FK Lacio

италијански ФК из Рима (1900)

Lacio (ital. Società Sportiva Lazio) fudbalski je klub iz Rima, Italija. Klub je osnovan 1900. godine i trenutno se takmiči u Seriji A. Lacio svoje mečeve igra na stadionu Olimpiko koji ima kapacitet od 70.633 mesta. Lacio je titulu prvaka Italije osvajao 2 puta i to u sezonama: 1973/74 i 1999/00, 7 puta Italijanski kup: 1958, 1997/98, 1999/00, 2003/04, 2008/09, 2012/13. i 2018/19, 5 puta Superkup Italije, 1998, 2000, 2009, 2017. i 2019, Kup pobednika kupova 1998/99 i Superkup Evrope 1999.

FK Lacio
logo
Puno imeSocietà Sportiva Lazio S.p.A.
NadimakBiancocelesti (Nebeskoplavi)
Aquile (Orlovi)
Aquilotti (Mladi orlovi)
Osnovan9. januar 1900.
StadionOlimpiko, Rim
Kapacitet70.634
VlasnikИталија Klaudio Lotito
MenadžerИталија Mauricio Sari
LigaSerija A
2022/23.Serija A, 2.
Domaća oprema
Gostujuća oprema
Treća oprema

Istorija

уреди

Sportsko društvo Lacio je osnovano 1900. godine, a fudbalska sekcija je osnovana 1910. godine. Dve godine kasnije čim je Fudbalski savez Italije počeo organizovanje prvenstva u centru i na jugu Italije, Lacio se pridružio ligi. Tri puta je dostigao finale plej-ofa prvenstva, ali nikada nije osvojio, gubeći od Pro Verčelija 1913, od Kasalea 1914 i od Đenove 1923.

Godine 1927. Lacio je bio jedini veći rimski klub koji se odupro fašističkom režimu da ujedini sve rimske klubove u jedan. Tako je nastala Roma.

Klub je igrao u prvoj sezoni Serije A 1929. godine. Sa legendarnim italijanskim napadačem Silviom Piolom Lacio stiže do drugog mesta u Seriji A 1937. godine, što je najbolji predratni rezultat kluba.

Kup Italije Lacio prvi put osvaja 1958. godine, a 3 godine kasnije prvi put ispada u Seriju B. Dve godine kasnije klub se vraća u Seriju A, da bi nakon osrednjih nastupa u najvišem rangu ponovo ispao u niži rang sezone 1970/71. Dve sezone kasnije ponovo igra u Seriji A i bori se za titulu sa Milanom i Juventusom. Ipak završava kao treći na tabeli posle tesne završnice. Iduće sezone Lacio po prvi put postaje šampion Italije.

Godine 1980. Lacio je uz Milan izbačen iz Serije A zbog skandala u vezi nameštanja utakmica. Vraćaju se u Seriju A 3 godine kasnije i jedva izbegavaju ispadanje, da bi u sledećoj sezoni ispali iz lige kao pretposlednji na tabeli. Godine 1986. Laciju je u Seriji B oduzeto 9 bodova, što zadaje težak udarac Laciju koji izbegava ispadanje u Seriju C1.

Dolazak Serđa Kranjotija na mestu predsednika kluba 1992, menja istoriju kluba. Kranjoti je dovodio igrače za ogromne sume novca, poput Huana Sebastijana Verona (26,4 miliona funti[1]), Kristijana Vijerija (22 miliona funti[2]) i Ernana Krespa (48,4 miliona funti[3]).

Lacio je bio vicešampion 1995, treći 1996. i četvrti 1997, da bi 1999. izgubio titulu za jedan bod od Milana. Iduće sezone Lacio osvaja duplu krunu pod vođstvom trenera Svena Gorana Eriksona, i sa igračima među kojima su Alesandro Nesta (kapiten), Siniša Mihajlović, Pavel Nedved i Marselo Salas.

Dve godine ranije Lacio stiže do finala Kupa UEFA, gde je izgubio od Intera sa 3:0. Klub je još osvojio Kup Italije 1998. i 2004, kao i Kup pobednika kupova 1999. i tako biva poslednji osvajač ovog evropskog takmičenja. Iste godine osvaja i Evropski superkup pobedom nad Mančester junajtedom.

Finansijske afera 2002. u vezi Kranjotija i njegove prehrambene fabrike „Cirio“, su naterale Kranjotija da napusti klub, što je rezultovalo slabijim rezultatima. Klub počinje da prodaje svoje zvezde, a među njima i kapitena Alesandra Nestu. Godine 2004. Klaudio Lotito postaje predsednik kluba.

Sezone 2006/07. Lacio je, uprkos oduzimanju 3 boda zbog skandala u vezi nameštanja 2006. godine, bio treći u Seriji A i tako iduće sezone igrao kvalifikacije za Ligu šampiona. Lacio je u kvalifikacijama izbacio Dinamo iz Bukurešta, a u grupnoj fazi je igrao sa Real Madridom, Olimpijakosom i Verderom, ali je odmah ispao.

Svoju petu titulu osvajača Kupa Italije osvaja pobedom nad Sampdorijom u finalu 2009, dok šestu titulu osvaja 2013. godine pobedom nad Romom u finalu. Nakon dva izgubljena finala od Juventusa 2015. i 2017. godine Lacio je svoj sedmi trofej u kupu osvojio 2019. pobedom nad ekipom Atalante u finalu.

Rivalstvo sa Romom

уреди

Derbi dela kapitale (statistika)

уреди

Od 10. januara 2024.

Takmičenje IG Lacio N Roma GolLacio GolRoma
Prvenstvo Italije (1945–1946) 2 1 0 1 2 2
Serija A (1929–1943, 1946–danas) 159 42 61 56 156 198
Ukupno prvenstvenih mečeva 161 43 61 57 158 200
Kup Italije 21 8 3 10 22 24
Ukupno zvaničnih mečeva 182 51 64 67 180 224
Nacionalna liga (1943–1944) 4 1 2 1 3 2
Prijateljski mečevi 4 2 1 1 10 9
Ostali susreti 8 4 0 4 9 11
Ukupno mečeva 198 58 67 73 202 246
IG: odigrano utakmica
Lacio: pobeda Lacija
N: nerešeno
Roma: pobeda Rome
GolLacio: postignutih golova Lacija
GolRoma: postignutih golova Rome

Nacionalni

уреди
  •   Serija A :
    • Prvak (2) : 1973/74, 1999/00.
    • Viceprvak (7) : 1912/13, 1913/14, 1922/23, 1936/37, 1994/95, 1998/99, 2022/23.
  •   Kup Italije :
    • Osvajač (7) : 1958, 1997/98, 1999/00, 2003/04, 2008/09, 2012/13, 2018/19.
    • Finalista (3) : 1960/61, 2014/15, 2016/17.
  •   Superkup Italije :
    • Osvajač (5) : 1998, 2000, 2009, 2017, 2019.
    • Finalista (3) : 2004, 2013, 2015.
  •   Serija B :
    • Prvak (1) : 1968/69.
    • Viceprvak (3) : 1962/63, 1971/72, 1982/83.
    • Promovisan u viši rang (2) : 1926/27, 1987/88.

Međunarodni

уреди

Sva finala međunarodnih kupova Lacija

уреди

Kup pobednika kupova

1998/99. Lacio 2-1 Majorka

Kup UEFA

1997/98. Inter 3-0 Lacio

Superkup Evrope

1999. Mančester junajted 0-1 Lacio

Kup Alpa

1971. Lacio 3-1 Bazel
 
Navijači Lacija na Olimpiku

Lacio igra svoje utakmice kao domaćin na stadionu Olimpiko, najvećem stadionu u Rimu kojeg deli zajedno sa najvećim rivalom Romom. Stadion je otvoren 1937. godine, a bio je domaćin na Olimpijskim igrama 1960, kao i Svetskog prvenstva u atletici 1987, finala Evropskog prvenstva 1980. i Svetskog prvenstva 1990, i finala Lige šampiona 1996. i 2009.

