Википедија

ФК Бајерн Минхен

немачки ФК из Минхена (1900)

ФК Бајерн Минхен (нем. FC Bayern München e. V.) немачки је фудбалски клуб из Минхена. Тренутно се такмичи у Бундеслиги. Најуспешнији је клуб у историји немачког фудбала; 33 пута је клуб био шампион Бундеслиге док је 20 пута освојио национални куп.[1]

Бајерн Минхен
FC Bayern München logo (2017).svg
Пуно имеFußball-Club Bayern München e. V.
НадимакБаварци
FC Hollywood
Основан(1900-02-27)27. фебруар 1900. (123 год.)
СтадионАлијанц арена, Минхен
Капацитет71.137
ПредседникЊемачка Херберт Хајнер
ТренерЊемачка Томас Тухел
ЛигаБундеслига
2022/23.Бундеслига, 1.
Веб-сајтwww.fcbayern.de/en/
Домаћа опрема
Гостујућа опрема
Трећа опрема

Бајерн је основало једанаест фудбалера, које је предводио Франц Џон, 1900. године.[2] Иако је Бајерн освојио првенство Немачке 1932,[3] клуб није био изабран у скуп екипа које ће чинити новоформирано домаће фудбалско такмичење — Бундеслигу, 1963. године.[4] Највећи период успеха био је током средине 70-их година под капитенством Франца Бекенбауера када је клуб трипут узастопно био победник Купа европских шампиона (1974, 1975. и 1976). Баварци су укупно једанаест пута учествовали у финалима Купа европских шампиона, односно Лиге шампиона а последњи пут су били прваци 2020. када су освојили своју шесту титулу шампиона Европе. Бајерн је такође био шампион по једног Купа УЕФА и Купа победника купова те по два Суперкупа Европе, Интерконтинентална купа и Светска клупска првенства што га чини једним од најуспешнијих европских фудбалских клубова. Локални Бајернови ривали су Минхен 1860 и Нирнберг, а најпознатије ривалство има са Борусијом Дортмунд.

Од 2005. године, Бајерн домаће утакмице игра на Алијанц арени. До тада је клуб из Минхена 33 године био домаћин на Олимпијском стадиону. Традиционалне клупске боје су црвена и бела док је грб у бојама заставе Баварске.[5] Када је реч о приходима, Бајерн Минхен је четврти фудбалски клуб са највећом зарадом на свету, који је 2019. зарадио укупно 629,2 милиона евра.[6]

На крају сезоне 2020/21, Бајерн је био први на УЕФА-иној клупској ранг-листи.[7]

ИсторијаУреди

Бајерн је основан 1900. године, а у првих четврт века није није имао запаженије успехе. У другој половини Вајмарске Републике освојили су два шампионата Јужне Немачке и прву титулу националног првака - 1932. године. Следеће године су управо из њиховог града на власт у земљи стигли нацисти и потписали смртну пресуду за клуб. Председник и тренер клуба у то доба су били Јевреји, који су напустили земљу да би сачували живот.

Клуб је после Другог светског рата играо у локалној Оберлиги (једној од пет у Немачкој) и једном чак испао из ње, пре него што ће 1957. освојити први (од 20) трофеја у Купу. Лоши резултати нису препоручили Бајерн за место у уводној Бундеслиги, па су у највиши лигашки ранг стигли тек у трећој сезони. Међутим, већ тада су основе постављене - тренер Златко Чајковски организовао је млади тим, предвођен Бекенбауером, Милером и Мајером, који ће доминирати дуже од деценије. Бајерн је убрзо почео да ређа трофеје, укључујући и три узастопне европске титуле (1974, 1975. и 1976).

Крајем 1980-их (освајањем десете титуле) Бајерн је од Нирнберга преузео титулу Рекордмајстера, мало затим Келн је свргнут са првог места вечне табеле Бундеслиге. Данас је Бајерн убедљиво најтрофејнији клуб Немачке, апсолутни рекордер по броју шампионских титула (30).

