Светско првенство у фудбалу 1954.

Светско првенство у фудбалу 1954. је пето по реду светско првенство. Одржано је у Швајцарској од 16. јуна до 4. јула. Како је 1954. година била педесетогодишњица постојања ФИФЕ, одлучено је да домаћин првенства буде земља у којој је седиште светске фудбалске федерације, Швајцарска. Ова одлука је донесена у јулу 1946. на седници ФИФЕ. Први пут је првенство одржано у једној континенталној земљи.

Светско првенство у фудбалу 1954.
World Cup1954poster.jpg
Званични постер првенства
Детаљи такмичења
Држава домаћин  Швајцарска
Датум16. јун4. јул 1954.
Тимови16
Коначан пласман
Шампион Западна Немачка (1. титула)
Друго место Мађарска
Треће место Аустрија
Четврто место Уругвај
Статистике турнира
Одиграно утакмица26
Постигнуто голова140 (5,38 по мечу)
Укупно гледалаца889.500 (34.212 по мечу)
Најбољи стрелацМађарска Шандор Кочиш (11)

Светски прваци су постали репрезентативци Западне Немачке који су поразили Мађарску у драматичном финалу са 3:2. Ово је Немцима била прва титула светског првака у фудбалу.

Преглед такмичењаУреди

Ово првенство је било прво првенство које је било преношено преко телевизије. Такође су биле издат јубиларни ковани новац за ову прилику.

На такмичењу је учествовало шеснаест репрезентација. Тимови су били подељени у четири групе и свака група је имала два од осам тада прво рангираних репрезентација света које су се пласирале на светско првенство. Осам пласираних прворангираних репрезентација у то време су биле Аустрија, Бразил, Енглеска, Француска, Мађарска, Италија, Турске и Уругвај. Остатак групе је био попуњен са још два тима. Пошто су носиоци група били одређени још пре квалификација, организатори су морали да замене Шпанију са Турском, екипом која је избацила Шпанију са такмичења.[1] Одређивање група и извлачење парова је било одржано у Цириху, 30. новембра, 1953.

На овом првенству је уместо одигравања свако са сваким, из групе, утакмице игран систем по којем је свако играо само по две утакмицце и то само носиоци група против преостале две екипе које су им придодате у групу. У случају нерешених исхода ишло би се на одигравање додатне утакмице која би одлучивала о репрезентацији која би се квалификовала за даље такмичење. У случају нерешених исхода и ових утакмица ишло би се на продужетке. Две првопласиране репрезентације из групе би се квалификовала за даље такмичење.

Уругвај и Аустрија су завршиле такмичење у групама са по две победе, исто тако је било и са репрезентацијама Бразила и Југославије које су делиле прво место са по једном победом и нерешеном утакмицом. У овој групи испале су репрезентације Француске и Мексика.

 
Финалисти Светског првенства 1954.

Швајцарска и Италија су одиграле две утакмице и у другој утакмици Швајцарска је победила са 4:1 и прошла даље. Немци, који су поново примљени у ФИФА 1950. године и нису имали повлашћен положај, су у такмичењу у групама победили Турску. Корејци су изгубили две утакмице и то са 7:0 и 9:0. Сеп Хербергер, селектор немачке репрезентације, је одиграо тактички против фаворизованих Мађара и извео је комбиновани тим на тој утакмици и наравно та утакмица је изгубљена са 8:3. Следећу утакмицу, такозваног плејофа, против Турске Немци су доста лако добили. На утакмици против Немачке, капитен мађарске репрезентације Ференц Пушкаш, за кога се тада сматрало да је најбољи играч планете тог времена, је био теже повређен после старта немачког одбрамбеног фудбалера Вернера Либриха. Пушкаш је из тог разлога пропустио наредна два меча своје репрезентације. Појавио се на финалној утакмици првенства, али се и тада видело да се није опоравио од повреде[2].

