УЕФА Лига шампиона

Европско клупско фудбалско такмичење

УЕФА Лига шампиона (енгл. UEFA Champions League) је најјаче и најпрестижније европско, клупско фудбалско такмичење. Организовано је од стране УЕФЕ и у њему учествују све њене чланице. До сезоне 1991/92. такмичење се називало Куп европских шампиона (енгл. Cup of European Champions), Европски куп шампиона (енгл. European Champions Cup; позната још као Куп шампиона (енгл. Champions Cup)) или Европски куп (енгл. European Cup), а од сезоне 1992/93. део се игра у групама и мења назив у УЕФА Лига шампиона.

УЕФА Лига шампиона
UEFA Champions League logo.svg
Основано 1955. (од 1992. у садашњем формату)
Регија Европа (УЕФА)
Бр. тимова 32 (такмичење по групама)
76 или 77 (укупно)
Тренутни првак Шпанија Реал Мадрид (2017/18)
(13. титула)
Најуспешнији клуб Шпанија Реал Мадрид
(13 титула)
Телевизијске куће Списак телевизијских кућа
Мото Химна лиге шампионе
Лига шампиона 2017/18.

Поред овог такмичења, под вођством УЕФА-е игра се још и Лига Европе (до 2009. Куп УЕФА), док је Куп победника купова УЕФА укинула након сезоне 1998/99. а Интертото куп 2008.

Тренутни шампион УЕФА Лиге шампиона је Реал Мадрид који је у финалу 26. маја 2018. на Олимпијском Стадиону у Кијеву победио ФК Ливерпул и тако освојио рекордну тринаесту титулу шампиона Европе.

Садржај

ИсторијаУреди

Европски куп шампиона (или скраћено Европски куп) настао је од идеје спортског уредника француског Л' Екипа Габријела Аноа који је предложио стварање такмичења које би одлучило који је најбољи клуб у Европи. Идеја је настала као одговор на тврдње неких британских новинара да је Вулверхемптон најбољи клуб на свету јер је победио Хонвед из Мађарске резултатом 3:2 на свом терену 1954. године.

"Биће боље да сачекамо да Вулверхемптон отпутује у Москву или Будимпешту да потврде своју непобедивост, а ако су Енглези баш тако уверени у квалитет свог фудбала, онда је време за турнир", рекао је Ано.

Децембра 1954, Жак Ризвик, Анов колега изложио је први план пројекта у коме је стајало да ће учествовати 14-16 екипа, да ће се утакмице играти средином недеље у вечерњим сатима, што је било врло неуобичајно за то време, како би радничка класа могла да стигне да гледа утакмице, а да право преноса имају телевизије које прате клуб из своје земље као и најважније спортске новине.

Прва званична утакмица Купа шампиона одиграна је 4. септембра 1955. године, а састали су се лисабонски Спортинг и београдски Партизан.

У првој сезони такмичења учествовало је 16 екипа, што првака својих земаља, што клубова који су били у то време веома поштовани од стране УЕФЕ. Касније је број учесника био ограничен само на победничке клубове домаћих лига. Овакав квалификациони систем био је актуелан све до 1997. Од сезоне 1997/98, правила су промењена како би турнир добио већу напетост (и додатни новац спонзора). Клубови из најјачих европских лига који нису били прваци државе могли су се квалификовати као другопласирани, а касније и као трећепласирани и четвртопласирани у својој лиги.

КвалификацијеУреди

Лига шампиона доступна је свим државним првацима из држава чланица УЕФА (осим Лихтенштајну, који нема властиту лигу), те другопласираним, трећепласираним и четвртопласираним из јачих лига.

Број клубова у Лиги шампиона који има један савез зависи о њеном рејтингу на УЕФА-иној листи коефицијената:

  • савези рангирани 1-3 место имају 4 представника
  • савези рангирани 4-6 место имају 3 представника
  • савези рангирани 7-15 места имају 2 представника
  • савези које су рангиране испод 16. места имају једног представника

Позиција савеза такође одређује у коју фазу квалификације иду њени представници. На пример, три најбоље рангирана савеза имају три клуба у фази по групама и један клуб у квалификацијама где рецимо најниже рангирани савези имају само једног представника, и то у 1. колу. Дванаест најбоље пласираних савеза имају бар једног представника који директно иде у фазу по групама.

