Келн
Келн (нем. Köln, до 1919. Cöln, дијалекатски Kölle) град је у немачкој савезној држави Северна Рајна-Вестфалија. По површини и броју становника Келн је четврти град у Немачкој, после Берлина, Хамбурга и Минхена. Са преко милион становника (1,08 милиона) унутар своје урбане области, Келн је највећи град најмногољудније савезне државе Северне Рајне-Вестфалије. Поседује регионалну шифру (AGS) 5315000, NUTS (DEA23) и LOCODE (DE CGN). Келн се налази на обали реке Рајне, две стране града спаја седам мостова. Келн је око 45 km (28 mi) југоисточно од Диселдорфа, престонице Северне Рајне-Вестфалије, и 25 km (16 mi) северозападно од Бона. Он је највећи град у областима средњофранконских и рипуарских дијалеката.
| Келн Köln | |
|---|---|
 Панорама центра града Келн | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Њемачка |
| Савезна држава |  Северна Рајна-Вестфалија |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2022. | 1.072.883 [1] |
| — густина | 2.647,79 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 50° 56′ 29″ С; 6° 57′ 26″ И / 50.94139° С; 6.95722° ИКоординате: 50° 56′ 29″ С; 6° 57′ 26″ И / 50.94139° С; 6.95722° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 37-118 m |
| Површина | 405,2 km2 |
  Келн Келн на мапи Немачке | |
 Положај града у округу | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Хенријета Рекер (SPD) |
| Поштански број | 51149, 50667, 50668, 50670, 50672, 50674, 50677, 50676, 50678, 50679, 50765, 50767, 50733, 50735, 50737, 50739, 50823, 50825, 50827, 50829, 50833, 50858, 50859, 50931, 50935, 50937, 50939, 50968, 50969, 50996, 50997, 50999, 51061, 51063, 51065, 51067, 51069, 51103, 51105, 51107, 51109, 51143, 51145, 51147 |
| Позивни број | 221, 2232, 2233, 2234, 2236, 2203 |
| Регистарска ознака | K |
| Веб-сајт | |
| stadt-koeln.de | |
Главна атракција града је Келнска катедрала (нем. Kölner Dom), данас трећа највиша црква на свету и једна од већих туристичких атракција Немачке. Катедрала је седиште католичког архиепископа од Келна. У граду постоје многе институције високог образовања, од којих су најпознатији Универзитет у Келну (Universität zu Köln), један од најстаријих и највећих универзитета у Европи,[2] Технички универзитет у Келну (Technische Hochschule Köln), највећи универзитет примењених наука у Немачкој, и Немачки универзитет за спорт у Келну (Deutsche Sporthochschule Köln), једини немачки спортски универзитет. Аеродром Келн Бон (Flughafen Köln/Bonn) је седми по величини аеродром у Немачкој и налази се на југоистоку града. Главни аеродром у региону Рајна-Рур је аеродром у Диселдорфу.
Келн је основан на територији Убијаца у 1. веку као римска колонија Клаудија Ара Агрипина. Име града води порекло од прве речи назива римске колоније.[3] Алтернативни латински назив насеља је Augusta Ubiorum, по Убијцима.[4] „Cologne”, француска верзија имена града, постала је стандард и у енглеском језику. Келн је функционисао као престоница римске провинције Доња Германија и као седиште римске војске у региону све до окупације Франака 462. године. Током средњег века град је цветао, јер се налазио на једном од најважнијих главних трговачких путева између истока и запада у Европи. Келн је био један од водећих чланова Ханзеатске лиге и један од највећих градова северно од Алпа током средњовековних и ренесансних времена. Пре Другог светског рата град је прошао кроз неколико окупација од стране Француза, али и од Британаца (1918-1926). Келн је био један од најтеже бомбардованих градова у Немачкој током Другог светског рата, а Краљевско ратно ваздухопловство (РАФ) испустило је 34.711 тона бомби на град.[5] Бомбардовање је смањило број становника за 95%, углавном због евакуације, и уништило скоро цели град. Са намером да се обнови што је могуће више историјских зграда, успешна послератна обнова резултирала је веома мешовитим и јединственим градским пејзажом.
Келн је велики културни центар Рајнске области; у њему се налази више од 30 музеја и стотине галерија. Изложбе се крећу од локалних античких археолошких локалитета до савремене графике и скулптуре. Сајам у Келну одржава бројне привредне сајмове као што су Уметност Келна, имм Келн, Гејмском и Фотокина. Келн је познат и по Kölsch пиву, као и по карневалу који се сваке године одржава у фебруару.