ЧетвртфиналеУреди

У четвртфиналу, у једној од најгрубљих фудбалских утакмица светских првенстава, фаворит Мађарска је победила Бразил са 4:2. Чак је у новинама и у литератури та утакмица забележена и упамћена као Битка у Берну. У другој утакмици тада још владајући светски првак Уругвај је послао Енглезе кући, победивши са 4:2. У трећој утакмици четвртфинала где су се састали Немачка и Југославија, Немци су победили са резултатом 2:0. У четвртој утакмици су се састали Аустрија и домаћин Швајцарска, где је су Аустријанци избацили домаћина из даљег такмичења. У овом сусрету је постигнуто највише голова на једној утакмици светског првенства до тада 12, резултат је био 7:5 за Аустрију.

ПолуфиналеУреди

У првој полуфиналној утакмици су играле репрезентације Аустрије и Немачке. Немачка је веома лако дошла до победе и пласирала се у финале, са резултатом од 6:1.

У другом полуфиналу су се састале фаворит Мађарска и бранилац титуле светског првака Уругвај. Ово је била једна од најзанимљивијих утакмица светског првенства. Мађарска је у друго полувреме ушла са вођством од 1:0, да би Уругвај успео да извуче резултат 2:2 и продужетке. Неизвесност утакмице је прекинуо мађарски голгетер Шандор Кочиш са два постигнута поготка прекинуо уругвајске снове о финалу. Крајњи резултат је био 4:2 за Мађаре.

У сусрету за треће место су се састале поражене екипе из полуфинала и ту је Аустрија победила Уругвај са 3:1 и тиме осбвојила трећу позицију.

ФиналеУреди

 
Потписана карта од стране Сепа Хербергера и немачких фудбалских репрезентативаца који су играли у финалу.

У Берну на Ванкдорф стадиону пред 60.000 гледалаца се одигравала финална утакмица две репрезентације које су се већ једном састале у предтакмичењу. Ту утакмицу је Мађарска убедљиво добила са 8:3. Златни тим мађарске је био фаворит у свим предвиђањима и кладионицама, имали су за собом рекорд од 32 утакмице из којих су изашли непоражени, тим састављен од тадашњих фудбалских звезда светске класе али и две изузетно тешке утакмице, које су играли без свог најбољег играча Пушкаша који је био повређен, у четвртфиналу и полуфиналу против Бразила и Уругваја.

Дан када се одигравала утакмица је почео са кишом. Немци су ово назвали Фриц-Валтер-Време (Fritz-Walter-Wetter) из разлога да је понајбољи немачки играч Фриц Валтер управо своје најбоље партије давао у таквим временским условима. Немци су такође били спремни и на овакво време пошто им је снабдевач копачки Ади Даслер (Adi Dassler), оснивач фирме Адидас, дао опрему где су крампони могли да се мењају у зависности од подлоге што је била једна од новина произвођача спортске опреме.

Иако је још осећао последице повреде из претходног сусрета са Немцима у предтакмичењу, Ференц Пушкаш се на финалној утакмици појавио у саставу прве једанаесторке мађарске репрезентације. Без обзира на све ове проблеме мађари су кренули веома снажно и већ у 6 минуту голом Пушкаша и Цибора у 8 минуту су повели са 2:0. Чинило се да се понавља утакмица из предтакмичења и да ће Немци доживети још један тежак пораз. Међутим ово је трајало само наредних 11 минута Макс Морлок у 10 минуту и Хелмут Ран у 19 минуту су изједначили резултат на 2:2 и побринули се да утакмица уђе у неизвесне воде и анале светских првенстава не само што је финална утакмица.

Друго полувреме је донело кишу промашаја мађарског тима и надмоћ коју нису могли да искористе. Немачки радио-репортер, Херберт Цимерман, је изговорио своју најчувенију реченицу и прогнозу каријере. Негде шест минута пре краја коментарисао је да би Ран требало да пуца на мађарски гол из позадине, што је овај после неколико секунди и урадио и постигао свој други гол у финалној утакмици и довео своју репрезентацију у вођство са 3:2. А неколико минута касније се показало да је то био и крајњи резултат меча. Мађарски радио-репортер Ђерђ Сепеши је давао коментаре живота, узбуђење и шок је достигао врхунац. На 2 минута до краја утакмице Пушкаш је постигао још један гол, који је првобитно био признат од стране главног судије али је на интервенцију помоћног судије поништен.