 
Мапа држава чланица УЕФА-е, клубови који су стигли до групне фазе у Лиги шампиона.
  Земље које су стигле барем до групне фазе.
  Земље које нису достигле групну фазу
  Земље које нису чланице УЕФА-е

Од сезоне 2009/10. УЕФА је припремила нови систем квалификација по којем 22 екипе имају директно учешће у квалификацијама по групама уместо досадашњих 16, док се преосталих 10 места траже кроз два различита квалификациона правца. Један је резервисан за непрваке савеза рангираних од 1. до 15. места, тј. екипе које су у националном првенству заузеле места одмах испод директних учесника по групама. Други је резервисан за прваке савеза рангираних од 13. места наниже. Обе квалификациона правца играју се независно један од другог и сваки као коначне победнике издвоје по 5 клубова који су бити посљедњи учесници квалификација по групама. Сврха ове идеје је да се првацима слабијих лига омогући лакши приступ до Лиге шампионе кроз њихове међусобне утакмице, него против клубова из јачих европских лига који то нису учинили кроз домаће првенство.

Додатно место у фази по групама резервисано је за прошлогодишње прваке, у случају да се они не квалификују у Лигу шампиона. Ни један савез није лимитиран на слање највише четири клуба по сезони. То значи да прошлогодишњи првак, уколико се не пласира као један од четири (или мање, зависи од лиге) клуба, заузима место четвртопласираног клуба, а њега смешта на 5. место, које га води у Куп УЕФА.

Од сезоне 2015/16, победник Лиге Европе добија место у плеј офу за Лигу шампиона, а ако место резервисано за прошлогодишњег првака Лиге шампиона није искоришћено, освајач Лиге Европе улази директно у групну фазу такмичења.

Такође, гледајући спортске критеријуме, сваки клуб мора бити лиценциран од стране савеза из којег долази како би учествовао у Лиги шампиона. Да би добио лиценцу, клуб мора задовољити одређене инфраструктурне и финансијске услове.

Контроверза се догодила када се Ливерпул, који је освојио Лигу шампиона 2004/05., није успео квалификовати међу четири најбоља клуба у Премијер лиги. ФС Енглеске је одлучио да ће ФК Евертон (који је био четврти) узети последње место. УЕФА је донела одлуку да оба клуба могу наступити у Лиги шампиона. Ливерпул је почео од првог кола квалификација, а Евертон од трећег. Ливерпул је те сезоне постао први клуб, уз словачку Артмедију, који се из првог кола квалификација квалификовао у такмичење по групама. Иста ствар је пошла за руком и БАТЕ Борисову и Анортозису у сезони 2008/09. Ливерпул је у сезони 2004/05. постао и прва клуб који је из првог кола кв. дошао до нокаут фазе Лиге шампиона.

Манчестер јунајтед, Барселона, Реал Мадрид и Порто су клубови који је највише пута учествовали у такмичењу по групама, 20 пута.

Систем такмичењаУреди

Такмичење почиње са четири кола квалификација. Зависно од коефицијента лиге из које долазе и позиције коју су остварили претходне сезоне клубови се укључују у Лигу шампиона у неком од ова четири кола квалификација. Клубови са већим коефицијентима су носиоци и они се не могу сусрести међусобно у оквиру једног кола квалификација. У сваком колу играју се по две утакмице једна кући и једна у гостима.

Од сезоне 2009/10. почевши од трећег кола квалификација клубови су подељени на два дела, један за националне прваке и један за клубове који су квалификације обезбедили завршивши у националном првенству од 2-4. места, а то је урађено да би се националним првацима олакшао пут до такмичења по групама. Исти систем за прваке и остале клубове функционише и у последњем колу квалификација, плеј офу, одакле се победници придружују клубовима који су се кроз пласман у домаћој лиги пласирали директно у групе Лиге шампиона и прошлогодишњем победнику. Клубови који су поражени у трећем колу квалификција и плеј офу Лиге шампиона своје такмичење настављају у Лиги Европе.

Након завршених квалификација 32 клуба бивају подељена у осам група од по четири екипе. Игра се мини-лига у којој сваки клуб са сваким од три противника игра кући и на страни. На крају два првопласирана се пласирају у осмину финала Лиге шампиона, док трећепласирани наставља такмичење у Лиги Европе.