Током протеклих десетак година Бајерн је отишао корак даље. Из сезоне у сезону у срце Баварске стижи најбољи фудбалери главних ривала у лиги, што има лош утицај на само такмичење, али ствара потпуну доминацију Бајерна. Насупрот томе, Бајерн има велике проблеме да одржи корак са ривалима из богатијих лига у Енглеској, Шпанији и Италији, а доба када су његови играчи пет пута у 12 година били бирани за најбоље на континенту је плусквамперфекат. Рангиран је као трећи у листи ФИФА најбољих клубова 20. века.[8]

УспесиУреди

НационалниУреди

 
Алијанц арена - стадион Бајерна
  •   Бундеслига
    • Првак (33–рекорд) : 1931/32, 1968/69, 1971/72, 1972/73, 1973/74, 1979/80, 1980/81, 1984/85, 1985/86, 1986/87, 1988/89, 1989/90, 1993/94, 1996/97, 1998/99, 1999/00, 2000/01, 2002/03, 2004/05, 2005/06, 2007/08, 2009/10, 2012/13, 2013/14, 2014/15, 2015/16, 2016/17, 2017/18, 2018/19, 2019/20, 2020/21, 2021/22, 2022/23.
    • Вицепрвак (10) : 1969/70, 1970/71, 1987/88, 1990/91, 1992/93, 1995/96, 1997/98, 2003/04, 2008/09, 2011/12.
  •   Куп Немачке
    • Освајач (20–рекорд) : 1956/57, 1965/66, 1966/67, 1968/69, 1970/71, 1981/82, 1983/84, 1985/86, 1997/98, 1999/00, 2002/03, 2004/05, 2005/06, 2007/08, 2009/10, 2012/13, 2013/14, 2015/16, 2018/19, 2019/20.
    • Финалиста (4) : 1984/85, 1998/99, 2011/12, 2017/18.
  •   Суперкуп Немачке
    • Освајач (11–рекорд) : 1982 (незванично), 1987, 1990, 2010, 2012, 2016, 2017, 2018, 2020, 2021, 2022.
    • Финалиста (7) : 1989, 1994, 2008 (незванично), 2013, 2014, 2015, 2019.
  • Фуџи куп Немачке (претеча лига купа)
    • Освајач (5–рекорд) : 1986, 1987, 1988, 1994, 1995.
    • Финалиста (2) : 1993, 1996.
  • Лига куп Немачке
    • Освајач (6–рекорд) : 1997, 1998, 1999, 2000, 2004, 2007.
    • Финалиста (1) : 2006.
  • Телеком куп Немачке (наследник лига купа)
    • Освајач (5–рекорд) : 2013, 2014, 2017 (зимски), 2017 (летњи), 2019. (зимски)
    • Финалиста (1) : 2010.

МеђународниУреди

ТриплетеУреди

Бајерн је једини европски клуб који је успео да освоји све могуће триплете (континентална, домаћа и европска триплета).[10]

Такмичења која се састоје од само једног меча где учествују две екипе (нпр. Суперкуп Европе или Суперкуп Немачке) углавном се не рачунају као део трипл круне.

ИграчиУреди

Тренутни саставУреди

Ажурирано 31. јануара 2023.[11]
Бр. Позиција Играч
1   Г Мануел Нојер (капитен)
2   О Дајо Упамекано
4   О Матајс де Лихт
5   О Бенжамен Павар
6   С Џошуа Кимих
7   С Серж Гнабри
8   О Леон Горецка
10   С Лероа Сане
11   С Кингсле Коман
13   Н Ерик Шупо-Мотинг
14   С Паул Ванер
17   Н Садио Мане
19   С Алфонсо Дејвис
20   О Буна Сар
Бр. Позиција Играч
21   О Лукас Ернандез
22   С Жоао Кансело (на позајмици из Манчестер Ситија)
23   О Дејли Блинд
25   Н Томас Милер (заменик капитена)
26   Г Свен Улрајх
27   Г Јан Зомер
35   Г Јоханес Шенк
38   С Рајан Гравенберх
39   Н Матис Тел
40   О Нусаир Мазрауји
42   С Џамал Мусијала
44   О Јосип Станишић
46   Н Аријон Ибрахимовић