Немци су победом на овој утакмици освојили своју прву титулу светског првака и трофеј Жила Римеа. Немци су ову победу славили и назвали је Чудо у Берну, и по овоме је снимљен и филм 2003. За Мађаре, пораз на овој утакмици је био шок и оставио је дубоке трагове у мађарском фудбалу и за њих је и даље ова утакмица под знаком питања због недоследних судијских одлука и тврдње да су немачки играчи били допинговани.

Најчешћа питања око ове утакмице се постављају прво око изједначујућег гола Немаца на 2:2. Мађарски голман Грошич је кренуо да пресретне Фриц Валтеров ударац из корнера, и телевизијски снимак то показује када је био фаулиран од стране другог немачког играча Ханса Шафера, иако је лопта могла да стигне до Рана без проблема. Други контроверзни моменат је био око тврдње да су немачки играчи користили допинг у другом полувремену. Иако никада није доказано, немачки спортски историчар Гидо Кноп (Guido Knopp) у свом документарцу на ЗДФу из 2004. године тврди да су немачки репрезентативци добили инјекције Ц витамина у полувремену, које су добили од совјетског спортског лекара[3]. Ово такође може да објасни жутицу коју су добили немачки репрезентативци после светског првенства.

Такође се поставља питање око промене одлуке главног судије, јкада је у 87 минуту прво признао па поништио Пушкашев гол. Камера која је преносила сусрет није била у најбољој позицији да би се могло рећи да ли је Пушкашбио у офсајду или не. Само очевици говоре да судија није био у праву када је поништио гол. Међу очевицима је био и немачки резервни играч Алфред Пфаф (Alfred Pfaff)[4]. Још један снимак, који је показао да није било офсајда, је такође приказан на немачком регионалном каналу НДР 2004. године[5]).

Кочишевих 11 голова му је донело титулу најбољег стрелца првенства и свих првенстава до тада. Претходни рекордер је био бразилац Адемир са девет погодака. Иако нису одбранили титулу светског првака Уругвај је статистички постао најуспешнија фудбалска нација на свету. Мађари су на овом првенству остварили победу са највећом гол-разликом до тада, 9:0, против Јужне Кореје.

Места одигравањаУреди

Шест градова је било домаћин светског првенства:

РезултатиУреди

Прва рундаУреди

Група 1Уреди

Репрезентација Ута П Н И ГД ГП Поена
  Бразил 2 1 1 0 6 1 3
  Југославија 2 1 1 0 2 1 3
  Француска 2 1 0 1 3 3 2
  Мексико 2 0 0 2 2 8 0

16. јун 1954.
18:00
 Бразил 5–0  Мексико Женева Стадион Шармил
Судија: Вислинг (Швајцарска)
Гледалаца: 13.000
Балтазар   23',
Валдир Переира Диди   30',
Жозе Лазаро Роблес Пинга   34'  43',
Жулињо   69',
(Извештај)

16. јун 1954.
18:00
 Југославија 1–0  Француска Лозана Стадион Олимпика
Судија: Грифитс (Велс)
Гледалаца: 27.000
Милош Милутиновић   15', (Извештај)

  ЈугославијаВладимир Беара, Бранко Станковић, Томислав Црнковић, Златко Чајковски, Иван Хорват, Вујадин Бошков, Милош Милутиновић, Рајко Митић, Бернард Вукас, Стјепан Бобек и Бранко Зебец.[6]

  Француска Реметр, Ђанеси, Келбел, Пенверн, Жонке, Марсел, Копа, Гловацки, Страп, Дередр и Венсен [6].



