УЕФА Лига шампиона

Европско клупско фудбалско такмичење

УЕФА Лига шампиона (енгл. UEFA Champions League), најјаче и најпрестижније европско, клупско фудбалско такмичење које организује УЕФА и у њему учествују све њене чланице. До сезоне 1991/92. такмичење се називало Куп европских шампиона (енгл. Cup of European Champions), Европски куп шампиона (енгл. European Champions Cup; позната још као Куп шампиона (енгл. Champions Cup)) или Европски куп (енгл. European Cup), а од сезоне 1992/93. део се игра у групама и мења назив у УЕФА Лига шампиона.

УЕФА Лига шампиона
Лого Лиге шампиона
Основано1955. (од 1992. у садашњем формату)
РегијаЕвропа (УЕФА)
Бр. тимова32 (групна фаза)
80 (укупно)
Квалификације заУЕФА суперкуп
Светско клупско првенство
Слична такмичењаУЕФА Лига Европе
УЕФА Лига конференције
Тренутни првакШпанија Реал Мадрид (15. титула)
Најуспешнији клубШпанија Реал Мадрид (15 титула)
Мотохимна УЕФА Лиге шампиона
Веб-сајтзванични веб-сајт
УЕФА Лига шампиона 2024/25.

Поред овог такмичења, под вођством УЕФА-е игра се још и Лига Европе (до 2009. Куп УЕФА), док је Куп победника купова УЕФА укинула након сезоне 1998/99. а Интертото куп 2008. Од 2021, УЕФА је поново увела трећестепено клупско такмичење које се зове Лига конференције.

Тренутни шампион УЕФА Лиге шампиона је Реал Мадрид који је у финалу 1. јуна 2024. на стадиону Вембли у Лондону победио екипу Борусије Дортмунд и тако освојио своју 15. титулу шампиона Европе.

Историја

уреди

Европски куп шампиона (или скраћено Европски куп) настао је од идеје спортског уредника француског Л' Екипа Габријела Аноа који је предложио стварање такмичења које би одлучило који је најбољи клуб у Европи. Идеја је настала као одговор на тврдње неких британских новинара да је Вулверхемптон најбољи клуб на свету јер је победио Хонвед из Мађарске резултатом 3:2 на свом терену 1954. године.

"Биће боље да сачекамо да Вулверхемптон отпутује у Москву или Будимпешту да потврде своју непобедивост, а ако су Енглези баш тако уверени у квалитет свог фудбала, онда је време за турнир", рекао је Ано.

Децембра 1954, Жак Ризвик, Анов колега изложио је први план пројекта у коме је стајало да ће учествовати 14–16 екипа, да ће се утакмице играти средином недеље у вечерњим сатима, што је било врло неуобичајено за то време, како би радничка класа могла да стигне да гледа утакмице, а да право преноса имају телевизије које прате клуб из своје земље као и најважније спортске новине.

Прва званична утакмица Купа шампиона одиграна је 4. септембра 1955. године, а састали су се лисабонски Спортинг и београдски Партизан.

У првој сезони такмичења учествовало је 16 екипа, што првака својих земаља, што клубова који су били у то време веома поштовани од стране УЕФЕ. Касније је број учесника био ограничен само на победничке клубове домаћих лига. Овакав квалификациони систем био је актуелан све до 1997. Од сезоне 1997/98, правила су промењена како би турнир добио већу напетост (и додатни новац спонзора). Клубови из најјачих европских лига који нису били прваци државе могли су се квалификовати као другопласирани, а касније и као трећепласирани и четвртопласирани у својој лиги.

Квалификације

уреди

Лига шампиона доступна је свим државним првацима из држава чланица УЕФА (осим Лихтенштајну, који нема властиту лигу), те другопласираним, трећепласираним и четвртопласираним из јачих лига.

Број клубова у Лиги шампиона који има један савез зависи о њеном рејтингу на УЕФА-иној листи коефицијената:

  • савези рангирани 1-4 место имају 4 представника
  • савези рангирани 5-6 место имају 3 представника
  • савези рангирани 7-15 места имају 2 представника
  • савези које су рангиране испод 16. места имају једног представника

Позиција савеза такође одређује у коју фазу квалификације иду њени представници. На пример, три најбоље рангирана савеза имају три клуба у фази по групама и један клуб у квалификацијама где рецимо најниже рангирани савези имају само једног представника, и то у 1. колу. Дванаест најбоље пласираних савеза имају бар једног представника који директно иде у фазу по групама.

 
Мапа држава чланица УЕФА-е, клубови који су стигли до групне фазе у Лиги шампиона.
  Земље које су стигле барем до групне фазе.
  Земље које нису достигле групну фазу
  Земље које нису чланице УЕФА-е

Од сезоне 2009/10. УЕФА је припремила нови систем квалификација по којем 22 екипе имају директно учешће у квалификацијама по групама уместо досадашњих 16, док се преосталих 10 места траже кроз два различита квалификациона правца. Један је резервисан за непрваке савеза рангираних од 1. до 15. места, тј. екипе које су у националном првенству заузеле места одмах испод директних учесника по групама. Други је резервисан за прваке савеза рангираних од 13. места наниже. Обе квалификациона правца играју се независно један од другог и сваки као коначне победнике издвоје по 5 клубова који су бити посљедњи учесници квалификација по групама. Сврха ове идеје је да се првацима слабијих лига омогући лакши приступ до Лиге шампионе кроз њихове међусобне утакмице, него против клубова из јачих европских лига који то нису учинили кроз домаће првенство.

