Душан Ковачевић
Душан Ковачевић (Мрђеновац код Шапца, 12. јул 1948) српски је драмски писац, сценариста, филмски редитељ и академик.
| Душан Ковачевић | |
|---|---|
 Душан Ковачевић | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Душан Ковачевић |
| Датум рођења | 12. јул 1948. |
| Место рођења | Мрђеновац, ФНР Југославија |
| Књижевни рад | |
| Утицао на | Јордан Цветановић |
| Универзитет у Београду | |
Биографија
уредиГимназију је завршио у Новом Саду 1968. године. Академију за позориште, филм, радио и телевизију студирао је у Београду, a дипломирао је на одсеку Драматургије 1973. године.
У ТВ Београду је радио као драматург до 1978. године. Од 1986. до 1988. радио је на Факултету драмских уметности у Београду у звању доцента. Од 1998. године је директор Звездара театра у Београду. Душан Ковачевић је члан Крунског савета Александра Карађорђевића. Изабран је за дописног члана САНУ октобра 2000. године, а за редовног члана САНУ је изабран на Изборној скупштини 5. новембра 2009. године. Постављен је 2005. године за амбасадора Србије и Црне Горе у Португалији.
Отац је музичарке Лене Ковачевић. Са Вуком Бојовићем je у Бору отворио први зоолошки врт у источној Србији, четврти у Србији 23. новембра 2011. године.[1]
Ковачевић је аутор великог броја драмских дела са комичним садржајима у којима је присутна и гротескност, односно присуство смешног и крајње озбиљног, лепог и ружног, стилизованог и неотесаног, традиционалног и скоројевићког. Таква слика друштвене стварности и текућег живота бива не само препознатљива него и потпунија и комплекснија.
Пошто је написао сценарио за филм Емира Кустурице, Подземље, преточио га је у прозу.
У његовим остварењима бришу се оштре жанровске разлике и долази до преплитања комедије карактера, комедије нарави, фарсе и драме у ужем смислу, уосталом као што је испреплетен сам живот.
Његове драме су превођене на енглески језик.[2]
Отворио је 65. Београдски сајам књига 2022. године.[3]
Теме
уредиУ свим овим делима Душан Ковачевић даје све аспекте свакодневног живота, бојећи га с времена на време и алузијама на политику и све што је она носила са собом. Радња његових дела, ма о ком драмском делу да је реч, захвата обично више нивоа друштвеног живота, разна занимања и идеолошка опредељења у времену које нам је блиско и по садржајима врло препознатљиво.
Објавио је и књигу „Век, календар за године које су прошле“ (1998). Живи и ради као професионални писац у Београду.
Награде и признања
уреди.jpg)
Одликовања
уреди
Командир Ордена Карађорђеве звезде, доделио престолонаследник Александар Карађорђевић (2017)
Сретењски орден првог степена, доделио председник Републике Србије Александар Вучић (2020)[4]
Књижевне награде
уреди- Стеријина награда за текст савремене комедије, за драму Маратонци трче последњи круг, 1974.
- Стеријина награда за текст савремене драме, за драму Балкански шпијун, 1984.
- Стеријина награда за текст савремене драме, за драму Свети Георгије убива аждаху, 1987.
- Статуета Јоаким Вујић, 1987.
- Стеријина награда за текст савремене комедије, за драму Клаустрофобична комедија, 1988.
- Стеријина награда за текст савремене драме, за драму Доктор Шустер, 2002.
- Награда „Радоје Домановић”, за укупан допринос српској књижевној сатири, 2007.
- Награда „Кочићева књига”, за драму Генерална проба самоубиства, 2009.
- Награда „Зоран Радмиловић” Фондације „Зоран Радмиловић”, за животно дело, Зајечар, 2012.[5]
- Награда „Златни ћуран”, за изузетан допринос домаћој комедији, 2011.
- Награда „Кочићева књига”, за драму Рођендан господина Нушића, 2014.
- Награда „Златни крст кнеза Лазара”, 2015.[6]
- Награда „Борисав Станковић”, 2017.
Друге награде
уреди- Награда „Стефан Првовенчани”, 2014.
