Куритиба
Куритиба (порт. Curitiba) град је у Бразилу и главни град државе Парана. Удаљен је око 90 километара од Атлантског океана. Према процени из 2007. у граду је живело 1.797.408 становника. Популација града је износила 1.948.626 према подацима из 2020. године, што га чини осмим најнасељенијим градом у Бразилу и највећим у Јужном Региону Бразила. Метрополитанско подручје Куритибе се састоји од 26 општина[2] са укупним становништвом од преко 3,2 милиона (процена IBGE из 2010. године),[3] што га чини седмим најнасељенијим градским подручјем у земљи.
| Куритиба Curitiba | |
|---|---|
.jpg) | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Бразил |
| Савезна држава | Парана |
| Основан | 29. март 1693. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2020. | 1.948.626 (процена) [1] |
| Агломерација (2006) | 3.123.650 (процена) |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 25° 25′ 00″ Ј; 49° 15′ 00″ З / 25.416667° Ј; 49.25° З |
| Временска зона | UTC-3 |
| Апс. висина | 934 m |
| Површина | 434 km2 |
  Куритиба Куритиба на карти Бразила | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Карлос Алберто Рика |
| Позивни број | 41 |
| Веб-сајт | |
| www.curitiba.pr.gov.br | |
.jpg)
Град се налази на висоравни на 932 m надморске висине. Он се налази се западно од луке Паранагва и опслужују га међународни аеродроми Афонсо Пена и Бакачери. Куритиба је важно културно, политичко и економско средиште у Латинској Америци[4] и домаћин је Савезног универзитета у Парани, основаног 1912.
У 17. веку повољна локација Куритибе између сточарских села и тржница довела је до успешне трговине стоком и првог великог ширења града. Касније, између 1850. и 1950. године, порастао је због сече шума и пољопривредне експанзије у држави Парана (прво сече Araucaria angustifolia, касније узгој мате и кафе, а 1970-их узгоја пшенице, кукуруза и соје). Током 1850-их у Куритибу су пристизали таласи европских имиграната, углавном Немаца, Италијана, Пољака и Украјинаца, доприносећи економском и културном развоју града.[5] Данас стиже само мали број имиграната, првенствено из Блиског истока[6] и других јужноамеричких земаља.
Највећа експанзија Куритибе догодила се након 1960-их, са иновативним урбанистичким планирањем које је омогућило да се број становника повећа са неколико стотина хиљада на више од милион људи.[7] Привреда Куритибе заснована је на индустрији и услугама, и четврта је по величини у Бразилу.[8] Економски раст се догодио паралелно са значајним приливом Бразилаца из других делова земље, пошто приближно половина градског становништва није рођена у Куритиби.[9]
Куритиба је један од ретких бразилских градова са веома високим индексом хуманог развоја (0,856), а 2010. године додељена му је награда Глобално одрживог града, која се додељује градовима и општинама који се истичу у одрживом урбаном развоју.[10] Према америчком часопису Ридерс дајџест, Куритиба је најбољи „бразилски велики град“ за живот.[11][12] Према бразилским стандардима, стопа криминала у Куритиби се сматра ниском, а град се сматра једним од најбезбеднијих градова у Бразилу за младе.[13] Град се такође сматра најбољим за улагање у Бразил.[14] Куритиба је био један од градова домаћина Светског првенства у фудбалу 1950. године, а затим и Светског првенства у фудбалу 2014. године. Упркос добрим социјалним показатељима, град има већу стопу незапослености од осталих градова у држави.[15]
Географија
уредиКлима
уреди| Клима Куритибе (центар града), елевација: 923,5 m, 1981–2010 нормали, екстреми 1885–садашњост | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 34,3 (93,7) |
