ФК Милан

италијански ФК из Милана (1899)

Фудбалско удружење Милан (итал. Associazione Calcio Milan) професионални је фудбалски клуб из Милана у Италији. Клуб су основали 1899. године Енглези Херберт Килпин и Алфред Едвардс. Клуб се током свог постојања такмичио у Серији А, најелитнијем такмичењу у Италији, осим у 2 сезоне с почетка 1980-их, када се такмичио у Серији Б.

Милан
Пуно имеAssociazione Calcio Milan
Надимакi Rossoneri (срп. Росонери),
il Diavolo (срп. Ђаволи)
Основан16. децембар 1899. год.; пре 124 године (1899-12-16)
СтадионСтадион Сан Сиро,
Милано
Капацитет80.018
ПредседникИталија Паоло Скарони
ТренерИталија Стефано Пјоли
ЛигаСерија А
2022/23.Серија А, 4.
Домаћа опрема
Гостујућа опрема
Трећа опрема

Милан је освојио 18 европских и светских трофеја и заједно са Боком Јуниорс дели друго место по успешности на свету иза Реал Мадрида који има 29 интернационалних трофеја (мада каталонски гигант Барселона има 20 међународних трофеја рачунајући три тријумфа у купу сајамских градова, такмичењу које није било организовано од стране УЕФА-е па га та федерација ни не признаје као претечу данашње лиге Европе). Милан је освојио 4 светске титуле, од тога освојио је Интерконтинентални Куп 3 пута и једном Светско првенство за клубове. Лига Шампиона је освојена 7 пута (само је Реал Мадрид успешнији са 14 титула), Супер Куп Европе рекордних 5 пута, а Куп победника купова 2 пута.

Милан је освојио национално првенство 19 пута, а успешнији су само Јувентус са 38 титула (званично 36) и градски ривал Интер са 19. Куп Италије је освојен 5 пута а Суперкуп Италије 7 пута. УЕФА лига Европе је једини већи трофеј који Милан никад није освојио. Милан је такође оснивач и члан групе клубова Г-14.

Дом фудбалера Милана је Сан Сиро, који је такође познат и као Ђузепе Меаца. Стадион, који дели са градским ривалом Интером, је највећи у Италији, са капацитетом од 82.995 места. Власник клуба је Америчка група Елиот , док функцију у клубу има Паоло Малдини. Милан је један од најбогатијих клубова у Италијанском и светском фудбалу.

ФК Милан ће у сезони 2021/22. водити тренер Стефано Пиоли.

Историја клуба уреди

Почеци и историја клуба до Берлусконијеве ере уреди

 
Екипа Милана 1901. године

Клуб се оснива 1899. године под именом Milan Cricket and Football Club од стране Енглеза Алфреда Едвардса и у његову част клуб добија име Милан, како га Енглези зову, а не Милано. Бирају се црвено-црни дресови, да би се истакла жеља, жестина и велика борбеност екипе. Први трофеј по називу Medaglia del Re осваја се 1900, док се прва титула првака осваја већ 1901. године. 1908. године један део клуба, није хтео признати италијанску доминацију у њему и одваја се, па тако постаје ФК Интернационале (Интер Милан), Миланов најљући и највећи противник. После Првог светског рата, почиње период стагнације и лоших резултата, који се тек успевају поправити у крајем 40-их година и онда започиње Миланова "прва златна ера".

Милан осваја титулу после 44 године предвођени тројицом Швеђана: Гунар Греном, Гунар Нордалом и Нилс Лидхолмом. Посебно се истакао Гунар Нордал, са 35 голова у сезони 49/50 тј. рекордом који још није надмашен. Милан постаје шампион и 1955, 1957. и 1959. Постају прваци такође и 1962. године када је био тренер Нерео Роко, творац стила игре Катенаћа. Највеће звезде у том периоду су била два Италијана Ђани Ривера и Жозе Алтафини. Освојили су и два пута Куп Шампиона: 1963 i 1969. Међутим после тога клуб се налази опет како у финансијским тако и у резултатској кризи, док њихов градски противник Интер доживљава највеће успехе. 70-их година освајају 3 национална купа и 2 купа победника купова, али главни циљ је 10-ти скудето који би донео прву звездицу изнад грба екипе. Ипак, своју прву звездицу добијају 1979. године, када им је тај трофеј донео изванредни Ђани Ривера. Међутим у сезони 79/80, код Милана и Лација се утврђује да су неке мечеве намештали и кажњавају их путем у Серију Б. Милан се одмах послије годину дана враћа у Серију А, међутим очајним играма те сезоне, опет доживљавају катастрофу и селе се у нижи ранг. Рангиран је као девети у листи ФИФА најбољих клубова 20. века.[1]

