Маратонци трче почасни круг

југословенски филм из 1982. године у режији Слободана Шијана

Маратонци трче почасни круг је југословенски филм из 1982. године у режији Слободана Шијана[1], а сценарио је написао Душан Ковачевић на основу своје истоимене позоришне представе.[2] Филм има култни статус у Србији као и у осталим земљаме бивше Југославије. Једно је од најуспешнијих дела југословенске кинематографије.

Маратонци трче почасни круг
Филмски постер
Жанркомедија
РежијаСлободан Шијан
СценариоДушан Ковачевић
ПродуцентМилан Жмукић
Главне улогеБогдан Диклић
Данило Бата Стојковић
Павле Вуисић
Мија Алексић
Мића Томић
Јелисавета Сека Саблић
Зоран Радмиловић
Бора Тодоровић
МузикаЗоран Симјановић
СценографМиленко Јеремић
СниматељБожидар Николић
МонтажаЉиљана Лана Вукобратовић
Продуцентска
кућа
Центар филм
Година1982.
Трајање92 минута
Земља СФРЈ
Језиксрпски
IMDb веза

Радња уреди

 Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Радња је смештена 1935. године, после атентата на краља Александра у Марсеју, у малој српској паланци.

Прича се догађа у времену између двају ратова (1935). У фамилији Топаловић, коју сачињава шест генерација мушкараца — најмлађи има 24 година а најстарији 150 — долази до великих сукоба, јер млади потомак не жели да се бави погребничким занатом, који деценијама, с колена на колено, држи његова породица.

Производња мртвачких сандука је све уноснија, уводи се нова технологија, сахрањује се брже и лакше, наступа време крематоријума. Али, најмлађег члана породице Мирка (Богдан Диклић) све то не занима; он жели да се бави филмом, залуђен том идејом од стране свог најбољег пријатеља Ђенке. Мирко је заљубљен у Кристину, која не мари за њега и заљубљена је у Ђенку. Кристинин отац, Били Питон, набављач мртвачких сандука за фирму Топаловића „Дуго коначиште”, хоће да утера стари дуг и уцењује породицу. Он тражи већи удео у заради, правичну поделу у послу и добити или да уда своју ћерку јединицу за Мирка а да дуг уђе као његов мираз, односно сувласништво у фирми.

Тако долази до сукоба ове две породице у којем се не бирају средства. Последња сцена је почетак обрачуна између Билијеве породице и породице Топаловић.[1]

Ковачевић је двадесет година раније предвидео неодрживост југословенске државне заједнице. На власти су гробари, који сахрањују таленте, вештину, младост и уопште све што вреди у земљи. Својом поквареношћу, неспособношћу, халапљивошћу, терају себи супротне из земље или у земљу како би добили већу моћ.[2]

Улоге уреди

 
Косанчићев венац, кућа у којој је сниман филм
Глумац Улога
Богдан Диклић Мирко Топаловић
Данило Бата Стојковић Лаки Топаловић
Павле Вуисић Милутин Топаловић
Мија Алексић Аксентије Топаловић
Миливоје Мића Томић Максимилијан Топаловић
Радислав Лазаревић Пантелија Топаловић
Зоран Радмиловић Били Питон
Јелисавета Сека Саблић Кристина
Бора Тодоровић Ђенка
Мелита Бихали Оља
Фахро Коњхоџић Господин Рајковић
Вељко Мандић Рајковићев брат
Михајло Бата Паскаљевић Старији жандар
Рас Растодер Млађи жандар
Драгољуб Гула Милосављевић Ожалошћени
Станојло Милинковић Сељак из бунара
Војислав Мићовић Старац са гробља
Мирослав Јовановић Близанац 1
Драгослав Јовановић Близанац 2
Милован Тасић Горостас
Милан Јањић Патуљак
Небојша Топић Поп Ђура
Никола Бродац Покојник

Занимљивости уреди

  • Иако је Душан Ковачевић написао истоимену позоришну представу по којој је филм снимљен, радња филма није потпуно истоветна са позоришном представом. Позоришна представа има радњу која се дешава у комунистичкој Србији, почетком седамдесетих година двадесетог века, и има елементе сатире комунизма. Драма је 2013. режирана у Звездара театру у женској подели улога.[3] Осим филма и представе 2008. године је направљен истоимени мјузикл.
  • У филму се као детаљ из тонског филма појављује песма „Сви ви што маштате о срећи“ коју изводи Милан Тимотић.
  • Једна од најпознатијих сцена филма, када слушкиња Оља (Мелита Бихали) купа Максимилијана Топаловића (Мића Томић) и он је увлачи у каду и цепа јој блузу, заправо није требало да изгледа тако. И сама глумица је тада била изненађена тајним договором Томића и редитеља Шијана.[4]
  • Из филма је избачена сцена у којој слушкиња Оља (Мелита Бихали) гола лежи у кревету са Аксентијем Топаловићем (Мија Алексић). Наиме, режисер је хтео да покаже да је слушкиња Оља тој мушкој фамилији служила и за секс. Међутим због несугласица између ње и Боже Николића ти кадрови су избачени.[4]
  • Југословенска кинотека је у сарадњи са Вип мобајл и Центар филмом дигитално рестаурисала овај класик и приказала на специјалној пројекцији 20. априла 2018. у свечаној сали Југословенске кинотеке.
  • Кућа породице Топаловић и данас постоји и налази се у центру Београда на Косанчићевом венцу.

Награде уреди

Културно добро уреди

Југословенска кинотека је, у складу са својим овлашћењима на основу Закона о културним добрима, 28. децембра 2016. године прогласила сто српских играних филмова (1911–1999) за културно добро од великог значаја. На тој листи се налази и филм Маратонци трче почасни круг.[5]

Референце уреди

Спољашње везе уреди