Отворите главни мени

Златко Чајковски (Загреб, 24. новембар 1923Минхен, 27. јул 1998) је бивши хрватски и југословенски фудбалер и репрезентативац.[2][3] Имао је надимак Чик, који је добио због свог ниског раста, био је висок само 164 цм. Иначе чик је у то време био други, популарни, назив за опушак од цигарете.

Златко Чајковски
Zlatko Čajkovski 1953.jpg
Златко Чајковски 1953. године
Лични подаци
Пуно име Златко Чајковски
Надимак Чик
Датум рођења (1923-11-24)24. новембар 1923.
Место рођења Загреб, Краљевина СХС
Датум смрти 27. јул 1998.(1998-07-27) (74 год.)
Место смрти Минхен, Немачка
Висина 1,64 м
Позиција десни халф
Јуниорска каријера
1937-1939 ХАШК
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1939—1945
1945
1946—55
1955—58
1958—60
Краљевина ЈугославијаХАШК
Социјалистичка Федеративна Република ЈугославијаЈА
Социјалистичка Федеративна Република ЈугославијаФК Партизан
НемачкаКелн
ИзраелФК Хапоел Хаифа
Укупно
? (?)
3 (0)
157 (21)
53 (5)
 ? (?)
213 (26)
Репрезентативна каријера**
1939
1940-44
1945
1946-1955
Краљевина ЈугославијаКраљевина Југ., омл.
[тражи се извор]
ХрватскаХрватска
Социјалистичка Федеративна Република ЈугославијаЈА
Социјалистичка Федеративна Република ЈугославијаЈугославија
Укупно
2 (0)
2 (0)
3 (0)[1]
55 (7)
57 (7)
* Датум актуелизовања: 5. септембар 2015.
** Датум актуелизовања: 5. септембар 2015.

Садржај

Играчка каријераУреди

ХАШК и ПартизанУреди

Професионалну фудбалску каријеру Чајковски је започео у загребачком фудбалском клубу ХАШК а наставио у београдском Партизану, немачком ФК Келну и израелском Хапоелу.

За ХАШК је играо у периоду пре и за време Другог светског рата. Са ХАШК-ом није остварио неке запаженије клупске резултате, мада су се увек борили за прво место.[4][5] У то време прва звезда ХАШК-а је био Ицо Хитрец, тако да је Чајковски тек касније дошао до изражаја.

По завршетку рата, пошто је ХАШК укинут и играчи су налазили друге клубове где ће играти, Чајковски прелази у Београдски Партизан, који је био формиран те године. Партизан је тада био клуб Југословенске армије, тако да је Чајковски ту прву послератну сезону 1945 играо за репрезентацију ЈА, са којом је освојио друго место.

Одмах следеће сезоне 1946/47, одигравши двадесет утакмица на којима је дао укупно три гола, са Партизаном осваја титулу шампиона Југославије.

Са Партизаном осваја још једну титулу првака Југославије (укупно две титуле шампиона) 1948/49 и укупно три титуле освајача Купа Маршала Тита, 1947, 1952 и 1954.

Келн и ХапоелУреди

После Партизана, Чајковски налази ангажман у иностранству. Прво одлази у Немачку и 1955. године потписује за ФК Келн из Келна. Одмах у првој сезони игра на 24 утакмице и постиже два гола. У Келну остаје три сезоне, одигравши укупно 53 првенствене утакмице и за то време постиже пет првенствених голова. У немачком купу је одиграо три утакмице и постигао је један гол.

За Хапоел из Хаифа, Израел потписује 1958. и ту остаје до 1960. године, када после 23 године завршава активну играчку каријеру у клубу у којем је почео тренерску каријеру.

РепрезентацијаУреди

Краљевина ЈугославијаУреди

Чајковски је играо на неколико различитих репрезентативних нивоа и за две репрезентације.

У време краљевине Југославије је играо за омладинску репрезентацију. Забележено је да је одиграо две утакмице и то против омладинских репрезентација Румуније и Мађарске.

ХрватскаУреди

Касније, за време НДХ и Другог светског рата, је одиграо две утакмице за репрезентацију Хрватске.

Свој деби за Хрватску, Чајковски је 1. новембра 1942. године у пријатељском сусрету против Немачке у Штутгарту. Крајњи резултат на тој утакмици је био 5:1 за Немачку.

Своју другу утакмицу, и опроштај, за Хрватску, Чајковски је имао 6. јуна 1943. у пријатељском сусрету у Братислави против Словачке. Хрватска је на тој утакмици победила са 3:1.

ФНР ЈугославијаУреди

За репрезентацију Југославије, Чајковски је одиграо 55 званичних утакмица и постигао је седам голова.

Први наступ за репрезентацију Југославије је имао 29. септембра 1946. године, против Чехословачке.

Репрезентација Југославије је играла у саставу:


29. септембар 1946.
Пријатељска утакмица
  Југославија 4-2   Чехословачка Град: Београд Стадион ЈНА
Судија: Јан Раскота (Чехословачка)
Гледалаца: 30.000
Митић   3'
Матошић   21'   68'
Бобек   80'
(Статистика) Планицки   1'
Климек   90'

Свој први гол за репрезентацију Југославије, Чајковски је постигао 7. октобра 1946. године на пријатељској утакмици против Албаније у Тирани (2:3). Остале голове је постизао, по један на свакој утакмици, против Норвешке у Ослу (1:3), Израела у Тел Авиву (2:5), Совјетског Савеза у Тампереу (1:3), Данске у Хелсинкију (3:5), СР Немачке у Хелсинкију (1:3) и свој задњи гол је постигао против СР Немачке у Лудвигсхафену (3:2), 21. децембра 1952. године.