Додатно место у фази по групама резервисано је за прошлогодишње прваке, у случају да се они не квалификују у Лигу шампиона. Ни један савез није лимитиран на слање највише четири клуба по сезони. То значи да прошлогодишњи првак, уколико се не пласира као један од четири (или мање, зависи од лиге) клуба, заузима место четвртопласираног клуба, а њега смешта на 5. место, које га води у Куп УЕФА.

Од сезоне 2015/16, победник Лиге Европе добија место у плеј офу за Лигу шампиона, а ако место резервисано за прошлогодишњег првака Лиге шампиона није искоришћено, освајач Лиге Европе улази директно у групну фазу такмичења.

Такође, гледајући спортске критеријуме, сваки клуб мора бити лиценциран од стране савеза из којег долази како би учествовао у Лиги шампиона. Да би добио лиценцу, клуб мора задовољити одређене инфраструктурне и финансијске услове.

Контроверза се догодила када се Ливерпул, који је освојио Лигу шампиона 2004/05, није успео квалификовати међу четири најбоља клуба у Премијер лиги. ФС Енглеске је одлучио да ће ФК Евертон (који је био четврти) узети последње место. УЕФА је донела одлуку да оба клуба могу наступити у Лиги шампиона. Ливерпул је почео од првог кола квалификација, а Евертон од трећег. Ливерпул је те сезоне постао први клуб, уз словачку Артмедију, који се из првог кола квалификација квалификовао у такмичење по групама. Иста ствар је пошла за руком и БАТЕ Борисову и Анортозису у сезони 2008/09. Ливерпул је у сезони 2004/05. постао и прва клуб који је из првог кола кв. дошао до нокаут фазе Лиге шампиона.

Манчестер јунајтед, Барселона, Реал Мадрид и Порто су клубови који је највише пута учествовали у такмичењу по групама, 20 пута.

Систем такмичења

уреди

Такмичење почиње са четири кола квалификација. Зависно од коефицијента лиге из које долазе и позиције коју су остварили претходне сезоне клубови се укључују у Лигу шампиона у неком од ова четири кола квалификација. Клубови са већим коефицијентима су носиоци и они се не могу сусрести међусобно у оквиру једног кола квалификација. У сваком колу играју се по две утакмице једна кући и једна у гостима.

Од сезоне 2009/10. почевши од трећег кола квалификација клубови су подељени на два дела, један за националне прваке и један за клубове који су квалификације обезбедили завршивши у националном првенству од 2-4. места, а то је урађено да би се националним првацима олакшао пут до такмичења по групама. Исти систем за прваке и остале клубове функционише и у последњем колу квалификација, плеј офу, одакле се победници придружују клубовима који су се кроз пласман у домаћој лиги пласирали директно у групе Лиге шампиона и прошлогодишњем победнику. Клубови који су поражени у трећем колу квалификација и плеј офу Лиге шампиона своје такмичење настављају у Лиги Европе.

Након завршених квалификација 32 клуба бивају подељена у осам група од по четири екипе. Игра се мини-лига у којој сваки клуб са сваким од три противника игра кући и на страни. На крају два првопласирана се пласирају у осмину финала Лиге шампиона, док трећепласирани наставља такмичење у Лиги Европе.

Шеснаест клубова игра даље у завршници, почевши од осмине финала, победници улазе у четвртфинале, полуфинале и на крају се два најбоља срећу у финалу.

На све утакмице које клубови играју у квалификацијама и завршници, осим финала, односи се правило гола у гостима, а ако се на тај начин не може одредити победник играју се продужеци (два по 15 минута) те се на крају изводе пенали. УЕФА је 24. јуна 2021. одобрила предлог за укидање правила гостујућих голова у свим УЕФА-иним клупским такмичењима од сезоне 2021–22. Финале се игра на предодређеном стадиону (не нужно неутралном) и игра се само једна утакмица.

Извлачење парова и група је направљено тако да се клубови из исте земље не могу срести пре четвртфинала.

Систем такмичења који се тренутно користи је усвојен 2009. године.

Химна

уреди

Химна Лиге шампиона је свечана песма по имену "Champions League", композитора Тонија Бритена. Изводи је Краљевска филхармонија, а пева хор Академије Св. Мартина, на три УЕФА-ина службена језика: енглеском, немачком и француском језику. Химна се изводи пре почетка сваке утакмице од плеј-оф фазе па до финала Лиге шампиона. Химна траје око три минута, а занимљиво је да никада није била пуштена у комерцијалну употребу.

