Серија А
Серија А (итал. Serie A TIM) највиша је професионална фудбалска лига у Италији. Важи за једну од најквалитетнијих лига у свету.
Тренутна сезона или такмичење: Серија А 2022/23. | |
 Лого Серије А | |
| Спорт | Фудбал |
|---|---|
| Основана | 1898. званично 1929. тренутни формат |
| Број тимова | 20 |
| Држава |  Италија |
| Конфедерација | УЕФА |
| ТВ партнери | Арена спорт, B92 |
| Степен | 1 |
| Нижи степен | Серија Б |
| Домаћи куп | Куп Италије Суперкуп Италије |
| Међународна такмичења | Лига шампиона Лига Европе Лига конференција |
| Највише титула | Јувентус (36) |
| Тренутни првак | Наполи (2022/23) |
| Веб-сајт | www.legaseriea.it |
Историјски, други највећи број финалиста Купа европских шампиона / Лиге шампиона су били клубови који играју у Серији А (највише је дала шпанска Ла лига - 29). Италијански клубови су учествовали у укупно 28 финала, од чега су победили 12 пута (Милан 7, Интер 3 и Јувентус 2 пута) док су поразе доживели у 16 наврата (Јувентус 7, Милан 4, Интер 2 те Фиорентина, Рома и Сампдорија по 1 пут)[1]. Серија А је по УЕФА ранг листи трећа европска лига по снази, гледајући успехе италијанских клубова у Лиги шампиона, Лиги Европе и Лиги конференција.[2]
У Серији А играју неки од најпопуларнијих светских клубова — Јувентус, Милан, Интер, Рома, Лацио, Наполи и Фиорентина. Јувентус, Милан и Интер су међу оснивачима групе Г-14, савеза четрнаест елитних европских фудбалских клубова. Серија А је једина лига којој припадају три оснивача ове групе.[3] Милан дели треће место по титулама на интернационалној сцени. Јувентус, најтрофејнији италијански тим, у Европи је трећи, а у свету шести по броју интернационалних титула. "Јуве" је један од само пет фудбалских клубова који су успели да освоје сва клупска такмичења (то су још учинили холандски Ајакс, немачки Бајерн и енглески клубови Челси и Манчестер јунајтед). Такође, Серија А је лига у којој је играо највећи број фудбалера који су носили титулу европског фудбалера године.[4]
ФорматУреди
Кроз историју, лига је мењала много формата, а најчешће се играо лигашки систем са 16 или 18 клубова. Ипак, од сезоне 2004/05. у Серији А играју 20 клубова.
За време сезоне, која траје од августа до маја, сваки клуб игра са преосталих 19 клубова по двапут, на домаћем терену и у гостима, што значи да лига укупно има 38 кола. Први, јесењи део сезоне се зове andato и чини га 19 утакмица. У другом, пролећном делу сезоне, који се назива retorno, сваки клуб игра утакмице потпуно истим редоследом као у првој половини, али са противницима којима је гостовао у првом, у другом делу сезоне игра код куће, и обрнуто. Од 1994. године, тимовима се додељује 3 бода за победу и бод за реми, док се пораз не бодује.
Италија је тренутно међу три најуспешније европске земље на клупском нивоу, па се прва четири клуба у Серији А на крају сваке сезоне пласирају у Лигу шампиона. Шампион и вицешампион иду директно у групну фазу такмичења, док трећи и четврти играју треће коло квалификација. У Куп УЕФА се пласирају пети и шести тим у лиги, као и победник купа Италије, а у случају да је освајач купа већ обезбедио место у неком од европских такмичења пласманом у лиги, у Куп УЕФА иде поражени финалиста. Уколико је и други финалиста већ обезбедио пласман у Куп УЕФА или Лигу шампиона, седмопласирани тим у лиги ће добити прилику да игра у Купу УЕФА. Три најлошије пласирана тима у лиги следећу сезону играју у Серији Б.
До сезоне 2005/06, случајеви када два клуба на граници за неко европско такмичење или опстанак у лиги имају исти број бодова, решавани су додатним двомечом. Од тада, у оваквим случајевима, пресудни фактор за пласман је однос у међусобним сусретима, а уколико су тимови и у томе изједначени, пореди се гол-разлика.
РекордиУреди
Од избацивања Јувентуса у другу италијанску лигу 2006. године, Интер је једини италијански клуб који је одиграо свих 91 сезона у првој лиги. Јувентус је клуб са убедљиво највише националних титула (36), а прате га градски ривали Интер (19) и Милан (19). Јувентус је и рекордер по највећем броју узастопних титула, девет (у периоду 2012–2020), пет титула за редом освајали су такође Јувентус (у периоду 1931–1935), затим Интер (2006–2010, рачунајући скудето добијен одлуком ФС Италије), а Торино такође има исти резултат (1943–1949) с тим да је између њихове прве и остале четири титуле била двогодишња пауза због Другог светског рата па се у том периоду није одржавало првенство. Милан је рекордер по броју освојених бодова у једној сезони у формату са 18 тимова, 82 бода, 2004. године, а у формату са 20 тимова, први је Интер, са 97 бодова у сезони 2006/07. Следеће сезоне, Интер је оборио рекорд и у броју победа у једној сезони, 30. Интер је рекордер и у броју узастопних победа у лиги, са чак 17. Милан је 1991. и 1992. године забележио низ од 58 утакмица у којима нису поражени. Ипак у сезони 2013/14. Јувентус је оборио неколико рекорда, освојио је скоро невероватна 102 бода, остварио чак 33 победе у сезони и добио свих 19 утакмица као домаћин.
Клубови у сезони 2022/23.Уреди
| Клуб | Место | Стадион | Капацитет |
|---|---|---|---|
| Аталанта | Бергамо | Гевис стадион | 21.747 |
| Болоња | Болоња | Стадион Ренато Дал'Ара | 36.462 |
| Верона | Верона | Стадион Маркантонио Бентегоди | 39.371 |
| Емполи | Емполи | Стадион Карло Кастељани | 16.284 |
| Интер | Милано | Стадион Ђузепе Меаца | 80.018 |
| Јувентус | Торино | Алијанц стадион | 41.507 |
| Кремонезе | Кремона | Стадион Ђовани Цини | 20.641 |
| Лацио | Рим | Олимпико | 72.698 |
| Лече | Лече | Стадион Виа дел маре | 31.533 |
| Милан | Милано | Стадион Сан Сиро | 80.018 |
| Монца | Монца | Бриантео | 15.039 |
| Наполи | Напуљ | Стадион Дијего Армандо Марадона | 60.240 |
| Рома | Рим | Олимпико | 72.698 |
| Салернитана | Салерно | Ареки стадион | 37.800 |
| Сампдорија | Ђенова | Стадион Луиђи Ферарис | 36.536 |
| Сасуоло | Сасуоло | Мапеи стадион - Цита дел Триколоре | 20.084 |
| Специја | Специја | Стадион Алберто Пико | 11.466 |
| Торино | Торино | Олимпијски стадион у Торину | 28.140 |
| Удинезе | Удине | Стадион Фријули | 25.144 |
| Фјорентина | Фиренца | Стадион Артемио Франки | 47.290 |
ПрвациУреди
| Клуб | Првак | Другопласирани | Сезона првак |
|---|---|---|---|
| Јувентус
|
1905, 1925/26, 1930/31, 1931/32, 1932/33, 1933/34, 1934/35, 1949/50, 1951/52, 1957/58, 1959/60, 1960/61, 1966/67, 1971/72, 1972/73, 1974/75, 1976/77, 1977/78, 1980/81, 1981/82, 1983/84, 1985/86, 1994/95, 1996/97, 1997/98, 2001/02, 2002/03, 2004/05,[а] 2011/12, 2012/13, 2013/14, 2014/15, 2015/16, 2016/17, 2017/18, 2018/19, 2019/20 | ||
Интер 
|
1909/10, 1919/20, 1929/30, 1937/38, 1939/40, 1952/53, 1953/54, 1962/63, 1964/65, 1965/66, 1970/71, 1979/80, 1988/89, 2005/06,[б] 2006/07, 2007/08, 2008/09, 2009/10, 2020/21 | ||
| Милан
|
1901, 1906, 1907, 1950/51, 1954/55, 1956/57, 1958/59, 1961/62, 1967/68, 1978/79, 1987/88, 1991/92, 1992/93, 1993/94, 1995/96, 1998/99, 2003/04, 2010/11, 2021/22 | ||
| Ђенова | 1898, 1899, 1900, 1902, 1903, 1904, 1914/15, 1922/23, 1923/24 | ||
| Торино | 1926/27,[в], 1927/28, 1942/43, 1945/46, 1946/47, 1947/48, 1948/49, 1975/76 | ||
| Болоња | 1924/25, 1928/29, 1935/36, 1936/37, 1938/39, 1940/41, 1963/64 | ||
| Про Верчели | 1908, 1909, 1910/11, 1911/12, 1912/13, 1920/21, 1921/22 | ||
| Рома | 1941/42, 1982/83, 2000/01 | ||
| Наполи | 1986/87, 1989/90, 2022/23 | ||
| Лацио | 1973/74, 1999/00 | ||
| Фјорентина | 1955/56, 1968/69 | ||
| Каљари | 1969/70 | ||
| Касале | 1913/14 | ||
| Новезе | 1921/22 | ||
| Сампдорија | 1990/91 | ||
| Верона | 1984/85 | ||
| Специја | 1943/44[г] |
- ^ Титулу је првобитно освојио Јувентус, али му је касније одузета због Калчополи скандала око намештања утакмица.
- ^ Титулу је првобитно освојио Јувентус, али му је касније одузета због Калчополи скандала око намештања утакмица и додељена Интеру.
- ^ Титулу је првобитно освојио Торино, али му је касније одузета због скандала око намештања утакмица.
- ^ Специја је освојила ратно првенство 1944. године и награђена је 2002. орденом од стране ФС Италије, али је савез и даље не рачуна као званичну титулу.
РеференцеУреди
- ^ Kevin Ashby (24. 5. 2007). „Serie A reiterates star quality”. UEFA.com. Приступљено 13. 8. 2007.
- ^ UEFA Country Ranking 2008, Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ „G-14's members”. g14.com. Архивирано из оригинала 02. 09. 2006. г. Приступљено 12 September =2006. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=(помоћ) - ^ „European Footballer of the Year ("Ballon d'Or")”. RSSSF.com. Приступљено 17. 12. 2007.
