Светско првенство у фудбалу 1950.

Светско првенство у фудбалу 1950. је четврто по реду светско првенство. Одржано је у Бразилу од 24. јуна до 16. јула. Ова одлука је донесена у јулу 1946. на седници ФИФА-е. Ово је такође било прво светско првенство које је називано и Куп Жила Римеа, ради обележавања 25-огодишњице Жила Римеа као председника ФИФА-е. Првенство је освојено од стране Уругваја, који је у одлучујућој утакмици победио репрезентацију Бразила са 2:1. Ово је такође било једино светско првенство које није имало финалну утакмицу већ је победника одлучивало победа у финалној групи од четири тима у којој су биле репрезентације Уругваја, Бразила, Шведске и Шпаније.

Светско првенство у фудбалу 1950.
WorldCup1950logo.jpg
Званични постер првенства
Детаљи такмичења
Држава домаћин Бразил
Тимови13
Финалне позиције
Шампион Уругвај (2. титула)
Друго место Бразил
Треће место Шведска
Четврто место Шпанија
Статистике турнира
Одиграно утакмица22
Постигнуто голова88 (4 по мечу)
Укупно гледалаца1.036.000 (47.091 по мечу)
Најбољи стрелацБразил Адемир (8)[1]
1938
1954

Позадина такмичењаУреди

Због Другог светског рата, светска првенства нису се одржавала од Првенства у Француској 1938. године. Првенства предвиђена за 1942. и 1946. годину су била отказана. ФИФА је одмах по завршетку рата покренула иницијативу да се светска првенства поново покрену. Пошто је Европа била под рушевинама, ФИФА је имала проблема у налажењу државе заинтересоване за домаћинство светског првенства, првенствено због немогућности да се новац троши на спортска такмичења, као и мишљења већине влада да одржавање спортске манифестације непосредно након рата није примерно. Иако је ФИФА планирала одржати ово првенство 1949. године, Бразил је у својој кандидатури 1946. године предложио да се такмичење одржи 1950. године.[2] Уз Бразил, једини конкурент била је Немачка, која је уједно била конкурент Бразилу и за никада одржано СП 1942. године. Због тога што су се претходна два првенства одржала на европском тлу, ФИФА је без дужег размишљања поново одлучила да пружи прилику Јужној Америци након што је Бразил одлучио бити домаћин.

КвалификацијеУреди

Након осигуравања домаћина такмичења, ФИФА се и даље морала потрудити да наговори државе да шаљу своје репрезентације на такмичење. Италија је била заинтересована да брани своју титулу од пре дванаест година и последњег светског првенства, али тешко стање у држави, као и у целој Европи, је одговорило играче од наступа. Ипак пошто је наводно ФИФА Италији надокнадила све путне трошкове, пристали су отпутовати у Бразил.

За разлику од Италије и Аустрије, две врло успешне предратне репрезентације, које нису биле предмет ФИФА-иних санкција, Јапан и окупираној Немачкој наступање у квалификацијама било је забрањено. Али је репрезентацији Сара наступање било дозвољено иако су били под француском окупацијом и упркос томе што Фудбалски савез Западне Немачке није поново покренут.

Репрезентацијама Уједињеног Краљевства такође је било дозвољено такмичење након што су се вратиле под окриље ФИФА-е после седамнаестогодишње одсутности. Одлучено је да ће се користити British Home Championship, турнир са четири репрезентације од које би две најбоље добиле право наступања на квалификацијама. Првопласирани су били Енглези, а другопласирани Шкоти. Шкоти су касније одустали.

Индијци су одустали од такмичења јер им ФИФА није допустила да наступају босоноги. Уз Индију, одустала је и Турска, а као замене позване су Француска и Португал, али су обе репрезентације на крају одбиле тај позив. У почетку је Француска пристала да наступи, али када је сазнала да ће одиграти две утакмице у градовима међусобно удаљенима три хиљаде километара послала је ФИФА-и негативан одговор. На крају, само 13 екипа је остало у главном турниру за разлику од предвиђених 16, баш као и на првом издању Светског првенства, из 1930. године.