Финансије

уреди

Лига шампиона је високо профитабилно такмичење, поготово за клубове који се пласирају у групну фазу. УЕФА свим клубовима учесницима дели део новца оствареног продајом ТВ права и то на следећи начин (суме су у еврима; закључно са сезоном 2019/20):[1]

  • Прелиминарна квалификациона рунда: 230.000€
  • Прво коло квалификација: 280.000€
  • Друго коло квалификација: 380.000€
  • Треће коло квалификација: 480.000€
  • Плеј-оф:
    • Победници: добија онолико колико је загарантовано за учешће у групној фази ЛШ
    • Поражени: 5.000.000€
  • Групна фаза: 15.250.000€
  • Победа у групној фази: 2.700.000€
  • Нерешено у групној фази: 900.000€
  • Осмина финала: 9.500.000€
  • Четвртфинале: 10.500.000€
  • Полуфинале: 12.000.000€
  • Финале
    • Поражени: 15.000.000€
    • Победник: 19.000.000€

Поред овога, клубови кроз продају карата, дресова и спонзорства осигуравају знатна средства управо захваљујући игрању у Лиги шампиона.

Спонзори

уреди

Када је нови систем Лиге шампионе основан 1992. године, одлучено је да максимум осам компанија може бити спонзор турнира. Спонзорске табле могу се видети око терена.

Спонзори УЕФА Лиге шампионе за циклус 2021—2024. су следећи:[2]

  • Expedia Group[3]
  • FedEx[4]
  • Heineken N.V.[5]
    • Heineken (осим у Босни и Херцеговини, Норвешкој, Француској и Турској)
      • Heineken Silver
  • Just Eat Takeaway[6]
    • 10bis (само у Израелу)
    • Bistro (само у Словачкој)
    • Just Eat
    • Lieferando (само у Аустрији и Немачкој)
    • Pyszne (само у Пољској)
    • Takeaway (само у Белгији, Бугарској, Луксембуругу и Румунији)
    • Thuisbezorgd (само у Холандији)
  • Mastercard[7]
  • PepsiCo[8]
    • Pepsi
    • Pepsi Max
    • Lay's
    • Walkers (само у Ирској и у УК)
    • Ruffles (само у Турској)
    • Chipsy (само у Албанији, Босни и Херцеговини, Северној Македонији, Србији, Хрватској и Црној Гори)
    • Gatorade
  • Sony[9]
  • Socios.com[10]

Adidas је секундарни спонзор и задужен је за производњу званичне лопте која се користи у такмичењу — Adidas Finale. Macron снабдева опрему коју носе судије.[11] Hublot је такође секундарни спонзор.[12]

Трофеј

уреди
 
Званични трофеј.

Сваке године се победнику Лиге шампиона додељује трофеј Купа европских шампиона, који се у том облику додељује од 1967. године. До сезоне 2008/09, важило је да клуб који освоји Лигу шампиона добија тај трофеј који се мора вратити УЕФА-и два месеца пре следећег финала. Сваки победник је добијао мању копију трофеја у стално власништво. Клубови који су освојили три титуле првака Европе заредом или пет укупно добијали су трофеј у трајно власништво, а УЕФА би за следећу сезону правила нови. То је успело да оствори пет клубова у историји:[13]

Од поменуте сезоне па надаље, званичан трофеј остаје све време код УЕФА-е и клубови добијају реплику истог.[13]