Шеснаест клубова игра даље у завршници, почевши од осмине финала, победници улазе у четвртфинале, полуфинале и на крају се два најбоља срећу у финалу.

На све утакмице које клубови играју у квалификацијама и завршници, осим финала, односи се правило гола у гостима, а ако се на тај начин не може одредити победник играју се продужеци (два по 15 минута) те се на крају изводе пенали. Финале се игра на предодређеном стадиону (не нужно неутралном) и игра се само једна утакмица.

Извлачење парова и група је направљено тако да се клубови из исте земље не могу срести пре четвртфинала.

Систем такмичења који се тренутно користи је усвојен 2009. године.

ХимнаУреди

Химна Лиге шампиона је свечана песма по имену "Champions League", композитора Тонија Бритена. Изводи је Краљевска филхармонија, а пева хор Академије Св. Мартина, на три УЕФА-ина службена језика: енглеском, немачком и француском језику. Химна се изводи пре почетка сваке утакмице од групне фазе па до финала Лиге шампиона. Химна траје око три минута, а занимљиво је да никада није била пуштена у комерцијалну употребу.

ФинансијеУреди

Лига шампиона је високо профитабилно такмичење, поготово за клубове који се пласирају у групну фазу. УЕФА свим клубовима учесницима дели део новца оствареног продајом ТВ права и то на следећи начин (суме су у еврима):

  • Прво коло квалификација 200 000
  • Друго коло квалификација 300 000
  • Треће коло квалификација 400 000
  • Плеј-оф
    • Победници 2 000 000
    • Поражени 3 000 000
  • Групна фаза 12 000 000
  • Победа у групној фази 1 500 000
  • Нерешено у групној фази 500 000
  • Осмина финала 5 500 000
  • Четвртфинале 6 000 000
  • Полуфинале 7 000 000
  • Финале
    • Поражени 10 500 000
    • Победник 15 000 000

Поред овога клубови кроз продају карата, дресова и спонзорства осигуравају знатна средства управо захваљујући игрању у Лиги шампиона.

СпонзориУреди

Када је нови систем лиге шампионе 1992. године основан, одлучено је да максимум 8 компаније могу да буду спонзори турнира. Спонзорске табле могу се видети око терена.

Тренутни спонзори УЕФА Лиге шампионе су:

Финала Лиге шампионаУреди

Финале Лиге шампиона је највећа и најважнија утакмица у оквиру европског клупског фудбала. Стадион на којем се финале игра бира се две сезоне пре утакмице од стране УЕФА-е.

Прво финале је одиграно 13. јуна 1956. на стадиону Парк принчева у Паризу. Последње финале је одиграно 3. јунаа 2017. године на стадиону Миленијум у Кардифу између Реал Мадрида и Јувентуса. У тој утакмици победио је Реал Мадрид са 4:1.

Досад највише финала је одржано на стадионима Хејсел (до трагедије 29. маја, 1985), старом Вемблију и Пратеру (Ернст Хапел), по четири. Што се тиче градова, финалисте су највише пута угостили Париз и Лондон, чак пет пута, док је од држава Италија била домаћин осам пута.

Шпански Реал Мадрид је највише пута освојио Лигу шампиона, укупно дванаест титула, уједно постао је први и за сада једини клуб који је успео да одбрани трофеј лиге шампиона. Други по успеху је италијански Милан (7), а иза њега долазе Барселона, Ливерпул и Бајерн Минхен (5) и Ајакс (4). За комплетан списак освајача погледај доњу табелу.

Клуб који освоји Лигу шампиона добија прелазни трофеј који мора вратити УЕФА-и два месеца пре следећег финала. Сваки победник добије мању копију трофеја у стално власништво. Клубови који освоје три титуле првака Европе заредом или 5 укупно добијају трофеј у трајно власништво а УЕФА за следећу сезону прави нови.