Ток такмичењаУреди

 
Земље које су се квалификовале

Првобитна идеја била је да се такмичење одржи са шеснаест екипа подељених у четири групе, а да победници група иду у завршну групу чији би победник био уједно и светски првак. Због отказа неких репрезентација, наступило је само тринаест екипа у главном турниру, што је за последицу имало да само две групе имају четири екипе, једна три репрезентације, а једна група имала је само две репрезентације. Пошто је Бразил величином доминантна држава на јужноамеричком континенту, већина је репрезентација морала да путује и по неколико стотина, чак и хиљада километара да би могле да одиграју утакмице. Једино је Бразил био у повлашћеном положају јер је играо у Рио де Жанеиру и релативно блиском Сао Паолу.

Комбинована екипа Велике Британије недуго пре Првенства победила је изабрану репрезентацију Европе са високих 6:1 на домаћем терену у Енглеској и ушла је у такмичење као један од фаворита. Али након изненађујућих пораза од Американаца и Шпаније од по 1:0, Енглези су испали из даљњег такмичења. Када се резултат о поразу против САД појавио у енглеским новинама, већина становника је веровала да се ради о новинарској грешци.

Завршна групаУреди

У завршној групи нашла су се четири победника својих група; Бразил, Шпанија, Шведска и Уругвај, који је наступио по први пут после првог светског првенства. Светски првак постала би она репрезентација која би завршила на врху завршне групе после три одигране утакмице (играо је свако са сваким по једном). Свих шест утакмица одигране су у Рио де Жанеиро на стадиону Маракана и Сао Паолу (Бразил је одиграо све своје утакмице на Маракани, а утакмице без Бразила одржаване су у Сао Паолу).

Бразилци су помели своја прва два противника. Било је 7-1 против Швеђана и 6-1 против Шпанаца. Пре одлучујуће утакмице против Уругваја, Бразил је био први са четири бода и импресивном гол-разликом од 13-2, док је Уругвај био само један бод иза (за победу су се тада давала два бода). 16. јула 1950. године догодио се историјски спектакл названMaracanazo, утакмица одиграна пред званично 199.954 гледалаца (док процене говоре и до 215.000) на стадиону Маракана̃. Домаћин Бразил морао је остати барем нерешено и првенство би било њихово. Уистину, чинило се да ће Бразил освојити првенство након вођства у 47. минути захваљујући голу Фриаце. Ипак, Уругвај је успео изједначити, а једанаест минута пре краја и повести захваљујући голу Алсидеса Гиђе. Уругвај је успио да сачува вођство до краја утакмице и тако постао светски првак по други пут у свом другом наступу на светским првенствима (бојкотовао је претходна два такмичења у Европи).

Просечан број гледалаца по утакмици био је рекордних 61.000, при чему је помогло осам утакмица одиграних на новоизграђеној Маракани која је могла да прими 200.000 гледалаца. Овај рекорд остао је недостижан све до Првенства у САД 1994. године. Не рачунајући утакмице на Маракани, просечан број гледалаца био је и даље импресивних 37.500. Такав просек подигле су утакмице у Сао Паулу, док је у осталим градовима број гледалаца био доста низак.

УтакмицеУреди

Група 1Уреди

Репрезентација Ута П Н И ГД ГП Поена
  Бразил 3 2 1 0 8 2 5
  Југославија 3 2 0 1 7 3 4
  Швајцарска 3 1 1 1 4 6 3
  Мексико 3 0 0 3 2 10 0

24. јун 1950.
15:00
 Бразил 4–0  Мексико Рио де Жанеиро Маракана
Судија: Рајдер (Енглеска)
Гледалаца: 81.000
Адемир   30',   79',
Жаир   65',
Балтазар   71'
(Извештај)

