Гелзенкирхен (нем. Gelsenkirchen) град је у њемачкој савезној држави Северна Рајна-Вестфалија. Посједује регионалну шифру (AGS) 5513000, NUTS (DEA32) и LOCODE (DE GEK) код. По подацима из 2010. године у граду је живело око 260.000 становника.

Гелзенкирхен
Gelsenkirchen
Опера у Гелзенкирхену
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Њемачка
Савезна државаСеверна Рајна-Вестфалија
Становништво
Становништво
 — 259.744[1]
 — густина2.477 ст./km2
Географске карактеристике
Координате51° 30′ 21″ С; 7° 06′ 09″ И / 51.50583° С; 7.1025° И / 51.50583; 7.1025
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина25-95 m
Површина104,9 km2
Гелзенкирхен на карти Немачке
Гелзенкирхен
Гелзенкирхен
Гелзенкирхен на карти Немачке

Положај града Северној Рајни-Вестфалији
Остали подаци
ГрадоначелникFrank Baranowski (SPD)
Поштански број45801–45899
Позивни број0209
Регистарска ознакаGE
Веб-сајт
www.gelsenkirchen.de

Први документовани подаци у којима се помиње Гелзенкирхен датирају из 1150. године. Као мало село помиње се у 19. веку, када је целу област захватила Индустријска револуција. 1840. године, када се почело са експлоатацијом угља у оближњем руднику, 6000 становника је живело у Гелзенкирхену. 1900. године број становника је порастао на 138.000.

Почетком 20. века Гелзенкирхен је био најзначајнији индустријски град по ископавању угља у Европи. Називан је „Градом хиљаду ватри“ (нем. Stadt der 1000 Feuer), због димова који су замрачивали град. 1928. године Гелзенкирхен се спојио са суседним градовима - Буером и Хорстом. Град је од тад носио име Гелзенкирхен-Буер. Тако је било све до 1930. године када град је вратио свој првобитни назив - Гелзенкирхен. Током нацистичке ере Гелзенкирхен је поново постао центар производње угља и рафинисања нафте, па је због тога често бомбардован од завезника у Другом светском рату. Данас у Гелзенкирхену нема више угљенокопа. У граду је деценијама била највећа незапосленост у Немачкој.[2][3]Данас се у граду налази највећа соларна електрана. У Гелзенкирхен-Шолвему се налази термоелектрана на угаљ са највећим димњаком у Немачкој (чак 302 метара).[4]

У Хелзенкирхену је смештен бундеслигашки фудбалски клуб Шалке 04. Стадион Шалкеа, Велтинс Арена, је окарактерисан као најиновативнији стадион саграђен последњих година. На њему је било организовано неколико утакмица СП у фудбалу 2006.

Географија уреди

Град се налази на надморској висини од 25-95 метара. Површина општине износи 104,9 km².

Становништво уреди

У самом граду је, према процјени из 2010. године, живјело 259.744 становника. Просјечна густина становништва износи 2.477 становника/km².

Историја уреди

Старо и средњовековно доба уреди

Премда се данашњи део града, који се зове Буер, први пут помиње у спису званом Пуира (Puira) Хериберта Првог 1003. године, на овом подручју су људи ловили на брду северно од Мешера још пре бронзаног доба, дакле пре 1000. године п. н. е. Тада људи нису живели у кућама какве се данас виђају, него на малим радилиштима која су се налазила непосредно једна поред других, зависећи једно од другог. Касније, Римљани долазе на ове просторе, а око 700. године, населили су га Саксонци. Неколико делова града који се данас налазе у северном Гелзенкирхену, помињу се у документима раног средњег века. Неки од примера су: Раедесе (Raedese) (данас Ресе (нем. Resse), Миделвик (Middelvic), Миделич (Middelich), данас део Ресеа), Шутајм (Sutheim) (Шутум (Sutum); данас део Бекхаузена (нем. Beckhausen)) и Скулвен (Sculven) (данас Шолвен (нем. Scholven)).

Многе оближње земљорадничке заједнице су се касније називале iuxta Bure (поред Буера).

Било је негде око 1150. године када се име Гелзенкирхен или Гајлистиринкиркин (нем. Geilistirinkirkin) помиње први пут. Отприлике у исто време, гради се прва црква у насељу које се данас зове Буер. Ова ecclesia Buron („црква у Буеру“) је уписана на листу парохија секције у граду Дојц. Ова насеобина је припадала округу Марк. Ипак, у раном добу, па чак и у Средњем веку, само је неколико стотина људи живело у насељима око Емшерског басена.

Индустријализација уреди

Све до средине 19. века, подручје и околина Гезенкирхена је била јако мало насељена, а становништво се искључиво бавило аграрном културом. Године 1815, после привремене власти Великог Војводства Берг, Гелзенкирхен је припао Пруској, односно пруској провинцији Вестфалија. Гелзенкирхен (не укључујући данашња северна насеља, међу којима је и Буер) припао је амт-у Ватеншајд у дистрикту Бохум (владин дистрикт Арнсберг). Буер, који је био амт са сопственим правима, је са оближњим Хорстом постао део дистрикта Реклингхаузен у владином дистрикту Минстер. Овако је било до 1928. године.