Победници

уреди
Кључ
  прод.   Продужеци
  пен.   пенали
Сезона Победник Резултат Финалиста Стадион
Куп шампиона
1955/56. Реал Мадрид   4:3   Ремс Парк принчева,
Париз  
1956/57. Реал Мадрид   2:0   Фјорентина Стадион Сантијаго Бернабеу,
Мадрид  
1957/58. Реал Мадрид   3:2 прод.   Милан Хејсел стадион,
Брисел  
1958/59. Реал Мадрид   2:0   Ремс Стадион Некар,
Штутгарт  
1959/60. Реал Мадрид   7:3   Ајнтрахт Франкфурт Хемпден парк,
Глазгов  
1960/61. Бенфика   3:2   Барселона Ванкдорф стадион,
Берн  
1961/62. Бенфика   5:3   Реал Мадрид Олимпијски стадион,
Амстердам  
1962/63. Милан   2:1   Бенфика Вембли стадион,
Лондон  
1963/64. Интер   3:1   Реал Мадрид Пратер стадион,
Беч  
1964/65. Интер   1:0   Бенфика Сан Сиро,
Милано  
1965/66. Реал Мадрид   2:1   Партизан Хејсел стадион,
Брисел  
1966/67. Селтик   2:1   Интер Национални стадион,
Оеирас  
1967/68. Манчестер јунајтед   4:1 прод.   Бенфика Вембли стадион,
Лондон  
1968/69. Милан   4:1   Ајакс Стадион Сантијаго Бернабеу,
Мадрид  
1969/70. Фајенорд   2:1 прод.   Селтик Сан Сиро,
Милано  
1970/71. Ајакс   2:0   Панатинаикос Вембли стадион,
Лондон  
1971/72. Ајакс   2:0   Интер Де Куип,
Ротердам  
1972/73. Ајакс   1:0   Јувентус Стадион Црвена звезда,
Београд  
1973/74. Бајерн Минхен   1:1 прод.,
4:0
(реприза)
  Атлетико Мадрид Хејсел стадион,
Брисел  
1974/75. Бајерн Минхен   2:0   Лидс јунајтед Парк принчева,
Париз  
1975/76. Бајерн Минхен   1:0   Сент Етјен Хемпден парк,
Глазгов  
1976/77. Ливерпул   3:1   Борусија Менхенгладбах Олимпијски стадион,
Рим  
1977/78. Ливерпул   1:0   Клуб Бриж Вембли стадион,
Лондон  
1978/79. Нотингем форест   1:0   Малме Олимпијски стадион,
Минхен  
1979/80. Нотингем форест   1:0   Хамбургер Стадион Сантијаго Бернабеу,
Мадрид  
1980/81. Ливерпул   1:0   Реал Мадрид Парк принчева,
Париз  
1981/82. Астон Вила   1:0   Бајерн Минхен Де Куип,
Ротердам  
1982/83. Хамбургер   1:0   Јувентус Олимпијски стадион Спиридон Луис,
Атина  
1983/84. Ливерпул   1:1 прод.,
4:2 пен.
  Рома Олимпијски стадион,
Рим  
1984/85. Јувентус   1:0   Ливерпул Хејсел стадион,
Брисел  
1985/86. Стеауа Букурешт   0:0 прод.,
2:0 пен.
  Барселона Санчез Писхуан,
Севиља  
1986/87. Порто   2:1   Бајерн Минхен Пратер стадион,
Беч  
1987/88. ПСВ Ајндховен   0:0 прод.,
6:5 пен.
  Бенфика Стадион Некар,
Штутгарт  
1988/89. Милан   4:0   Стеауа Букурешт Камп Ноу,
Барселона  
1989/90. Милан   1:0   Бенфика Пратер стадион,
Беч  
1990/91. Црвена звезда   0:0 прод.,
5:3 пен.
  Олимпик Марсељ Стадион Свети Никола,
Бари  
1991/92. Барселона   1:0 прод.   Сампдорија Вембли стадион,
Лондон  
Лига шампиона
1992/93. Олимпик Марсељ   1:0   Милан Олимпијски стадион,
Минхен  
1993/94. Милан   4:0   Барселона Олимпијски стадион Спиридон Луис,
Атина  
1994/95. Ајакс   1:0   Милан Ернст Хапел стадион,
Беч  
1995/96. Јувентус   1:1 прод.,
4:2 пен.
  Ајакс Олимпијски стадион,
Рим  
1996/97. Борусија Дортмунд   3:1   Јувентус Олимпијски стадион,
Минхен  
1997/98. Реал Мадрид   1:0   Јувентус Амстердам арена,
Амстердам  
1998/99. Манчестер јунајтед   2:1   Бајерн Минхен Камп Ноу,
Барселона  
1999/00. Реал Мадрид   3:0   Валенсија Стад де Франс,
Париз  
2000/01. Бајерн Минхен   1:1 прод.,
5:4 пен.
  Валенсија Сан Сиро,
Милано  
2001/02. Реал Мадрид   2:1   Бајер Леверкузен Хемпден парк,
Глазгов  
2002/03. Милан   0:0 прод.,
3:2 пен.
  Јувентус Олд Трафорд,
Манчестер  
2003/04. Порто   3:0   Монако Арена АуфШалке,
Гелзенкирхен  
2004/05. Ливерпул   3:3 прод.,
3:2 пен.
  Милан Олимпијски стадион Ататурк,
Истанбул  
2005/06. Барселона   2:1   Арсенал Стад де Франс,
Париз  
2006/07. Милан   2:1   Ливерпул Олимпијски стадион Спиридон Луис ,
Атина  
2007/08. Манчестер јунајтед   1:1 прод.,
6:5 пен.
  Челси Стадион Лужњики,
Москва  
2008/09. Барселона   2:0   Манчестер јунајтед Олимпијски стадион,
Рим  
2009/10. Интер   2:0   Бајерн Минхен Стадион Сантијаго Бернабеу,
Мадрид  
2010/11. Барселона   3:1   Манчестер јунајтед Стадион Вембли,
Лондон  
2011/12. Челси   1:1 прод.,
4:3 пен.
  Бајерн Минхен Алијанц арена,
Минхен  
2012/13. Бајерн Минхен   2:1   Борусија Дортмунд Стадион Вембли,
Лондон  
2013/14. Реал Мадрид   4:1 прод.   Атлетико Мадрид Стадион светлости,
Лисабон  
2014/15. Барселона   3:1   Јувентус Олимпијски стадион,
Берлин  
2015/16. Реал Мадрид   1:1 прод.,
5:3 пен.
  Атлетико Мадрид Сан Сиро,
Милано  
2016/17. Реал Мадрид   4:1   Јувентус Миленијум,
Кардиф  
2017/18. Реал Мадрид   3:1   Ливерпул Олимпијски стадион,
Кијев  
2018/19. Ливерпул   2:0   Тотенхем Ванда Метрополитано,
Мадрид  
2019/20. Бајерн Минхен   1:0   Пари Сен Жермен Стадион Луж,
Лисабон  
2020/21. Челси   1:0   Манчестер сити Стадион Драгао,
Порто  
2021/22. Реал Мадрид   1 : 0   Ливерпул Стад де Франс,
Сен Дени, Париз,  
2022/23. Манчестер сити   1 : 0   Интер Олимпијски стадион Ататурк,
Истанбул,  
2023/24. Реал Мадрид   2 : 0   Борусија Дортмунд Стадион Вембли,
Лондон  

Рекорди и статистике

уреди

Успеси по клубовима

уреди

Финале Лиге шампиона је највећа и најважнија утакмица у оквиру европског клупског фудбала. Стадион на којем се финале игра бира се две сезоне пре утакмице од стране УЕФА-е.