Берлусконијева ера уреди

Након великих потешкоћа, 1986. године клуб купује тада познати предузетник Силвио Берлускони, и почиње да прави потезе које ће Милан вратити на стару стазу славе. Један од најбољих је довођење тада младог тренера Арига Сакија, али и сјајног холандског трија у коме су били: Руд Гулит, Марко ван Бастен и бивши тренер Барселоне Френк Рајкард. Од италијанских играча долазе Карло Анћелоти, Роберто Донадони и Ђовани Гали. Прваци постају убрзо 1987. године, а годину касније освајају и Куп Шампиона. Годину касније исти куп опет бране, а и освајају у ве године и два интерконтинентална купа. Арига Сакија мијења Фабио Капело, са којим Милан осваја титуле од 1992. до 1994. године, одигравши сезону без пораза. 1994. освајају још један Куп Шампиона у утакмици са Барселоном када је резултат био 4:0 у корист росо-нера. Окосницу тога тима чинили су: Дејан Савићевић, Роберто Бађо, Звонимир Бобан, Паоло Малдини Алесандро Костакурта, те харизматични капитен Франко Барези. Након тога уследио је период осредњих резултата без трофеја. Међутим, убрзо клуб у сезони 1998/1999, када су их сви видели без шанси, осваја титулу шампиона Италије. 2003. године постају опет Шампиони Европе, освајају Лигу Шампиона, тј. некадашњи Куп Шампиона, предвођени Андрејем Шевченком, Руи Костом, Филипом Инзагијем, Андреом Пирлом и другим.

A у сезони 2006/07. поново долазе до финала Лиге Шампиона коју и освајају, победом против Ливерпула резултатом 2:1.

Стадион уреди

Тренутни стадион тима је Сан Сиро са 82.995, званично познат као Стадион Ђузепе Меаца по бившем играчу који је представљао како Милан тако и Интер. Име Сан Сиро је преузет из округа где је смештен. Сан Сиро је домаћи терен у Милану од 1926, када га је приватно саградио клуб. Стадион се дели са Интером од 1946, када је други велики милански фудбалски клуб прихваћен као заједнички станар. Стадион је добро познат по фантастичној атмосфери због близине седишта терену. Постоји честа употреба ракете од стране навијача који често проузрокују невоље.

Дана 19. децембра 2005, Миланов потпредседник и извршни директор Адријано Галлиани најавио је да тим озбиљно ради на томе да се исели из Сан Сира. Он је рекао да ће се Миланов нови стадион у великој мери заснивати на Велтинс-Арени и следећим стандардима фудбалских стадиона у Сједињеним Државама, Немачкој и Шпанији. Вероватно ће бити стадион за мале фудбалске сврхе (без атлетике). Нови стадион би требало да буде назван по спонзору. Остаје да се види да ли је то план, или је ово само трик да примора власнике да продају стадион Милана за номиналну накнаду како би наставили са реновирањем. Такође су се појавиле гласине о намери Интера да се изгради нови стадион који такође може утицати на ову одлуку.