Задњу, педесет пету, утакмицу за репрезентацију Југославије, Чајковски је имао 15. маја 1955. године, против Шкотске.

Репрезентација Југославије је играла у саставу:


15. мај 1955.
Пријатељска утакмица
  Југославија 2-2   Шкотска Град: Београд Стадион ЈНА
Судија: Винченцо Орландини (Италија)
Гледалаца: 20.000
Веселиновић   13'
Вукас   38'
(Статистика) Рили   29'
Г. Смит   40'

Олимпијски турнир 1952. ХелсинкиУреди

Златко Чајковски је са репрезентацијом Југославије учествовао на Олимпијским играма два пута, 1948 у Лондону и 1952 у Хелсинкију, оба пута је освојио сребрну медаљу. На Олимпијским играма у Хесинкију је био у саставу тима који је победио Индију са 10:1 и са СССРом одиграо две незаборавне утакмице, прва утакмица је завршена нерешено 5:5, а друга победом Југославије 3:1. Такође је финале олимпијског турнира било незаборавно. Југославија је играла против чувеног тима Мађарске, који је у свом саставу имао асове као што су Пушкаш, Хидегкути и Кочиш. Кочиш је био трећи стрелац турнира док су на том олимпијском турниру краљеви стрелаца су били Рајко Митић и Бранко Зебец са по седам голова.[6][7]


2. август 1952.
Летње олимпијске игре 1952.
  Мађарска 2-0   Југославија Град: Хелсинки Финска
Судија: Артур Елис (Уједињено Краљевство)
Гледалаца: 60.000
Пушкаш   70'
Цибор   88'
(Извештај)

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Мађарска:
ГО 1   Ђула Грошич
ОД 2   Јене Бузански
ОД 3   Михаљ Лантош
ОД 4   Јожеф Божик
ОД 5   Ђула Лорант
СР 6   Јожеф Закаријаш
СР 7   Нандор Хидегкути
СР 8   Шандор Кочиш
НА 9   Петар Палоташ
НА 10   Ференц Пушкаш (капитен)
НА 11   Золтан Цибор
Тренер:
  Густав Шебеш
Југославија:
ГО 1   Владимир Беара
ОД 2   Бранко Станковић
ОД 3   Томислав Црнковић
ОД 4   Златко Чајковски
ОД 5   Ивица Хорват
СР 6   Вујадин Бошков
СР 7   Тихомир Огњанов
СР 8   Рајко Митић (капитен)
НА 9   Бернард Вукас
НА 10   Стјепан Бобек
НА 11   Бранко Зебец
Тренер:
  Милорад Арсенијевић

Чајковски је такође наступао на два светска првенства, 1950 у Бразилу и 1954 у Швајцарској.

Током 1953. године указана му је част да игра за репрезентацију Европе, на утакмици против Уједињеног Краљевства. На тој утакмици су из Југославије су још наступили Беара, Зебец и Вукас, резултат је на крају био нерешен 4:4.

Тренерска каријераУреди

 
Златко Чајковски, десно, као тренер у Бајерн Минхену

Тренерску диплому Чајковски је добио у Немачкој спортској академији у Келну у класи професора Хенеса Вајсвајлера.

Свој први велики успех као тренер Чајковски је имао са Келном, када је 1962. године освојио титулу шампиона Немачке.

После овог успеха, Чајковски 1963. године прелази у Бајерн Минхен из Минхена. Бајерн је тада био немачки друголигаш и Чајковски га уводи у Бундеслигу. Са Бајерном два пута осваја немачки куп (1966 и 1967) и једном (1967) Европски куп победника купова, када је у финалу Бајерн победио Шкотски ФК Ренџерс из Глазгова.

Тих година је Чајковски направио основу европског Бајерна а тиме и будуће Немачке репрезентације, у тим Бајерна је увео играче као што су Сеп Мајер, Франц Бекенбауер и Герд Милер.

Тимови које је тренираоУреди

Играчка статистика у ФК ПартизанУреди

Статистика Златка Чајковског са Партизановог званичног клупског сајта[тражи се извор]

Такмичење Број утакмица Број голова
Првенствене 156 19
Интернационалне 80 14
Пријатељске 123 55
Куп Југославије 31 9
Укупно 390 97

РеференцеУреди

  1. ^ Ове утакмице се не рачунају у укупан скор
  2. ^ „Играчи који су играли у две или више репрезентација”. Rsssf.com. Приступљено 10. 7. 2014. 
  3. ^ (1. новембра 1942. У Штутгарту против Немачке (1:5) и 6. јуна 1943. у Братислави против Словачке (3:1).
  4. ^ „Југословенско фудбалско првенство, табеле”. Rsssf.com. 4. 7. 2013. Приступљено 10. 7. 2014. 
  5. ^ „Хрватско фудбалско првенство, табеле”. Rsssf.com. 15. 8. 2013. Приступљено 10. 7. 2014. 
  6. ^ „Статистика олимпијског турнира у фудбалу 1952”. Rsssf.com. Приступљено 10. 7. 2014. 
  7. ^ „Комплетна статистика олимпијског турнира у фудбалу”. Rsssf.com. Приступљено 10. 7. 2014. 

Спољашње везеУреди