Шест клубова је у историји остварило овај успех:

Преглед финалаУреди

Сезона Победник Резултат Финалиста Стадион
1955/56. Реал Мадрид   4:3   Ремс Парк принчева,
Париз  
1956/57. Реал Мадрид   2:0   Фјорентина Стадион Сантијаго Бернабеу,
Мадрид  
1957/58. Реал Мадрид   3:2 прод.   Милан Хејсел стадион,
Брисел  
1958/59. Реал Мадрид   2:0   Ремс Стадион Некар,
Штутгарт  
1959/60. Реал Мадрид   7:3   Ајнтрахт Франкфурт Хемпден парк,
Глазгов  
1960/61. Бенфика   3:2   Барселона Ванкдорф стадион,
Берн  
1961/62. Бенфика   5:3   Реал Мадрид Олимпијски стадион,
Амстердам  
1962/63. Милан   2:1   Бенфика Вембли стадион,
Лондон  
1963/64. Интер   3:1   Реал Мадрид Пратер стадион,
Беч  
1964/65. Интер   1:0   Бенфика Сан Сиро,
Милано  
1965/66. Реал Мадрид   2:1   Партизан Хејсел стадион,
Брисел  
1966/67. Селтик   2:1   Интер Национални стадион,
Оеирас  
1967/68. Манчестер јунајтед   4:1 прод.   Бенфика Вембли стадион,
Лондон  
1968/69. Милан   4:1   Ајакс Стадион Сантијаго Бернабеу,
Мадрид  
1969/70. Фејнорд   2:1 прод.   Селтик Сан Сиро,
Милано  
1970/71. Ајакс   2:0   Панатинаикос Вембли стадион,
Лондон  
1971/72. Ајакс   2:0   Интер Де Куип,
Ротердам  
1972/73. Ајакс   1:0   Јувентус Стадион Црвена звезда,
Београд  
1973/74. Бајерн Минхен   1:1 прод.,
4:0
(реприза)
  Атлетико Мадрид Хејсел стадион,
Брисел  
1974/75. Бајерн Минхен   2:0   Лидс јунајтед Парк принчева,
Париз  
1975/76. Бајерн Минхен   1:0   Сент Етјен Хемпден парк,
Глазгов  
1976/77. Ливерпул   3:1   Борусија Менхенгладбах Олимпијски стадион,
Рим  
1977/78. Ливерпул   1:0   Клуб Бриж Вембли стадион,
Лондон  
1978/79. Нотингем форест   1:0   Малме Олимпијски стадион,
Минхен  
1979/80. Нотингем форест   1:0   Хамбургер Стадион Сантијаго Бернабеу,
Мадрид  
1980/81. Ливерпул   1:0   Реал Мадрид Парк принчева,
Париз  
1981/82. Астон Вила   1:0   Бајерн Минхен Де Куип,
Ротердам  
1982/83. Хамбургер   1:0   Јувентус Олимпијски стадион Спиридон Луис,
Атина  
1983/84. Ливерпул   1:1 прод.,
4:2 пен.
  Рома Олимпијски стадион,
Рим  
1984/85. Јувентус   1:0   Ливерпул Хејсел стадион,
Брисел  
1985/86. Стеауа Букурешт   0:0 прод.,
2:0 пен.
  Барселона Санчез Писхуан,
Севиља  
1986/87. Порто   2:1   Бајерн Минхен Пратер стадион,
Беч  
1987/88. ПСВ Ајндховен   0:0 прод.,
6:5 пен.
  Бенфика Стадион Некар,
Штутгарт  
1988/89. Милан   4:0   Стеауа Букурешт Камп Ноу,
Барселона  
1989/90. Милан   1:0   Бенфика Пратер стадион,
Беч  
1990/91. Црвена звезда   0:0 прод.,
5:3 пен.
  Олимпик Марсељ Стадион Свети Никола,
Бари  
1991/92. Барселона   1:0 прод.   Сампдорија Вембли стадион,
Лондон  
1992/93. Олимпик Марсељ   1:0   Милан Олимпијски стадион,
Минхен  
1993/94. Милан   4:0   Барселона Олимпијски стадион Спиридон Луис,
Атина  
1994/95. Ајакс   1:0   Милан Ернст Хапел стадион,
Беч  
1995/96. Јувентус   1:1 прод.,
4:2 пен.
  Ајакс Олимпијски стадион,
Рим  
1996/97. Борусија Дортмунд   3:1   Јувентус Олимпијски стадион,
Минхен  
1997/98. Реал Мадрид   1:0   Јувентус Амстердам арена,
Амстердам  
1998/99. Манчестер јунајтед   2:1   Бајерн Минхен Камп Ноу,
Барселона  
1999/00. Реал Мадрид   3:0   Валенсија Стад де Франс,
Париз  
2000/01. Бајерн Минхен   1:1 прод.,
5:4 пен.
  Валенсија Сан Сиро,
Милано  
2001/02. Реал Мадрид   2:1   Бајер Леверкузен Хемпден парк,
Глазгов  
2002/03. Милан   0:0 прод.,
3:2 пен.
  Јувентус Олд Трафорд,
Манчестер  
2003/04. Порто   3:0   Монако Арена АуфШалке,
Гелзенкирхен  
2004/05. Ливерпул   3:3 прод.,
3:2 пен.
  Милан Олимпијски стадион Ататурк,
Истанбул  
2005/06. Барселона   2:1   Арсенал Стад де Франс,
Париз  
2006/07. Милан   2:1   Ливерпул Олимпијски стадион Спиридон Луис ,
Атина  
2007/08. Манчестер јунајтед   1:1 прод.,
6:5 пен.
  Челси Стадион Лужњики,
Москва  
2008/09. Барселона   2:0   Манчестер јунајтед Олимпијски стадион,
Рим  
2009/10. Интер   2:0   Бајерн Минхен Стадион Сантијаго Бернабеу,
Мадрид  
2010/11. Барселона   3:1   Манчестер јунајтед Стадион Вембли,
Лондон  
2011/12. Челси   1:1 прод.,
4:3 пен.
  Бајерн Минхен Алијанц арена,
Минхен  
2012/13. Бајерн Минхен   2:1   Борусија Дортмунд Стадион Вембли,
Лондон  
2013/14. Реал Мадрид   4:1 прод.   Атлетико Мадрид Стадион светлости,
Лисабон  
2014/15. Барселона   3:1   Јувентус Олимпијски стадион,
Берлин  
2015/16. Реал Мадрид   1:1 прод.,
5:3 пен.
  Атлетико Мадрид Сан Сиро,
Милано  
2016/17. Реал Мадрид   4:1   Јувентус Миленијум,
Кардиф  
2017/18. Реал Мадрид   3:1   Ливерпул Олимпијски стадион,
Кијев  