19. јун 1954.
17:00
 Бразил 1–1  Југославија Лозана Стадион Олимпика
Судија: Фолтлес (Шкотска)
Гледалаца: 40.000
Валдир Переира Диди   69', (Извештај) Бранко Зебец   48',

  ЈугославијаВладимир Беара, Бранко Станковић, Томислав Црнковић, Златко Чајковски, Иван Хорват, Вујадин Бошков, Милош Милутиновић, Рајко Митић, Бранко Зебец, Бернард Вукас и Дионизије Дворнић[6].

  Бразил — Кастиљо, Ђалма Сантос, Нилтон Сантос, Брандазињо, Пинеиро, Бауер, Жулињо, Диди, Балтазар, Пинга, Родригез[6].



19. јун 1954.
17:10
 Француска 3–2  Мексико Женева Стадион Шармил
Судија: Асенси (Шпанија)
Гледалаца: 19.000
Жан Винсент   19',
Раул Карденас   49' (а. г)
Рејмонд Копа   88' (пен)
(Извештај) Хосе Луис Ламадрид   54',
Томас Балказар   85'

Група 2Уреди

Репрезентација Ута П Н И ГД ГП Поена
  Мађарска 2 2 0 0 17 3 4
  Западна Немачка 2 1 0 1 7 9 2
  Турска 2 1 0 1 8 4 2
  Јужна Кореја 2 0 0 2 0 16 0

17. јун 1954.
18:00
 Западна Немачка 4–1  Турска Берн Ванкдорф стадион
Судија: Да Коста Виеира (Португал)
Гледалаца: 39.000
Ханс Шафер   14',
Бернард Клот   52',
Отмар Валтер   60'
Макс Морлок   84',
(Извештај) Суат Мамат   2',

17. јун 1954.
18:00
  Мађарска 9–0   Јужна Кореја Цирих Хардтурм стадион
Судија: Винсент (Француска)
Гледалаца: 18.000
Ференц Пушкаш   12',   89'
Михаљ Лантош   18''
Шандор Кочиш   24',   36',   50'
Золтан Цибор   59'
Петар Палоташ   75',   83' |
(Извештај)

20. јун 1954.
16:50
  Мађарска 8–3  Западна Немачка Базел Стадион свети Јакоб
Судија: Вилијам Линг (Енглеска)
Гледалаца: 65.000
Шандор Кочиш   3',   21',   67',   78'
Ференц Пушкаш   17'
Нандор Хидегкути   50',   54'
Јожеф Тот II   73' |
(Репортажа) Алфред Пфаф   25'
Хелмут Ран   77'
Рихард Херман   81'

20. јун 1954.
17:00
 Турска 7–0   Јужна Кореја Женева Стадион Шармил
Судија: Марино (Уругвај)
Гледалаца: 3.000
Суат Мамат   10',   30'
Лефтер Кичикандоњидас   24'
Бурхан Саргин   37',   64',   70'
Ерол Кескин   76' |
(Извештај)

  • Немци су морали да играју бараж са Турском да би се пласирали у следеће коло.

ПлејофУреди
23. јун 1954.
18:00
 Западна Немачка 7–2  Турска Цирих Хардтурм стадион
Судија: Винсент (Француска)
Гледалаца: 18.000
Отмар Валтер   7'
Ханс Шафер   12',   79'
Макс Морлок   30',   60',   77'
Фриц Валтер   62' |
(Репортажа) Мустафа Ертан   21'
Лефтер Кучукандоњадис   82'

Група 3Уреди

Репрезентација Ута П Н И ГД ГП Поена
  Уругвај 2 2 0 0 9 0 4
  Аустрија 2 2 0 0 6 0 4
  Чехословачка 2 0 0 2 0 7 0
  Шкотска 2 0 0 2 0 8 0

16. јун 1954.
18:00
  Уругвај 2–0   Чехословачка Берн Ванкдорф стадион
Судија: Артур Едвард Елис (Енглеска)
Гледалаца: 20.500
Оскар Мигез   72',
Хуан Алберто Шиафино   81'
(Извештај)