После проналаска угља (црног злата) у Рурској области 1840. године (што је изазвало индустријализацију) и изградњу железничке пруге Келн-Минден), Гелзенкирхен је добио своју железничку станицу. 1868. године Гелзенкирхен постаје седиште амт-а у оквиру бохумског дистрикта ког су чинили Гелзенкирхен, Браубауершафт (од 1900. Бизмарк), Шалке, Хеслер, Булмке и Хилен.

Фридрих Грило је основао корпорацију хемијске индустрије (Aktiengesellschaft für Chemische Industrie) у Шалкеу 1872. године, а касније и предузеће Schalker Gruben- und Hüttenverein. Годину дана касније основао је фабрику стакла и огледала (Glas- und Spiegel-Manufaktur AG), опет у Шалкеу. Након што је постао значајано седиште тешке индустрије, Гелзенкирхен је 1875. прерастао у град.

Гелзенкирхен прераста у град уреди

1885. године, након што се бохумски дистрикт раздвојио, Гелзенкирхен је постао седиште сопственог дистрикта (Kreis-а) који је трајао до 1926. године. Градови Гелзенкирхен и Ватеншајд, као и амти Браубауершафт (од 1900. Бизмарк), Шалке, Икендорф, Ване и Ватеншајд су припадали гелзенкирхенском дистрикту.

 
Гелзенкирхен-Буес с погледом на југ и центар Гелзенкирхена, 1955.

Неколико година после, 1896. године, Гелзенкирхен је одвојен од дистрикта Гелзенкирхен како би постао независан град (нем. kreisfreie Stadt). Године 1891, Хорст се одвојио од амт-а Буер, који је такође прерастао у град 1911, а у независан годину дана доцније. У међувремену, Хорст постаје седиште сопственог амта. 1924. године, рурална заједница Ротхаузен, која је до тада припадала дистрикту Есен, постаје део дистрикта Гелзенкирхен.

 
Plus ça change — 50 година касније

Дана 1. априла 1928, у време пруске реформе локалних самоуправа, градови Гелзенкирхен и Буер заједно са амтом Хорст трансформишу се у независан град назван Гелзенкирхен-Буер. Од тада, цело подручград јеа припада дистрикту Минстер. 21. маја 1930, на предлог локалних власти, град мења име у Гелзенкирхен. У то време, град је био стециште 340.000 људи.

Гелзенкирхен у доба Трећег рајха уреди

За време док су нацисти владали Немачком, Гелзенкирхен, налазивши се у средишту Рурске области, био је центар ратне индустрије. Ни у једно друго време гелзенкирхенска индустрија није имала већу производњу. Ово је с једне стране, после масивних отказа двадесетих година, направило много нових радних места у тешкој индустрији. С друге стране, град је природно постао мета бомбардовања савезника у Другом светском рату, која су уништила три четвртине Гелзенкирхена. Чак и данас, многа склоништа се могу наћи у граду. Неке од градских службених зграда као што су Ханс-Шахс-Хаус у центру града и градска дворана у Буеру, имају склоништа која се налазе у скоро истом стању као и за време рата.

 
Стари рудник угља Нордстен

Две синагоге у Гелзенкирхену су уништене за време антијеврејских нереда Кристалне ноћи новембра 1938, док је једна релативно оштећена. У Буеру је такође запаљена једна синагога.

За време Хитлерове владавине (1933—1945.), градоначелник је био Енгелберт Бумер, члан НСДАП-а.

Послератно доба уреди

Када су уведени поштански бројеви, Гелзенкирхен је био један од првих градова у Западној Немачкој који је добио два броја: Буеру је додељен број 466, док је Гелзенкирхену припао 465. Ови бројеви су били у употреби до 1. јула 1993. Прва свеобухватна школа у Северној Рајни-Вестфалији је отворена 1969. 1987. године папа Јован Павле Други је одржао мису пред 85.000 људи у гелзенкирхенском Паркстадиону. Папа је такође постао и почасни члан фудбалског клуба Шалке 04.

Дана 28. априла 2000, затворен је Едвард-Хуго угљенокоп — последњи гелзенкирхенски угљенокоп. Три хиљаде угљенокопача су изгубили свој посао. 2003. године, Буер је прославио хиљадугодишњицу од свог првог документованог помињања, а ФК Шалке 04 је 4. маја 2004. прославио стогодишњицу од оснивања.

Данас, Гелзенкирхен је научни, услужни и произвођачки центар са добром инфраструктуром.

Развитак становништва уреди

Наведени подаци су препоставке, подаци са пописа или истраживања броја становника Гелзенкирхена у прошлости.

