Куритиба (порт. Curitiba) град је у Бразилу и главни град државе Парана. Удаљен је око 90 километара од Атлантског океана. Према процени из 2007. у граду је живело 1.797.408 становника. Популација града је износила 1.948.626 према подацима из 2020. године, што га чини осмим најнасељенијим градом у Бразилу и највећим у Јужном Региону Бразила. Метрополитанско подручје Куритибе се састоји од 26 општина[2] са укупним становништвом од преко 3,2 милиона (процена IBGE из 2010. године),[3] што га чини седмим најнасељенијим градским подручјем у земљи.

Куритиба
Curitiba

Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Бразил
Савезна државаПарана
Основан29. март 1693.
Становништво
Становништво
 — 2020.1.948.626 (процена) [1]
Агломерација (2006.)3.123.650 (процена)
Географске карактеристике
Координате25° 25′ 00″ Ј; 49° 15′ 00″ З / 25.416667° Ј; 49.25° З / -25.416667; -49.25
Временска зонаUTC-3
Апс. висина934 m
Површина434 km2
Куритиба на карти Бразила
Куритиба
Куритиба
Куритиба на карти Бразила
Остали подаци
ГрадоначелникКарлос Алберто Рика
Позивни број41
Веб-сајт
www.curitiba.pr.gov.br

Град се налази на висоравни на 932 m (3.058 ft) надморске висине. Он се налази се западно од луке Паранагва и опслужују га међународни аеродроми Афонсо Пена и Бакачери. Куритиба је важно културно, политичко и економско средиште у Латинској Америци[4] и домаћин је Савезног универзитета у Парани, основаног 1912.

У 17. веку повољна локација Куритибе између сточарских села и тржница довела је до успешне трговине стоком и првог великог ширења града. Касније, између 1850. и 1950. године, порастао је због сече шума и пољопривредне експанзије у држави Парана (прво сече Araucaria angustifolia, касније узгој мате и кафе, а 1970-их узгоја пшенице, кукуруза и соје). Током 1850-их у Куритибу су пристизали таласи европских имиграната, углавном Немаца, Италијана, Пољака и Украјинаца, доприносећи економском и културном развоју града.[5] Данас стиже само мали број имиграната, првенствено из Блиског истока[6] и других јужноамеричких земаља.

Највећа експанзија Куритибе догодила се након 1960-их, са иновативним урбанистичким планирањем које је омогућило да се број становника повећа са неколико стотина хиљада на више од милион људи.[7] Привреда Куритибе заснована је на индустрији и услугама, и четврта је по величини у Бразилу.[8] Економски раст се догодио паралелно са значајним приливом Бразилаца из других делова земље, пошто приближно половина градског становништва није рођена у Куритиби.[9]

Куритиба је један од ретких бразилских градова са веома високим индексом хуманог развоја (0,856), а 2010. године додељена му је награда Глобално одрживог града, која се додељује градовима и општинама који се истичу у одрживом урбаном развоју.[10] Према америчком часопису Ридерс дајџест, Куритиба је најбољи „бразилски велики град“ за живот.[11][12] Према бразилским стандардима, стопа криминала у Куритиби се сматра ниском, а град се сматра једним од најбезбеднијих градова у Бразилу за младе.[13] Град се такође сматра најбољим за улагање у Бразил.[14] Куритиба је био један од градова домаћина Светског првенства у фудбалу 1950. године, а затим и Светског првенства у фудбалу 2014. године. Упркос добрим социјалним показатељима, град има већу стопу незапослености од осталих градова у држави.[15]

Географија уреди

Клима уреди

Клима Куритибе (центар града), елевација: 923,5 m, 1981–2010 нормали, екстреми 1885–садашњост
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 34,3
(93,7)
34,8
(94,6)
33,9
(93)
32,6
(90,7)
29,4
(84,9)
28,2
(82,8)
28,2
(82,8)
31,6
(88,9)
33,7
(92,7)
35,5
(95,9)
35,2
(95,4)
33,6
(92,5)
35,5
(95,9)
Максимум, °C (°F) 26,8
(80,2)
26,8
(80,2)
26,0
(78,8)
24,0
(75,2)
20,8
(69,4)
20,1
(68,2)
19,7
(67,5)
21,5
(70,7)
21,4
(70,5)
23,1
(73,6)
25,0
(77)
26,2
(79,2)
23,5
(74,3)
Просек, °C (°F) 20,9
(69,6)
21,0
(69,8)
20,1
(68,2)
18,3
(64,9)
15,1
(59,2)
13,9
(57)
13,5
(56,3)
14,6
(58,3)
15,3
(59,5)
17,1
(62,8)
18,9
(66)
20,2
(68,4)
17,4
(63,3)
Минимум, °C (°F) 17,2
(63)
17,4
(63,3)
16,5
(61,7)
14,6
(58,3)
11,2
(52,2)
9,7
(49,5)
9,0
(48,2)
9,6
(49,3)
11,1
(52)
13,2
(55,8)
14,9
(58,8)
16,2
(61,2)
13,4
(56,1)
Апсолутни минимум, °C (°F) 8,2
(46,8)
6,8
(44,2)
3,9
(39)
−4,0
(24,8)
−2,3
(27,9)
−4,0
(24,8)
−5,2
(22,6)
−5,2
(22,6)
−5,4
(22,3)
−1,5
(29,3)
−0,9
(30,4)
3,6
(38,5)
−5,4
(22,3)
Количина падавина, mm (in) 218,3
(8,594)
166,2
(6,543)
147,0
(5,787)
95,7
(3,768)
113,5
(4,469)
94,1
(3,705)
108,3
(4,264)
74,0
(2,913)
141,4
(5,567)
138,7
(5,461)
124,4
(4,898)
154,2
(6,071)
1.575,8
(62,039)
Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) 15 13 11 8 8 7 7 6 9 11 10 12 117
Релативна влажност, % 81,2 81,3 82,2 82,5 83,4 82,3 80,4 77,1 80,8 81,7 79,2 79,6 81,0
Сунчани сати — месечни просек 160,5 151,3 163,1 155,5 148,8 141,3 162,1 173,0 124,3 136,7 163,5 164,7 1.844,8
UV индекс 12 12 12 9 6 5 5 7 9 11 12 12 9,3
Извор: INMET,[16][17] Meteo Climat (record highs and lows)[18] and Weather Atlas (UV index)[19]

