Делиблатска пешчара
Делиблатска пешчара (Делиблатски песак) или Банатска пешчара[1] (Банатски песак), јединствена је пешчара у Европи, а налази се у југоисточном делу српске покрајине Војводине, у јужном Банату.
Специјални резерват природе Делиблатска пешчара | |
---|---|
IUCN категорија IV (станиште) | |
![]() Делиблатска пешчара | |
Мјесто | ![]() |
Најближи град | Алибунар, Вршац |
Координате | 44° 53′ 01″ N 21° 05′ 33″ E / 44.88361° С; 21.09250° ИКоординате: 44° 53′ 01″ N 21° 05′ 33″ E / 44.88361° С; 21.09250° И |
Површина | 34.829 ha |
Основано | 1989. године |
Управљачко тијело | Србија |
Ова пространа област површине од око 300 km², чије су главне пешчане масе елипсоидног облика окружене плодним лесним пољоприведним површинама, протеже се између Дунава и југозападних падина Карпата.
Овај споменик историје природе Панонске низије једно је од ретких прибежишта за многе специфичне врсте флоре и фауне, које у европским и светским размерама представљају природне реткости. Пешчара представља геоморфолошки и еколошко-биогеографски феномен не само Панонске низије, већ и читаве Европе. Специјални резерват природе Делиблатска пешчара[2][3][4] је проглашен 1977. године.
ГеографијаУреди
Специјални резерват природе се простире на површини од 34.829 ha у четири општине: Ковин, Алибунар, Бела Црква и Вршац. Резервату припада и Ада Жилава (92 ha) и део акваторије Дунава. Простире се на север од Дунава, у правцу југоисток-северозапад, око 35 km у дужину и око 9 до 12 km у ширину. Рељеф је настао на лесној валовитој заравни наношењем слојева песка и наноса Дунава и околних река које су се потом деловањем ветра (Кошава) обликовале у дине. Највиши врхови су Плуц (198 m) и Црни врх (192 m). Дебљина песка се креће од 5 до 30 m у ниском песку који је најближи Дунаву и где су надморске висине између 75 и 85 m, па све до 20–100 m у областима високог песка где су надморске висине од 100 до 135 m.
Живи светУреди
Богатство флоре овог подручја се огледа у постојању од око 900 врста виших биљака, од којих су многе реликти и раритети, као и врсте које су у свом распрострањењу ограничене на Панонску низију. Једино се овде, у односу на читав простор Србије налазе: банатски , степски божур, Панчићев пелен, шерпет и Дегенова коцкавица. Своје станиште овде је нашло и 20 врста орхидеја. Природну аутохтону шумску вегетацију представљају шуме беле липе и крупнолисног медунца. Делиблатска пешчара је у вегетацијском смислу мешавина степе и шумо-степе, коју одликује мозаик травних, жбунастих и шумских станишта.
Због присуства великог броја врста птица, од којих су многе ретке и угрожене, ово подручје је увршћено у најзначајнија станишта птица у Европи – ИБА подручје. Из групе грабљивица, које су најугроженије птице, заступљене су врсте као што су: банатски соко, орао крсташ и орао кликташ. Њихово појављивање условљено је пашњачким површинама и присуством текунице, која представља основ њихове исхране. Од становника животињског царства пешчаре, овом приликом издвајамо присуство: вука, јелена, срне и дивље свиње.
Природне карактеристике и јединственост овог краја чине га погодним за рекреацију, лов и риболов, наутички туризам, а пре свега еколошки туризам. У циљу заштите овог подручја, Делиблатска пешчара је проглашена за специјални резерват природе.
Од 2002. године, Делиблатска пешчара налази се на прелиминарној листи Унеска као подручје изузетних природних вредности.
ЛовиштеУреди
Ловиште Делиблатска пешчара се налази на површини од 33.610 ha од чега је ограђено 1.850 ha Драгићев Хат. Ловиште се налази у оквиру јавног предузећа Војводинашуме[5] којим управља шумско газдинство Банат[6] Панчево. Од крупне дивљачи могу се ловити јелени, дивље свиње и срне, а од ситне дивље патке и дивље гуске.
Ловиште се налази у јужном Банату и окружено је са три реке: Дунав, Тамиш и Караш. Југоисточни део ловиште у дужини од седам километара наслања се на Дунав – Драгићев Хат заузима површину од 1.850 ha и оспособљено је као ловно-узгојни центар.
Лабудово окно је део ловишта у којем се организује лов на дивље патке и гуске и обухвата површину од 2.500 ha мочварских терена, речних острва и Дунава. Током јесени и зиме велика јата дивљих патака и гусака настањује овај крај. Ловци се смештају у ловачким кућама у самом ловишту.