34,8 (94,6) |
33,9 (93) |
32,6 (90,7) |
29,4 (84,9) |
28,2 (82,8) |
28,2 (82,8) |
31,6 (88,9) |
33,7 (92,7) |
35,5 (95,9) |
35,2 (95,4) |
33,6 (92,5) |
35,5 (95,9) |
| Максимум, °C (°F) | 26,8 (80,2) |
26,8 (80,2) |
26,0 (78,8) |
24,0 (75,2) |
20,8 (69,4) |
20,1 (68,2) |
19,7 (67,5) |
21,5 (70,7) |
21,4 (70,5) |
23,1 (73,6) |
25,0 (77) |
26,2 (79,2) |
23,5 (74,3) |
| Просек, °C (°F) | 20,9 (69,6) |
21,0 (69,8) |
20,1 (68,2) |
18,3 (64,9) |
15,1 (59,2) |
13,9 (57) |
13,5 (56,3) |
14,6 (58,3) |
15,3 (59,5) |
17,1 (62,8) |
18,9 (66) |
20,2 (68,4) |
17,4 (63,3) |
| Минимум, °C (°F) | 17,2 (63) |
17,4 (63,3) |
16,5 (61,7) |
14,6 (58,3) |
11,2 (52,2) |
9,7 (49,5) |
9,0 (48,2) |
9,6 (49,3) |
11,1 (52) |
13,2 (55,8) |
14,9 (58,8) |
16,2 (61,2) |
13,4 (56,1) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | 8,2 (46,8) |
6,8 (44,2) |
3,9 (39) |
−4,0 (24,8) |
−2,3 (27,9) |
−4,0 (24,8) |
−5,2 (22,6) |
−5,2 (22,6) |
−5,4 (22,3) |
−1,5 (29,3) |
−0,9 (30,4) |
3,6 (38,5) |
−5,4 (22,3) |
| Количина падавина, mm (in) | 218,3 (8,594) |
166,2 (6,543) |
147,0 (5,787) |
95,7 (3,768) |
113,5 (4,469) |
94,1 (3,705) |
108,3 (4,264) |
74,0 (2,913) |
141,4 (5,567) |
138,7 (5,461) |
124,4 (4,898) |
154,2 (6,071) |
1.575,8 (62,039) |
| Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) | 15 | 13 | 11 | 8 | 8 | 7 | 7 | 6 | 9 | 11 | 10 | 12 | 117 |
| Релативна влажност, % | 81,2 | 81,3 | 82,2 | 82,5 | 83,4 | 82,3 | 80,4 | 77,1 | 80,8 | 81,7 | 79,2 | 79,6 | 81,0 |
| Сунчани сати — месечни просек | 160,5 | 151,3 | 163,1 | 155,5 | 148,8 | 141,3 | 162,1 | 173,0 | 124,3 | 136,7 | 163,5 | 164,7 | 1.844,8 |
| UV индекс | 12 | 12 | 12 | 9 | 6 | 5 | 5 | 7 | 9 | 11 | 12 | 12 | 9,3 |
| Извор: INMET,[16][17] Meteo Climat (record highs and lows)[18] and Weather Atlas (UV index)[19] | |||||||||||||
| Клима Коритабе (Грађански центар ), елевација: 924 m, 1961–1990 нормалие | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Максимум, °C (°F) | 25,6 (78,1) |
25,8 (78,4) |
24,9 (76,8) |
22,3 (72,1) |
21,1 (70) |
18,3 (64,9) |
19,4 (66,9) |
20,9 (69,6) |
21,3 (70,3) |
22,6 (72,7) |
24,5 (76,1) |
25,4 (77,7) |
22,68 (72,8) |
| Просек, °C (°F) | 19,6 (67,3) |
19,9 (67,8) |
19,0 (66,2) |
16,7 (62,1) |
14,6 (58,3) |
12,2 (54) |
12,8 (55) |
14,0 (57,2) |
15,0 (59) |
16,5 (61,7) |
18,2 (64,8) |
19,3 (66,7) |
16,48 (61,68) |
| Минимум, °C (°F) | 15,8 (60,4) |
16,3 (61,3) |
15,4 (59,7) |
12,8 (55) |
10,2 (50,4) |
7,8 (46) |
8,1 (46,6) |
9,2 (48,6) |
10,8 (51,4) |
12,5 (54,5) |
14,0 (57,2) |
15,4 (59,7) |
12,36 (54,23) |
| Количина падавина, mm (in) | 165,0 (6,496) |
142,1 (5,594) |
126,6 (4,984) |
90,0 (3,543) |
99,2 (3,906) |
98,1 (3,862) |
89,0 (3,504) |
74,5 (2,933) |
115,4 (4,543) |
134,2 (5,283) |
123,8 (4,874) |
150,1 (5,909) |
1,408 (55,431) |
| Релативна влажност, % | 79,0 | 80,0 | 80,0 | 79,0 | 82,0 | 76,0 | 81,0 | 79,0 | 82,0 | 82,0 | 80,0 | 82,0 | 80,2 |
| Сунчани сати — месечни просек | 159,8 | 135,0 | 142,0 | 137,2 | 152,2 | 129,7 | 147,6 | 148,3 | 122,1 | 137,2 | 152,2 | 150,9 | 1.714,2 |
| Извор: NOAA[20] | |||||||||||||
Историја
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Становништво
уредиПрема процени из 2007. у граду је живело 1.797.408 становника.
| 1991. | 2000. |
|---|---|
| 1.315,035 | 1.587,315 |
Привреда
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Саобраћај
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Партнерски градови
уреди
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ IBGE 2020
- ^ „Mapa da Região Metropolitana de Curitiba – Paraná”. Curitiba-parana.com. Архивирано из оригинала 10. 4. 2007. г. Приступљено 22. 7. 2009.