На позајмициУреди

Бр. Позиција Играч
—   Г Александер Нибел (у Монаку до 30. јуна 2023)
—   О Брајт Ареи-Мби (у Хановеру до 30. јуна 2023)
—   С Марсел Забицер (у Манчестер јунајтеду до 30. јуна 2023)
Бр. Позиција Играч
—   С Сарприт Сингх (у Јан Регенсбургу до 30. јуна 2023)
—   С Габријел Видовић (у Витесеу до 30. јуна 2023)
—   Н Малик Тилман (у Рејнџерсу до 30. јуна 2023)

Познати бивши играчиУреди

   

КапитениУреди

Године Капитен
1965.   Адолф Кунствадл
1965—1970.   Вернер Олк
1970—1977.   Франц Бекенбауер
1977—1979.   Сеп Мајер
1979.   Герд Милер
1979—1980.   Ханс-Георг Шварценбек
1980—1983.   Паул Брајтнер
1983—1984.   Карл Хајнц Румениге
1984—1991.   Клаус Аугенталер
1991—1994.   Рајмонд Ауман
1994—1997.   Лотар Матеус
1997—1999.   Томас Хелмер
1999—2002.   Штефан Ефенберг
2002—2008.   Оливер Кан
2008—2011.   Марк ван Бомел
2011—2017.   Филип Лам
2017—   Мануел Нојер

Повучени бројевиУреди

12  — у част навијача клуба који симболично представљају подршку тиму као 12. играч.

ТренериУреди

Дресови (произвођачи и спонзори)Уреди

Период Произвођач Спонзор на дресу (спреда) Спонзор на дресу (рукави)
1974—1978. Adidas Adidas Нема
1978—1981. Magirus Deutz
1981—1984. Iveco Magirus
1984—1989. Commodore
1989—2002. Opel
2002—данас Deutsche Telekom Hamad Airport (2017—2018)
Qatar Airways (2018—данас)

Грб кроз историјуУреди

  • 1901.

  • 1902—1906.

  • 1906—1919.

  • 1919—1924.

  • 1925—1954.

  • 1954—1996.

  • 1996—2002.

  • 2002—2017.

  • 2017—

УЕФА коефицијентУреди

Ажурирано 14. децембра 2020 [7]
Место Држава Клуб Бодова
1   Немачка Бајерн Минхен 127,000
2   Шпанија Барселона 121,000
3   Италија Јувентус 118,000
4   Шпанија Реал Мадрид 117,000
5   Шпанија Атлетико Мадрид 115,000

РеференцеУреди

  1. ^ „Bayern München”. FIFA. Архивирано из оригинала 21. 2. 2009. г. Приступљено 28. 11. 2019. 
  2. ^ Schulze-Marmeling, Dietrich (2003). Die Bayern. Die Geschichte des deutschen Rekordmeisters (на језику: German). Die Werkstatt. стр. 17—33. ISBN 3-89533-426-X. 
  3. ^ „Meilensteine seit 1900”. FC Bayern München (на језику: немачки). Приступљено 28. 11. 2019. 
  4. ^ Schulze-Marmeling, Dietrich (2003). Die Geschichte des deutschen Rekordmeisters (на језику: немачки). Die Werkstat. стр. 134. ISBN 3-89533-426-X. 
  5. ^ Schulze-Marmeling, Dietrich (2003). Die Bayern. Die Geschichte des deutschen Rekordmeisters (на језику: German). Die Werkstatt. стр. 581. ISBN 3-89533-426-X. 
  6. ^ „Deloitte Football Money League 2019”. Deloitte. јануар 2019. Архивирано из оригинала 20. 1. 2017. г. Приступљено 23. 1. 2019. 
  7. ^ а б „Club coefficients”. UEFA. Приступљено 28. 12. 2020. 
  8. ^ „web.archive.org” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 23. 04. 2007. г. Приступљено 23. 3. 2011. 
  9. ^ Због пандемије ковида 19, Светско клупско првенство је одржано почетком фебруара 2021. године у Катару.
  10. ^ „10 most successful teams of all time in Europe”. Sportskeeda. Архивирано из оригинала 08. 08. 2017. г. Приступљено 7. 8. 2017. 
  11. ^ „FC Bayern München – Profis”. fcbayern.com. FC Bayern München AG. 2018. 

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=ФК_Бајерн_Минхен&oldid=25762725”