Душан Ковачевић

српски драмски писац, сценариста, филмски редитељ и академик

Душан Ковачевић (Мрђеновац код Шапца, 12. јул 1948) српски је драмски писац, сценариста, филмски редитељ и академик.

Душан Ковачевић
Душан Ковачевић
Лични подаци
Пуно имеДушан Ковачевић
Датум рођења(1948-07-12)12. јул 1948.(75 год.)
Место рођењаМрђеновац, ФНР Југославија
ОбразовањеУниверзитет у Београду
Књижевни рад
Утицао наЈордан Цветановић

Биографија уреди

Гимназију је завршио у Новом Саду 1968. године. Академију за позориште, филм, радио и телевизију студирао је у Београду, a дипломирао је на одсеку Драматургије 1973. године.

У ТВ Београду је радио као драматург до 1978. године. Од 1986. до 1988. радио је на Факултету драмских уметности у Београду у звању доцента. Од 1998. године је директор Звездара театра у Београду. Душан Ковачевић је члан Крунског савета Александра Карађорђевића. Изабран је за дописног члана САНУ октобра 2000. године, а за редовног члана САНУ је изабран на Изборној скупштини 5. новембра 2009. године. Постављен је 2005. године за амбасадора Србије и Црне Горе у Португалији.

Отац је музичарке Лене Ковачевић. Са Вуком Бојовићем je у Бору отворио први зоолошки врт у источној Србији, четврти у Србији 23. новембра 2011. године.[1]

Ковачевић је аутор великог броја драмских дела са комичним садржајима у којима је присутна и гротескност, односно присуство смешног и крајње озбиљног, лепог и ружног, стилизованог и неотесаног, традиционалног и скоројевићког. Таква слика друштвене стварности и текућег живота бива не само препознатљива него и потпунија и комплекснија.

У његовим остварењима бришу се оштре жанровске разлике и долази до преплитања комедије карактера, комедије нарави, фарсе и драме у ужем смислу, уосталом као што је испреплетен сам живот.

Отворио је 65. Београдски сајам књига 2022. године.[2]

Теме уреди

У свим овим делима Душан Ковачевић даје све аспекте свакодневног живота, бојећи га с времена на време и алузијама на политику и све што је она носила са собом. Радња његових дела, ма о ком драмском делу да је реч, захвата обично више нивоа друштвеног живота, разна занимања и идеолошка опредељења у времену које нам је блиско и по садржајима врло препознатљиво.

Објавио је и књигу „Век, календар за године које су прошле“ (1998). Живи и ради као професионални писац у Београду.

Награде и признања уреди

 
Ковачевић на ФДУ

Одликовања уреди

Књижевне награде уреди

Друге награде уреди

Дела уреди

  • Маратонци трче почасни круг (1972),
  • Радован III (1973),
  • Свемирски змај (1973),
  • Пролеће у јануару (1977),
  • Луминација на селу (1978),
  • Ко то тамо пева (1980),
  • Сабирни центар (1982),
  • Балкански шпијун (1983),
  • Свети Георгије убива аждаху (1984),
  • Клаустрофобична комедија (1987),
  • Професионалац (1990),
  • Урнебесна трагедија (1991),
  • Лари Томпсон, трагедија једне младости (1996),
  • Контејнер са пет звездица (1999),
  • Доктор Шустер (2000),
  • 20 српских подела (Срба на Србе) (2008),
  • Генерална проба самоубиства (2010),
  • Живот у тесним ципелама (2011),
  • Реинкарнација (2011),
  • Кумови (2013),
  • Рођендан господина Нушића (2014),
  • Хипноза једне љубави (2016)
  • Ја то тамо певам (2020)[10]

Пошто је написао сценарио за филм Емира Кустурице, Подземље, преточио га је у прозу.

Његове драме су превођене на енглески језик.[11]

Филмови за које је сценарио написао
Година Назив
1975. Повратак лопова (ТВ)
1975. Двособна кафана (ТВ)
1976. Звездана прашина (ТВ)
1977. Бештије
1978—1979. Чардак и на небу и на земљи (серија)
1980. Ко то тамо пева
1980. Посебан третман
1982. Маратонци трче почасни круг
1983. Писмо - Глава
1984. Балкански шпијун
1989. Свети Георгије убија аждају (ТВ)
1989. Сабирни центар
1990. Професионалац (ТВ)
1990. Клаустрофобична комедија (ТВ)
1994. Други живот господина Креинса
1995. Урнебесна трагедија
1995. Подземље
1996. Била једном једна земља (серија)
2003. Професионалац
2009. Свети Георгије убива аждаху
2021. Није лоше бити човек
2023. Хероји Халијарда

Филмографија уреди

Филмови које је режирао Душан Ковачевић
Год. Назив Жанр Награда
1984. Балкански шпијун
2003. Професионалац
2021. Није лоше бити човек

Референце уреди

  1. ^ „Vuk Bojović, nekadašnji direktor beogradskog zoološkog vrta "Vrta dobre nade", i srpski režiser, akademik Dušan Kovačević, otvorili su u Boru, prvi zoološki vrt u istočnoj Srbiji, četvrti u Srbiji”. istmedia.rs. Приступљено 2021-01-13. 
  2. ^ Мирковић, М. (23. 10. 2022). „ОТВОРЕН САЈАМ КЊИГА У БЕОГРАДУ: Душан Ковачевић - Књига лек за све болести”. Вечерње новости. Приступљено 24. 10. 2022. 
  3. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Uručena odlikovanja povodom Dana državnosti”. www.rts.rs. Приступљено 2020-02-15. 
  4. ^ Душану Ковачевићу награда за животно дело („Политика“, 15. новембар 2012)
  5. ^ Жамор деце против бодљикаве жице („Политика“, 1. јул 2015)
  6. ^ „Добитници Лифке - Азанависијус, Ковачевић и Гало”. Дневник (на језику: српски). Приступљено 2022-06-29. 
  7. ^ „ТРГ СА ИМЕНОМ КОВАЧЕВИЋА: Централни плато у Сокобањи носиће име познатог драмског писца и академика”. Вечерње новости. 6. 8. 2022. Приступљено 7. 8. 2022. 
  8. ^ Стругар, Вукица (29. 1. 2023). „ОД АМБИСА СВЕТ ДЕЛИ САМО КОРАК: ИНТЕРВЈУ - академик Душан Ковачевић, драмски писац и редитељ”. Вечерње новости. Приступљено 29. 1. 2023. 
  9. ^ „Душану Ковачевићу уручена Повеља за животно дело Удружења књижевника Србије”. Politika Online. Приступљено 2023-04-29. 
  10. ^ „Ја то тамо певам” Душана Ковачевића („Политика”, 9. децембар 2020)
  11. ^ „Ковачевићеве драме на енглеском језику”. Политика. 19. 4. 2021. Приступљено 20. 4. 2021. 

Спољашње везе уреди

Чланци