Прво финале је одиграно 13. јуна 1956. на стадиону Парк принчева у Паризу. Последње финале је одиграно 28. маја 2022. године на стадиону „Стад де Франс” у Сен Денију, између Реал Мадрида и Ливерпула. У тој утакмици, победио је Реал Мадрид са 1 : 0.

Досад, највише финала је одржано на стадионима Хејсел (до трагедије 29. маја, 1985), старом Вемблију и Пратеру (Ернст Хапел), по четири. Што се тиче градова, финалисте су највише пута угостили Париз и Лондон, чак пет пута, док је од држава Италија била домаћин осам пута.

Шпански Реал Мадрид је највише пута освојио Лигу шампиона, укупно 15 титула. Други по успеху је италијански Милан (7), а иза њега долазе Ливерпул и Бајерн Минхен (по 6), Барселона (5) и Ајакс (4).

Клуб Победник Финалиста Године када је клуб био победник Године када је клуб био финалиста
  Реал Мадрид 15 3 1956, 1957, 1958, 1959, 1960, 1966, 1998, 2000, 2002, 2014, 2016, 2017, 2018, 2022, 2024. 1962, 1964, 1981.
  Милан 7 4 1963, 1969, 1989, 1990, 1994, 2003, 2007. 1958, 1993, 1995, 2005.
  Бајерн Минхен 6 5 1974, 1975, 1976, 2001, 2013, 2020. 1982, 1987, 1999, 2010, 2012.
  Ливерпул 6 4 1977, 1978, 1981, 1984, 2005, 2019. 1985, 2007, 2018, 2022.
  Барселона 5 3 1992, 2006, 2009, 2011, 2015. 1961, 1986, 1994.
  Ајакс 4 2 1971, 1972, 1973, 1995. 1969, 1996.
  Интер Милано 3 3 1964, 1965, 2010. 1967, 1972, 2023.
  Манчестер јунајтед 3 2 1968, 1999, 2008. 2009, 2011.
  Јувентус 2 7 1985, 1996. 1973, 1983, 1997, 1998, 2003, 2015, 2017.
  Бенфика 2 5 1961, 1962. 1963, 1965, 1968, 1988, 1990.
  Челси 2 1 2012, 2021. 2008.
  Нотингем форест 2 0 1979, 1980.
  Порто 2 0 1987, 2004.
  Борусија Дортмунд 1 2 1997. 2013, 2024.
  Селтик 1 1 1967. 1970.
  Хамбургер 1 1 1983. 1980.
  Стеауа Букурешт 1 1 1986. 1989.
  Олимпик Марсељ 1 1 1993. 1991.
  Манчестер сити 1 1 2023. 2021.
  Фајенорд 1 0 1970.
  Астон Вила 1 0 1982.
  ПСВ Ајндховен 1 0 1988.
  Црвена звезда[н. 1] 1 0 1991.
  Атлетико Мадрид 0 3 1974, 2014, 2016.
  Ремс 0 2 1956, 1959.
  Валенсија 0 2 2000, 2001.
  Фјорентина 0 1 1957.
  Ајнтрахт Франкфурт 0 1 1960.
  Партизан[н. 1] 0 1 1966.
  Панатинаикос 0 1 1971.
  Лидс јунајтед 0 1 1975.
  Сент Етјен 0 1 1976.
  Борусија Менхенгладбах 0 1 1977.
  Клуб Бриж 0 1 1978.
  Малме 0 1 1979.
  Рома 0 1 1984.
  Сампдорија 0 1 1992.
  Бајер Леверкузен 0 1 2002.
  Монако 0 1 2004.
  Арсенал 0 1 2006.
  Тотенхем хотспер 0 1 2019.
  Пари Сен Жермен 0 1 2020.