25. јун 1950.
18:00
 Југославија 3–0  Швајцарска Бело Оризонте Стадион Индепенденте
Судија: Галети (Италија)
Гледалаца: 8.000
Митић   58',[3]
Томашевић   78',
Огњанов   84'
(Извештај)

28. јун 1950.
15:00
 Бразил 2–2  Швајцарска Сао Пауло Стадион Пакамбу
Судија: Азон (Шпанија)
Гледалаца: 42.000
Алфредо   3',
Балтазар   32'[4]
(Извештај) Жак Фатон   17',   88',

28. јун 1950.
18:15
 Мексико 1–4  Југославија Порто Алегре Стадион Еукалиптус
Судија: Лиф (Енглеска)
Гледалаца: 11.000
Хектор Ортиз   87' (пен) (Извештај) Бобек   19'
Ж. Чајковски   23'[5]   51'[6]
Томашевић   81'

1. јул 1950.
15:00
 Бразил 2–0  Југославија Рио де Жанеиро Маракана
Судија: Грифитс (Велс)
Гледалаца: 142.000
Адемир   3',
Зизињо   69'[7]
(Извештај)

2. јул 1950.
15:40
 Мексико 1–2  Швајцарска Порто Алегре Стадион Еукалиптус
Судија: Еклинд (Шведска)
Гледалаца: 3.500
Хорацио Касарин   75' (Извештај) Бадер   10'
Тамин   37'[8]

Група 2Уреди

Репрезентација Ута П Н И ГД ГП Поена
  Шпанија 3 3 0 0 6 1 6
  Енглеска 3 1 0 2 2 2 2
  Чиле 3 1 0 2 5 6 2
  САД 3 1 0 2 4 8 2

25. јун 1950.
15:00
 Енглеска 2–0  Чиле Рио де Жанеиро Маракана
Судија: Ван дер Мер (Холандија)
Гледалаца: 30.000
Мартенсен   39',
Манион   51'
(Извештај)

25. јун 1950.
15:00
 Шпанија 3–1   Сједињене Државе Куритиба Стадион Дуривал де Брито
Судија: Виана (Бразил)
Гледалаца: 9.000
Басора   75',   78'
Зара   85'
(Извештај) Париани   17'

29. јун 1950.
15:00
 Шпанија 2–0  Чиле Рио де Жанеиро Маракана
Судија: Малчер (Бразил)
Гледалаца: 20.000
Басора   17'
Зара   30'
(Извештај)

29. јун 1950.
18:00
  Сједињене Државе 1–0   Енглеска Бело Оризонте Стадион Инденпендиенте
Судија: Датило (Италија)
Гледалаца: 10.000
Гетџинс   38' (Извештај)

2. јул 1950.
15:00
 Шпанија 1–0   Енглеска Рио де Жанеиро Маракана
Судија: Галети (Италија)
Гледалаца: 74.000
Зара   48'[9] (Извештај)

2. јул 1950.
18:00
 Чиле 5–2   Сједињене Државе Ресифе Стадион Илха до Ретиро
Судија: Гардели (Бразил)
Гледалаца: 8.000
Робледо   16'
Кремачи   32'   61'   82'
Прието   54'
(Извештај) Валас   47'
Мака   48' (пен)

Група 3Уреди

Репрезентација Ута П Н И ГД ГП Поена
  Шведска 2 1 1 0 5 4 3
  Италија 2 1 0 1 4 3 2
  Парагвај 2 0 1 1 2 4 1

25. јун 1950.
15:00
  Шведска 3–2  Италија Сао Пауло Стадион Пакаембу
Судија: Луц (Швајцарска)
Гледалаца: 50.000
Јепсон   25',   68'
Андерсон   33'
(Извештај) Карапелезе   7', Мучинели   75'

29. јун 1950.
15:30
 Шведска 2–2  Парагвај Куритиба Стадион Дуривал де Брито
Судија: Мичел (Шкотска)
Гледалаца: 8.000
Сандквист   17',
Палмер   25'
(Извештај) Атилио Лопез   34',
Цезар Лопез   74'