- Награда „Александар Лифка”, 2022.[7]
- По њему је назван трг у Сокобањи.[8]
- „Дрво живота” фестивала Кустендорф, 2023.[9]
- Повеља за животно дело Удружења књижевника Србије, 2023.[10]
Дела
уреди- Маратонци трче почасни круг (1972)
- Радован III (1973)
- Свемирски змај (1973)
- Шта је то у људском бићу што га води према пићу (1976)[11]
- Пролеће у јануару (1977)
- Луминација на селу (1978)
- Ко то тамо пева (1980)
- Сабирни центар (1982)
- Балкански шпијун (1983)
- Свети Георгије убива аждаху (1984)
- Клаустрофобична комедија (1987)
- Професионалац (1990)
- Урнебесна трагедија (1991)
- Лари Томпсон, трагедија једне младости (1996)
- Контејнер са пет звездица (1999)
- Доктор Шустер (2000)
- 20 српских подела (Срба на Србе) (2008)
- Генерална проба самоубиства (2010)
- Живот у тесним ципелама (2011)
- Реинкарнација (2011)
- Кумови (2013)
- Рођендан господина Нушића (2014)
- Хипноза једне љубави (2016)
- Ја то тамо певам (2020)[12]
- Удовица живог човека (2024)[13]
| Година | Назив |
|---|---|
| 1975. | Повратак лопова (ТВ) |
| 1975. | Двособна кафана (ТВ) |
| 1976. | Звездана прашина (ТВ) |
| 1977. | Бештије |
| 1978—1979. | Чардак и на небу и на земљи (серија) |
| 1980. | Ко то тамо пева |
| 1980. | Посебан третман |
| 1982. | Маратонци трче почасни круг |
| 1983. | Писмо - Глава |
| 1984. | Балкански шпијун |
| 1989. | Свети Георгије убија аждају (ТВ) |
| 1989. | Сабирни центар |
| 1990. | Професионалац (ТВ) |
| 1990. | Клаустрофобична комедија (ТВ) |
| 1994. | Други живот господина Креинса |
| 1995. | Урнебесна трагедија |
| 1995. | Подземље |
| 1996. | Била једном једна земља (серија) |
| 2003. | Професионалац |
| 2009. | Свети Георгије убива аждаху |
| 2021. | Није лоше бити човек |
| 2023. | Хероји Халијарда |
Филмографија
уреди| Год. | Назив | Жанр | Награда |
|---|---|---|---|
| 1984. | Балкански шпијун | ||
| 2003. | Професионалац | ||
| 2021. | Није лоше бити човек |
Референце
уреди- ^ „Vuk Bojović, nekadašnji direktor beogradskog zoološkog vrta "Vrta dobre nade", i srpski režiser, akademik Dušan Kovačević, otvorili su u Boru, prvi zoološki vrt u istočnoj Srbiji, četvrti u Srbiji”. istmedia.rs. Приступљено 2021-01-13.
- ^ „Ковачевићеве драме на енглеском језику”. Политика. 19. 4. 2021. Приступљено 20. 4. 2021.
- ^ Мирковић, М. (23. 10. 2022). „ОТВОРЕН САЈАМ КЊИГА У БЕОГРАДУ: Душан Ковачевић - Књига лек за све болести”. Вечерње новости. Приступљено 24. 10. 2022.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Uručena odlikovanja povodom Dana državnosti”. www.rts.rs. Приступљено 2020-02-15.
- ^ Душану Ковачевићу награда за животно дело („Политика“, 15. новембар 2012)
- ^ Жамор деце против бодљикаве жице („Политика“, 1. јул 2015)
- ^ „Добитници Лифке - Азанависијус, Ковачевић и Гало”. Дневник (на језику: српски). Приступљено 2022-06-29.
- ^ „ТРГ СА ИМЕНОМ КОВАЧЕВИЋА: Централни плато у Сокобањи носиће име познатог драмског писца и академика”. Вечерње новости. 6. 8. 2022. Приступљено 7. 8. 2022.
- ^ Стругар, Вукица (29. 1. 2023). „ОД АМБИСА СВЕТ ДЕЛИ САМО КОРАК: ИНТЕРВЈУ - академик Душан Ковачевић, драмски писац и редитељ”. Вечерње новости. Приступљено 29. 1. 2023.
- ^ „Душану Ковачевићу уручена Повеља за животно дело Удружења књижевника Србије”. Politika Online. Приступљено 2023-04-29.
- ^ Nedeljković, Dragana. „Premijera predstave "Doktor Molijer" ubskog pozorišta”. Kolubarske (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-23.
- ^ „Ја то тамо певам” Душана Ковачевића („Политика”, 9. децембар 2020)
- ^ Trebješanin, B. G. „Nova drama Dušana Kovačevića”. Politika Online. Приступљено 2024-04-20.
Спољашње везе
уреди- Душан Ковачевић на сајту IMDb (језик: енглески)
- Биографија на сајту САНУ
- Душан Ковачевић лична карта
- Душан Ковачевић сценарио
- Душан Ковачевић режија
- Душан Ковачевић
- О писцу
- Светска књижевност Душана Ковачевића
- Душан Ковачевић: Четири деценије стваралаштва
- Чланци
- Интервју за Б92 (1. октобар 2009)
- Безнађе се побеђује смехом („Политика“, 31. децембар 2009)
- Порнографија живота и смрти („Политика“, 9. март 2011)
- Душан Ковачевић: Ово не слути на срећан крај („Вечерње новости“, 9. јануар 2012)
- Душко Ковачевић доживео инфаркт, али се опоравља („Блиц“, 19. јануар 2012)
- Душан Ковачевић: Ко се то тамо шали!
- Заслужили су Срби мало и да живе („Вечерње новости“, 9. септембар 2013)
- Ковачевић: Ђаво је данас господин („Блиц“, 5. јул 2015)
- Разговори са академицима - Душан Ковачевић (Недељник, 12. октобар 2016)
- Није лоше бити човек - интервју („Политика”, 6. октобар 2019)
- Стаменковић Јојић, Снежана (31. 12. 2020). „Душан Ковачевић за РТС: Страх је неизлечив, али у инат морамо да му се смејемо”. Радио-телевизија Србије. Приступљено 7. 1. 2021.