16. јун 1954.
18:00
  Аустрија 1–0   Шкотска Цирих Стадион Хардтурм
Судија: Франкен (Белгија)
Гледалаца: 30.000
Ерих Пробст   33' (Извештај)

19. јун 1954.
16:50
  Уругвај 7–0   Шкотска Базел Стадион Сент Ђекоб
Судија: Орландини (Италија)
Гледалаца: 43.000
Оскар Мигез   17',   47',   57'
Оскар Мигез   30',   83'
Хулио Абади   54',   85'
(Извештај)

19. јун 1954.
17:00
  Аустрија 5–0   Чехословачка Цирих Стадион Хардтурм
Судија: Стефановић (Југославија)
Гледалаца: 25.000
Ернст Стојаспал   3',   70'
Оскар Мигез   4',   21',   24'
(Извештај)

Група 4Уреди

Репрезентација Ута П Н И ГД ГП Поена
  Енглеска 2 1 1 0 6 4 3
  Швајцарска 2 1 0 1 2 3 2
  Италија 2 1 0 1 5 3 2
  Белгија 2 0 1 1 5 8 1

17. јун 1954.
17:50
 Швајцарска 2–1  Италија Лозана Стадион Олимпик
Судија: Виана (Бразил)
Гледалаца: 43.000
Роберт Баламан   18',
Јозеф Хиги   78'
(Извештај) Ђанпјеро Бониперти   44',

17. јун 1954.
18:10
 Енглеска 4–4 (прод.)  Белгија Базел Стадион Сент Јакоб
Судија: Шмецер (Западна Немачка)
Гледалаца: 40.000
Ајвор Брадис   26',   63'
Нат Лофтхаус   52',  91'
(Извештај) Леополд Анол   5',   71'
Хенри Копенс   67'
Џими Дикинсон   94'

20. јун 1954.
17:00
 Италија 4–1  Белгија Лугано Стадион Корнаредо
Судија: Штајнер (Аустрија)
Гледалаца: 26.000
Егисто Пандолфини   41' (пен),
Карло Гали   48',
Амлето Фригнани   58'
Бенито Лорензи   78',
(Извештај) Леополд Анол   81',

20. јун 1954.
17:10
 Енглеска 2–0  Швајцарска Берн Ванкдорф стадион
Судија: Жолт (Мађарска)
Гледалаца: 50.000
Џими Мулен   43',
Денис Вилшо   69'
(Извештај)

ПлејофУреди

23. јун 1954.
18:00
 Швајцарска 4–1  Италија Базел Стадион Сент Јакоб
Судија: Грифитс (Велс)
Гледалаца: 30.000
Јозеф Хиги   14',   85'
Роберт Баламан   48',
Жак Фатон   90'
(Извештај) Фулвио Нести   67',

Нокаут фазаУреди

Четвртфинале Полуфинале Финале
                   
27. јун - Берн        
   Бразил  2
30. јун – Лозана
   Мађарска  4  
   Мађарска   4
26. јун - Базел
     Уругвај   2  
   Уругвај  4
4. јул – Берн
   Енглеска  2  
   Мађарска  2
27. јун – Женева
     Западна Немачка  3
   Југославија  0
30. јун - Базел
   Западна Немачка  2  
   Западна Немачка  6 Треће место
26. јун - Лозана
     Аустрија  1  
   Аустрија  7    Уругвај  1
    Швајцарска  5      Аустрија  3
3. јул - Цирих

ЧетвртфиналеУреди


26. јун 1954.
17:00
  Аустрија 7–5   Швајцарска Лозана Стадион Олимпик
Судија: Фолтлес (Шкотска)
Гледалаца: 35.000
Теодор Вагнер   25',   27',   53'
Алфред Кернер   26',   34'
Ернст Оцвирк   32',
Ерих Пробст   76',
(Извештај) Роберт Баламан   16',   39'
Јозеф Хиги   17'   19',   58'

