Отворите главни мени

Ахен (нем. Aachen, франц. Aix-la-Chapelle, хол. Aken, лат. Aquisgranum, локални дијалект: Oche) град је и бања у немачкој савезној држави Северна Рајна-Вестфалија, на граници са Холандијом и Белгијом, 65 km западно од Келна. Ахен је најзападнији град Немачке.

Ахен
Aachen
Aachen Germany Imperial-Cathedral-01.jpg
Ахенска катедрала, поглед са севера
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Немачка
Савезна државаСеверна Рајна-Вестфалија
Становништво
Становништво
 — 259.269[1]
 — густина1.612 ст./km2
Географске карактеристике
Координате50°46′36″ СГШ; 6°05′01″ ИГД / 50.77667° СГШ; 6.08361° ИГД / 50.77667; 6.08361Координате: 50°46′36″ СГШ; 6°05′01″ ИГД / 50.77667° СГШ; 6.08361° ИГД / 50.77667; 6.08361
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина173 m
Површина160,8 km2
Ахен на мапи Немачке
Ахен
Ахен
Ахен на мапи Немачке
Остали подаци
ГрадоначелникМарсел Филип (CDU)
Поштански број52062, 52063, 52064, 52065, 52066, 52067, 52068, 52069, 52070, 52071, 52072, 52073, 52074, 52075, 52076, 52077, 52078, 52079, 52080
Позивни број0241, 02403, 02405, 02407, 02408
Регистарска ознакаAC
Веб-сајт
www.aachen.de
Karte Aachen Stadtbezirke.png

ИсторијаУреди

Населили су га Римљани у 1. веку нове ере. На месту античког насеља Карло Велики је саградио двор и катедралу (по узору на равенску базилику Сан Витале) око 800. године. У њој се крунисао његов син Лудвиг I Побожни 813, као и скоро сви цареви Римско-немачког царства до 1513. Био је центар каролиншке културе и други град по величини у царству Карла Великог. После норманских пустошења 881. град је обновљен 983. Цар Фридрих I га је опасао чврстим зидинама, које је још појачао Фридрих II 1215. У време верских ратова у 16. веку град је страдао и почео да губи свој значај и привилегије, а посебно када су немачки владари изабрали Франкфурт на Мајни као крунидбени град. Од 1801. припао је Француској, а 1815. Пруској. У II светском рату, као важно упориште на прилазу Руру у дуготрајним и тешким борбама, био је готово потпуно разрушен.

ГеографијаУреди

 
Положај града у округу Регион Ахен

Град се налази на надморској висини од 173 метра. Површина општине износи 160,8 km². У самом граду је, према процени из 2010. године, живело 259.269 становника. Просечна густина насељености износи 1.612 становника/km². Једно је од 10 општинских средишта округа Регион Ахен. Поседује регионалну шифру (AGS) 5334002, NUTS (DEA21) и LOCODE (DE AAH) код.

У околини има угља и руда гвожђа, бакра и олова. Познат је по индустрији машина, вагона, сапуна, стакла. Поред катедрале Карла Великог, у којој је и сахрањен, ту је и готска већница из XIV. века, музеји и позната бања са термалним супорним изворима.

Ахенски Универзитет (RWTH Aachen), основан 1870, један је од водећих европских универзитета технике, посебно за електротехнику и машинство, али и за информатику и физику. Универзитетска клиника Ахен је највећа европска клиника у једној згради. Велики број софтверских и рачунарских компанија развило се у околини Ахена.

Катедрала у Ахену је од 1978. на листи Светске баштине.


Међународна сарадњаУреди

Мјесто Држава Врста сарадње Од
Кострома Русија партнерство 2005.
Округ Арлингтон САД партнерство 1993.
Нингбо Кина партнерство 1986.
Халифакс/Колдердејл Уједињено Краљевство партнерство 1979.
Ремс Француска партнерство 1967.
Montebourg Француска пријатељство 1960.
Толедо Шпанија партнерство 1985.
Кејптаун Јужноафричка Република партнерство 2005.
Извор[2]

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди