Википедија

Павел Недвед

бивши чешки фудбалер

Павел Недвед (чеш. Pavel Nedvěd; Хеб, 30. август 1972) је бивши чешки фудбалер.

Павел Недвед
Лични подаци
Датум рођења (1972-08-30)30. август 1972. (51 год.)
Место рођења Хеб, Чехословачка
Висина 1,77 m
Позиција средина
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1991—1992
1993—1996
1996—2001
2001—2009		 Дукла Праг
Спарта Праг
Лацио
Јувентус		 19
98
138
247		 (3)
(23)
(33)
(50)
Репрезентативна каријера
1994—2006 Чешка 91 (18)
Награде
Фудбал
Европско првенство
Сребрна медаља — друго место 1996. Енглеска Чешка
Куп конфедерација
Бронзана медаља — треће место 1997. Саудијска Арабија Чешка

Каријера уреди

Недвед је играјући у млађим категоријама променио неколико екипа. У Спарту је стигао 1992. године, као талентован али још увек неафирмисан играч. Ту је провео четири сезоне и одиграо 117 утакмица и постигао 28 голова (од тога је 98 утакмица одиграо у првенству уз 23 постигнута гола).

Након европског првенства 1996. прелази у римски Лацио иако је практично све већ било договорено око његовог преласка у ПСВ Ајндховен. За Лацио је одиграо 204 утакмице и постигао 50 голова (од тога је 138 утакмица одиграо у првенству уз 33 постигнута гола). Са Лацијом је освојио Куп Италије 1997/98. а наредне сезоне је освојен последњи Куп победника купова 1998/99. победом над Мајорком (2:1). Недвед је тада био стрелац победоносног гола, који је последњи погодак постигнут у овом такмичењу.

Након преласка Зидана у Реал Мадрид лета 2001. Недвед стиже у Јувентус као његова замена. За његов трансфер Јувентус је морао да плати обештећење од 41 миион евра. За Јувентус је одиграо 286 утакмице и постигао 58 голова (од тога је 247 утакмице одиграо у првенству уз 50 постигнутих голова). Са Јувентусом је четири пута био шампион Серије А и стигао је до финала Лиге шампиона 2002/03. у којем је Јувентус поражен од Милана. Недвед је ту утакмицу пропустио због парних жутих картона.

Репрезентација уреди

За сениорску репрезентацију Чешке је дебитовао 5. јуна 1994. године, против Ирске (3:1). Септембра 2004. године се повукао из репрезентације. На позив селектора одлучио је да се врати за мечеве баража за одлазак на светско првенство 2006. против Норвешке. У оба меча Чешка је славила са по (1:0) и тако се пласирала по први пут на светско првенство од распада Чехословачке. Након светског првенства поново је објавио да се повлачи из репрезентације. Своју опроштајну утакмицу одиграо је августа 2006. против Србије (3:1). Селектор га је поново позвао да помогне репрезентацији на европском првенству 2008. али је Недвед тај позив одбио.

Учествовао је на европском првенству 1996., европском првенству 2000., европском првенству 2004. и светском првенству 2006.

Стил игре уреди

Комплетан, упоран и конзистентан играч,[1][2] Недвед је често играо као леви бочни, офанзивни везни [1] или као лево крило током своје каријере,[3] због своје способности да убацује лопту левом ногом, као и због способности да сече унутра и шутира десном ногом. Био је способан да игра било где у везном реду због свог офанзивног и дефанзивног рада. Његове свестраности, физичности и способност борбе, му је омогућило да почне да напада после повратка поседа.[4][5][6][7][8][9] Такође је повремено био распоређен као централни везни играч,[4] као и у нападном везном реду и плејмејкерској улози, или као помоћни нападач,[5] где је бриљирао као асистенција због одличне способности дриблинга, додавања домет и визија.[4][10] Пре свега је био познат по својим снажним ударцима и волејима са дистанце,[11] као и по издржљивости,[4] такође је био динамичан играч, који је био познат по својој брзини, убрзању, издржљивости, техници и способности за постизање голова, што је често подразумевало да вуче лопту и изводи нагле спринтове ка противничком голу, са средине терена.[4][7][12][13][14][15][16] Такође је био прецизан извођач и једанаестерац.[2]

Познат по својој дугој плавој коси, која га је учинила веома препознатљивим играчем на терену, [17][18] Недвед је добио надимак Furia Ceca („Чешка фурија“, или такође „ Слепи бес“ на италијанском) од стране италијанских навијача, који су примећивали његову вештину, доследност и полет, као и издржљивост, темпо, моћ и одлучност.[19] У медијима на енглеском језику звали су га „чешким топом”.[20][21] Његов бивши шеф у Лацију Свен-Горан Ериксон описао га је као атипичног везисту, потпуно комплетног.[21] Упркос његовим способностима, Недведовљев упорни стил игре и дисциплинованост су га такође довели до тога да буде критикован од стране неких у спорту, који су га оптужили да је био претерано несмотрен у својим потезима и да је превише лако падао када је био изазван.[18][22]

Постфубалска каријера уреди

Недвед је 2010. године трчао Прашки полумаратон и истрчао је за 1:49:44.[23] Истрчао је Прашки маратон 2012. у времену од 3:50:02 на стази од 42 километра.[24]

Он је проглашен међународном личношћу на додели ФАИ међународних фудбалских награда 2012. у фебруару.[25] У јануару 2013. забрањено му је да присуствује утакмицама Серије А на три недеље пошто је увредио судију Паола Валерија током утакмице Јувентуса против Сампдорије.[26]

Дана 12. октобра 2010, Екор (инвестициона компанија породице Ањели) је предложио Недведа за позицију у управном одбору Јувентуса;[27] он остаје директор од сезоне 2018–19 .[28] Дана 23. октобра 2015. Недвед је именован за потпредседника одбора директора.[29][30][31]

Дана 28. новембра 2022, цео управни одбор Јувентуса, укључујући Недведа, поднео је оставку усред скандала.[32] Дана 20. јануара 2023, Недвед је суспендован на осам месеци са функције у италијанском фудбалу као казна за кршење имовинске користи у оквиру скандала Plusvalenza.[33][34]

Лични живот уреди

Син Вацлава и Ане,[35] Недвед је живео са супругом Иваном од 1992.[36] Пар има двоје деце, по родитељима названа Ивана и Павел.[36] Пар се развео 2019. и Недвед је почео да излази са 23 године млађом партнерком.[37]

Његова аутобиографија из 2010. објављена је на италијанском језику као La mia vita normale. Di corsa tra rivoluzione, Europa e Pallone d'oro. На чешки је преведена као Můj obyčejný život и објављена је у Чешкој 2011. године.[38]

Успеси уреди

Клупски уреди

Спарта Праг
Лацио[39]
Јувентус[39]

Индивидуални уреди

Референце уреди

  1. ^ а б „Nedved: The Czech Cannon”. BBC Sport. n.d. Приступљено 4. 1. 2013. 
  2. ^ а б „Nedved, addio alla Juve” (на језику: италијански). La Gazzetta dello Sport. 30. 5. 2009. Приступљено 21. 9. 2014. 
  3. ^ „Nedvěd, Pavel” (на језику: италијански). Treccani: Enciclopedia dello Sport (2002). Приступљено 21. 9. 2014. 
  4. ^ а б в г д Stefano Bedeschi. „Gli eroi in bianconero: Pavel NEDVED” (на језику: италијански). Tutto Juve.com. Приступљено 21. 9. 2014. 
  5. ^ а б „Nedved indica il pericolo n° 1” (на језику: италијански). La Gazzetta dello Sport. 27. 11. 2004. Приступљено 21. 9. 2014. 
  6. ^ „Replacing the irrepressible”. UEFA.com. 27. 5. 2003. Приступљено 29. 2. 2020. 
  7. ^ а б Séverac, Dominique (23. 12. 2003). „Nedved devance Henry” (на језику: француски). Le Parisien. Приступљено 29. 2. 2020. 
  8. ^ „Greece, Portugal dominate CBC Sports Online all-star team”. CBC. 5. 7. 2004. Приступљено 29. 2. 2020. 
  9. ^ „NEDVED Pavel: la luce di Praga” (на језику: италијански). Storie di Calcio. 30. 1. 2016. Приступљено 29. 2. 2020. 
  10. ^ „Buffon, Nedved e Del Piero una squadra con tre fenomeni” (на језику: италијански). La Repubblica. Приступљено 21. 9. 2014. 
  11. ^ Broadley, Ian (19. 1. 1998). „Czech coach fears Scots”. The Herald. Архивирано из оригинала 14. 6. 2013. г. Приступљено 12. 1. 2013.  (потребна претплата)
  12. ^ „Nedved vede Collina e teme di saltare un'altra finale” (на језику: италијански). Il Corriere della Sera. 1. 7. 2004. Приступљено 21. 9. 2014. 
  13. ^ Victor, Tom (19. 3. 2019). „Noughty Boys: Celebrating Pavel Nedved - much more than just a haircut”. BBC Sport. Приступљено 29. 2. 2020. 
  14. ^ Magee, Will (28. 3. 2017). „The Cult: Pavel Nedved”. Vice. Приступљено 29. 2. 2020. 
  15. ^ „Nedved the key”. Eurosport. 1. 11. 2003. Приступљено 29. 2. 2020. 
  16. ^ Richardson, James (4. 10. 2005). „Anyone remember Paolo Negro?”. The Guardian. Приступљено 29. 2. 2020. 
  17. ^ Victor, Tom (19. 3. 2019). „Noughty Boys: Celebrating Pavel Nedved - much more than just a haircut”. BBC Sport. Приступљено 29. 2. 2020. 
  18. ^ а б Magee, Will (28. 3. 2017). „The Cult: Pavel Nedved”. Vice. Приступљено 29. 2. 2020. 
  19. ^ Velinger, Jan (29. 10. 2003). „Pavel Nedved – a truly world-class footballer comes into his own”. Czech Radio. Архивирано из оригинала 4. 1. 2013. г. Приступљено 4. 1. 2013. 
  20. ^ „Nedved: The Czech Cannon”. BBC Sport. n.d. Приступљено 4. 1. 2013. 
  21. ^ а б Donovan, Jeffrey (15. 12. 1999). „'Cannon' Nedved aims for gold”. The Prague Post. Архивирано из оригинала 4. 1. 2013. г. Приступљено 4. 1. 2013. 
  22. ^ Matteo Garioni (13. 2. 2006). „Mancini, finale a nervi tesi "Nedved è un simulatore Adesso pensiamo al Milan"” [Mancini, tense conclusion "Nedved is a diver Now we're looking to the match against Milan"] (на језику: италијански). Il Corriere della Sera. Приступљено 12. 12. 2015. 
  23. ^ „Kenyan double in Prague… Kosgei defends her title”. IAAF. 27. 3. 2010. Архивирано из оригинала 15. 11. 2014. г. Приступљено 15. 11. 2014. 
  24. ^ „Nedvěd: Maraton mě vystresoval víc než penalta v semifinále Eura” [Nedvěd: the marathon stressed me more than the penalty in the semifinal of Euro]. Mladá fronta DNES (на језику: чешки). Czech Republic. 14. 5. 2012. Приступљено 3. 6. 2013. 
  25. ^ „2012 Three FAI International Award Winners Announced”. Football Association of Ireland. 26. 2. 2012. Приступљено 31. 12. 2012. 
  26. ^ Digby, Adam (8. 1. 2013). „Nedved banned for insulting ref”. ESPN. Архивирано из оригинала 12. 1. 2013. г. Приступљено 8. 1. 2013. 
  27. ^ „Nedvěd se stal členem představenstva Juventusu Turín” [Nedvěd became a member of the board of directors at Juventus Turin]. Mladá fronta DNES (на језику: чешки). Czech Republic. 27. 10. 2010. Приступљено 4. 1. 2013. 
  28. ^ „Board of Directors and Control Bodies – Profile: Pavel Nedved”. Juventus F.C. Приступљено 23. 4. 2017. 
  29. ^ Digby, Adam (30. 12. 2016). „Commitment, Passion, Brilliance: The Reasons Pavel Nedved Is so Loved at Juve”. Bleacher Report. 
  30. ^ „Company Profile: Juventus Football Club S.p.A.” (PDF). Borsa Italiana. 16. 6. 2016. Архивирано из оригинала (PDF) 02. 07. 2019. г. Приступљено 24. 05. 2023. 
  31. ^ „Nedved named Juventus vice president”. Juventus F.C. 23. 10. 2015. 
  32. ^ „Juventus board members resign in massive shock; Andrea Agnelli and Pavel Nedved out at storied Serie A side”. CBS Sports. 29. 11. 2022. Приступљено 30. 11. 2022. 
  33. ^ „Inchiesta Plusvalenze: accolto il ricorso della Procura, 15 punti di penalizzazione alla Juventus” [Capital Gains Investigation: Prosecutor's appeal accepted, Juventus penalized by 15 points] (на језику: италијански). Italian Football Federation. 20. 1. 2023. Приступљено 20. 1. 2023. 
  34. ^ „Juventus penalized 15 points from Serie A standings; 11 execs banned for mishandling transfer finances”. cbssports.com. 20. 1. 2023. 
  35. ^ „Jak rostou nové hvězdy fotbalu?” [How do the new stars of football grow?]. Mladá fronta DNES (на језику: чешки). Czech Republic. 29. 6. 2006. Приступљено 4. 3. 2013. 
  36. ^ а б Moravec, Martin (16. 6. 2006). „Ivana Nedvědová: Můj život s Pavlem” [Ivana Nedvědová: My life with Pavel]. Mladá fronta DNES (на језику: чешки). Czech Republic. Приступљено 4. 1. 2013. 
  37. ^ „Fotbalista Pavel Nedvěd (46): Krach manželství! Teď randí s blondýnkou Luckou (23)” [Pavel Nedvěd (46): Family Separation! He now dates blond Lucie (23)]. Blesk (на језику: чешки). Czech Republic. 6. 6. 2019. 
  38. ^ Josef, Chuchma (8. 5. 2011). „Jaká je knižní zpověď fotbalisty Pavla Nedvěda? Průměrná” [What is the book confession of footballer Pavel Nedvěd like? Average]. Mladá fronta DNES (на језику: чешки). Czech Republic. Приступљено 4. 3. 2014. 
  39. ^ а б Pavel Nedved - soccerway.com
  40. ^ Italy - Footballer of the Year
  41. ^ European Footballer of the Year ("Ballon d'Or")
  42. ^ Pelй's Choice of 125 Living Players

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Павел_Недвед&oldid=26117619”