ЗанимљивостиУреди
- Највећи део радње филма Ко то тамо пева сниман је у Делиблатској пешчари. Ту је сниман и филм Бој на Косову.[7]
- Делиблатска пешчара је традиционална дестинација селећих пчелара из читаве Србије који користе богату багремову пчелињу пашу, а потом прелазе на просторе под липом где настављају медобрање. Врло су цењени багремов и липов мед из Делиблатске пешчаре, док знатно скромније приносе медобрања даје и ливадска паша, коју пчелари ретко користе јер је тада у јеку богата сунцокретова паша, доступна већ на њивама на ободу шуме.
ГалеријаУреди
Канал Дунав—Тиса—Дунав у близини Делиблатске пешчаре
Види јошУреди
- Девојачки бунар
- Загајичка (Загајска) брда
- Олешкивска пешчара (Олешкивски песак)[8]
РеференцеУреди
- ^ Б. Буторац, В. Хабијан-Микеш, В. Видер (2002): Опстанак пешчара у Војводини – Sanddunes in Yugoslavia (Vojvodina). Графопродукт Суботица, pp. 23, 37.
- ^ „Specijalni rezervat prirode „Deliblatska peščara“”. vojvodinasume.rs.
- ^ „SRP “Deliblatska peščara“”. vojvodinasume.rs.
- ^ „Просторни план подручја посебне намене специјалног резервата природе Делиблатска пешчара”. Архивирано из оригинала на датум 30. 05. 2016.
- ^ „Vojvodinašume | Čuvajmo naše šume”. vojvodinasume.rs.
- ^ „Šumsko gazdinstvo Banat”. serbia-tourism.org. Архивирано из оригинала на датум 11. 9. 2019. Приступљено 11. 9. 2019.
- ^ „Kosovski boj, domaći film o slavnoj prošlosti”. sinemanija.com. 31. 7. 2015. Приступљено 11. 9. 2019.
- ^ „Олешковские пески – украинская Сахара” [Олешковски песак – украјинска Сахара]. ru.tsn.ua (на језику: руски). 9. 9. 2013. Приступљено 14. 9. 2019.
Спољашње везеУреди
- „Deliblatska peščara u maju”. blog.b92.net. 31. 5. 2010. Приступљено 11. 9. 2019.
- „Делиблатска пешчара”. srbija.travel. Архивирано из оригинала на датум 30. 9. 2011. Приступљено 14. 4. 2011.
- „Делиблатска пешчара”. zdravasrbija.com. 9. 2. 2013. Приступљено 13. 9. 2019.
- „Deliblatska peščara – kad košava stvara dine”. jelenadilber.wordpress.com. 5. 11. 2015. Приступљено 11. 9. 2019.
- „Делиблатска пешчара – највећа европска континентална пешчара”. rts.rs. 3. 1. 2017. Приступљено 11. 9. 2019.
- „DELIBLATSKA PEŠČARA (Zagajička brda 256 m)”. blic.rs. 12. 10. 2017. Приступљено 14. 9. 2019.
- „Deliblatska peščara, zanimljivosti: smeštaj, staze, bazen, slike”. svetputovanja.info. 2. 11. 2017. Приступљено 11. 9. 2019.
- „TAJNA NAJVEĆE PEŠČARE EVROPE Čudesna igra vetra i peska u Deliblatu”. blic.rs. 9. 9. 2018. Приступљено 11. 9. 2019.
- „Pošumljavanje Deliblatske peščare počelo je pre 200 godina”. pancevo.mojkraj.rs. 20. 10. 2018. Приступљено 11. 9. 2019.
- „KAO IZ BAJKE Ovo je nestvarni prizor Deliblatske peščare, ali da biste ga videli morate malo da se pomučite”. planine.net.
- „Evropska Sahara”. dpps.org.rs.
- „Deliblatska peščara – evropska Sahara”. serbia.com.
- „Deliblatska peščara – tajna najveće peščare u Evropi”. lepevesti.club.
- „Deliblatska peščara”. panacomp.net.
- „Deliblatska peščara”. freebiking.org.
- „Deliblatska peščara”. obidjisrbiju.com.
- „Deliblatska peščara – informacije i zanimljivosti”. turizmopedija.com.
- „Deliblatska Peščara. Zagajička Brda.”. nestvarna.blog.
- „Deliblatska peščara–Zagajička brda / Deliblato Sands–Zagaj Hills | Istraži Srbiju / Explore Serbia | Avanturistički turizam / Adventure tourism”. explore-serbia.rs.