Успеси по државама

уреди
Држава Победник Финалиста Клубови који су били победници Клубови који су били финалисти
  Шпанија 20 11 Реал Мадрид (15), Барселона (5) Реал Мадрид (3), Барселона (3), Атлетико Мадрид (3), Валенсија (2)
  Енглеска 15 11 Ливерпул (6), Манчестер јунајтед (3), Челси (2), Нотингем форест (2), Астон Вила (1), Манчестер сити (1) Ливерпул (4), Манчестер јунајтед (2), Лидс јунајтед (1), Арсенал (1), Челси (1), Тотенхем хотспер (1), Манчестер сити (1)
  Италија 12 17 Милан (7), Интер (3), Јувентус (2) Јувентус (7), Милан (4), Интер (3), Фјорентина (1), Рома (1), Сампдорија (1)
  Немачка[н. 2] 8 11 Бајерн Минхен (6), Борусија Дортмунд (1), Хамбургер (1) Бајерн Минхен (5), Борусија Дортмунд (2), Бајер Леверкузен (1), Борусија Менхенгладбах (1), Ајнтрахт Франкфурт (1), Хамбургер (1)
  Холандија 6 2 Ајакс (4), ПСВ Ајндховен (1), Фајенорд (1) Ајакс (2)
  Португал 4 5 Бенфика (2), Порто (2) Бенфика (5)
  Француска 1 6 Олимпик Марсељ (1) Ремс (2), Сент Етјен (1), Олимпик Марсељ (1), Монако (1), Пари Сен Жермен (1)
  СФР Југославија[н. 3] 1 1 Црвена звезда (1) Партизан (1)
  Румунија 1 1 Стеауа Букурешт (1) Стеауа Букурешт (1)
  Шкотска 1 1 Селтик (1) Селтик (1)
  Шведска 0 1 Малме (1)
  Грчка 0 1 Панатинаикос (1)
  Белгија 0 1 Клуб Бриж (1)

Најбољи стрелци свих времена

уреди

Од 27. маја 2022.[14]

Не укључује и квалификационе утакмице
Место Држава Фудбалер Голови Утакмице Деби у Европи Клуб(ови)
1   Кристијано Роналдо 140 183 2003 Манчестер јунајтед, Реал Мадрид, Јувентус
2   Лионел Меси 125 156 2005 Барселона, Пари Сен Жермен
3   Роберт Левандовски 86 106 2011 Борусија Дортмунд, Бајерн Минхен
4   Карим Бензема 86 141 2006 Олимпик Лион, Реал Мадрид
5   Раул Гонзалез 71 142 1995 Реал Мадрид, Шалке 04
6   Руд ван Нистелрој 56 73 1998 ПСВ, Манчестер јунајтед, Реал Мадрид
7   Томас Милер 52 134 2009 Бајерн Минхен
8   Тијери Анри 50 112 1997 Монако, Арсенал, Барселона
9   Андриј Шевченко 48 100 1994 Динамо Кијев, Милан, Челси
  Златан Ибрахимовић 48 124 2002 Ајакс, Јувентус, Интер, Барселона, Милан, Пари Сен Жермен, Манчестер јунајтед
10   Филипо Инцаги 46 81 1997 Јувентус, Милан
11   Дидије Дрогба 44 92 2003 Олимпик Марсељ, Челси, Галатасарај
12   Алесандро дел Пјеро 42 89 1995 Јувентус
13   Нејмар 41 75 2013 Барселона, Пари Сен Жермен
  Серхио Агверо 41 79 2008 Атлетико Мадрид, Манчестер сити
Фудбалери чија су имена подебљана су тренутно активни.