26. јун 1954.
17:00
  Уругвај 4–2   Енглеска Базел Стадион Сент Јакоб
Судија: Штајнер (Аустрија)
Гледалаца: 35.000
Карлос Боргес   5',
Обдулио Варела   39',
Хуан Алберто Шиафино   46',
Хавиер Амбриос   78',
(Извештај) Нат Лофтхаус   16',
Том Финли   67'

27. јун 1954.
17:00
  Мађарска 4–2  Бразил Берн Ванкдорф стадион
Судија: Артур Едвард Елис (Енглеска)
Гледалаца: 60.000
Нандор Хидегкути   4'
Шандор Кочиш   7',   88'
Михаљ Лантош   60' (пен)
(Репортажа) Сантос   18' (пен)
Жулињо   65'

27. јун 1954.
17:00
  Југославија 0–2   Западна Немачка Женева Стадион Шармил
Судија: Жолт (Мађарска)
Гледалаца: 20.000
(Извештај) Иван Хорват   9' (а. г),
Хелмут Ран   85',

  ЈугославијаВладимир Беара, Бранко Станковић, Томислав Црнковић, Златко Чајковски, Иван Хорват, Вујадин Бошков, Милош Милутиновић, Рајко Митић, Бернард Вукас, Стјепан Бобек и Бранко Зебец[6]. Селектори: Арсенијевић, Лемешић и Тирнанић.

  Немачка — Турек, Лабан, Колмајер, Екел, Либрих, Мај, Ран, Морлок, О. Валтер, Ф. Валтер и Шефер[6].



ПолуфиналеУреди

30. јун 1954.
18:00
  Мађарска 4–2 (прод.)   Уругвај Лозана, Стадион Олимпик
Судија: Грифитс (Велс)
Гледалаца: 37.000
Золтан Цибор   13'
Нандор Хидегкути   46'
Шандор Кочиш   111',   116'
(Репортажа) Хуан Хоберг   75',   86'

30. јун 1954.
18:00
  Западна Немачка 6–1   Аустрија Базел Стадион Сент Јакоб
Судија: Орландини (Италија)
Гледалаца: 58.000
Ханс Шафер   31',
Макс Морлок   47',
Фриц Валтер   54' (пен),   64' (пен),
Отмар Валтер   61',   89',
(Извештај) Ерих Пробст   51',


Утакмица за треће местоУреди

3. јул 1954.
17:00
  Уругвај 1–3   Аустрија Цирих, Стадион Хардтурм
Судија: Вислинг (Швајцарска)
Гледалаца: 35.000
Хуан Хоберг   22' (Репортажа) Ернст Стојаспал   16' (пен),
Луис Круз   59' (а. г),
Ернст Оцвирк   89',


ФиналеУреди

4. јул 1954.
17:00
  Мађарска 2–3   Западна Немачка Берн, Ванкдорф стадион
Судија: Вилијам Линг (Енглеска)
Гледалаца: 60.000
Ференц Пушкаш   6'
Золтан Цибор   8'
(Репортажа) Макс Морлок   10'
Хелмут Ран   18',   84'

Састав екипа:



НаградеУреди

Победник Светског првенства 1954.
 
Репрезентација Западне Немачке
Прва титула
Златна копачка:
  Мађарска, Шандор Кочиш

СтрелциУреди

РеференцеУреди

  1. ^ ФИФА - Историја одређивања група и извлачења парова на светским првенствима, Приступљено 25. 4. 2013.
  2. ^ ференц Пушкаш на Ифхоф страници, Приступљено 25. 4. 2013.
  3. ^ Das Wunder von Bern - Die wahre Geschichte, Приступљено 25. 4. 2013.
  4. ^ Ewiger Knaben Wunderhorn (DER SPIEGEL, 18/2004)
  5. ^ Das Trauma von Bern: Die unbekannte Seite des legendären Endspiels Архивирано на сајту Wayback Machine (5. јун 2008), Приступљено 25. 4. 2013.
  6. ^ а б в г д ђ е ж Од Монтевидеа до Минхена, Петар Обрадовић и Томислав Марковић БИГЗ, 1974.

Спољашње везеУреди