Trenutni sastav

уреди

Od 18. januara 2024.

Бр. Позиција Играч
3   О Luka Pelegrini (na pozajmici iz Juventusa)
4   О Patrik
5   С Matijas Vesino
6   С Daiči Kamada
7   С Felipe Anderson
8   С Mateo Genduzi (na pozajmici iz Olimpik Marselja)
9   Н Pedro Rodrigez
10   С Luis Alberto
13   О Alesio Romanjoli
15   О Nikolo Kazale
16   О Dimitrije Kamenović
17   Н Ćiro Imobile (kapiten)
18   Н Gustav Isaksen
Бр. Позиција Играч
19   Н Valentin Kasteljanos
20   С Matija Zakanji
22   Н Dijego Gonzalez
23   О Eljseid Hisaj
29   С Manuel Lacari
32   С Danilo Kataldi
33   Г Luiđi Sepe (na pozajmici iz Salernitane)
34   О Mario Hila
35   Г Hristos Mandas
65   С Nikolo Rovela (na pozajmici iz Juventusa)
77   О Adam Marušić
87   Н Kristijano Lombardi
94   Г Ivan Provedel

Pozajmljeni igrači

уреди
Бр. Позиција Играч
  Г Marius Adamonis (Peruđa)
  Г Alesio Furlaneto (Fermana)
  Г Luiš Mašimijano (Almerija)
  О Romano Florijani Musolini (Peskara)
  О Matija Novela (AZ Pičerno)
  С Žan-Danijel Akpa Akpro (Monca)
Бр. Позиција Играч
  С Toma Bašić (Salernitana)
  С Marko Bertini (SPAL)
  С Mohamed Fares (Breša)
  С Markos Antonio (PAOK)
  Н Mateo Kančeljeri (Empoli)
  Н Raul Moro (Real Valjadolid)

Igrači iz mladog tima (Lacio primavera)

уреди
Бр. Позиција Играч
46   О Fabio Ruđeri
52   О Mateo Dutu
53   Г Federiko Magro
Бр. Позиција Играч
59   Г Davide Renceti
70   Н Sana Fernandeš

Povučen dres

уреди

Dres sa brojem 12 je povučen iz upotrebe, jer je posvećen navijačima kao 12-om igraču.

Poznati bivši igrači

уреди

Trofejni treneri Lacija

уреди
Ime Nacionalnost Period Trofeji
Fulvio Bernardini   Italija 1958—1960 1 Kup Italije
Huan Karlos Lorenco   Argentina 1968—1971 1 Serija B
Roberto Lovati   Italija 1971 1 Kup Alpa
Tomazo Maestreli   Italija 1971—1975 1 Serija A
Sven Jeran Erikson   Švedska 1997—2001 1 Serija A, 2 Kupa Italije, 2 Superkupa Italije, 1 Kup pobednika kupova, 1 UEFA superkup
Roberto Mančini   Italija 2002—2004 1 Kup Italije
Delio Rosi   Italija 2005—2009 1 Kup Italije
Davide Balardini   Italija 2009—2010 1 Superkup Italije
Vladimir Petković   Švajcarska 2012—2013 1 Kup Italije
Simone Incagi   Italija 2016—2021 1 Kup Italije, 2 Superkupa Italije

Vidi još

уреди

Reference

уреди
  1. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 17. 11. 2013. г. Приступљено 31. 05. 2013. 
  2. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 27. 08. 2012. г. Приступљено 31. 05. 2013. 
  3. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 07. 06. 2013. г. Приступљено 31. 05. 2013. 

Spoljašnje veze

уреди