Историја уреди

Становништво уреди

Према процени из 2007. у граду је живело 1.797.408 становника.

Демографија
1991.2000.
1.315,0351.587,315

Привреда уреди

Саобраћај уреди

Партнерски градови уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ IBGE 2020
  2. ^ „Mapa da Região Metropolitana de Curitiba – Paraná”. Curitiba-parana.com. Архивирано из оригинала 10. 4. 2007. г. Приступљено 22. 7. 2009. 
  3. ^ „IBGE :: Instituto Brasileiro de Geografia e Estatística”. 14. 6. 2011. Архивирано из оригинала 14. 6. 2011. г. Приступљено 9. 12. 2017. 
  4. ^ „Curitiba”. Rnestrangeiros.com.br. Архивирано из оригинала 27. 2. 2014. г. Приступљено 22. 3. 2017. 
  5. ^ „Tradições Culturais” (на језику: португалски). Curitiba-parana.net. Архивирано из оригинала 11. 2. 2011. г. Приступљено 7. 3. 2011. 
  6. ^ „A imigração árabe muçulmana em Curitiba” (на језику: португалски). Etni-cidade. Архивирано из оригинала 5. 12. 2008. г. Приступљено 3. 10. 2008. 
  7. ^ „Dados do IBGE sobre Curitiba” (на језику: португалски). IBGE. Архивирано из оригинала 2. 6. 2013. г. Приступљено 31. 7. 2011. 
  8. ^ „Cidades Brasileiras, Curitiba” (на језику: португалски). SuaPesquisa. Архивирано из оригинала 18. 9. 2011. г. Приступљено 31. 7. 2011. 
  9. ^ „Quase metade de Curitiba é dos "estrangeiros" (на језику: португалски). Bem Paraná. Архивирано из оригинала 22. 9. 2009. г. Приступљено 6. 8. 2008. 
  10. ^ „The Brazilian city Curitiba awarded the Globe Sustainable City Award 2010”. globeforum.com. Архивирано из оригинала 14. 7. 2014. г. Приступљено 7. 7. 2014. 
  11. ^ „Brazil Outsourcing: Curitiba Comes on Strong as 'Silicon Valley South'. Nearshore Americas. 21. 4. 2010. Архивирано из оригинала 14. 10. 2012. г. Приступљено 3. 1. 2013. 
  12. ^ „Bestcitiestolivein.net”. Bestcitiestolivein.net. Архивирано из оригинала 23. 7. 2012. г. Приступљено 3. 1. 2013. 
  13. ^ „As 10 capitais mais seguras para os jovens do Brasil”. Planetasustentavel.abril.com.br. Архивирано из оригинала 2. 1. 2017. г. Приступљено 22. 3. 2017. 
  14. ^ „Curitiba é eleita a melhor cidade do Brasil pelo ranking Istoé/Austin Ratings – ISTOÉ DINHEIRO”. Istoedinheiro.com.br. 18. 9. 2015. Архивирано из оригинала 1. 12. 2017. г. Приступљено 9. 12. 2017. 
  15. ^ „Curitiba foi a segunda capital que mais demitiu em 2017”. Архивирано из оригинала 14. 7. 2018. г. Приступљено 2. 6. 2018. 
  16. ^ „Normais Climatológicas Do Brasil 1981–2010” (на језику: португалски). Instituto Nacional de Meteorologia. Архивирано из оригинала 22. 9. 2019. г. Приступљено 14. 10. 2018. 
  17. ^ „Banco de Dados Meteorológicos para Ensino e Pesquisa” (на језику: португалски). INMET. Архивирано из оригинала 8. 10. 2018. г. Приступљено 14. 10. 2018. 
  18. ^ „Station Curitiba” (на језику: француски). Meteo Climat. Приступљено 14. 10. 2018. 
  19. ^ d.o.o, Yu Media Group. „Curitiba, Brazil – Detailed climate information and monthly weather forecast”. Weather Atlas (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 27. 6. 2019. г. Приступљено 2019-06-27. 
  20. ^ „Curitiba (83842) – WMO Weather Station”. NOAA. Приступљено 27. 12. 2018.  Archived 27 December 2018, at the Wayback Machine.
  21. ^ „Curitiba e Lyon firmam acordo de cidades-irmãs”. tribunapr.com.br (на језику: португалски). Tribuna. 2013-01-19. Архивирано из оригинала 03. 06. 2020. г. Приступљено 2020-06-03. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди