Серија А (итал. Serie A TIM) највиша је професионална фудбалска лига у Италији. Важи за једну од најквалитетнијих лига у свету.

Серија А
Тренутна сезона или такмичење:
Current sports event Серија А 2022/23.
Serie A logo 2022.svg
Лого Серије А
СпортФудбал
Основана1898. званично
1929. тренутни формат
Број тимова20
Држава Италија
КонфедерацијаУЕФА
ТВ партнериАрена спорт, B92
Степен1
Нижи степенСерија Б
Домаћи купКуп Италије
Суперкуп Италије
Међународна
такмичења
Лига шампиона
Лига Европе
Лига конференција
Највише титулаЈувентус (36)
Тренутни
првак
Наполи (2022/23)
Веб-сајтwww.legaseriea.it

Историјски, други највећи број финалиста Купа европских шампиона / Лиге шампиона су били клубови који играју у Серији А (највише је дала шпанска Ла лига - 29). Италијански клубови су учествовали у укупно 28 финала, од чега су победили 12 пута (Милан 7, Интер 3 и Јувентус 2 пута) док су поразе доживели у 16 наврата (Јувентус 7, Милан 4, Интер 2 те Фиорентина, Рома и Сампдорија по 1 пут)[1]. Серија А је по УЕФА ранг листи трећа европска лига по снази, гледајући успехе италијанских клубова у Лиги шампиона, Лиги Европе и Лиги конференција.[2]

У Серији А играју неки од најпопуларнијих светских клубова — Јувентус, Милан, Интер, Рома, Лацио, Наполи и Фиорентина. Јувентус, Милан и Интер су међу оснивачима групе Г-14, савеза четрнаест елитних европских фудбалских клубова. Серија А је једина лига којој припадају три оснивача ове групе.[3] Милан дели треће место по титулама на интернационалној сцени. Јувентус, најтрофејнији италијански тим, у Европи је трећи, а у свету шести по броју интернационалних титула. "Јуве" је један од само пет фудбалских клубова који су успели да освоје сва клупска такмичења (то су још учинили холандски Ајакс, немачки Бајерн и енглески клубови Челси и Манчестер јунајтед). Такође, Серија А је лига у којој је играо највећи број фудбалера који су носили титулу европског фудбалера године.[4]

ФорматУреди

Кроз историју, лига је мењала много формата, а најчешће се играо лигашки систем са 16 или 18 клубова. Ипак, од сезоне 2004/05. у Серији А играју 20 клубова.

За време сезоне, која траје од августа до маја, сваки клуб игра са преосталих 19 клубова по двапут, на домаћем терену и у гостима, што значи да лига укупно има 38 кола. Први, јесењи део сезоне се зове andato и чини га 19 утакмица. У другом, пролећном делу сезоне, који се назива retorno, сваки клуб игра утакмице потпуно истим редоследом као у првој половини, али са противницима којима је гостовао у првом, у другом делу сезоне игра код куће, и обрнуто. Од 1994. године, тимовима се додељује 3 бода за победу и бод за реми, док се пораз не бодује.

Италија је тренутно међу три најуспешније европске земље на клупском нивоу, па се прва четири клуба у Серији А на крају сваке сезоне пласирају у Лигу шампиона. Шампион и вицешампион иду директно у групну фазу такмичења, док трећи и четврти играју треће коло квалификација. У Куп УЕФА се пласирају пети и шести тим у лиги, као и победник купа Италије, а у случају да је освајач купа већ обезбедио место у неком од европских такмичења пласманом у лиги, у Куп УЕФА иде поражени финалиста. Уколико је и други финалиста већ обезбедио пласман у Куп УЕФА или Лигу шампиона, седмопласирани тим у лиги ће добити прилику да игра у Купу УЕФА. Три најлошије пласирана тима у лиги следећу сезону играју у Серији Б.

До сезоне 2005/06, случајеви када два клуба на граници за неко европско такмичење или опстанак у лиги имају исти број бодова, решавани су додатним двомечом. Од тада, у оваквим случајевима, пресудни фактор за пласман је однос у међусобним сусретима, а уколико су тимови и у томе изједначени, пореди се гол-разлика.

РекордиУреди

Од избацивања Јувентуса у другу италијанску лигу 2006. године, Интер је једини италијански клуб који је одиграо свих 91 сезона у првој лиги. Јувентус је клуб са убедљиво највише националних титула (36), а прате га градски ривали Интер (19) и Милан (19). Јувентус је и рекордер по највећем броју узастопних титула, девет (у периоду 2012–2020), пет титула за редом освајали су такође Јувентус (у периоду 1931–1935), затим Интер (2006–2010, рачунајући скудето добијен одлуком ФС Италије), а Торино такође има исти резултат (1943–1949) с тим да је између њихове прве и остале четири титуле била двогодишња пауза због Другог светског рата па се у том периоду није одржавало првенство. Милан је рекордер по броју освојених бодова у једној сезони у формату са 18 тимова, 82 бода, 2004. године, а у формату са 20 тимова, први је Интер, са 97 бодова у сезони 2006/07. Следеће сезоне, Интер је оборио рекорд и у броју победа у једној сезони, 30. Интер је рекордер и у броју узастопних победа у лиги, са чак 17. Милан је 1991. и 1992. године забележио низ од 58 утакмица у којима нису поражени. Ипак у сезони 2013/14. Јувентус је оборио неколико рекорда, освојио је скоро невероватна 102 бода, остварио чак 33 победе у сезони и добио свих 19 утакмица као домаћин.

Клубови у сезони 2022/23.Уреди

Клуб Место Стадион Капацитет
Аталанта Бергамо Гевис стадион 21.747
Болоња Болоња Стадион Ренато Дал'Ара 36.462
Верона Верона Стадион Маркантонио Бентегоди 39.371
Емполи Емполи Стадион Карло Кастељани 16.284
Интер Милано Стадион Ђузепе Меаца 80.018
Јувентус Торино Алијанц стадион 41.507
Кремонезе Кремона Стадион Ђовани Цини 20.641
Лацио Рим Олимпико 72.698
Лече Лече Стадион Виа дел маре 31.533
Милан Милано Стадион Сан Сиро 80.018
Монца Монца Бриантео 15.039
Наполи Напуљ Стадион Дијего Армандо Марадона 60.240
Рома Рим Олимпико 72.698
Салернитана Салерно Ареки стадион 37.800
Сампдорија Ђенова Стадион Луиђи Ферарис 36.536
Сасуоло Сасуоло Мапеи стадион - Цита дел Триколоре 20.084
Специја Специја Стадион Алберто Пико 11.466
Торино Торино Олимпијски стадион у Торину 28.140
Удинезе Удине Стадион Фријули 25.144
Фјорентина Фиренца Стадион Артемио Франки 47.290

ПрвациУреди

Клуб Првак Другопласирани Сезона првак
Јувентус

     

36
21
1905, 1925/26, 1930/31, 1931/32, 1932/33, 1933/34, 1934/35, 1949/50, 1951/52, 1957/58, 1959/60, 1960/61, 1966/67, 1971/72, 1972/73, 1974/75, 1976/77, 1977/78, 1980/81, 1981/82, 1983/84, 1985/86, 1994/95, 1996/97, 1997/98, 2001/02, 2002/03, 2004/05,[а] 2011/12, 2012/13, 2013/14, 2014/15, 2015/16, 2016/17, 2017/18, 2018/19, 2019/20
Интер  
19
16
1909/10, 1919/20, 1929/30, 1937/38, 1939/40, 1952/53, 1953/54, 1962/63, 1964/65, 1965/66, 1970/71, 1979/80, 1988/89, 2005/06,[б] 2006/07, 2007/08, 2008/09, 2009/10, 2020/21
Милан  
19
16
1901, 1906, 1907, 1950/51, 1954/55, 1956/57, 1958/59, 1961/62, 1967/68, 1978/79, 1987/88, 1991/92, 1992/93, 1993/94, 1995/96, 1998/99, 2003/04, 2010/11, 2021/22
Ђенова
9
4
1898, 1899, 1900, 1902, 1903, 1904, 1914/15, 1922/23, 1923/24
Торино
7
8
1926/27,[в], 1927/28, 1942/43, 1945/46, 1946/47, 1947/48, 1948/49, 1975/76
Болоња
7
4
1924/25, 1928/29, 1935/36, 1936/37, 1938/39, 1940/41, 1963/64
Про Верчели
7
1
1908, 1909, 1910/11, 1911/12, 1912/13, 1920/21, 1921/22
Рома
3
14
1941/42, 1982/83, 2000/01
Наполи
3
8
1986/87, 1989/90, 2022/23
Лацио
2
6
1973/74, 1999/00
Фјорентина
2
5
1955/56, 1968/69
Каљари
1
1
1969/70
Касале
1
-
1913/14
Новезе
1
-
1921/22
Сампдорија
1
-
1990/91
Верона
1
-
1984/85
Специја
1–незванична титула
-
1943/44[г]
  1. ^ Титулу је првобитно освојио Јувентус, али му је касније одузета због Калчополи скандала око намештања утакмица.
  2. ^ Титулу је првобитно освојио Јувентус, али му је касније одузета због Калчополи скандала око намештања утакмица и додељена Интеру.
  3. ^ Титулу је првобитно освојио Торино, али му је касније одузета због скандала око намештања утакмица.
  4. ^ Специја је освојила ратно првенство 1944. године и награђена је 2002. орденом од стране ФС Италије, али је савез и даље не рачуна као званичну титулу.

РеференцеУреди

  1. ^ Kevin Ashby (24. 5. 2007). „Serie A reiterates star quality”. UEFA.com. Приступљено 13. 8. 2007. 
  2. ^ UEFA Country Ranking 2008, Приступљено 25. 4. 2013.
  3. ^ „G-14's members”. g14.com. Архивирано из оригинала 02. 09. 2006. г. Приступљено 12 September =2006.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  4. ^ „European Footballer of the Year ("Ballon d'Or")”. RSSSF.com. Приступљено 17. 12. 2007. 

Спољашње везеУреди