенбрау. После Игњатовог повратка граде још већу пивару која постаје највећа на Балкану, и која је постојала све до 2008. године.[6]

Током 1865. године Вајфертови изнајмљују постојећу пивару у Београду, да би почели и тамо са производњом, да би избегли трошкове транспорта и царине приликом довожења панчевачког пива за Београд.[7]

Ђорђе Вајферт је у Панчеву[8] похађао немачку основну школу и мађарску средњу школу, после чега га отац шаље у Будимпешту у Трговачку академију на даље школовање. После тога Ђорђе одлази на усавршавање у Вајенштофен, поред Минхена, где апсолвира Велику пиварску школу. После дипломирања 1872. године, Ђорђе одлази у Београд да би помогао оцу у послу и заједно граде нову пивару на Топчидерском брду.[9][2]

Ђорђе Вајферт се 1873. године оженио Маријом Гиснер.[10]

Као велики добротвори, отворили су велико панчевачко католичко гробље, где су и данас посмртни остаци чланова породице Вајферт. Такође су из свог фонда саградили панчевачку католичку Цркву Свете Ане и још многе друге јавне и добротворне установе.[11]

Вајферт је био слободни зидар.[12] Био је представник велике масонске ложе Југославија.[2]

Прелазак у Србију

уреди

Ђорђе Вајферт је отишао из Панчева (тада Аустроугарска) за Београд 1872. године и одмах се активно укључио у јавни живот поново успостављене Кнежевине Србије. Годину дана пре избијања Српско-турског рата 1876-78, Ђорђе Вајферт је поклонио новац из фонда за куповину топова за српску армију.[13] Током рата Вајферт се придружио српској војсци као добровољац и био је у служби при коњици. За показано јунаштво у српској војсци примио је орден за храброст. По његовој жељи, од свих медаља и признања које је добијао за живота, једино је ова медаља заједно са њим отишла у гроб.

Вајферт није био члан ниједне политичке партије, увек се трудио да служи као баланс у узбурканом политичком животу тадашње Србије. Један од примера је и Тимочка буна, побуна против краља Милана Обреновића 1883. године. Велики број српских политичара је тада био ухапшен и суочен са смртном казном. Вајферт је тада тражио аудијенцију код краља и тражио да се смртне казне замене за временске, што је оправдавао престанком даљњег крвопролића у Тимоку а самим тим и у Србији.

Добротвор

уреди

Током 1893. године Ђорђе Вајферт је основао фонд краљ Стеван Дечански, добротворну организацију која се бринула за глувонему децу и омогућавала им школовање и укључивање у редован нормалан живот. Ђорђе Вајферт је не само основао овај фонд већ је био и главни финансијер и као такав је носио титулу почасног председника.

Током Првог балканског рата, 1912. године Вајферт је платио за 60.000 векни хлеба које су биле даване најсиромашнијим породицама у Београду.

За време Првог светског рата, Србија је била окупирана од стране Аустроугара, а Ђорђе Вајферт је те ратне године провео на југу Француске, одакле је према ситуацији и могућностима слао помоћ Србији. После рата, Вајферт се вратио у Београд да помогне у поновној изградњи порушеног града.

Током 1921. године заједно са Единбуршким одбором шкотских жена и Лондонским одбором шкотских жена оснива Болницу за жену и дете у Београду,[14] за коју је поклонио 20.000 квадрата земљишта на Топчидерском брду.[15] Вајферт је такође поклонио земљиште за изградњу клуба Београдско женско друштво[16] Поред осталих добротворних активности вредно је такође још поменути донацију коју је Вајферт дао за изградњу зграде Српске академије науке и уметности

Дана 9. септембра 1923. је поклонио своју нумизматичку збирку, са 14.114 комада новца.[17] у којој је сједињена збирка његовог оца и брата, Београдском универзитету.[17][18] Колекцију златних, сребрних и бронзаних медаља је поклонио Народном музеју, а велику колекцију скица и старих слика Београда Музеју града Београда.[17] "Цео Београд" је обележио његову "педесетогодишњицу делања" 16. септембра 1923.[19]

Ватрогасној институцији је поклонио особиту пажњу и од 1921. је био председник Банатског ватрогасног удружења. Добитник је многих одликовања. Између осталог, био је почасни председник панчевачке Пучке банке и вршачког ватрогасног удружења. На њега данас подсећају и две зграде у Панчеву изграђене о његовом трошку: Анина црква из 1922/23. године, и портална зграда на панчевачком католичком гробљу, изграђена 1924. године.

Умро је 12. јануара 1937. године, у 17.20 часова у својој вили у Београду.[20] Опело је одржано у панчевачкој католичкој Цркви Св. Ане 14. јануара,[21] а 15. је сахрањен на панчевачком католичком гробљу.[22] Наследио га је сестрић Фердинанд Грамберг.

Додељен му је Орден Светог Саве, Краљевски орден Белог орла и Краљевски орден Карађорђеве звезде.[23] Проглашен је за почасног грађанина Панчева.[24]

Привредник и економиста

уреди
 
Вајферт на новчаници од 1000 српских динара

Преузео је пивару коју је његов отац (Игњат Вајферт) сазидао код „Мостара“ у Београду, а коју је касније јако проширио.