Најбољи стрелци по сезонама

уреди
Најбољи стрелци по сезонама:[15]
Сезона Играч Држава Клуб Број голова
1955/56 Милош Милутиновић   Југославија   Партизан 8
1956/57 Денис Вајолет   Енглеска   Манчестер Јунајтед 9
1957/58 Алфредо ди Стефано   Аргентина   Реал Мадрид 10
1958/59 Жист Фонтен   Француска   Ремс 10
1959/60 Ференц Пушкаш   Мађарска   Реал Мадрид 12
1960/61 Жозе Агуаш   Португал   Бенфика 11
1961/62 Хајнц Стрел   Западна Немачка   Нирнберг 8
1962/63 Жозе Алтафини   Италија   Милан 14
1963/64 Владица Ковачевић   Југославија   Партизан 7
Сандро Мацола   Италија   Интер
Ференц Пушкаш   Мађарска   Реал Мадрид
1964/65 Еузебио   Португал   Бенфика 9
Жозе Аугусто Торес   Португал   Бенфика
1965/66 Флоријан Алберт   Мађарска   Ференцварош 7
Еузебио   Португал   Бенфика
1966/67 Јирген Пјепенбург   Западна Немачка   Форвертс Берлин 6
Пол ван Химст   Белгија   Андерлехт
1967/68 Еузебио   Португал   Бенфика 6
1968/69 Денис Лоу   Шкотска   Манчестер Јунајтед 9
1969/70 Мик Џоунс   Енглеска   Лидс јунајтед 8
1970/71 Антонис Антонидис   Грчка   Панатинаикос 10
1971/72 Јохан Кројф   Холандија   Ајакс 5
Антал Дунаи   Мађарска   Ујпешт Дожа
Лу Макари   Шкотска   Селтик
Силвестер Такач   Југославија   Стандард Лијеж
1972/73 Герд Милер   Западна Немачка   Бајерн Минхен 12
1973/74 Герд Милер   Западна Немачка   Бајерн Минхен 8
1974/75 Герд Милер   Западна Немачка   Бајерн Минхен 5
Едуард Макаров   Совјетски Савез   Арарат Јереван
1975/76 Јуп Хајнкес   Западна Немачка   Борусија Менхенгладбах 6
1976/77 Герд Милер   Западна Немачка   Бајерн Минхен 5
Франко Кучинота   Италија   Цирих
1977/78 Алан Симонсен   Данска   Борусија Менхенгладбах 5
1978/79 Клаудио Сулсер   Швајцарска   Грасхопер 11
1979/80 Сорен Лерби   Данска   Ајакс 10
1980/81 Тери Макдермот   Енглеска   Ливерпул 6
Грејм Сунис   Шкотска   Ливерпул
Карл-Хајнц Румениге   Западна Немачка   Бајерн Минхен
1981/82 Дитер Хенес   Западна Немачка   Бајерн Минхен 7
1982/83 Паоло Роси   Италија   Јувентус 6
1983/84 Виктор Сокол   Совјетски Савез   Динамо Минск 6
1984/85 Торбјорн Нилсен   Шведска   Гетеборг 7
Мишел Платини   Француска   Јувентус
1985/86 Торбјорн Нилсен   Шведска   Гетеборг 6
1986/87 Борислав Цветковић   Југославија   Црвена звезда 7
1987/88 Георге Хађи   Румунија   Стеауа Букурешт 4
Жан-Марк Ферери   Француска   Бордо
Рабах Маџер   Алжир   Порто
Али Мекојст   Шкотска   Ренџерс
Мичел   Шпанија   Реал Мадрид
Руи Агуас   Португал   Бенфика
1988/89 Марко ван Бастен   Холандија   Милан 10
1989/90 Ромарио   Бразил   ПСВ Ајндховен 6
Жан-Пјер Папен   Француска   Олимпик Марсељ
1990/91 Петер Пакулт   Аустрија   Сваровски Тирол 6
Жан-Пјер Папен   Француска   Олимпик Марсељ
1991/92 Сергеј Јуран   Украјина   Бенфика 7
Жан-Пјер Папен   Француска   Олимпик Марсељ
1992/93 Ромарио   Бразил   Барселона 7
1993/94 Роналд Куман   Холандија   Барселона 8
Винтон Руфер   Нови Зеланд   Вердер Бремен
1994/95 Џорџ Веа   Либерија   Пари Сен Жермен 7
1995/96 Јари Литманен   Финска   Ајакс 9
1996/97 Милинко Пантић   СРЈ   Атлетико Мадрид 5
1997/98 Алесандро дел Пјеро   Италија   Јувентус 10
1998/99 Андриј Шевченко   Украјина   Динамо Кијев 8
Двајт Јорк   Тринидад и Тобаго   Манчестер јунајтед
1999/00 Марио Жардел   Бразил   Порто 10
Ривалдо   Бразил   Барселона
Раул Гонзалез   Шпанија   Реал Мадрид
2000/01 Раул Гонзалез   Шпанија   Реал Мадрид 7
2001/02 Руд ван Нистелрој   Холандија   Манчестер јунајтед 10
2002/03 Руд ван Нистелрој   Холандија   Манчестер јунајтед 12
2003/04 Фернандо Моријентес   Шпанија   Монако 9
2004/05 Руд ван Нистелрој   Холандија   Манчестер јунајтед 8
2005/06 Андриј Шевченко   Украјина   Милан 9
2006/07 Кака   Бразил   Милан 10
2007/08 Кристијано Роналдо   Португал   Манчестер јунајтед 8
2008/09 Лионел Меси   Аргентина   Барселона 9
2009/10 Лионел Меси   Аргентина   Барселона 8
2010/11 Лионел Меси   Аргентина   Барселона 12
2011/12 Лионел Меси   Аргентина   Барселона 14
2012/13 Кристијано Роналдо   Португал   Реал Мадрид 12
2013/14 Кристијано Роналдо   Португал   Реал Мадрид 17
2014/15 Нејмар   Бразил   Барселона 10
Кристијано Роналдо   Португал   Реал Мадрид
Лионел Меси   Аргентина   Барселона
2015/16 Кристијано Роналдо   Португал   Реал Мадрид 16
2016/17 Кристијано Роналдо   Португал   Реал Мадрид 12
2017/18 Кристијано Роналдо   Португал   Реал Мадрид 15
2018/19 Лионел Меси   Аргентина   Барселона 12
2019/20 Роберт Левандовски   Пољска   Бајерн Минхен 15
2020/21 Ерлинг Холанд   Норвешка   Борусија Дортмунд 10
2021/22 Карим Бензема   Француска   Реал Мадрид 15
2022/23 Ерлинг Холанд   Норвешка   Манчестер сити 12
2023/24 Хари Кејн   Енглеска   Бајерн Минхен 8
Килијан Мбапе   Француска   Пари Сен Жермен