2. јул 1950.
15:00
  Италија 2–0  Парагвај Сао Пауло Стадион Пакаембу
Судија: Елис (Енглеска)
Гледалаца: 26.000
Карапелезе   12',
Пандолфини   62'
(Извештај)

Група 4Уреди

Репрезентација Ута П Н И ГД ГП Поена
  Уругвај 1 1 0 0 8 0 2
  Боливија 1 0 0 1 0 8 0

2. јул 1950.
18:00
  Уругвај 8–0   Боливија Бело Оризонте Стадион Инденпендиенте
Судија: Ридер (Енглеска)
Гледалаца: 5.000
Мигез   14',   40',   51'
Шиафино   17',   53'
Видал   18'
Перез   83'
Гиђа   87'
(Извештај)

Финална групаУреди

Репрезентација Ута П Н И ГД ГП Поена
  Уругвај 3 2 1 0 7 5 5
  Бразил 3 2 0 1 14 4 4
  Шведска 3 1 0 2 6 11 2
  Шпанија 3 0 1 2 4 11 1

9. јул 1950.
15:00
  Бразил 7–1  Шведска Рио де Жанеиро Маракана
Судија: Елис (Енглеска)
Гледалаца: 138.000
Адемир   17',   37',   51',   59'
Чико   39',   87',
Манека   85'
(Извештај) Андерсон   67' (пен)

9. јул 1950.
15:00
  Уругвај 2–2   Шпанија Сао Пауло Стадион Пакаембу
Судија: Грифитс (Велс)
Гледалаца: 44.000
Гиђа   27'
Варела   72'
(Извештај) Басора   39',   41'

13. јул 1950.
15:00
  Бразил 6–1   Шпанија Рио де Жанеиро Маракана
Судија: Лиф (Енглеска)
Гледалаца: 152.000
Пара   17' (а. г.)
Жаир   21',
Чико   29',   55'
Адемир   57',
Зизињо   74'
(Извештај) Игоа   70'

13. јул 1950.
15:00
  Уругвај 3–2   Шведска Сао Пауло Стадион Пакаембу
Судија: Галеати (Италија)
Гледалаца: 8.000
Гиђа   39'
Мигез   77',   84'
(Извештај) Палмер   4',
Сандквист   41'

16. јул 1950.
15:00
  Шведска 3–1   Шпанија Сао Пауло Стадион Пакаембу
Судија: Ван дер Мер (Холандија)
Гледалаца: 11.000
Сандквист   15'
Мелберг   34'
Палмер   79'
(Извештај) Зара   82'

16. јул 1950.
15:00
Одлучујућа утакмица
  Уругвај 2–1   Бразил Рио де Жанеиро Маракана
Судија: Џорџ Ридер (Енглеска)
Гледалаца: 199.954
Шиафино   66'
Гиђа   79'
(Извештај) Фријаса   47'

НаградеУреди

Победник Светског првенства 1950.
 
Репрезентација Уругваја
Друга титула
Златна копачка:
  Бразил, Адемир

СтрелциУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Goals galore from Brazil's lesser-known legend”. fifa.com. 14. 2. 2018. Приступљено 22. 2. 2020. 
  2. ^ Planet World Cup - SP 1950., Приступљено 25. 4. 2013.
  3. ^ ФИФА је овај гол приписала Кости Томашевићу; а РСССФ и Крис Фреди Митићу.
  4. ^ По РСССФ гол је дат у 43 минути.
  5. ^ По ФИФА извештају гол је постигнут у 22 минути.
  6. ^ По ФИФА извештају гол је постигнут у 62 минути.
  7. ^ По РСССФ гол је дат у 89 минути.
  8. ^ По РСССФ извештају гол је постигао Чарлс Антенен у 44 минути.|
  9. ^ По РСССФ гол је дат у 49 минути.

Спољашње везеУреди