- ^ „IBGE :: Instituto Brasileiro de Geografia e Estatística”. 14. 6. 2011. Архивирано из оригинала 14. 6. 2011. г. Приступљено 9. 12. 2017.
- ^ „Curitiba”. Rnestrangeiros.com.br. Архивирано из оригинала 27. 2. 2014. г. Приступљено 22. 3. 2017.
- ^ „Tradições Culturais” (на језику: португалски). Curitiba-parana.net. Архивирано из оригинала 11. 2. 2011. г. Приступљено 7. 3. 2011.
- ^ „A imigração árabe muçulmana em Curitiba” (на језику: португалски). Etni-cidade. Архивирано из оригинала 5. 12. 2008. г. Приступљено 3. 10. 2008.
- ^ „Dados do IBGE sobre Curitiba” (на језику: португалски). IBGE. Архивирано из оригинала 2. 6. 2013. г. Приступљено 31. 7. 2011.
- ^ „Cidades Brasileiras, Curitiba” (на језику: португалски). SuaPesquisa. Архивирано из оригинала 18. 9. 2011. г. Приступљено 31. 7. 2011.
- ^ „Quase metade de Curitiba é dos "estrangeiros"” (на језику: португалски). Bem Paraná. Архивирано из оригинала 22. 9. 2009. г. Приступљено 6. 8. 2008.
- ^ „The Brazilian city Curitiba awarded the Globe Sustainable City Award 2010”. globeforum.com. Архивирано из оригинала 14. 7. 2014. г. Приступљено 7. 7. 2014.
- ^ „Brazil Outsourcing: Curitiba Comes on Strong as 'Silicon Valley South'”. Nearshore Americas. 21. 4. 2010. Архивирано из оригинала 14. 10. 2012. г. Приступљено 3. 1. 2013.
- ^ „Bestcitiestolivein.net”. Bestcitiestolivein.net. Архивирано из оригинала 23. 7. 2012. г. Приступљено 3. 1. 2013.
- ^ „As 10 capitais mais seguras para os jovens do Brasil”. Planetasustentavel.abril.com.br. Архивирано из оригинала 2. 1. 2017. г. Приступљено 22. 3. 2017.
- ^ „Curitiba é eleita a melhor cidade do Brasil pelo ranking Istoé/Austin Ratings – ISTOÉ DINHEIRO”. Istoedinheiro.com.br. 18. 9. 2015. Архивирано из оригинала 1. 12. 2017. г. Приступљено 9. 12. 2017.
- ^ „Curitiba foi a segunda capital que mais demitiu em 2017”. Архивирано из оригинала 14. 7. 2018. г. Приступљено 2. 6. 2018.
- ^ „Normais Climatológicas Do Brasil 1981–2010” (на језику: португалски). Instituto Nacional de Meteorologia. Архивирано из оригинала 22. 9. 2019. г. Приступљено 14. 10. 2018.
- ^ „Banco de Dados Meteorológicos para Ensino e Pesquisa” (на језику: португалски). INMET. Архивирано из оригинала 8. 10. 2018. г. Приступљено 14. 10. 2018.
- ^ „Station Curitiba” (на језику: француски). Meteo Climat. Приступљено 14. 10. 2018.
- ^ d.o.o, Yu Media Group. „Curitiba, Brazil – Detailed climate information and monthly weather forecast”. Weather Atlas (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 27. 6. 2019. г. Приступљено 2019-06-27.
- ^ „Curitiba (83842) – WMO Weather Station”. NOAA. Приступљено 27. 12. 2018. Archived 27 December 2018, at the Wayback Machine.
- ^ „Curitiba e Lyon firmam acordo de cidades-irmãs”. tribunapr.com.br (на језику: португалски). Tribuna. 2013-01-19. Архивирано из оригинала 03. 06. 2020. г. Приступљено 2020-06-03.
Литература
уреди- Ernst B. Filsinger (1922), „Brazil: Curityba”, Commercial Travelers' Guide to Latin America, Washington, DC: Government Printing Office
- Frontline (2003), „Master Plan: History”, Curitiba's Urban Experiment, USA: Public Broadcasting Service
- Arthur Lubow (20. 5. 2007), „The Road to Curitiba”, New York Times
- „Curitiba”. Eco2 Cities: Ecological Cities as Economic Cities. World Bank Publications. 2010. ISBN 978-0-8213-8144-1.
- J.C.R. Milliet de Saint-Adolphe (1863), „Curitiba”, Diccionario geographico, historico e descriptivo, do imperio do Brazil (на језику: португалски), Paris: J. P. Aillaud — преко Hathi Trust
- Fábio Duarte; Kati Eliana Caetano (2007). Curitiba: do modelo à modelagem (на језику: португалски). Annablume. ISBN 978-85-7419-734-0.
Спољашње везе
уреди
- Званични веб-сајт
- Градски водич (порт, ен)
- Official homepage