 
Развој становништва
Година Број становника
1798. ca. 350
1838. 505
1871. 7.825
1875. 11.295
1. децембар 1890. ¹ 28.057
1. децембар 1895. .¹ 31.582
1. децембар 1900. ¹ 36.937
1903. 138.000
1. децембар 1905. .¹ 147.005
1. децембар 1910. ¹ 169.513
1914. 175.000
8. октобар 1919. ¹ 168.557
16. јун 1925. ¹ 208.512
1928. 340.077
Година Број становника
16. јун 1933. ¹ 332.545
17. мај 1939. ¹ 317.568
1945. 160.000
13. септембар 1950. ¹ 315.460
1959. 391,745
6. јун 1961. ¹ 382.689
31. децембар 1970. 347.100
30. јун 1975. 325.400
30. јун 1980. 305.600
30. јун 1985. 286.500
1. јануар 1989. 287.255
30. јун 1997. 287.800
31. децембар 2003. 272.445
31. децембар 2004. 270.107

¹ Подаци са пописа

Економија и инфраструктура уреди

 
Путеви Гелзенкирхена
 
Два трамваја на отварању станице Есенерштрасе у Хорсту
 
Градски воз на главној железничкој станици

Гелзенкирхен покушава себе представити центром соларне технологије.[4] Нек од најпознатијих компанија су: THS GmbH, Gelsenwasser, e.on, BP Gelsenkirchen GmbH, Shell Solar Deutschland GmbH и Pilkington. Према истраживањима Бертелсман фонадације, Гелзенкирхен је, после Лајпцига, Карлсруеа и Бремена, немачки најпријатељски пословни град.

Саобраћај уреди

Гелзенкирхен лежи на савезним ауто-путевима A 2, A 40, A 42 и A 52, као и на савезним путевима 224, B 226 и B 227. Гелзенкирхенска главна железничка станица се налази на раскрсницама линија Оберхаузен-Гелзенкирхен-Херне-Дортмунд и Есен-Гелзенкирхен-Реклингхаузен-Минстер.

Воденим путем, до Гелзенкирхена се може доћи преко канала Рајна-Херне, где се налази привредно-комерцијална лука. Кроз луку годишње прође 2 милиона тона робе, са површином воде од око 120 хектара.[5] То је једна од највећих и најзначајних немачких каналских лука. Повезана је са железничким системом „Немачког воза“.

Локални превоз Гелзенкирхена је ослоњен на трамвајски и аутобуски саобраћај којим руководи -{Bochum-Gelsenkirchener Straßenbahn AG-} (BOGESTRA). Vestische Straßenbahnen GmbH руководи само аутобуским саобраћајем у северном делу града, иако име предузећа указује да се ради и о трамвајском. У граду постоји и лаки метро систем, више познат као Градски воз (Stadtbahn). Постоје три трамвајске линије, једна градског воза и око 50 аутобуских.

Информисање уреди

Гелзенкирхен је седиште асоцијације локалних радија Северне Рајне-Вестфалије (Verband Lokaler Rundfunk in Nordrhein-Westfalen e.V. (VLR)). РЕЛ (Radio Emscher-Lippe) се такође налази у Гелзенкирхену.

Поред свих новина Buersche Zeitung су дневне. Дортмунске новине Ruhr-Nachrichten има локалну рубрику. Такође, новине Westdeutsche Allgemeine Zeitung и локална радио-станица REL извештавају о догађањима „на локалу“.

Ту су и бесплатне недељне новине Stadtspiegel Gelsenkirchen.

Занимљивости уреди

 
Велтинс арена

Због организације СП у фудбалу 2006, саобраћајна инфраструктура која је повезана са Валентис Ареном доживљава значајне модификације. Главна железничка станица доживљава значајну реконструкција која је комплетно завршена до почетка ове највеће светске фудбалске манифестације.

Фудбалске репрезентације Аргентине и Србије и Црне Горе одиграле су у Гелзенкирхену Велтинс арени утакмицу на СП 16. јуна 2006. на којој је победила репрезентација Аргентине, са резултатом 6:0.

Електрана Вестерхолт има највиши димњак у Немачкој (302 метара).

Образовање уреди

Гелзенкирхен има 51 основну школу (36 „државну“ школу, 12 католичких, 3 евангелистичке), 8 главних, 6 реалних, 7 гимназија и 4 опште, од којих је Општа школа Бизмарк једина општа школа којом управља вестфалски огранак Евангелистичке цркве.

Међународна сарадња уреди

Мјесто Држава Врста сарадње Од
Бујукчекмеџе Турска партнерство 2004.
Шахти Русија партнерство 1989.
Олштин Пољска партнерство 1992.
Њукасл Уједињено Краљевство партнерство 1948.
Зеница Босна и Херцеговина партнерство 1969.
Котбус Немачка .
Извор[6]

Референце уреди

  1. ^ Број становника по њем. Савезном заводу за статистику. Стање 30. 6. 2010.
  2. ^ The history of the city of Gelsenkirchen Архивирано на сајту Wayback Machine (8. април 2008), Приступљено 5. 5. 2013.
  3. ^ reuters-sports.com[мртва веза], Приступљено 5. 5. 2013.
  4. ^ а б Gelsenkirchen Germany - Former City Of Coal Mining, Приступљено 28. 3. 2013.
  5. ^ (језик: немачки)Hafen Gelsenkirchen, Приступљено 5. 5. 2013.
  6. ^ Савјет општина и региона Европе - Преглед међуопштинске сарадње, Приступљено 30. 6. 2010.

Спољашње везе уреди