прод. = Продужеци, пен. = Једанаестерац


Рекорди и статистикеУреди

По клубовимаУреди

Клуб Освајач Финалиста Године победник Године финалиста
  Реал Мадрид 13 3 1956, 1957, 1958, 1959, 1960, 1966, 1998, 2000, 2002, 2014, 2016, 2017, 2018 1962, 1964, 1981
  Милан 7 4 1963, 1969, 1989, 1990, 1994, 2003, 2007 1958, 1993, 1995, 2005
  Бајерн Минхен 5 5 1974, 1975, 1976, 2001, 2013 1982, 1987, 1999, 2010, 2012
  Барселона 5 3 1992, 2006, 2009, 2011, 2015 1961, 1986, 1994
  Ливерпул 5 3 1977, 1978, 1981, 1984, 2005 1985, 2007, 2018
  Ајакс 4 2 1971, 1972, 1973, 1995 1969, 1996
  Интер Милано 3 2 1964, 1965, 2010 1967, 1972
  Манчестер јунајтед 3 2 1968, 1999, 2008 2009, 2011
  Јувентус 2 7 1985, 1996 1973, 1983, 1997, 1998, 2003, 2015, 2017
  Бенфика 2 5 1961, 1962 1963, 1965, 1968, 1988, 1990
  Нотингем форест 2 0 1979, 1980
  Порто 2 0 1987, 2004
  Селтик 1 1 1967 1970
  Хамбургер 1 1 1983 1980
  Стеауа Букурешт 1 1 1986 1989
  Олимпик Марсељ 1 2 1993 1991
  Челси 1 1 2012 2008
  Борусија Дортмунд 1 1 1997 2013
  Фејенорд 1 0 1970
  Астон Вила 1 0 1982
  ПСВ Ајндховен 1 0 1988
  Црвена звезда 1 0 1991
  Атлетико Мадрид 0 3 1974, 2014, 2016
  Ремс 0 2 1956, 1959
  Валенсија 0 2 2000, 2001
  Фјорентина 0 1 1957
  Ајнтрахт Франкфурт 0 1 1960
  Партизан 0 1 1966
  Панатинаикос 0 1 1971
  Лидс јунајтед 0 1 1975
  Сент Етјен 0 1 1976
  Борусија Менхенгладбах 0 1 1977
  Клуб Бриж 0 1 1978
  Малме 0 1 1979
  Рома 0 1 1984
  Сампдорија 0 1 1992
  Бајер Леверкузен 0 1 2002
  Монако 0 1 2004
  Арсенал 0 1 2006

По државамаУреди

Држава Победа Финалиста Победнички клуб Финалиста
  Шпанија 18 11 Реал Мадрид (13), Барселона (5) Реал Мадрид (3), Барселона (3), Атлетико Мадрид (3), Валенсија (2)
  Италија 12 16 Милан (7), Интер (3), Јувентус (2) Јувентус (7), Милан (4), Интер (2), Фјорентина (1), Рома (1), Сампдорија (1)
  Енглеска 12 8 Ливерпул (5), Манчестер јунајтед (3), Нотингем форест (2), Астон Вила (1), Челси (1) Ливерпул (3), Манчестер јунајтед (2), Лидс јунајтед (1), Арсенал (1), Челси (1)
  Немачка 7 10 Бајерн Минхен (5), Борусија Дортмунд (1), Хамбургер (1) Бајерн Минхен (5), Бајер Леверкузен (1), Борусија Менхенгладбах (1), Ајнтрахт Франкфурт (1), Хамбургер (1), Борусија Дортмунд (1)
  Холандија 6 2 Ајакс (4), ПСВ Ајндховен (1), Фејнорд (1) Ајакс (2)
  Португал 4 5 Бенфика (2), Порто (2) Бенфика (5)
  Француска 1 5 Олимпик Марсељ (1) Ремс (2), Сент Етјен (1), Олимпик Марсељ (1), Монако (1),
  Србија 1 1 Црвена звезда (1) Партизан (1)
  Румунија 1 1 Стеауа Букурешт (1) Стеауа Букурешт (1)
  Шкотска 1 1 Селтик (1) Селтик (1)
  Шведска 0 1 Малме (1)
  Грчка 0 1 Панатинаикос (1)
  Белгија 0 1 Клуб Бриж (1)

Најбољи стрелци свих временаУреди

Од 3. јуна 2017.[1]

Не укључује и квалификационе утакмице
Место Држава Фудбалер Голови Утакмице Деби у Европи Клуб(ови)
1   Кристијано Роналдо 120 152 2003 Манчестер јунајтед, Реал Мадрид
2   Лионел Меси 100 125 2005 Барселона
3   Раул Гонзалез 71 142 1995 Реал Мадрид, Шалке 04
4   Руд ван Нистелрој 56 73 1998 ПСВ, Манчестер јунајтед, Реал Мадрид
5   Карим Бензема 55 103 2006 Олимпик Лион, Реал Мадрид
  Тијери Анри 50 112 1997 Монако, Арсенал, Барселона
7    Алфредо Ди Стефано 49 58 1955 Реал Мадрид
8   Андриј Шевченко 48 100 1994 Динамо Кијев, Милан, Челси
  Златан Ибрахимовић 48 119 2001 Ајакс, Јувентус, Интер, Барселона, Милан, Пари Сен Жермен
10   Еузебио 47 63 1961 Бенфика
11   Филипо Инзаги 46 81 1997 Јувентус, Милан
12   Дидије Дрогба 44 92 2003 Олимпик Марсељ, Челси, Галатасарај
13   Алесандро дел Пјеро 42 89 1995 Јувентус
14   Роберт Левандовски 40 61 2011 Борусија Дортмунд, Бајерн Минхен
  Томас Милер 40 89 2008 Бајерн Минхен
Фудбалери чија су имена подебљана су тренутно активни.

Највише наступа свих временаУреди

Од 3. јуна 2017.[2]

Укључује и квалификационе утакмице
Место Држава Фудбалер Утакмице Клуб
1   Икер Касиљас 167 Реал Мадрид, Порто
2   Кристијано Роналдо 152 Манчестер јунајтед,Реал Мадрид
3   Ћави 151 Барселона
4   Раул Гонзалез 142 Реал Мадрид, Шалке 04
5   Рајан Гигс 141 Манчестер јунајтед
6   Паоло Малдини 139 Милан
7   Кларенс Седорф 125 Ајакс, Реал Мадрид, Интер, Милан
8   Пол Сколс 124 Манчестер јунајтед
9   Андрес Инијеста 122 Барселона
10   Роберто Карлос 120 Интер Милано, Реал Мадрид, Фенербахче
11   Златан Ибрахимовић 119 Ајакс, Јувентус, Интер, Барселона, Милан, Пари Сен Жермен
Фудбалери чија су имена подебљана су тренутно активни.