Играчи уреди

Тренутни састав уреди

Ажурирано 1. фебруара 2024.
Бр. Позиција Играч
2   О Давиде Калабрија (капитен)
4   С Исмаел Бенасер
7   С Јасин Адли
8   С Рубен Лофтус Чик
9   Н Оливије Жиру
10   Н Рафаил Леао
11   С Кристијан Пулишић
14   С Тиџани Рејндерс
15   Н Лука Јовић
16   Г Мајк Мењан
17   Н Ноа Окафор
19   О Тео Ернандез (заменик капитена)
20   О Пјер Калулу
Бр. Позиција Играч
21   Н Самуел Чуквуезе
23   О Фикајо Томори
24   О Симон Ћер
28   О Малик Тиао
30   О Матија Калдара
32   С Томазо Побега
38   О Филипо Тераћано
42   О Алесандро Флоренци
46   О Матео Габија
57   Г Марко Спортијело
69   Г Лапо Нава
80   С Јунус Муса
83   Г Антонио Миранте

Играчи из младог тима (Милан примавера) уреди

Бр. Позиција Играч
73   Н Франческо Камарда
74   О Алекс Хименез (на позајмици из Реал Мадрида Б)
78   Г Андреа Бартоћиони
81   С Виктор Елету
Бр. Позиција Играч
82   О Јан Карло Симић
84   О Клинтон Нсиала
85   С Кевин Цероли
95   О Давиде Бартезаги

Играчи на позајмици уреди

Бр. Позиција Играч
  Г Девис Васкез (Асколи)
  О Фоде Бало-Туре (Фулам)
  О Андреа Бозолан (Перуђа)
  О Томазо Чекоти (Карпи)
  О Леонардо Д'Алесио (Про Сесто)
  О Марко Пелегрино (Салернитана)
  С Шарл Де Кетеларе (Аталанта)
  С Антонио Гала (Сестри Леванте)
  С Раде Крунић (Фенербахче)
  С Алексис Салемакерс (Болоња)
Бр. Позиција Играч
  Н Габријеле Алеси (Сампдорија)
  Н Маикол Сифуентес (Леко)
  Н Лоренцо Коломбо (Монца)
  Н Марко Лазетић (Фортуна Ситард)
  Н Данијеле Малдини (Монца)
  Н Марко Насти (Бари)
  Н Боб Марфи Оморегбе (Сестри Леванте)
  Н Дивок Ориги (Нотингем Форест)
  Н Лука Ромеро (Алмерија)
  Н Шака Траоре (Палермо)

Значајни играчи у историји уреди

Сви играчи који су наступали 100 и више пута за Милан, погледај Миланови играчи.

Повучени бројеви уреди

Број Играч Националност Позиција Деби за Милан Последњи меч
3* Паоло Малдини   Италија Одбрана 25. јануар 1985 31. мај 2009.
6 Франко Барези   Италија Одбрана 23. април 1978 1. јун 1997.

Може се вратити ако неки од његових синова буде играо професионално за клуб.

Успеси уреди

Национални уреди

  •     Серија А :
    • Првак (19) : 1901, 1906, 1907, 1950/51, 1954/55, 1956/57, 1958/59, 1961/62, 1967/68, 1978/79, 1987/88, 1991/92, 1992/93, 1993/94, 1995/96, 1998/99, 2003/04, 2010/11, 2021/22.
    • Другопласирани (16) : 1902, 1947/48, 1949/50, 1951/52, 1955/56, 1960/61, 1964/65, 1968/69, 1970/71, 1971/72, 1972/73, 1989/90, 1990/91, 2004/05, 2011/12, 2020/21.
  •   Куп Италије :
    • Освајач (5) : 1966/67, 1971/72, 1972/73, 1976/77, 2002/03.
    • Финалиста (9) : 1941/42, 1967/68, 1970/71, 1974/75, 1984/85, 1989/90, 1997/98, 2015/16, 2017/18.
  •   Суперкуп Италије :
    • Освајач (7) : 1988, 1992, 1993, 1994, 2004, 2011, 2016.
    • Финалиста (5) : 1996, 1999, 2003, 2018, 2022.
  •   Серија Б :
    • Првак (2) : 1980/81, 1982/83.

Европски уреди

Интернационални уреди

Председници и тренери уреди

Председници уреди

Тренери уреди

Сви тренери Милана од 1900. до данас.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „web.archive.org” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 23. 04. 2007. г. Приступљено 23. 3. 2011. 

Спољашње везе уреди