Купио је рудник мрког угља код Костолца, рудник бакра у Бору и рудник каменог у Подвису, чему придолази још и златни рудник у Светој Ани, те је на тај начин постао творац модерног рударства у Србији.

Након неколико година експлоатације Борског рудника, постао је један од најбогатијих индустријалаца у Србији. Део добити је усмерио на отварање пивара у Сремској Митровици и Нишу.[25]

Један је од оснивача Народне банке Србије.[25] Од 1890. он је гувернер, те стекао великих заслуга у одржању вредности динара и олакшању кредитних послова у Србији. Гувернер је био у периоду 1890-1902 и 1912-1926, укупно 26 година. Године 1915. у Првом светском рату, комплетан трезор банке је пребацио у Марсеј, где је банка наставила да ради током рата.[25] Извео је и претварање народне банке у емисиону установу Краљевине СХС, као и замену круна у динаре. Био је доживотни почасни гувернер банке.[25]

Био је и председник Управног одбора Самосталне монополске управе Краљевине Србије у периоду 1895—1900. година.

Волео је тркачке коње. Омиљени коњ му је био Фантаст. Улагао је доста у ергеле и коњички спорт.

Ђорђе је дарежљиви мецена културних и хуманих установа и пријатељ наука, скупљао је стари новац.

У своје време био је највећи индустријалац у Југославији.

Наслеђе

уреди

Његов лик налази се на новчаници од 1000 динара, као и на кованици од 20 динара искованој 2010. године.[26]

Некадашња Улица Огњена Прице на Врачару у Београду од 2004. године носи име по Ђорђу Вајферту.[27]

У Костолцу је током 2022. откривена Вајфертова спомен-биста.[28]

О њему је написана ТВ серија и књига „Сага о Вајферту“.[29]

Галерија

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Ђорђе Вајферт није рођен 15. јуна него 15. јула („Политика“, 16. јун 2015)
  2. ^ а б в Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 12. ISBN 86-331-2112-3. 
  3. ^ http://www.politikin-zabavnik.co.rs/2009/2998/02.php „Немац по пореклу, (страна 4)..... Мајка Ана и отац Игњат били су Немци, католици и грађани Мађарске, која је то у време била део Аустроугарске монархије. (стрна 4, 5)..." Напомена: Део преузет из текста „Од пивара до гувернера“ (стране 4, 5 и 6) из Политикиног забавника, број 2998, датум излажења 24.7.2009..
  4. ^ „The town of Pancevo is located on the River Danube, in Vojvodina, which is a southern part of the Pannonian Valley. Till 1919, the province of Vojvodina was part of Hungary. After the First World War, it became part of Kingdom of Serbs, Croats and Slovenians- Yugoslavia”. Djordje-vajfert.org. Архивирано из оригинала 27. 2. 2012. г. Приступљено 29. 12. 2011. 
  5. ^ „The Kingdom of Serbia lost its independence after the battle of Kosovo in 1389, and became part of Ottoman Empire. After rebellions against Turks in 1804 and 1813, they gained partial autonomy. They finally achieved independence in 1867, under King Michael Obrenovich”. Djordje-vajfert.org. Архивирано из оригинала 27. 2. 2012. г. Приступљено 29. 12. 2011. 
  6. ^ „After The Second World War, the brewery ‘Pancevo’ was nationalized by the communist government. In spite of their mismanagement, ‘Pancevo ‘beer, as it is called today, is one of the most popular beers in Serbia. - Написано пре затварања пиваре”. Djordje-vajfert.org. Архивирано из оригинала 27. 2. 2012. г. Приступљено 29. 12. 2011. 
  7. ^ „The German entrepreneur Wainhapel operated the brewery in Belgrade till 1865, but then went out of business”. Djordje-vajfert.org. Архивирано из оригинала 27. 2. 2012. г. Приступљено 29. 12. 2011. 
  8. ^ Koneski, Nikola. „УЧИТЕЉИ И УЧЕНИЦИ „ГЛАВНЕ ШКОЛЕ“ У ПАНЧЕВУ ОД 1853. ДО 1871. ГОДИНЕ, у: "Гласник музеја Баната: Прилози за науку, уметност и културу", бр. 19, Народни музеј Панчево, Панчево 2017, 24-46.” (на језику: енглески). 
  9. ^ „This brewery was destroyed during the German bombing of Belgrade on 6 April 1941. (Ова пивара је уништена током немачког бомбардовања Београда 6. априла 1941”. Djordje-vajfert.org. Архивирано из оригинала 27. 2. 2012. г. Приступљено 29. 12. 2011. 
  10. ^ Јанковић, Олга. „Спомен на златну свадбу Ђорђа и Марије Вајферт”. Politika Online. Приступљено 2024-01-22. 
  11. ^ „Ране године”. Djordje-vajfert.org. Архивирано из оригинала 27. 2. 2012. г. Приступљено 29. 12. 2011. 
  12. ^ „Часопис ,,Неимар" - Посланица Ђорђа Вајферта” (на језику: српски). Приступљено 07. 01. 2022. 
  13. ^ „Ложа #25 Ђорђе Вајферт”. Djordje-vajfert.org. 12. 1. 1937. Архивирано из оригинала 27. 2. 2012. г. Приступљено 29. 12. 2011. 
  14. ^ Lazarevich Jelena ‘British Women in Serbia’, Belgrade. 1929. pp. 231-232 The Edinburgh Council of Scottish Women initiated work on construction of the hospital for women and children on the lot that belonged to the ‘Women Medical Association of Belgrade’, as a ‘monument to the friendship and love of British people for Serbian Nation ‘. Because of the lack of funds they were joined in this project by ‘London Council of Scottish Women’, and George Weifert.
  15. ^ "Политика", 6. дец. 1921
  16. ^ Archives of the city of Belgrade, TD, Building dept. F-H-9-1930, file I -165-1942.
  17. ^ а б в Копривица 2012, стр. 48.
  18. ^ „Тај је дар јединствена нумизматичка збирка од близу четрнаест хиљада егземплара старих новаца, међу којима их има који се не налазе ни у каквој збирци и ни у каквом другом музеју на свету“ у књизи Коста Н. Христић (1989). „Записи старог Београђанина“. Нолит, Београд. стр. 390. ISBN 978-86-19-01637-7. 
  19. ^ "Политика", 17. септ. 1923, стр. 4
  20. ^ Политика, бр. 10.287 од среде 13. јануара 1937, pp. 5
  21. ^ Политика, бр. 10.289 од петка 15. јануара 1937, pp. 6
  22. ^ Политика, бр. 10.290 од суботе 16. јануара 1937, pp. 6
  23. ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. стр. 129. 
  24. ^ Јанковић, Олга. „Иницијатива да Ђорђе Вајферт добије споменик у Панчеву”. Politika Online. Приступљено 2021-04-06. 
  25. ^ а б в г Копривица 2012, стр. 47.
  26. ^ „Одлука о издавању и основним обележјима кованог новца апоена од 20 динара, „Службени гласник РС“, бр. 38/2010” (PDF). Народна банка Србије. 16. 08. 2023. Приступљено 16. 08. 2023. 
  27. ^ „REŠENJE O PROMENI NAZIVA ULICA NA TERITORIJI GRADSKIH OPŠTINA STARI GRAD I VRAČAR”. Параграф. 16. 08. 2023. Приступљено 16. 08. 2023.  line feed character у |title= на позицији 8 (помоћ)
  28. ^ Милошевић, Оливера. „Почаст Ђорђу Вајферту, зачетнику рударства у Костолцу”. Politika Online. Приступљено 2022-02-03. 
  29. ^ „„Сага о Вајферту“ Владимира Арсића представљена у РТС Клубу”. РТС (на језику: српски). Приступљено 2024-12-19. 