ГеографијаУреди
Град се налази на надморској висини од 37-118 метара. Површина општине износи 405,2 km².
КлимаУреди
Смештен у области Рајна-Рур, Келн је један од најтоплијих градова у Немачкој. Има умерено-океанску климу (Кепен: Cfb) са хладним зимама и топлим летима. То је такође један од најоблачнијих градова у Немачкој, са само 1568 сунчаних сати годишње. Просечна годишња температура износи 10,3 °C (51 °F): 14,8 °C (59 °F) током дана и 5,8 °C (42 °F) ноћу. У јануару, средња температура је 2,6 °C (37 °F), док је средња температура у јулу 18,8 °C (66 °F). Температуре се могу значајно мењати током месеца уз топлије и хладније временске прилике. Падавине су равномерно раширене током целе године, а лети имају лагани врхунац због пљускова и олуја.
| Клима Келн/Бонског аеродрома 1981-2010, екстреми 1957-садашњост | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 16,2 (61,2) |
20,7 (69,3) |
25,3 (77,5) |
30,8 (87,4) |
34,4 (93,9) |
36,8 (98,2) |
37,3 (99,1) |
38,8 (101,8) |
33,1 (91,6) |
27,6 (81,7) |
20,2 (68,4) |
16,7 (62,1) |
38,8 (101,8) |
| Средњи максимум, °C (°F) | 12,5 (54,5) |
14,0 (57,2) |
19,0 (66,2) |
23,7 (74,7) |
27,7 (81,9) |
30,8 (87,4) |
32,3 (90,1) |
32,0 (89,6) |
26,4 (79,5) |
21,9 (71,4) |
16,4 (61,5) |
12,8 (55) |
34,1 (93,4) |
| Максимум, °C (°F) | 5,4 (41,7) |
6,7 (44,1) |
10,9 (51,6) |
15,1 (59,2) |
19,3 (66,7) |
21,9 (71,4) |
24,4 (75,9) |
24,0 (75,2) |
19,9 (67,8) |
15,1 (59,2) |
9,5 (49,1) |
5,9 (42,6) |
14,8 (58,6) |
| Просек, °C (°F) | 2,6 (36,7) |
2,9 (37,2) |
6,3 (43,3) |
9,7 (49,5) |
14,0 (57,2) |
16,6 (61,9) |
18,8 (65,8) |
18,1 (64,6) |
14,5 (58,1) |
10,6 (51,1) |
6,3 (43,3) |
3,3 (37,9) |
10,3 (50,5) |
| Минимум, °C (°F) | −0,6 (30,9) |
−0,7 (30,7) |
2,0 (35,6) |
4,2 (39,6) |
8,1 (46,6) |
11,0 (51,8) |
13,2 (55,8) |
12,6 (54,7) |
9,8 (49,6) |
6,7 (44,1) |
3,1 (37,6) |
0,4 (32,7) |
5,8 (42,4) |
| Средњи минимум, °C (°F) | −10,3 (13,5) |
−8,9 (16) |
−5,2 (22,6) |
−3,2 (26,2) |
1,3 (34,3) |
4,7 (40,5) |
7,6 (45,7) |
6,8 (44,2) |
3,5 (38,3) |
−0,8 (30,6) |
−4,2 (24,4) |
−8,3 (17,1) |
−13,0 (8,6) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −23,4 (−10,1) |
−19,2 (−2,6) |
−13,4 (7,9) |
−8,8 (16,2) |
−2,9 (26,8) |
−0,5 (31,1) |
2,9 (37,2) |
1,9 (35,4) |
−1,3 (29,7) |
−6,0 (21,2) |
−10,4 (13,3) |
−18,0 (−0,4) |
−23,4 (−10,1) |
| Количина падавина, mm (in) | 62,1 (2,445) |
54,2 (2,134) |
64,6 (2,543) |
53,9 (2,122) |
72,2 (2,843) |
90,7 (3,571) |
85,8 (3,378) |
75,0 (2,953) |
74,9 (2,949) |
67,1 (2,642) |
67,0 (2,638) |
71,1 (2,799) |
838,6 (33,016) |
| Сунчани сати — месечни просек | 54,0 | 78,8 | 120,3 | 167,2 | 193,0 | 193,6 | 209,7 | 194,2 | 141,5 | 109,2 | 60,7 | 45,3 | 1.567,5 |
| Извор: Садржај је изведен из података Немачке метеоролошке службе[6][7] | |||||||||||||
Заштита од поплаваУреди
Келн је редовно погођен поплавама из Рајне и сматра се европским градом који је највише подложан поплавама.[8] Градска агенција (Stadtentwässerungsbetriebe Köln,[9] „Келнска управа урбане дренаже”) руководи опсежним системом контроле поплава, који обухвата сталне и мобилне поплавне зидове, заштиту од подизања подземних вода за зграде у близини обала реке, системе за праћење и прогнозирање, пумпне станице и програме за стварање или заштиту поплавних подручја и речних насипа.[8][10] Систем је редизајниран након поплаве из 1993. године, која је резултирала великим оштећењима.[8]
ИсторијаУреди
Келн је добио статус града 50. године нове ере као главни град римске провинције Доња Германија.[11] Знатни римски остаци могу се наћи у данашњем Келну, посебно у близини обале, где је крајем 2007. године откривен римски брод стар 1.900 година.[12] Од 260. до 271. Келн је био главни град Галске империје под Постумом, Маријусом и Викторином. Године 310. под царом Константином I изграђен је мост преко Рајне код Келна. Римски царски гувернери су боравили у граду и он је постао један од најзначајнијих трговачких и производних центара у Римском царству северно од Алпа.[3] Келн је приказан на Појтингеровој мапи из 4. века.