По државама

уреди
Држава Победа Сезоне
  Португал 12 1960/61, 1964/65, 1965/66, 1967/68, 1987/88, 2007/08, 2012/13, 2013/14, 2014/15, 2015/16, 2016/17, 2017/18
  Западна Немачка 8 1961/62, 1972/73, 1973/74, 1974/75, 1975/76, 1976/77, 1980/81, 1981/82
  Аргентина 1957/58, 1961/62, 2008/09, 2009/10, 2010/11, 2011/12, 2014/15, 2018/19
  Француска 7 1958/59, 1984/85, 1989/90, 1990/91, 1991/92, 2021/22, 2023/24
  Холандија 1971/72, 1987/88, 1988/89, 1993/94, 2001/02, 2002/03, 2004/05
  Југославија 5 1955/56, 1963/64, 1971/72, 1986/87, 1996/97
  Италија 1962/63, 1963/64, 1976/77, 1982/83, 1997/98
  Бразил 1989/90, 1999/2000, 1999/2000, 2006/07, 2014/15
  Мађарска 4 1959/60, 1963/64, 1965/66, 1971/72
  Шкотска 1968/69, 1971/72, 1980/81, 1987/88
  Шпанија 1987/88, 1999/2000, 2000/01, 2003/04
  Енглеска 3 1956/57, 1969/70, 1980/81
  Украјина 1991/92, 1998/99, 2005/06
  Совјетски Савез 2 1974/75, 1983/84
  Данска 1977/78, 1979/80
  Шведска 1984/85, 1985/86
  Норвешка 2020/21, 2022/23
  Пољска 1 2019/20

Највише наступа свих времена

уреди

Од 29. маја 2022.[16]

Укључује и квалификационе утакмице
Место Држава Фудбалер Утакмице Клуб
1   Кристијано Роналдо 183 Манчестер јунајтед, Реал Мадрид, Jувентус
2   Икер Касиљас 177 Реал Мадрид, Порто
3   Лионел Меси 156 Барселона, Пари Сен Жермен
4   Ћави 151 Барселона
5   Раул Гонзалез 142 Реал Мадрид, Шалке 04
  Карим Бензема Лион, Реал Мадрид
6   Рајан Гигс 141 Манчестер jунајтед
7   Томас Милер 134 Бајерн Минхен
8   Андрес Инијеста 130 Барселона
9   Серхио Рамос 129 Реал Мадрид
10   Мануел Нојер 128 Бајерн Минхен
11   Тони Крос 126 Бајерн Минхен, Реал Мадрид
12   Кларенс Седорф 125 Ајакс, Реал Мадрид, Милан
  Серхио Бускетс Барселона
Фудбалери чија су имена подебљана су тренутно активни.

Види још

уреди

Напомене

уреди
  1. ^ а б Клуб долази из Србије која је тада била део СФР Југославије као СР Србија.
  2. ^ Немачка је до 1989. године била подељена на Западну Немачку и Источну Немачку. До тада, једино су западнонемачки клубови учествовали у финалима такмичења.
  3. ^ Клубови долазе из Србије која је тада била део СФР Југославије као СР Србија.

Референце

уреди
  1. ^ UEFA.com. „2019/20 UEFA club competitions revenue distribution system”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 25. 12. 2020. 
  2. ^ „EXCLUSIVE: New Champions League sponsors set to come on board as seven offers accepted”. SportBusiness. SBG Companies Limited. Приступљено 25. 12. 2020. 
  3. ^ „Expedia Group extends UEFA Champions League partnership | Inside UEFA”. UEFA (Саопштење) (на језику: енглески). 2021-08-10. Приступљено 2021-09-15. 
  4. ^ Williams, Matthew. „FedEx delivers upgrade from Europa League to Champions League sponsor”. SportBusiness. SBG Companies Limited. Приступљено 5. 5. 2021. 
  5. ^ „HEINEKEN extends UEFA club competition sponsorship”. UEFA.com (Саопштење). Union of European Football Associations. Приступљено 12. 2. 2018. 
  6. ^ Carp, Sam. „Uefa's Just Eat sponsorship covers Champions League and Women's Euro”. SportsPro. SportsPro Media Limited. Приступљено 23. 3. 2021. 
  7. ^ Carp, Sam. „Uefa cashes in Mastercard renewal”. SportsPro. SportsPro Media Limited. Приступљено 12. 2. 2018. 
  8. ^ „PepsiCo renews UEFA Champions League Partnership”. UEFA.com. Union of European Football Associations. Приступљено 12. 2. 2018. 
  9. ^ „UEFA Champions League and PlayStation® Renew Partnership until 2024” (Саопштење) (на језику: енглески). UEFA. 2021-07-30. Приступљено 2021-09-15. 
  10. ^ „Socios.com becomes the Official Fan Token Partner of UEFA Club Competitions” (Саопштење) (на језику: енглески). UEFA. 2022-02-15. Приступљено 2022-02-27. 
  11. ^ „adidas extends European club football partnership”. UEFA.com (Саопштење). Union of European Football Associations. 15. 12. 2011. Приступљено 30. 6. 2015. 
  12. ^ „Hublot to partner Champions League and Europa League”. UEFA.com (Саопштење). Union of European Football Associations. 
  13. ^ а б „How UEFA honours multiple European Cup winners”. uefa.com. Приступљено 25. 12. 2019. 
  14. ^ All time leading scorers UEFA Champions League
  15. ^ Di Maggio, Roberto; Mamrud, Roberto; Rota, Davide; Owsianski, Jarek (11. 6. 2015). „Champions Cup/Champions League Topscorers”. Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. Приступљено 5. 1. 2017.  За све друге играче погледајте: „UEFA Champions League Statistics Handbook 2016–17: Facts and figures” (pdf). UEFA. стр. 10. Приступљено 5. 1. 2017. 
  16. ^ All time appearances UEFA Champions League

Спољашње везе

уреди