Литература

уреди
  • „Тај је дар јединствена нумизматичка збирка од близу четрнаест хиљада егземплара старих новаца, међу којима их има који се не налазе ни у каквој збирци и ни у каквом другом музеју на свету“ у књизи Коста Н. Христић (1989). „Записи старог Београђанина“. Нолит, Београд. стр. 390. ISBN 978-86-19-01637-7. 
  • Копривица, Богдан (2012). „Ђорђе Вајферт”. Динар. Српско нумизматичко друштво. 32. Приступљено 12. 2. 2017. 
  • Саша Илић, Соња Јерковић, Владимир Булајић, Ђорђе Вајферт – визионар и прегалац; Лична и пословна илустрована биографија 1850-1937 (Georg Weifert – Visionary and Enthusiast: The Illustrated Personal and Professional Biography 1850–1937), Београд: Народна банка Србије, 2010, доступно на: https://www.academia.edu/44579410/%C4%90or%C4%91e_Vajfert_vizionar_i_pregalac_li%C4%8Dna_i_poslovna_ilustrovana_biografija_1850_1937_Georg_Weifert_Visionary_and_Enthusiast_The_Illustrated_Personal_and_Professional_Biography_1850_1937_
  • Ђорђе Вајферт 1850-1937: Монографија, гл. и одг. ур. Миљан Шћекић, ур. С. Дамњановић, С. Б. Прелић, аутори текстова: Саша Дамњановић, Драган Великић, Саша Илић, Соња Јерковић, Ненад Лукић, Сузана Мијић, Ђорђе Станић, Бригита Вајферт Станић, Београд: Фондација Ђорђе Вајферт, 2015 .
  • Саша Илић, Соња Јерковић, Владимир Булајић, „Вајферт у Србији (1873-1937)“ (стр. 43-68), Срби и Немци, Књига III, Срби и Немци у XX веку – у сенци званичне политике, прир. Габријела Шуберт, Београд: Народна библиотека Србије, 2016.

Спољашње везе

уреди


гувернер Народне банке Србије
1890 — 1902.
гувернер Народне банке Србије (Југославије)
1912 — 1926.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ђорђе_Вајферт&oldid=28925180”