Најбољи стрелци по сезонамаУреди

Најбољи стрелци по сезонама:[3]
Сезона Играч Држава Клуб Број голова
1955/56 Милош Милутиновић   Југославија   Партизан 8
1956/57 Денис Вајолет   Енглеска   Манчестер Јунајтед 9
1957/58 Алфредо ди Стефано   Аргентина   Реал Мадрид 10
1958/59 Жист Фонтен   Француска   Ремс 10
1959/60 Ференц Пушкаш   Мађарска   Реал Мадрид 12
1960/61 Жозе Агуаш   Португал   Бенфика 11
1961/62 Хајнц Стрел   Западна Немачка   Нирнберг 8
1962/63 Жозе Алтафини   Италија   Милан 14
1963/64 Владица Ковачевић   Југославија   Партизан 7
Сандро Мацола   Италија   Интер
Ференц Пушкаш   Мађарска   Реал Мадрид
1964/65 Еузебио   Португал   Бенфика 9
Жозе Аугусто Торес   Португал   Бенфика
1965/66 Флоријан Алберт   Мађарска   Ференцварош 7
Еузебио   Португал   Бенфика
1966/67 Јирген Пјепенбург   Западна Немачка   Форвертс Берлин 6
Пол ван Химст   Белгија   Андерлехт
1967/68 Еузебио   Португал   Бенфика 6
1968/69 Денис Лоу   Шкотска   Манчестер Јунајтед 9
1969/70 Мик Џоунс   Енглеска   Лидс јунајтед 8
1970/71 Антонис Антонидис   Грчка   Панатинаикос 10
1971/72 Јохан Кројф   Холандија   Ајакс 5
Антал Дунаи   Мађарска   Ујпешт Дожа
Лу Макари   Шкотска   Селтик
Силвестер Такач   Југославија   Стандард Лијеж
1972/73 Герд Милер   Западна Немачка   Бајерн Минхен 12
1973/74 Герд Милер   Западна Немачка   Бајерн Минхен 8
1974/75 Герд Милер   Западна Немачка   Бајерн Минхен 5
Едуард Макаров   Совјетски Савез   Арарат Јереван
1975/76 Јуп Хајнкес   Западна Немачка   Борусија Менхенгладбах 6
1976/77 Герд Милер   Западна Немачка   Бајерн Минхен 5
Франко Кучинота   Италија   Цирих
1977/78 Алан Симонсен   Данска   Борусија Менхенгладбах 5
1978/79 Клаудио Сулсер   Швајцарска   Грасхопер 11
1979/80 Сорен Лерби   Данска   Ајакс 10
1980/81 Тери Макдермот   Енглеска   Ливерпул 6
Грејм Сунис   Шкотска   Ливерпул
Карл-Хајнц Румениге   Западна Немачка   Бајерн Минхен
1981/82 Дитер Хенес   Западна Немачка   Бајерн Минхен 7
1982/83 Паоло Роси   Италија   Јувентус 6
1983/84 Виктор Сокол   Совјетски Савез   Динамо Минск 6
1984/85 Торбјорн Нилсен   Шведска   Гетеборг 7
Мишел Платини   Француска   Јувентус
1985/86 Торбјорн Нилсен   Шведска   Гетеборг 6
1986/87 Борислав Цветковић   Југославија   Црвена звезда 7
1987/88 Георге Хађи   Румунија   Стеауа Букурешт 4
Жан-Марк Ферери   Француска   Бордо
Рабах Маџер   Алжир   Порто
Али Мекојст   Шкотска   Ренџерс
Мичел   Шпанија   Реал Мадрид
Руи Агуас   Португал   Бенфика
1988/89 Марко ван Бастен   Холандија   Милан 10
1989/90 Ромарио   Бразил   ПСВ Ајндховен 6
Жан-Пјер Папен   Француска   Олимпик Марсељ
1990/91 Петер Пакулт   Аустрија   Сваровски Тирол 6
Жан-Пјер Папен   Француска   Олимпик Марсељ
1991/92 Сергеј Јуран   Украјина   Бенфика 7
Жан-Пјер Папен   Француска   Олимпик Марсељ
1992/93 Ромарио   Бразил   Барселона 7
1993/94 Роналд Куман   Холандија   Барселона 8
Винтон Руфер   Нови Зеланд   Вердер Бремен
1994/95 Џорџ Веа   Либерија   Пари Сен Жермен 7
1995/96 Јари Литманен   Финска   Ајакс 9
1996/97 Милинко Пантић   СРЈ   Атлетико Мадрид 5
1997/98 Алесандро дел Пјеро   Италија   Јувентус 10
1998/99 Андриј Шевченко   Украјина   Динамо Кијев 8
Двајт Јорк   Тринидад и Тобаго   Манчестер јунајтед
1999/00 Марио Жардел   Бразил   Порто 10
Ривалдо   Бразил   Барселона
Раул Гонзалез   Шпанија   Реал Мадрид
2000/01 Раул Гонзалез   Шпанија   Реал Мадрид 7
2001/02 Руд ван Нистелрој   Холандија   Манчестер јунајтед 10
2002/03 Руд ван Нистелрој   Холандија   Манчестер јунајтед 12
2003/04 Фернандо Моријентес   Шпанија   Монако 9
2004/05 Руд ван Нистелрој   Холандија   Манчестер јунајтед 8
2005/06 Андриј Шевченко   Украјина   Милан 9
2006/07 Кака   Бразил   Милан 10
2007/08 Кристијано Роналдо   Португал   Манчестер јунајтед 8
2008/09 Лионел Меси   Аргентина   Барселона 9
2009/10 Лионел Меси   Аргентина   Барселона 8
2010/11 Лионел Меси   Аргентина   Барселона 12
2011/12 Лионел Меси   Аргентина   Барселона 14
2012/13 Кристијано Роналдо   Португал   Реал Мадрид 12
2013/14 Кристијано Роналдо   Португал   Реал Мадрид 17
2014/15 Нејмар   Бразил   Барселона 10
Кристијано Роналдо   Португал   Реал Мадрид
Лионел Меси   Аргентина   Барселона
2015/16 Кристијано Роналдо   Португал   Реал Мадрид 16
2016/17 Кристијано Роналдо   Португал   Реал Мадрид 12
2017/18 Кристијано Роналдо   Португал   Реал Мадрид 15