Почетак градње Келнске катедрале је био 1248. а довршена је према оригиналном плану 1880. године.
Након готово комплетног разарања у Другом светском рату, Келн је највећим делом очувао мрежу и називе улица, али је архитектонски готово у потпуности изграђен у стилу доминантном 50-их и 60-их година двадесетог века. Све до 80-их година слику града одређивале су пре свега зграде с фасадама од голог бетона.
Град је био један од домаћина светског првенства у фудбалу 2006. године.
СтановништвоУреди
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
У самом граду је, према процени из 2010. године, живело 1.000.298 становника. Просечна густина становништва износи 2.469 становника/km².
ПривредаУреди
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
СаобраћајУреди
Келн / Бон Аеродром , такође познат као Аеродром Конрад Аденауер, међународни је цивилни аеродром који се налази у приградском делу Келна. Аеродром се налази 15 километара југоисточно од центра Келна и 16 километара североисточно од Бона . Аеродром Келн / Бон заузима шесто место по промету путника међу свим аеродромима у Немачкој [13].
РеференцеУреди
- ^ „Bevölkerung der Gemeinden Nordrhein-Westfalens am 31. Dezember 2021 – Fortschreibung des Bevölkerungsstandes auf Basis des Zensus vom 9. Mai 2011.” (на језику: немачки).
- ^ „Economy”. KölnTourismus. Архивирано из оригинала на датум 01. 08. 2010. Приступљено 18. 4. 2011.
- ^ а б „From Ubii village to metropolis”. City of Cologne. Архивирано из оригинала на датум 17. 4. 2012.
- ^ Smith, Benjamin E. (1895). „Augusta Ubiorum”. The Century Cyclopedia of Names. 1 (2nd изд.). New York: Century Co. стр. 96. OCLC 237135281.
- ^ „bomber command – mines laid – flight august – 1945 – 1571 – Flight Archive”.
- ^ „Ausgabe der Klimadaten: Monatswerte”.
- ^ „Klimastatistik Köln-Wahn”.
- ^ а б в Martin Gocht; Reinhard Vogt. „Flood Forecasting and Flood Defence in Cologne” (PDF). Mitigation of Climate Induced Natural Hazards (MITCH). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 24. 3. 2009. Приступљено 20. 3. 2009.
- ^ „Stadtentwässerungsbetriebe Köln : Flood Management”. Steb-koeln.de. Приступљено 7. 7. 2009.
- ^ „Flood Defence Scheme City of Cologne” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 24. 3. 2009. Приступљено 20. 3. 2009.
- ^ „Facts and figures”. City of Cologne. Приступљено 3. 5. 2019.
- ^ „C.Michael Hogan, ''Cologne Wharf'', The Megalithic Portal, editor Andy Burnham, 2007”. Megalithic.co.uk. Приступљено 24. 7. 2009.
- ^ „Archived copy” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 4. 3. 2016. Приступљено 6. 1. 2016.
Спољашње везеУреди
Медији на Остави
Дефиниције из Викиречника
Новости на Викиновостима
Подаци на Википодацима- Званични сајт општине (језик: немачки)
- Њем. Савезни завод за статистику (језик: немачки)
- Стална конференција градова и општина (језик: немачки)
- KommOn - Информациони систем градова, општина и округа. (језик: немачки)
- План насеља на мапи (Mapquest)