По државамаУреди

Држава Победа Сезоне
  Португал 12 1960/61, 1964/65, 1965/66, 1967/68, 1987/88, 2007/08, 2012/13, 2013/14, 2014/15, 2015/16, 2016/17, 2017/18
  Западна Немачка 8 1961/62, 1972/73, 1973/74, 1974/75, 1975/76, 1976/77, 1980/81, 1981/82
  Француска 7 1958/59, 1984/85, 1987/88, 1989/90, 1990/91, 1991/92, 1992/93
  Аргентина 6 1957/58, 2008/09, 2009/10, 2010/11, 2011/12, 2014/15
  Југославија 5 1955/56, 1963/64, 1971/72, 1986/87, 1996/97
  Италија 1962/63, 1963/64, 1976/77, 1982/83, 1997/98
  Холандија 1971/72, 1988/89, 2001/02, 2002/03, 2004/05
  Бразил 1989/90, 1999/2000, 1999/2000, 2006/07, 2014/15
  Мађарска 4 1959/60, 1963/64, 1965/66, 1971/72
  Шкотска 1968/69, 1971/72, 1980/81, 1987/88
  Шпанија 1987/88, 1999/2000, 2000/01, 2003/04
  Енглеска 3 1956/57, 1969/70, 1980/81
  Украјина 1991/92, 1998/99, 2005/06
  Совјетски Савез 2 1974/75, 1983/84
  Данска 1977/78, 1979/80
  Шведска 1984/85, 1985/86

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ All time leading scorers UEFA Champions League
  2. ^ All time appearances UEFA Champions League
  3. ^ Di Maggio, Roberto; Mamrud, Roberto; Rota, Davide; Owsianski, Jarek (11. 6. 2015). „Champions Cup/Champions League Topscorers”. Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. Приступљено 5. 1. 2017.  За све друге играче погледајте: „UEFA Champions League Statistics Handbook 2016–17: Facts and figures” (pdf). UEFA. стр. 10. Приступљено 5. 1. 2017. 

Спољашње везеУреди